Hvala Bambiju za sređivanje.Valjda od silne radosti počeo kucati i zaboravio na to da uglavnom takvo pisanje bude haotično.probaću da malo uvedem red u nastavak. " Dobro Vam jutro" potapšem oba miljenika po rezervoaru i uz gutljaj kave već razmišljam gde bi danas da se malo vozam. Motor je poslat u četvrtak popodne.Računam da će uz najbolje prognoze iz Niša stići u Suboticu negde u subotu.Poskidam gomilu slika mog motora sa neta,takođe skinem i user manual čisto da ga imam zlu ne trebalo a i volim da za svaki motor nabavim dokumentaciju pa tu nađem odgovor ako nešto nije kako treba.U međuvremenu se čuo sa kurirom koji raznosi na ovoj teritoriji i dogovorim da mi javi kad motor stigne kod njih u centralu pa da odem po njega a on ostatak donese na farmu. 7.30 petak. " Alo druže,muštuluk". motor je kod nas na kamionu dođi da ga preuzmeš.Srce ludački zakuca,iskačem iz kreveta oblačim se i uz kavu okrenem par brojeva da organizujem odlazak do Subotice.Treba napojiti ljubimca. Nikad mi put do Subotice nije brže prošao.Na prilasku u magacin već vidim motor kako stoji u prikolici i čeka.Sredim papire,platim uslugu i sačekam da ga istovare.Stajao sam kraj prikolice i pazio da slučajno im se ne prevrne ili ga oštete.srećom po mene njih dvojica koji istovaraju motor takođe ih voze pa znaju o kakvoj se neprocenjivosti za mene radi. Mislim da ne preterujem ako trenutak kad je ljubimac skinut sa kamiona i prvi dodir na njega uporedim sa mladalačkim sastancima sa devojkama.Taj prvi uvek bude neizvestan i svako za sebe pokušava da se pokaže u najboljem svetlu.Obasjava ga sunce i on u svoj svojoj lepoti sija i primamljivo zavodi.Ja mu prinosim napitak osvežejnja i već podlo razmišljam o tome kako da ga zajašem. I kao i na prvom sastanku od toga ne bude ništa. " Sale rođeni, gde si ostavio ključeve od motora. ključevi su ti sa dokumentima i ovlašćenjem u unutrašnjem đepu bisaga,skinuo sam ih da se ne oštete u transportu" Ups. Panično okrečem broj kurira i saznam da je on trenutno u Bajmoku i da će u Subotici biti oko 6 popodne. Da poživi onaj koji je smislio aparate za kavu.Sledećih 6 sati su prošli u ispijanju kave i gledanju motora uz puno puno popušenih cigara. Negde oko 14.30 ugledam auto drugara koji je presreo kurira i preuzeo sve stvari od njega i tako natovaren zbrzao do Subotice da mi donese ključeve. Napokon se sve našlo na jednom mestu. Naspem gorivo,povučem sauh i okrenem ključ.sekunde dok se nije začulo tutnjanje iz auspuha su mi trajale večnost. Kako mi je Saša i rekao pali iz prve,ne gubi ulje i vodu jedino mu treba naštelovati karburatore. Kaže drugar provozaj ga tu na parkingu da se malo upoznaš sa motorom, j..o parking u mislima već autoput Subotica - Novi sad. Put do kuće mi je prošao još brže, ali i bukvalno. Kad sam na moment pogledao na km sat u petoj motor šiba 150 i još ima snage u sebi.Najveća muka je bila kontrolisati ruku da ne vileni.Problem je što na njemu uopšte nemam osećaj koliko to zapravo ide. Stignem napokon do kuće i usput svratim do drugara da dogovorim štelovanje karburatora. Ispričam sve utiske o prvoj vožnji i šta se moglo primetiti. Sav srećan sednem na motor okrenem ključ on zabrunda i to je sve.probam ponovo ista priča.Siđem s motora gledam šta li ga muči i što nakon svih hvalospeva neće da upali.U pokušajima mu istrošimo akumulator al on i dalje neće. I onda se vratim na priču o prvom sastanku,kao i tad i sad u svom zanosu ne razmišljate o sitnicama važno je samo biti zajedno.U ovom slučaju bilo bi lakše da sam prekidač za gašenje vratio u on položaj. Upalili na gurku i dovezo se do garaže.Već me uhvatila noć i od sve radosti i uzbuđenja savladao me umor.Pomilovao ljubimca i pravo na spavanje. Od petka do sada već natuko lepu kilometražu. U međuvremenu zamenio zadnje amortizere,sredio sajlu za sauh i još po nešto što se dalo uraditi.i dalje ne troši ulje ni vodu.Nabavio nov filter ulja i danas bi trebao da zamenim isto.U međuvremenu se stalno vozikam.Mislim da namerno kad odem do radnje nešto zaboravim kako bi imao razlog da poonovo skoknem do radnje i to u najdužoj mogućoj relaciji. I tako sam napokon se dočepao motora.Mimo svih pravila kupovine,i svih logika današnjice i ovog usranog vremena sve je ispalo da bolje nemože biti. Da se vratim na konstataciju da ako prestanem verovati da ima ljudi onda sve ostalo više nije ni bitno. Velika zahvalnost Saši koji mi je dao dokaz da ipak i u teškim vremenima ima ljudi i uvek će ih biti. Sad odo da kupim cigare,imam još kutiju al nema veze od viška glava ne boli.pa onda po klopu pa po sok pa .... smisliću ja već još neki razlog da skoknem do negde. Inače od petka sam zvanično vlasnik honde cx 500.postaviću na kraju ovih dana i sliku ljubimca.

u brzini sam zeznuo naslov pa ako neko može neka ubaci slovo m.

neznam dali ovde pripada tema ali u opštim temama nemogu da je pokrenem pa ako je treba staviti na drugo mesto slobodno je prebacite.elem pošto sam besposlen i nemam šta pametnije raditi a i verovatno godinama je čovek sve blesaviji, uhvatio me neki period da se bavim preradama motocikala.nekako se prijatnije osećam na čoperima pa je u tom pravcu i krenulo.prošlu sezonu sam se igrao sa nsu-om i onda negde pred kraj decembra nabavim gpz-a i kontam uradiće se do početka sezone.pošto se svaki prerađeni motor kad tad proda krenemo po redu.u dva sata je bio raskupusan i isečen.agregat navodno generalisan, bio je nedaj bože ni neprijatelju.delovi su povoljni jedino kad ih prodaješ kad kupuješ postanu noćna mora.al nema veze krene polako remont i posle dugo,dugo,dugo vremena se i završi.nabavio u međuvremenu još grdilo stvari za novi motor.kontao da ću u nekom periodu prodati nsu-a i tako doći do para da završim kawu.dođe jul mesec ističe registracija a kupaca nigde.dolazili ljudi gledali .probali al para nigde.počela kriza u sred sezone a ja bez motora.sve stalo i zadnje pare potrošene na odmor sa ćerkom(inače nema tog motora koji vredi tih nekoliko dana sa njom na moru)vratio se u zemlju i onda opet svrbe dlanovi za vožnjom.u krajnjoj panici rešim da menjam svog drugog ljubimca za motor.javi se čovek zainteresovan,treba mu za lov,pecanje ili štogod.ja srećan ko mlad majmun sednem u auto ponesem kacigu i opremu i pravac na najskuplju kavu u ovoj godini. uz put mi na kolima pukne crevo za ulje i kad smo stigli u mesto razmene, on curi i tamo gde nikad ulja bilo nije.kažem ja čoveku šta je problem al vidim od menjanja nema leba.popije se kava i voda natankuje gorivo i pravac kući sa sve jadnom opremom na zadnjem sedištu. pokušaj drugi. oglas za motor daje ga čovek na rate.nazovem momka ukratko se izdivanimo ja se preračunam i u načelu se dogovorimo.radost koju čak i u ovim godinama osetim kod kupovine motora je kao kad sam ko mali čekao deda mraza da donese poklone i ispuni želje. u životu uvek ima nešto što neizmernoj radosti odmah donese neizmerno razočaranje.tako je propao i drugi pokušaj da se dočepam novog ljubimca. u međuvremenu i dalje mrtvilo što se tiče prodaje motora.zovu ljudi nude neka auta koja nisu bila dobra ni kad su ih proizveli al para nema. pokušaj treći. već dva meseca svaki dan listam oglase ne bi li nekako nabavio motor ima svega al bez para teško.već kraj avgusta a ništa da se promeni na bolje.i tu sad idu tri tačke... "dobar dan gospodine,javljam se povodom vašeg oglasa,zainteresovan sam za kupovinu vašeg motora,koja je zadnja cena" i onda klik. momak sa kojim sam pričao je iz Niša u oglasima je pisalo da bi menjao za auto za devojku ali smo zajedno zaključili da moj jubimac ipak nije za njene nežne ruke.sad ono klik od malopre,imam kod sebe nešto para, koja je gimnastika potrebna da bi se došlo do ostatka.skontam da bi bilo pametno prodati agregat gpz-a koji je pomenut u ovoj priči i malo se još ispružiti i malo gladovati sledećih meseci ali radost je opet tu.i gledam slike budućeg ljubimca i radujem se ko malo dete.nije baš najlepši ali jeste lep meni blizu a i nedostižan. javljaju se ljudi za agregat ali jednom fali ovo,drugo nešto drugo a nikom netreba u kompletu.pošto smo se ojado zabavili da ga sklopimo odustanem od rasturanja jer koje sam sreće čim prodam magnet ili cdi javiće se neko za kompletan a to baš ne bi da preživljavam. već me hvata panika da i od ovog pokušaja neće biti ništa al se nadam u međuvremenu se svaki dan čujem sa Sašom i uveliko divanimo o motoru.iskreno mi ispriča šta kako i sve što me interesovalo. na silno rastezanje skupim da se zatvorim i onda razmišljam kako da odem do tamo.pošto uz motor ide i gomila delova skontam da je neivodlivo otići busem ili vozom a kolima je to još nešto para kojih nemam.nekako baš tih dana mi dođe nešto što sam naručio brzom poštom i u razgovoru sa kurirom dođem do naizgled blesavofg rešenja. " zdravo Sale, oće ti biti problem da motor i sve što ide uz njega otpremiš do kurirske službe," i tako rešimo dovoženje motora.e sad Saši hitno za lovu a ja neznam kako to ide sa naplatom od brzih pošti i onda smislimo da ja lepo odem zamenim i pošaljem postnetom.a on kad podigne pare otera motor i popakuje rezervne delove i pošalje. kad bi me neko danas pitao dali je to način za kupovinu reko bi mu da je lud.setim se priča kad kupuješ motor obavezno povedi nekog ko se razume.onda ga provozaj pa ga zagledaj pa opet provozaj itd.kad bi nekog pitali dali je pametno nekom poslati pare i tek kad ih dobije sačekati da ispuni svoj deo dogovora verovatno bi vam rekao da niste normalni i da u ovoj zemlji to ni u ludilu ne radite.čak i kad ti je roba pred očima i onda nisi siguran da je sve u redu.(da ne nabrajam šta sam sve imao prilike da doživim dosad)al ako prestanemo verovati da ipak ima ljudi onda je kraj izvesno blizu.pošto smo u nedelju dana se svakodnevno slušali a pošto Saša takođe ludi za motorima nekako mi je postao blizak.mislim a i dalje sam ubeđen da zaljubljenici u motore nemogu biti pokvareni kad je o istima reč. elem,uplatim postnetom javim da je odrađeno i sačekam da mi brza pošta javi kad treba da odem po moj motor. tu ću napravit pauzu pa će priča biti nastavljena.idem do garaže da ga još jednom pogledam pa u krevet.jedva čekam jutro pa da opet se malo vozam,zadnja tri dana se ne odvajamo.

postavljen u olasniku.ako ne ode u sledeća tri dana iće i na delove .

pošto mi iskrslo nešto drugo odustao od prerade.dali nekog zanima remontovan agregat gpz 500 89god.sa sve papirima,komplet instalacijom i još nešto delova ostalih od generalke.pozdrav

isuzu trooper 86god.2.2 td.registrovan do 07.05.2013.

na sajtu moj auto ima oglas za tomos zastava karting. pogledaj možda je ok.

potrebna mi je guma širine 200, 15 coli. ponude ovde ili na pp.hvala

ima drugar sa guzzi endura.širina 85cm. tel 0638683326 bigi.

rep je sa m.guzzija ntx 750. postavim i sliku kako je stzajao ako će ti pomoći.

a može li nešto ovako.cena 30eur. kontakt tel. 0638683326 bigi.

da postavim i slike .na prvoj se vide na motoru , na drugoj skinute vile.možeš videti na prvoj i korman i točak sa blatobranom ako si zainteresovan.pozdrav

ima drugar od enduro guzzija xta 750. tel 0638683326 bigi

recimo 30eur.može da se pregovara.tel 0638683326 bigi. napomena korman ide bez prekidača.

i naravno slika

imam od guzzia endura .vidi dal ti odgovara

imam ja crne navoj 10.ne znam sa čega su.uzeo ih za sebe al se promenio plan pa mi netrebaju.cena 25eur Attachments_2012_04_10.zip

u zadnje vreme koja god tema se pokrene ona odluta u neku drugu dimenziju i onda onaj koji je započne na kraju češe sebe po glavi ko kad u crtanom filmu paja izmisli točak i onda sve ode po k...., elem temu sam započeo nakon ne znam koliko komentara o nama koji vozimo terence.kako je započeo tako bi bilo red i da je privedem kraju. 1. vozim dugog troopera zato što mi zaigralo srce kad sam ga prvi put video.kasnije kad sam dobio ćerku dodatno me oduševio auto jer sa šasijom koju ima i gomilom gvožđa oko nje pruža sigurnost u slučaju da nedaj bože neko se zakuca u njega.volim ga zato što malecka može da komotno sedi,spava i uživa na dužim putovanjima. 2. imam već dovoljno godina da bi veličinom vozila pokazivao veličinu nekih delova tela. to je detinjasto a ja već dugo nisam dete. 3.ne sporim da ima pojedinaca koji kupovinom leče svoje komplekse,ali ih ima i na dva točka,nažalost smo moralno osakaćeni pa su statusni kriterijumi otišli u bolesnom pravcu. 4. srce mi zaigra i kad god sednem na motor.on je nesigurniji od auta ali je ljubav života.dete ne vozam na motoru.čak retko vozam i suvozača.kad vozim auto veoma pazim na kolege koji se voze motorima.ali ja nemogu da sačuvam nekog ko se sam nečuva.(primer preticanja sa desne strane),mogu i da pozdravim momka koji je prošlog leta vozio na zadnjaka ispred mene na pristojnom rastojanju.oduševilo me to što sam video kako može da padne i da me ojado zabavi da zakočim kako ga ne bi pregazio.pošteno rečeno u mojim godinama po đungli kakva je Beograd ne bi imao petlje da tako provozam motor jer i na dva točka je uspeh doći negde u jednom komadu. 5. želja mi je bila da kao neko ko vozi motor probam da pojasnim kako izgleda kad se vozi glomazan i težak auto a sve u cilju da kad nekom padne na pamet da preseče put ili pretiče takav auto ima ideju da vozač terenca nemože tako brzo da se izmakne ili stane ili da nas vidi kad ga pretičemo(problem velikih mrtvih uglova). 6.pročitao sam na forumu temu u kome je beli džip umalo ubio kolegu i svakako sam na strani kolege na motoru,što njemu ne bi značilo ništa da je stradao.fala bogu pa je sve prošlo ok. mislim da bi to bilo to što se tiče ove teme.

ima givi mono key od 45lit. ima donju ploču i gornju ploču sa naslonom za suvozača.0638683326.

tema je pokrenuta jel malo malo neko se žali na vozače terenaca. ja nemam problem sa svojim autom i dimenzijama istog.veći problem je što povrh svega uvek nam je neko kriv. tema je i početa da bi se pojedini uključili i napisali situaciju u kojoj ih je ugrozio neko u džipu.ali onako kako je bilo. lik koji je meni došao sa desne strane i zbog koga sam se dobrano iscimao da stanem i ne nosim ga na duši takođe može da diže galamu jer ga je tamo neki ludak u belom trooperu ugrozio i onda opet svi po ludacima koji voze džipove.tzema je mogla i da se zove kakvi smo kad smo na motoru i koliko sebe ugrožavamo u pojedinim trenutcima.

u odnosu na običan putnički auto priznaćeš da je ipak teže zaustaviti terenca.bez obzira što mi je auto tehnički ispravan,ne zbog zakona već zbog sigurnosti putnika u njemu a i zbog saznanja da mala neispravnost može da bude kobna po nekog ne misleći samo na motocikliste već i sve ostale učesnike u saobraćaju.a normalni uslovi nisu kad kolega uleti na nekih 50cm ispred haube.

ne nalazim se ja prozvanim ali pomalo iritira što malo malo pa neko se žali na vozače džipova.a niko ni ne pomisli da su to ipak mrcine koje je teško zaustaviti u sekundi kad neko pod naletom adrenalina, motorom izleti ispred njega. nekako su nam u zadnje vreme svi krivi,davnih dana kad su me stariji učili da vozim motor stalno su govorili " mali,kad sedneš na motor bićeš brži od kola,moćeš da prođeš gde kola nemogu ali ako se nađeš u situaciji da udariš u auto na njemu će malo stradati lim a tebe biti neće." negde mi takođe ostalo ono što je pokojna baba govorila "ako se čuvaš dete i bog će te čuvati". mislim ova tema je samo pokušaj da ljudi steknu bar neku sliku kako je to kad si sa druge strane priče. mislim da niko od nas ne uleće ispred tramvaja, autobusa GSB-a ili kamiona,ali uletanje ispred terenca nam dođe normalno.ovo se svakako ne odnosi na jedan deo ljudi koji voze terenac kao statusni simbol ali znam dosta ljudi koji iz ovih ili onih razloga voze džip iz uživanja.

postoji jedan deo ljudi koji lako dođu do para pa kupuju terence i time pokazuju da su neko ,ali to je nažalost nevezano samo za terence,kupuju i besna kola i brze motore, srećom se nisu dosetili da kupuju i kamione jel tek u njima će biti viđeni.

ok je to što se tehničke ispravnosti tiče,mislim pošto vozim ćerku u tim kolima auto mi je svakako ispravan,sa svojom glavom mogu da se kockam,sa njenom ne. međutim problem je u nečemu drugom.maksimalno poštujem kolege na motorima.kad vozim auto zavidim onima koji su na motoru i pravim mesto da me obiđu,na semaforu ostavljam prostor za kolege može mi se auto mi velik,ali ruku na srce neki od nas se i bukvalno ponašaju ko da je ceo svet njihov.pošto vozam čopere desilo mi se da me kolega na nekom brzincu stigne između dva semafora i isturira ljutu mašinu do idućeg semafora,pa onda još pre nego što se upalilo zeleno čovek polete ko metak,epilog policija čula na izlasku iz srbobrana urlanje motora pa kad sam naišo kod benzinske zaustavljanje,pitanja šta ćeš ti iz Beograda ovde,što luduješ na motoru čuli smo te doovde,itd. mislim da je glavno pitanje u kulturi vožnje.svejedno čime se vozim,desi se i meni da me povuče autoput pa zaboravim na desnu ruku i prija malo brža vožnja ali svakako pokušavam čak i tad da da ne testiram krajnje granice i sebe i motora.možda starim,možda je to došlo rođenjem ćerke ali svakako sad pažljivije vozim ali tema je bila o famoznim terencima. mislim da bi sve bilo lakše kad bi ljudi bili svesniji da to ipak nije putnički auto kojim se lakše manevriše. da ne pričam o terencima koji nemaju servo volane pa su još zabavniji za manevrisanje.

malo, malo pa neko na forumu se ljuti na vozače terenaca.verovatno i s pravom mada...ajd ovako, motore obožavam, vozim od 13god sa nekim prekidima.Pošteno rečeno kad sednem na motor većinu vremena pokušavam da predvidim šta će nekom od vozača da padne napamet da uradi, sečenje, preticanje na santimetar od noge,kamion koji se doseti da te pozdravi vazdušnom sirenom na metar iza leđa,pa traktori koji svetla koriste samo kad ih parkiraju kući,itd itd. za većinu padova sa motora uglavnom sam sam bio kriv,ili precenim svcoje sposobnosti,ili situaciju u kojoj se nađem ili sposobnosti motora koji vozim. e sad, druga ljubav su mi terenci.vozim dugačkog matorog japanca. kočnice su mi ispravne,svetla ispravna sve u svemu sve što se tiče održavanja je ok.i to prvenstveno jel sam svestan kao i večina vozača terenaca voznih karakteristika te vrste vozila i sve što ga prati. znači uđem u bg u svoj auto koji je težak oko 2 tone i vozim ga sa istom pažnjom kao i motor. e sad u zadnijih godinu dana kako nisam u Bg malo se opustim i krenem kući. auto od 2 tone ima malo veći zaustavni put. i onda me ladno pretiče lik na motoru sa desne strane i uleti ispred.stvar koja meni nebi ni u ludilu pala na pamet.sa desne strane se ne pretiće,tu nas niko ne očekuje.znam da smo na motoru brži lakše se provlačimo ali zaboga ljudi jel se vama živi.koja je mogućnost da ja sa mrcinom od kola uspem da zaustavim kako bi neko ispao mangup.pričam o kolima koja su dugačka oko 5m.koja imaju ogromne mrtve uglove i koja prosečan vozač u koje i ja spadam voze tako što očekuju preticanje sa leve a ne desne strane. na povratku me kod kvantaša na semaforu oduševi klinac koji vozi skuter i kucka poruke,kaciga mu posađena na vrh glave ko da je valentino i vozi počasni krug.pazi kad mi za svo ovo vreme provedeno na motoru još nikad nije palo napamet da nekom pošaljem poruku dok vozim tako nešto ne radim ni u kolima.skontam da me vreme pregazilo al svejedno meni se još živi i takve mi egzibicije ne padaju na pamet.Ne tvrdim ja da su svi koji voze pažljivi,većina automobilista nas ni ne vidi a i kad nas vide smatraju nas viškom, ali je istina i da jedan deo nas na motorima ima previsoko mišljenje o svojim mogućnostima i mogućnostima svojih motora.islim da je sve u stvari pitanje svesti i jednih i drugih i svakako ne postoji ni jedan od nas koji poštuje propise u celini ,takav smo mentalitet. ali mi nisu nio jasne kolege motoristi koji bi ljude u terencima tukli kacigom itd itd.