Evo i mog lepotana..

Sta mislis, gde bi mogao da bude (budu) ?

Elektricni bicikl, 2WD.. http://www.gizmag.com/go/4686/

Izvor: RTS Jutros jedan sat posle ponoći na autoputu kod sela Mihajlovac došlo je do saobraćajne nesreće u kojoj su dve osobe izgubile život. Poginuli su vozač Nenad Petković [24] iz Vučaka i Milovan Sentić [22] iz istog sela. Nesreća se dogodila kod nadvožnjaka Mihajlovac kada je vozač motocikla 'kavasaki GPC 750' gnjilanske registracije zbog velike brzine u desnoj krivini izgubio kontrolu nad vozilom. Tom prilikom motocikl je sleteo s kolovoza i survao se desetak metara pored nadvožnjaka na autoput. Pri padu motocikl je zakačio i električni stub.

Shmrc.. Sudbino kleeeetaaaa, pa gde ovako nesto da mi smestis, da moram da propustim.. :'( Ahm, eto, ipak, drago mi je sto ste se lepo proveli.

Ziva bila, lako je za izlog..

R.I.P.

Pozdrav!

Samo napred, Jasminko! Sve najbolje i vidimo se!

Mmda, i ja sam primetio.. Šta da se radi, u tim prilikama se tek setim foto aparata, a često me je skroz mrzelo da se zaustavljam da bih uslikao neki lep predeo. Biće bolje, vežbaću, majke mi!

Dobrodosao!

Welcome!

Hehe, unapred se radujem, u svako doba!

Samo neka bude s njima sve u redu, zelim im sto brzi oporavak!

Kratko je vreme, Bobane, sorry.. Sta da ti kazem, bice prilike.

Pa, ovaj, malo smo bili i zbunjeni od svega, malo vremena a previse zelje.. Eh, mrzelo me da svim slikama dajem naslove, ali par slika pre toga pise Kazun - najbolja pizza. Ma.. nazovi je kako hoces, bila je ukusna, slasna i velika, dve godine smo samo o toj pizzi pricali i planirali kako cemo da je maznemo kad-tad.

Jesmo, jesmo, a sad je vreme da se nas konjic malo dotera i istimari.. Javljam ti se ovih dana..

Nije to nista kako ste ti i ekipa nas obradovali odlicnim skupom.

Mozda bi raznobojnija oprema bila od vece koristi. Na mnogo mesta sam video da se preporucuju upravo svetlije boje, 3M trake, kao i cesto menjanje pozicije u traci u toku voznje, izvlacenje na rub kolone i menjanje ugla zbog vidljivosti, sve zato da bi motorista imao vise sanse da bude primecen. Za prvu ruku, onaj drecavi prsluk bi mogao da bude prava stvar. Ako te ne mrzi, probaj da ga nosis nekoliko dana pa uoci ima li razlike.

Puno je istine u svemu sto je ovde izlozeno, ali mislim da nosenje kacige samo po sebi ima i sekundarni pozitivan psiho efekat. Naime, kada neko odluci da redovno nosi kacigu i opremu, ucinio je ono za sta se upravo i zalazemo - stekao je osnovnu svest o opasnostima koje motocikliste vrebaju u saobracaju, opasnostima koje motociklisti nesmotrenom i rizicnom voznjom prouzrokuju i sebi i drugima, kao i posledicama saobracajnih nezgoda. U tom smislu kaciga mu dodje kao sublimacija svega pozitivnog sto se ovde zagovara, kao neka vrsta isprave kojom se motociklista na drumu delkarise kao svestan, savestan i pazljiv.

Statistika je čudo.. Ako sam ponekad i poželeo da se provozam bez kacige zbog vrućine, nakon ovako predstavljenih i objedinjenih podataka neće mi više ni pasti na pamet. Lalajko, hvala ti na trudu!

Nakon predivna dva dana provedena na moto skupu u Bijeljini (Foto album), krenemo Bilja i ja sami polagano dalje za Rovinj u nedelju, 19.08. pre podne, oko 10:30. Prosli smo kroz Brčko, i preko Gunje ušli u Hrvatsku i izašli na auto-put. Pošto je vreme nekako brzo odmicalo, a mi se relativno sporo kretali, postepeno sam nesvesno ubrzavao tako da smo na kraju vozili i čitavih 180 km/h, a prosečno oko 140-150, što je za mene još uvek dosta naporno i zamarajuće iskustvo. Na svaka dva sata smo pravili pauze, i sve vreme očekivali da nas sustignu sasa umag, oldbiker i ekipa sa kolima iz Beograda, ali nažalost to se nije desilo - ili smo se promašili tokom neke pauze, ili sam ja suviše vremenski prednjačio. Stigli smo u Rovinj oko 20:00, i odmah upali na terasu hotela Park gde je naš domaćin Denis svirao, a njegova žena Krisztina sa ostalim gostima pomno slušala.. Od tog trenutka, pa sve do subote, 25.08. skoro i nema šta da se napiše. Što zbog lošeg vremena, što nedostatka pravih ideja, a nešto i zbog poslovnih obaveza, boravak nam se sveo uglavnom na piće, klopu i spavanje. Tjah.. U subotu je bilo nešto lepše vreme, taman da se jedan jedini put okupamo u moru, ispozdravljamo sa poznanicima i prijateljima, i spremimo za povratak. Zbog svega toga smo propustili Grobnik, ali eto, nije nam se posrećilo. Ako ništa drugo, u povratku nas je vreme ipak poslužilo, pa smo odlučili da realizujemo zamišljenu rutu kroz BiH, ali nažalost bez Mostara. Ruta je bila otprilike ovakva: Učka, Opatija, Rijeka, Bakar, Novi Vinodolski, Senj, Plitvice, Bihać, Ključ, Mrkonjić Grad (noćenje), Jajce, Travnik, Sarajevo, Vlasenica, Zvornik, Loznica, Šabac, Beograd. U toku ovih desetak dana uočio sam da nam je najlepši doživljaj, pored skupa u Bijeljini, u stvari bilo samo putovanje. Iako smo relativno žurili da se vratimo u Beograd, ipak je bilo dosta stanki, lepih prizora i mesta koje smo prvi put posetili. Zbog toga sledeće godine obavezno menjamo režim, i usvajamo sledeću strategiju: krećemo do podne, vozimo maksimalno 5-6 sati do sledećeg odredišta, čekiramo se u hotelu, obiđemo mesto i večeramo, sutradan ceo dan provedemo u tom mestu, sledećeg dana posle doručka check-out i pokret do sledećeg odredišta. Znači - svaki drugi dan na putu, s mogućnošću da se negde ostane i duže ukoliko nam se svidi. Ako još uspemo u nameri da to bude ruta preko CG i Italije s juga prema severu, uh.. Sve u svemu, ovo je moja najduža tura do sada - 1850 km, bez ijednog problema sa Transalpom (a nisam ni pao, čak ni u mestu, hehe..) Nije neki putopis, ali bice bolje drugi put.. Nakupilo se i nešto slika iz Rovinja i sa povratka kroz BiH. Evo i tog foto albuma (klik na sliku za ceo album):

U svako doba..

Šmrc.. To mi je bio poslednji dan letovanja, a ujedno i jedini dan kada je bilo pristojno vreme za kupanje, tako da smo draga mi i ja ipak ostali u Rovinju. Sad kad gledam i čitam, dođe mi da psujem i proklinjem..

Dobrodoslica!