Drugari, ako znate nekoga da mu treba KLE, doslo je vreme da se ja od rastajem od mog mezimca Evo slicice, a oglas je -> OVDE.

Moj trenutni "problem" je sto me KLE dovede do.. stare planine, tare ili gde vec bez problema, medjutim ako se tamo sidje sa dobrih seoskih/sumskih puteva u ajd recimo puteve u srednje losem do losem stanju, nastaju problemi, pogotovo ako ima puno blata i slicno, prosto tezak je motor. Udobnost mi nije toliko bitna, necu svaki dan da prelazim 200km po asvaltu sa njim, a i KLE ne bi bas nazvao udobnim .

Pitanje za Kepu i ostalu ekipu, Plasim se da bi mi motor bio mali/neudoban, 194-5 sam visok, ima li neko visok da je vozio ovo da podeli koju mudru? Inace odlican motor po pristojnoj ceni je savrsena kombinacija za glavobolju .

E dobro si me setio, cena 2500..

Skroz zaboravih na ovo, i dalje su aktuelne nisu nosene, samo probane, ocu da ih se resim, javite se

Ne, mislim na "deo" tj. vrh viljuske koji drzi sam ventil, tj. ne znam da li sam ventil moze da se izvadi iz viljuske i zameni? ako moze to bi bilo super, ako ne, treba mi ceo taj gornji element. Ja sam odlomio ventil sa sve kapicom, ne samo kapicu. tnx

Drugari, cudnim spletom okolonosti nadrljala mi je "kapica" ventila na levoj viljusci, trebao bi mi novi taj .. poklopac da se tako izrazim, de to moze da se nabavi zna li neko? tnx

@ srle, mislim da si sam sebi dao odgovor

Au bre ljudi, sto digošte temu iz sna Hvala na komentarima, btw, imate ovde od prosle godine mini putopis sa stare - http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/84940-stara-planina/ živi bili

Rado bi mom nasao novi dom, pravi lepotan

Jadna ptica.. Nego, jel neko razmisljao o fitovanju KN klipon filtera na KLE-a, nesto malo infoa sto se po netu moze naci, a i slika (okacih jednu), kaze da se opasno primeti razlika i da je zvuk puno lepsi?.. hm...

p.s. zaboravih reci, sto se guma tice, ja sam totalno razocaran u Scout-a nazad, ali isto toliko odusevljen TKC80 koji imam napred, kako van asfalta tako i na njemu.

E kolega , ja oci bacam na nesto laganije vec poodavno, uporno sebe ubedjujem da je moj KLE nista drugo do malo tezi DH bajs, ne polazi mi za rukom .. Sto se stitnika tice, imam bash te koje imas ti, e sad, da li je kvalitet dobar ili ... ja igrom slucaja od kako ih imam (prosla godina), nisam pao sa motora, a bash sam svuda vozio, posto sam kao sto znas jelte dizao motor dok nisam produzio copavu par puta mi se prevrnuo i stitnik je odradio posao, kvacilo nije stradalo .. Nego, ne znam kakav je tvoj stil voznje offroada ali ja dolazim iz freeride/DH biciklizma i prosto navikao sam da vozim sa kaziprstom na kocnici/kvacilu, e sad, koznica je ko zmaj prednja, mogu je bez problema jednim prstom savrseno kontrolisati i tu nema problema, medjutim sta bi mogao uraditi sa kvacilom, da skratim rucicu da je sa kaziprstom mogu skroz stegnuti, ili da namestim (da li moze?) da cim malo (1cm recimo) pritisnem rucicu kvacila da je to "to", bash bi mi znacilo jer ona imam preostale prste da cvrsto drzim korman

Nisam siguran koliko se slazem sa upotrebom bilo kakve torbe zakacene na motor za drzanje foto opreme, za asfalt ok, ali za offroad, mislim da bi vibracije mogle napraviti pravu pometnju objektivima i telu aparata. Ja sam o ovome razmisljao dosta, posto teglim par objektiva uvek, i nekako, najsigurnije se osecam kada mi je sva ta oprema na ledjima u foto rancu, jeste da je smor kada stanem, skinem, bla bla, ali opet, nisam sklon riziku.

svidjaju mi se ovi ralley KLEovi, medjutim, pitam se ovaj blatobran koliko je praktican, da ne pokriva radijator mnogo?

Cigla ima jos dodatnu funkcionalnost protiv lopova , ma jok, sredicu duzi nogar preko zime edit: gliga vam je sve odgovorio posto smo iste dogbones stavili

Hehe, svi nesto radimo. Ja zamenio dogbones, i prosto ne mogu da verujem koliko "mala" stvar pravi ogromnu razliku, ne samo u visini motora vec upravljivosti, u mom slucaju na bolje.

Stavljam se na spisak Gligo . 1 par za mene

Prosto me negde malo duša zaboli kad vidim ove slike oborenog motora, meni opet to sto scout (130, bez centralne linije) pleše i ne smeta toliko, bitno mi je da je prednji kraj stabilan, visok sam pa ako krene nešto da divlja uvek mogu nogama da se pomognem. Ponoviću, uzeo sam scout nazad jer navodno duže traje od TKC80, kajem se, al šta je tu je . Što se Ponora tiče, nemam logove , ali prosto je, nakon što sam prošao dojkince, nekih 3km od planinarskog doma-karaule, ima put kreće desno u brdo, tim putem sam išao na ponor.. Odličan putopis, samo nastavi.

Desi kolega KLEashu E pa, drago mi je da nisam samo ja lud, ja sam nedavno menjao gume, ali sam izgleda ipak bolje odlucio od tebe, ja sam napred stavio TKC80, a scouta nazad.. prednjom gumom sam oduseljven, lepi za sve, dok zadnja pleshe i igra kako joj se hoce, ja zalim sto i nazad nisam TKC uzeo .. Ali dobro radujem se ostatku putopisa, bas me zanima kako ce izgledati stara iz tvog ugla, posto sam skoro i sam bio. pozz

Hvala na komentarima, @Bocca 1. rizle ima dosta, rupa isto, pogotovo na putevima koji spajaju sela, ali nista nemoguce, samo lagana i oprezna voznja, postoje jako uski putevi, jer ih shuma i granje lagano jedu, a dosta sirokih kamiona koji voze drva, samo pazljivo i svuda se moze. 2. Informacije, pa, vec sam bio jednom na staroj pa sam znao sta zelim videti ponovo, a google earth je odlican izvor informacija, jedini problem je posle to i naci . Sto se aparata tice, da 450D boluje od lose dinamike senzora, cini mi se da su to malo resili updejtom firmwarea, ali ja ovaj aparat vec imam godinama i navikao sam se na to, najveci problem njegov je sto neki delovi slike pregore, smanjim malo za 1-2 nivoa expoziciju nego sto bi trebalo i kasnije se tamniji delovi lakse izvuku a nista bas ne pregori. A drugo, objektivi su jako bitni, ja nekako sve nedostatke tela nadoknadim objektivima, 70-200F4L i 10-22, odlican combo za sve, nista od slika nije spajano u HDR. @Sr3ck0 Canon 450D + Canon EF 70-200F4L + Canon EF-S 10-22 USM, i naravno stalak (Velbon sherpa), bez filtera. @acam Interesantno, tada davno kad sam bio, mi smo od dojkinaca preko krvavih bara i tri cuke dosli do toplog dola, to sam i sada mislio da uradim, ali nije bilo vremena, a ti mostovi mmmm... zanimljivo, eto prilike za avanturu neki drugi put .

Pozdrav drugari, mnogo vremena prođe od mog prethodnog mini putopisa, ali tu sam, vozim i slikam, pa evo, da podelim nešto i sa vama. Život piše čudne priče, iz dana u dan, iz sata u sat, iz sekunde koja upravo prođe u trenutak koji samo što nije, i tako u krug. Volim što mi ponekad bude dozvoljeno da neke od tih trenutaka zamrznem, dokle god je bajtova i piksela, platna ili papira sa kapljicama boje, ta sekunda je moja, večno. Na kraju dana takve trenutke pamtimo, ostaju u našim mislima bez obzira da li smo ih slikali ili ne, a ova 2012 za mene je dobra godina, sve šta je bitno ide kako treba, osećam se dobro, sretan sam, ispunjen i zadovoljan. Nedavno sam bio na Tari, prelepa planina, mirna i tiha, savršena za odmor, i uz izuzetak predela oko Predovog Krsta, jako pitoma, prepuna kadrova koji odmaraju oči i leče dušu. Od usamljenog drveta do dubokih starih šuma koje kao da su izašle iz Tolkinovih knjiga i u kojima, čini se, sve je moguće. Preko idiličnih pašnjaka i kristalnih jezera do savršeno krivudavog puta koji vodi ko zna gde. Tara je opet, vrlo specifična, živa je, pitoma, otvorena za sve one koji njome prolaze slučajno ili namerno, ne pravi razliku. Nakon prelepog odmora na Tari, povratak u realnost, a za mene je ta realnost u tom trenutku bila bubanje, bubanje i još malo bubanja, ispitni rok. Još pre sam planirao kako bih mogao posle ispita da odem na Staru planinu, da se malo prisetim iste, i da ispravim neke greške od pre par godina. Sad već davne 2006 godine bio sam na Staroj planini, na dva točka, međutim sa samo jednom konjskom snagom , ali tada su stvari bile drugačije, negde smo žurili, jurili, nismo dozvolili da osetimo, da upijemo ono šta Stara planina jeste - prava i jedna od poslednjih oaza divljine. Tada sam na Staroj planini bio sa dva drugara, biciklima, u avanturi koju i dalje smatramo našom najvećom, kada smo iz Dojkinaca na vožnju krenuli u 6 ujutro, a po mesečini prelazili brdo koje deli Paklešticu i Dojkince, ne bi li se vratili do našeg planinskog doma u Dojkincima oko 1:30, smejući se pričajući "šta li sad ovi misle, kad vide tri idiota na biciklima kako tumaraju po njihovom selu posle ponoći". I tako, šest godina kasnije, eto mene opet na Staroj planini, ovaj put idem sam, drugačiji sam, smiren, nigde više ne žurim, želim na miru, bez žurbe da slikam šta tada nisam mogao, imao vremena, ili jednostavno nisam umeo. Za razliku od Tare koja raste i diše (sa ljudskog aspekta), Stara planina ima sasvim suprotnu situaciju, sela umiru i ljudi odlaze, takva situacija čini jednu vrlo specifičnu sredinu, punu kontrasta, pomeranja i mirovanja, života i hm... nedostatka istog. Iz Beograda do Pirota se stigne relativno brzo, samo je dosadno, a onda iz Pirota kuda ko želi. Moja destinacija je bila Slavinja, računao sam da pošto ću stići popodne, imaću taman vremena da slikam Rosomačke lonce, nadao sam se da ću tamo naći i mesto da prespavam, međutim nisam, u Pirotu je bio vašar, celo selo otišlo u Pirot, nigde nikoga nema, srećom, na putu do Slavinje, u selu Rsovci, video tablu "Sobe na izdavanje", tamo sam na kraju noćio, kod porodice Jovanović (061/2276-091). Da ne skrećem mnogo sa teme.. Put ka Slavinji. Rosomački lonci, još se zovu i kanjon Rosomače, a u Slavinji pratite samo putokaze za "Grlo", navodno se okolna sela prepiru koji naziv je pravilan , naša posla. Na putu ka Slavinji, nakon što sam video kakvo je stanje u Visočkoj Ržani sa vodom i vodostajem, počinjem da razmišljam kakva će situacija biti sa vodom u kanjonu, na svu sreću, mislim da je vode bilo taman koliko treba. Pošto sam poklonik teorije da slike govore više od hiljadu reči, evo nekoliko iz "Grla". Na putu ka loncima, ima jedna stara vodenica, koja priča neku svoju priču o onome šta je nekad bilo i tome kako sada jeste, gomile uspomena, tuge i suza, sreće i ljubavi, prepričavaće u nedogled drveće, jer više nema ljudskog glasa da ih priča. A priroda živi, kao reka, ne mari mnogo za nas negde juri brzo, da stigne što pre pa onda opet stane, baš je briga. Valjda je na nama da je doživimo kako znamo i umemo, kad smo kod toga, ipak je ovo BJB, nema smisla da nema motora, ovo je moj verni konj, nije me izdao, verno slušao kuda da ide i kako, ubeđen sam da je i on uživao koliko i ja, u svom pravom okruženju sad baš gledam sliku, vrlo reprezentativan, to je prvi dan kad sam stigao, posle kao da smo se nadmetali ko je prljaviji . Spavao sam kao top, rekao bi da sam čuo vukove kako zavijaju, i nisam se prevario, kažu moji domaćini da muče veliku muku sa njima, valjda zbog suše, nema niko šta da jede, od maja kapi kiše nije palo. Pričaju priče iz okolnih sela, gde vukovi u sela silaze, jezivo. Rsovci - tipično selo za ovaj kraj, gasi se, pre 70ak godina bilo je blizu 2000 ljudi i ako me sećanje služi preko 400 000 (da, nisam pogrešio nule) ovaca, a sada, 100njak ljudi i 500 ovaca. Ali, sreda je bila određena za nešto drugo, ne za slikanje sela, posle doručka, krenuo sam da pronađem Ponor, put ka Dojkincima od Visočke Ržane je odličan, skoro savršen, međutim izuzetno opasan, na ovoj deonici nema rupa, ali ima mnogo krivina, put je izuzetno uzak, i uvek je problem što iza krivine može da leži/stoji ili bleji, koza, krava, ovca ili nešto slično. A kroz Brlog i Dojkince vožnja podseća na neku igricu gde je cilj izbeći kokoške, i danas sam naučio da je kravlja balega VRLO klizava . Dolazim u Dojkince, i raspitujem se za ponor, mada znam u kom se pravcu nalazi, tada pre šest godina sam ga ja našao, međutim tada sam lako preneo biciklo kuda sam hteo, a sada imam 200kg koje ne mogu da mrdnem, čovek mi objašnjava kuda da idem, i na pitanje kako ću tamo, na šta ja odgovaram pa motorom, on sa rezervom kaže "paa, loš je put, srećno, srećno". Za svaki slučaj, palim garmina, i kao land ili water feature, ne sećam se sada tačno, pronalazi "Ponor", kaže vozi pravo, 8km, e sad, ne znam koliko mi je vremena trebalo za tih 8 km, pravio sam dosta pauza da pijem vode, da odmorim ruke i noge, sve vreme u prvoj, sretan kao malo dete što sam uzeo nove gume pre puta, malo ljut na sebe što sam hteo da uštedim na zadnjoj gumi (o ovome kasnije), i nakon 500 metara visinske razlike (Dojkinci su na 900, a ponor na 1400m) vidim da je vredelo. I nije mi žao vrhovi se nižu, sloj po sloj, ostaju misli o tome šta je tamo, može li se tamo na dva točka, i šta li se vidi sa onog brda poslednjeg u nizu. A čovek se lako zanese, gledajući u daljinu, zaboravi na sitne detalje na metar od njega. E da, ponor, evo ga: a ono šta ga čini posebnim je ono šta je u njemu atmosfera u "pećini" je nešto što se rečima teško može opisati, dan je bio savršen, bez oblačka na nebu, a temperature oko 34C, u ponoru hladnoća koja u kosti ulazi, vlaga koja rosi na jakni, a o temperaturnim extremima svedoče i ledenice, da, ledenice. Dugo sam sedeo dole, izgubio pojam o vremenu i prostoru, a lagano me prvo zima, zatim glad vrate u stvarnost, kada sam se popeo nazad na sunce, isparavao sam. Pogled na sat me ni malo ne raduje, vec je pola 2, a danas sam mislio toliko toga da vidim i slikam, tad se naljutim na sebe, obećao sam da neću žuriti, makar video i slikao samo jednu stvar, neću nigde da žurim. OK, to sam rešio, sad da nešto jedem, čuo sam da u Vrelu ima pastrmka, brže bolje ću ja sad tamo. E sad, najveći problem Stare planine, i ljudi koji žele da je istraže je logistika, ja volim da jedem, i to mnogo, šta ću , a većina vas zna kakva je glad u planini, pogotovo nakon teškog napora, to je glad kakva ne može da se poredi sa običnom, to je jedan sasvim novi nivo gladi, i sa tako gladan, idem ja putem do Vrela, kad ono, ne radi, zašto ne radi, ne zna se, kada će raditi, ne zna se, verovatno svi otišli u Pirot na vašar. I šta ću, jedno 20ak KM do hotela Stara (to je valjda stari planinarski dom, preuređen nedavno), koji je na putu između Rsovaca i Pirota, da utolim glad. Dve pastrmke na žaru, dupli pomfrit, dupla paradajz salata sa sirom i lepinja, nestali su sa stola, nisam čak ni slikao (a mislio sam), toliko sam gladan bio . Trebalo je posle ručka popiti kafu, malo odmoriti, ne može se odma na motor, i prođe dan, 5 popodne, šta sada, idem do vodopada Tupavac, što znači nazad u Dojkince, pa lagano. Imam još jednu zamerku, veliku, u poslednje vreme svuda nešto čujem pozivaju se ljudi na Staru, ima šta da se vidi, Stara planina bogata vodom, vodopadi itd, ako zanemarimo činjenicu da će ljudi ako nisu poneli hranu na planini biti gladni, imamo još jedan problem, a to je što će VRLO teško naći sve te lepote. Izuzetak su možda Rosomački lonci koji su od Slavinje vrlo lepo markirani i obeleženi i lako ih je naći. Tupavac sam našao uz pomoć GPSa, inače ga ne bi našao, međutim, ni kap kiše od maja meseca ima svoju cenu, vodopad tupavac bez vode Kada sam se spustio nazad u dojkince i rekao meštanima da nema vode, svi su rekli kako moraju otići da vide, jer se malo kod seća da je ikada bio suv ... Most koji vodi do vodopada, nema potrebe reći da nije za motor Već je kasno, Dojkinci su ušuškani između dva brda, sunce zalazi rano, temperatura opada brzo, a sa njom i količina svetla, kao neki novi svet, smena dana i noći. Mrak se strpljivo i besčujno zavlači ispod korenja, smešta u krošnje i krije ispod lišća, neka nova stvorenja izlaze, dok druga beže da nađu bezbedno mesto gde će čekati novi dan. Ja se radujem, pada noć, jedva čekam da vidim kako se vide zvezde, međutim, neko je odlučio da mi pokvari planove, ne mogu tu ništa uraditi, ni ja, ni zveze, nadjačao ih je, slabo se vide, a dok on šepuri u svom sjaju meni ostaje da noćno nebo Stare planina slikam neki drugi put, nadajući se da je svetlije i sjajnije od onoga sa Tare: Sa jutrom, vreme je i za polazak nazad. Topli Dol, Paklešticu, Piljske vodopade, Arbinje i Midžor ostavljam za neki drugi put, ali hteo sam samo da bacim oko na Zavojsko jezero pre nego krenem dosadnim putem nazad za Beograd. Eto, toliko , nadam se da sam barem delimično uspeo da vam prenesem atmosferu, ako krenete putem stare planine, dobro planirajte hranu i gorivo, pumpa jedino u Pirotu, putevi su jako loši, jako puno kamenja, odrona, drveća i rizle, a o rupama da ne pričam. Moj verni konj je KLE, 97 godište, standardan, uz par izmena, enduro/cross fuzasteri, povišeni enduro korman sa štitnicima, a što se guma tiče, TKC 80 napred, i Scout nazad, uz napomenu da mi je malo krivo što nisam uzeo TKC i nazad. Pitanja, sugestije, kritike i komentari, više nego poželjni. Pozdrav!

Drugari, Da vam se malo pohvalim, ponovio sam ljubimca novim cipelama TKC80 napred, i K60Scout nazad, odlicna kombinacija, na putu ok, a kad se sa puta sidje, preporod u odnosu na stare gume

Da li se nekom vozika malo po kosmaju/babama/parcanima? U subotu oko 4-5-6? Mozemo se naci kod 1000ruza, ili da se nadjemo u podnozju kosmaja, kod manastira recimo pa odatle.. Vozili bi malo off-a po kosmaju kuda sam prosao, spustili se u nemenikuce kroz sumu, onda izasli na asfalt, pa obicnim putem do blizu Baba, asfaltom prosli skretanje za klub Babe, onda opet desno na obicni put, koji ide do Parcana, i onda celom duzinom presli parcane obicnim putem, i na kraju se asfaltom spustili u ripanj, odakle kud koji . Meni je motor kod majstora, ali trebao bi biti gotov sutra... Nek napise neko ako je zainteresovan. Sto se puta tice, jedino spust sa kosmaja do nemenikuca moze biti zanimljiv, ali nigde nam se ne zuri, ja na KLEu sve olako prodjem, znaci moze sve . upate: nije gotov motor, neki drugi put

A nista onda, moracu gume da promenim, i ovako im je vreme za zamenu... Sta mislite o kombinaciji TKC80 napred i scout nazad?... Pa kud koji, ali slazem se, da nisam bio sam, bilo bi mnogo lakse, nesto gledam, bash mi deluje ovaj DRZ400 kao jako fina masina... Inace sto se Avale tice, mozemo jednom da se organizujemo da vas provedem kojekakvim stazicama .