To je to, u poslednje vreme sam video ili cuo za bar deset uredjaja slicnih mogucnosti koji se prodaju za oko 200e. Mislim da ce sledece godine moci da se kupi bolji uredjaj od njih za ispod 100e, a za par godina ce se prodavati na pijacama... Ubedjen sam da ce i Garmin osetiti efekte svega toga i da ce povuci odgovarajuce poteze, posle kojih ce jedan Zumo biti moj. Načekaćeš se Garmin nema konkurenciju što se zumo-a tiče. Cene mu uopšte ne padaju. A ako pogledaš malo na zapad, shvatićeš da je jedina konkurencija o kojoj Garmin brine TomTom. Kinezi ih apsolutno ne interesuju! Isto je i na našem tržištu. Sa tom razlikom da TomTom na našem tržištu žestoko kasni! Jednostavno mora biti jeftinih uređaja koji će da omasove upotrebu, a onda će oni koji žele bolje uzeti Garmin. Isto je gde god da se okreneš. Od automobila do motora. Kinezi se dobro prodaju ali se zna ko kupuje kvalitetno. Moja filozofija je: Bolje biti 10% od 1000 nego 100% od 10. Ko voli nek izvoli. Zna se dobro šta koji uređaj pruža i zašto košta koliko košta. A živi bili pa testirali na proleće (ili kad god). Da ne pričamo da ćemo poneti više uređaja na taj test (eTrex seriju, GPSMAP - Colorado!, zumo u tri varijante, za one sa adrenalinskim nagonom neki od Forerunner serije ili Edge...). A vi ponesite ostalo pa da ukrstimo koplja. Btw da podsetim da Garmin GPS možete i da iznajmite, ali o tome na PP.

Ako ti misliš da je to ok... ja ću ubaciti. Samo, ako nema u prodavnici da kupiš već moraš da poručuješ... ja bi to pre stavio u temu o naručivanju kao što je Louis, Polo i sl...

ok... nastavak sledi: Iz BG cilj je bio da oko 12h stignemo u centar Batočine gde nas čeka ekipa koja gravitira ovom mestu. Dogovor je bio da ja krenem prvi i da vozimo oko 120km/h... Odjednom Vlada daje gas i obilazi me... za tren ga gubim iz vida, gledam pozadi ko ga juri?! ništa, sve normalno Kaže čovek kasnije da je zaboravio da zakopča jaknu pa je požurio napred da je zakopča da ne pomislimo da je imao neki veći problem Cenim potez! Temperatura oko 13-14oC gužve na putu standardno za nedelju, asfalt suv... savršeno! Uskoro stižemo do naplatne rampe. vlada nas čeka Ja opet stajem, uzimam karticu, a ekipa prozuji... i ni ne uspore da me pričekaju! Jel tako braćo?! E pa dobro! Pun gas prva, druga, kuplung, treća, četvrta... brzina raste, peta... čak 160km/h (nemojte ovo da radite kod kuće ) i polako sustižem odbegle drugare koji voze dogovorenih 120. Opet izbijam na čelo... sledećih pola sata zujanje i uživanje u pogledu sa strane, unazad (retrovizori) i praćenje situacije napred... Zagledam podatke na GPS-u... zumo pokazuje da je ostalo još 30-tak km do izlaza sa autoputa. Dižem pogled... a kera pored puta samo što nije istrčala ispred mene! Nekako ga obiđem i psujem sebe što buljim u sokoćalo umesto da gledam put! Ko mi kaže da je opušten u vožnji motora pri brzinama preko 100km/h znam da ili laže il je lud ili glup! Ostatak ekipe je prošao poired kuce ko po jajima. Kako bi i ja da sam ga na vreme primetio. Teramo dalje... Odjednom Đeneral gasira, prolazi pored mene i pokazuje na rezervoar. Ok, taman ćemo se odmoriti Čizme počinju da me stežu, još su nove i nerazgažene Stajemo na pumpu 20-tak kilometara pre odvajanja sa autoputa. Svi kao po komandi skidamo kacige i silazimo sa motora. Dupe mi trne a nismo napravili ni poštenih 100 km. Mislim u sebi: moraću da vežbam ako mislim da ostvarim planove putovanja ove sezone Dok Đeneraj tankuje, mi čavrljamo i setim se Brondi toki-vokija koje sam poneo a ova dvojica nisu htela da se dovikujemo. Merkam ekipu i Vlada mi se učini najpogodniji za test Nisam morao da ga ubeđujem. Pošto on i ja jedini imamo GPS-ove logično je da je najzainteresovaniji da probamo čudo tehnike. Na nesreću osetljivost VOX-a ostavljam na najosetljivijem. Prilikom testiranja bez buke rade skroz ok. Krećemo... Ja pokušavam da ga dobijem radio vezom ali se ne javlja. kažem mu da amblenduje ako me čuje... ništa. Tja, šta je tu je... brzo stižemo do izlaza za Batočinu. Opet ja ko štrajkbreher stajem, vadim karticu, ostali prozuje... (Deco nije lepo ne plaćati putarinu! Uvek dajte državi što iska! ;D ) Čovek me pita da lih znam, ja redom otkucavam brojeve tablica i imena i kažem čiki da me ne pominje kad ih budu hapsili. Kad iz slušalice glas savesti: Fala ti bože da mi više ne zviždi i tvoja buka. Kao da mi nije dosta mog šuštanja vetra! A za ono drukanje, još ćemo popričati! Poručuje Vlada. (Ovo je slobodna interpretacija jer se ne sećam tačno posle 7 dana ) Ja mu nešto odgovaram, a čika me gleda ko da sam poludeo... Skontam da... Ma to ja radio vezom pričam sa drugarima! On me gleda i klima glavom a u sebi: Pričaš ti da ne kažem... nije tebi dobro mali! Ok, kartica odradila posao... batočina je tu, oma iza ćoška. zumo pokazuje desno, vozimo polako i stižemo do centra gde ugledam parkirane motore i ekipu koja uživa pod nastrešnicom... STIGOSMO! Vladamir prilazi, a još par momaka dobacuje da smo mogli i ranije da stignemo. Da nije nas lala ovi iz BG bi možda i stigli ranije. Al nama se nije žurilo. Sedamo, naručujem čik pogodite šta ;D (pa sad to već prelazi u tradiciju) iako mi nije bilo hladno. Prođe tako u uživanciji u prijatnom miru Batočine jedno polak sata-sat. Stvarno mi je bilo tako prijatno da nisam primetio koliko je prošlo, ali onda dobijem uzbunu iz stomaka: Alo, majstore! Ništa nisi klopao pre polaska! Dokle ćeš da me cediš?! Ja tu poruku prenesem našem domaćinu Vladamiru, koji izlaže plan da do novootvorenog restorana kod Velike Plane, posetimo usput i manastir i Crkvu Pokajnicu. Whatever, kaže moj stomak, samo što pre da se nešto zagrize! Potrajalo je organizovanje polaska još koji minut i uskoro smo svi bili u sedlu. Vlado...? Pogled je govorio da ne treba da pominjem ništa što liči na Brondi, toki-voki, komunikaciju... Fotografije na trgu za uspomenu (ja sa mojim aparatom ne uspevam da uhvatim sve iz jednog kadra). Koga ne mrzi nek broji koliko nas je bilo Krećemo dalje... ispraćeni ispruženim rukama koji me podseti na fašistički pozdrav, ali ovo je 21. vek, Batočina bre! U rukama mobilni telefoni snimaju kao da su učesnici trke Kenonbol prošli kroz grad ;D Moram da priznam da meni malom čoveku iz naroda prija kad ga ostali mali ljudi primećuju Batočinci svaka čast! A i drago mi je da smo vam deo uspomene na "onu blagu zimu kada je u februaru bilo 20 stepeni, znaš onu kada je 20 motora bilo u centru?!" Prolazimo kroz lepe predele polako, 40-60 km/h. Taman da uživamo u pogledu. Ja radoznalo razgledam kajeve koje nisam uživo video, a meštani koji se zatekoše radoznalo zagledaju kolonu motora. Dosta njih nam i maše. Odmahujemo i mi njima ;D Uskoro kolona stiže do Pokajnice... prelepe crkvice i obližnjeg manastira. U nastavku sam morao malo da vas ispoštujem i potražim podatke koje nam je ljubazni popa prezentovao... ali osim lepog osećaja dok je pričao onako elokventno i skakao sa teme na temu... kada malo razmislim... ništa nisam zapamtio ;D Dakle, citat sa: http://www.velikaplana.org.yu/index.php?nav=1&pg=34 Kao dragoceni spomenici narodnog neimarstva sa istorijskim i verskim značajem na teritoriji koje su dugo bile pod turskom vladavinom, nalaze se crkve brvnare. Ove crkve su po svojoj arhiterkturi i umetničkoj vrednosti odraz vremena i života naroda. Građene su na skrivenim mestima, dalje od puteva.Skrominih su dimenzija, poput običnih kuća.Od građe je korišćen dostupan materijal,drvobrvno i kamen a gradnja nije iziskivala mnogo graditelja. Rezbarija, ornamentika, jedva osvetljena unutrašnjost sa malim prozorskim otvorima, voštanice i kandila odraz su originalne umetnosti. Crkva-brvnara manastira Pokajnica je sve to ali i nešto više. Ove slike su moje: Nalazi se u ataru Starog Sela na oko 2 km. od "Carigradskog druma", odnosno 5 km. od centra Velike Plane. Manastirska crkva-brvnara posvećena je Svetom ocu Nikolaju Mirikijskom (letnji Sveti Nikola) i ulazi u red najznačajnih crkvi ove vrste u Srbiji te je proglačena za spomenik izuzetne vrednosti. Cela građevina leži na kamenim temenjima a građena je od masivnih hrastovih brvana. Crkva ima neuobičajeni oblik elipse i sastoji se iz četiri dela: poluotorenog trema sa šest stubova, priprate-ženskog dela, naosa-broda i oltara nad kojima je tavanica koritasto zasvedena šašovcem. Krov je visok, strm i pokriven krupnom šindrom. Na Ikonostasu sa 25 ikona iz doba građenja crkve nalaze se i carske dveri ispod krsta na ulazu u oltar, rađene u duborezu sa pozlatom. Same ikone su rad narodnog majstora i nemaju veliku umetničku vrednost. Trem i celokupna unutrašnjost crkve popločani su opekom. U samoj crkvi nije dozvoljeno slikanje pa sam ovu "pozajmio" Još mojih slika: Sagrađena je 1818. godine o čemu svedoči urezan natpis na brvnu pokraj ulaznih vratiju i prestona ikona Sveti orđe ubija aždaju, na kojoj se nalazi tekst o zadužbinbaru, vojvodi Smederevske nahije Vujici Vuličeviću. Od svog naroda prezren, otuđen i osuđen kao nečasan čovek u spasonosnom hrišćanskom pokajanju koje ga je pobudilo na bogoudogno delo, podiže ovu crkvubrvnaru. Sagrađena je posle ubistva Karađorđa u Radovanjskom lugu 1817. godine te joj je sam narod dao ime Pokajnica tumačeći ovaj čin kao znak pokajanja Vujice Vuličevića za ubistvo svog kuma Đorđa Petrovića-Karađorđa. Crkva-brvnara manastira Pokajnica je intervencijama Zavoda za zaštitu spomenika kulture 1951. i 2003. godine u potpunosti sačuvala svoju autentičnost. Bila je dugo vreme zajednička parohijska crkva za Staro i Novo Selo, Rakinac, Radovanje i Veliku Planu a 1954. godine pretvorena je u opštežiteljni manastir sa muškim bratstvom da bi dolaskom sestrinstva manastira Sveta Trojica sa Kosova i Metohije 1992. godine postao ženski manastir. Lepota i sačuvana autentičnost crkve, uz specifično izkazani čin pokajanja zadužbinara za učinjeno delo, neprekidno privlači pažnju kako onih koji su bili i stalno se vraćaju ovom mestu tako i onih koji nisu bili a žele da dođu u ovaj manastir. Kraj citata Potpisujem poslednju rečenicu u znak slaganja. Kada je popa udahnuo vazduha, mi smo iskoristili pauzu i povukli se jer su nam stomaci govorili da je tradicija jedno a realnost da ćemo duuugo slušati priču ako odmah ne krenemo ;D Vladamir je ostao još malo sa popom i pohvalio se veridbom. Urbana legenda se proširila da je pop odgovorio: Gde je veridba, tu je klopa, a gde je klopa... tu je i popa! ;D Nekako mi se svideo taj pop. Malo je bio dosadan ali dobar Palimo mašine... ;D KLOPA MI VEĆ MIRIŠE! Ovaj deo puta mi je u magli... iznemogao od gladi, samo sam gledao da ne tresnem onog ispred Šalim se... Prošli smo kroz još koje selo i kroz Veliku Planu... usput opet radoznali pogledi sa obe strane... Pa skretanje sa asfalta i lagano stižemo nadomak Mačvanskih Konaka. na ovom delu puta mimoilazimo se sa autom u kom dve cice radoznalo gledaju kolonu a skoro sva kaciga se okrenula prema autu. Ja sam oženjen pa sam iskoristio prednost retrovizora Napokon! Konaci! Stigosmo! Ajmo ljudi šta se nameštate! Trkom za sto! ;D ;D ;D Nakon što smo se smestili (i mog striptiza koji je Vladamir dokuentovao u ranijim postovima), čekamo da dođe konobar... ili više njih... i čekamo... i idemo u toalet da se umijemo i dođemo sebi... i čekamo... i čekamo... a onda gubim strpljenje i odem do šanka i pitam da li smo možda nevidljivi mi koji smo zauzeli ona TRI stola? Kaže devojka gužva je... reko, pa jeste... mi smo ta gužva! A oko nas se ništa ne dešava! Evo sad će... i čekamo... i čekamo... Od muke prozivamo Vladamira i pozivamo se na naše lalinsko siledžijstvo u slučaju gladovanja... ta mi smo mirni dok nekom ne padne na pamet da nas mori glađu... i najmirniji od nas AArnold privede jednog konobara koji mu lepo objasni da ćemo se načekati jer on ovaj rejon NE SME da radi! Kolega "samo što nije stigao"! ODAKLE BRE?! ;D Već počinjemo da preračunavamo koliko nam treba do najbližeg Mc Donalds-a ;D ;D ;D Kad! Eto ga! Stigo! Uzima porudžbine i mi se ponadasmo da uskoro klopa stiže! Greška! ;D ;D ;D Proći će još vremena, a AArnold će biti još malo nervozniji Kada je klopa stigla, saznali smo da je u međuvremenu nestalo čorbe a ja sam toliko pregladneo da mi je pola punjenog belog ostalo! Konobar se pravdao da su tek otvorili i da će to biti ok kad se uhodaju... na vama je da procenite Puno lepih trenutaka smo proveli u čekanju klope. Ispričasmo se o svemu i svačemu, a ja baš uživam u tim opuštenim razgovorima. Osim same vožnje, to mi je najinteresantnije. Svašta se može čuti kada sednete sa nekim ko nije iz vašeg kraja. Interesantne poglede na različite situacije, drugačiji pristup određenim problimima, kreativna rešenja, nove ideje... ma šta da vam pričam... ako to ne osetite ne vredi ni da objašnjavam. Kada smo smirili stomake, polako smo počeli da se osipamo... "domaća" ekipa je krenula da odlazi zbog obaveza a mi "gosti" smo razmišljali da li će nas uhvatiti velik mrak u povratku... Posle dobrog ručka valja prošetati pa smo Ivana, Vladamir, Đeneral i ja krenuli oko veštačkog jezera koje su neki vredni ljudi i u nedelju doteravali za sezonu... evo i par slika: Mogu samo da zamislim kako će ovo mesto izgledati na leto kada sve ozeleni i kada otopli. Kakvu će svežinu da napravi voda a kakav osećaj će da pruži žubor vode ove improvizovane vodenice... Pakovanje za povratak, dogovor da se razilazimo kako ko naiđe na svoj izlaz sa autoputa... sa kratkim zajedničkim zastojem na prvoj pumpi da bi se napunili tankovi... Uslovi za vožnju sasvim solidni. Osim šofera autobusa koji nas nisu zarezivali već su kretali u obilaženje na 50-tak metara ispred nas iako smo išli 50-ak km/h brže, nismo imali većih problema do Beograda. Tu ja opet stajem na naplatnoj, a ostatak ekipe se izgubio... Đeneral me sačekao nekih par kilometara niže i zajedno nastavljamo kući. AArnold se odvojio prema Bečeju jer nema potrebe da pravi krug. Mrak je već pao... Jedino interesantno što nam se usput desilo je da sam ja na zmaju opet tankovao gorivo, a neposredno posle izlaza iz Beograda sam naleteo na neku izbočinu za koju se nadam da je već bila tamo i da ja nisam presudio jadnoj životinji šta god da je bilo. U tom se motor ugasio jer mi je izbočina otkačila feder sa bočne nogare. Zavezao sam je pertlom da se ne patimo i da stignemo kući što pre. Na naplatnoj rampi Đeneral je primetio da mi feder visi dole. Spremio sam ga u kofer... Na kraju se ispostavilo da je Đeneral malko omašio u računici i da smo morali da stanemo i na OMV da dopuni rezervoar. Tako da je put sa svim tim nepredviđenim zastojima od BG do NS potrajao nekih sat i po... Posle naplatne rampe: Umesto zaključka koji se može svesti u sledeće: Sjajan provod, sa sjajnim ljudima u sjajnom kraju! napisaću sledeće: Kada smo stigli u Batočinu stiže mi poruka: Jesi za malo vožnje, neku cugu? Odgovaram: De si bre Dule? Ja upravo stigao u Batočinu sa društvom. Sledeći vikend organizujemo se ranije ok? A on: Ajde važi. Lep provod! Sutradan pre podne Duleta iseče taksista na Subotičkom bulevaru... Poginuo je na licu mesta... Sada nas čuva odgore i vozi se nebeskim putevima... A ja ovaj putopis posvećujem Duletu. Vozaj se Dule sa našim drugarima gore dok se ponovo ne vidimo...

Mislim da je dogorelo drugari! Ove godine će se opet duplirati broj dvotočkaša na ulicama a bahate vozače niko ne obaveštava da postojimo! Krajnje je vreme da se organizuje akcija koja će svakog meseca jedan dan da opominje vozače da postojimo! Momak je imao sreće... u nesreći. Ali ko je sledeći?! Jer nije pitanje da li će se desiti, već kada i kome?!!!

Ja sam za! Malo da obiđemo i Vošu. Da izvidimo za južnu ekipu šta ima

Auh... a gde nabavljaš te šipke? Iz Louis-a? Blago tebi... ti kad naručiš, tebi i stigne roba Ajd drž se imenjače!

Na sajtu http://faq.f650.com/FAQs/AftermarketEngineProtectionFAQ.htm pronašao sam nešto što mi se sviđa: Samo još da iskopam slike sa svih strana...

Ne znam da li je bilo ranije (10 strana mi se ne čita Ako nekom posluži za BMW F 650 sam iskopao http://f650.co.uk/ Puno korisnih informacija!

Ovaj vikend je za porodicu. Nije me bilo kući tri poslednja vikenda... moram da čuvam mir... u svetu Da danas ću da kuckam... večeras.

Čekam inspiraciju Šalim se... kao što vidite treba mi vremena jer ne mogu u tri reda da smestim sve što se lepo videlo... a ono je bio samo početak... Sutra ću da dovršim obećavam!

Jeli Markone, stiže li ta roba iz Luis-a JOK! Poslaću im sada mail, a u ponedeljak zovem. Ako se ništa ne desi u toku sledeće nedelje, zovem te Bero i poručujem od tebe. Inače zloupotrebio sam onu Berinu poruku i već sutradan mi je poslao kataloge koje sam zadnja tri dana prelistavao Zato me nema na forumu...

A sta mislis o ideji da sve nabrojane prodavnice stavis kao POI tacke za Garmin navigaciju i okacis negde da moze da ih skine ko hoce. Scenario: dosao sam u Novi Sad, nesto je na motoru crklo, puklo i treba da nadjem deo. Pogledam u navigaciju i ona me odvede do prodavnice da kupim deo. Već urađeno u NS za one za koje imam podatke (tamo gde sam bio). Ako neko ima POI tačku nek mi pošalje .gdb i u sledećoj verziji SCG Route će biti ubačena. @ Skaki Ipak bi trebalo proveriti pre nego što ubacim.

Zaboravih da napišem... U ZR, Djeneral i ja stigli u centar i gledamo gde ima neki kafić da popijemo čaj i ugrejemo se. Na početku pešačke zone stoji pandur. Pitam ga da li smemo do kafića koji se vidi motorima? Kaže, parkirajte ovde preko i pokaza rukom. Tako i uradismo. Šta sam hteo da kažem: I policajci su ljudi. Ako ga ljudski pitaš (a ja sam znao da je prekršaj ući u pešačku zonu) za savet u 99,99% slučaja će te uputiti šta da uradiš. X puta sam u BG stao i pitao policajce kako da dođem do neke ulice u koju ne smem da skrenem levo. Ako nije bilo saobraćaja samo bi mi mahnuli da skrenem, a ako bi bilo gužve uvek su mi objasnili kuda... E sad... zlatare, ne slažem se sa onim da on dok piše kaznu jednom, još 30 njih pređe ulicu. Jbg ja kad sam bio u vojsci i kad bih procenio situaciju da ne mogu sam i da mi treba pojačanje, uvek sam ga dobijao od nadređenih. Od situacije sa pranjem WC-a pa do ratnih situacija u kojima sam bio. Ako ne može sam nek povede pojačanje i za 7 dana bi se uveo red tu, a oni bi mogli u pojačanom sastavu da odu na drugo mesto i da reše situaciju. Posle dva meseca ti garantujem da će retko ko da se usudi da napravi prekršaj. Sa druge strane, ja lično bih stekao više poverenja u službu i pomislio bih da je napokon nekom STALO do bezbednosti a ne samo do prazne priče.

Mnogo je tužno što je ovako nešto uopšte moguće. Ne prozivam tebe zlatare... Toliko toga mi se nakupilo u ovih par dana da je to već pomalo prevršilo svaku meru! Prvo mi je poginuo drug jer je neki urbanista ili saobraćajni inženjer smislio da opterećeni bulevar sme da se seče sporednim ulicama bez semafora (kao dovoljan je znak za prvenstvo prolaza) a taksista koji je samo mislio kako da uzme 100-150 din za vožnju izleteo iz te sporedne ulice i ubio ga na licu mesta, zatim je nakon sat vremena 100 metara dalje neki momak teško povređen jer se drugi baja osetio superioran u automobilu i nije mu palo na pamet da skuter ne može da stane u mestu da ga propusti iako nema pravo prvenstva prolaza (skretao je ulevo i nije propustio skuter koji je išao pravo) zato što je on jači, zatim je posle par dana opet taksista oborio par na motoru ne poštujući propise, da bih na kraju video onaj grozni snimak obaranja motocikliste u Inđiji. Kad smo već kod toga, šta da radim i kako da postupim u ovom slučaju: Preko puta moje firme svaki dan stoji policajac čiju funkciju nisam skontao. Osim zadatka da igra džepni bilijar, puši, zagleda ribe koje prolaze i čačka nos (ovo sve mogu i da snimim ako treba dokaz). On stoji na najprometnijem mestu u Novom Sadu. Oko njega je saobraćajni haos koji se sastoji od hiljada automobila koji u tri trake prolaze pored njega a u još tri trake i preko puta njega. Između tih automobila atletikom se bave babe i dede opterećeni cegerima koje vuku sa pijace i prelaze tu džunglu ispred ovog predstavnika zakona. U međuvremenu vozači automobila koče, sviraju, prestrojavaju se bez migavca, psuju kroz prozor i na sve moguće načine pokušavaju da promaše ove matore samoubice. Naš junak to sve nezainteresovano posmatra sa šapkom zabačenom na potiljak. U svom tom haosu klinci na skuterima bez kacige i to u paru, a ponekad ih vidim i po troje (?!) na jednom skuteru, lelujaju između automobila dok onom pozadi noge vise jer na skuteru nema zadnjih fuzastera. Onda se pojavi autobus, stane na stanicu a mlada mama pravo iz tog autobusa ide ispred njega i pre nego što proturi glavu iza autobusa da vidi da li auto nailazi, gurne bebu u kolicima kao probni balon, pa onda u punom trku prelazi tri trake ispred vozila koja su upravo krenula sa semafora. Među tim trkačima sa semafora bude i pokoji naš "kolega" bajker koji bez kacige skuplja poene kod lokalnih snajki tako što ga digne na zadnjak ispred našeg junaka koji samo što nije zaspao od te silne vreve naroda oko njega. NJEGA SAVRŠENO BOLI UVO!!! Sada se ja pitam: da li postoji neka kontrola rada policijaca na terenu? Šta ti šefovi policije rade i koga oni zamajavaju onim pričama koje prosipaju oko truda da se bezbednost saobraćaja podigne na viši nivo, smanji broj saobraćajnih nezgoda, smanji broj sakatih i poginulih... Kome ja mogu da pošaljem snimak od recimo 10-tak minuta (da je duži garant bi pozaspali svi koji ga gledaju) a da mogu da očekujem konkretne poteze u vezi te čuvene "bezbednosti učesnika u saobraćaju"? Da li sve mora da ide u medije? I zašto kada stigne u medije čudo traje tri dana pa se sve vraća na staro? Ajde zlatare, ti si mi pri ruci i jedini si u uniformi kojeg "poznajem", jedino tebe mogu da pitam tako nešto a da ne očekujem neke posledice po moju radoznalost... A da ovo ne bi bio totalni off... Slažem se sa zlatarom da je parkiranje na trotoaru ZABRANJENO. Vidite da motor parkirate na za to predviđeno mesto: parking. E sad, što će ostali vozači da polude jer ćete zauzeti savršeno dobro mesto, a da u njihovoj glavi nemate razloga za to... razlog potražite u onoj zlatarovoj rečenici sa početka i podebljanim rečima: SREDIO POLAGANJE.

Ažurirano CAJO. Hvala!

Sahrana Dušana Kešelja biće danas 28.02.2007. u 14:15h na Rumenačkom groblju.

Baš mi danas drugar Dejvid dotera neku gadno prljavu Hondu Transalp sa NL (holandskim :o :o ) tablama koju je pozajmio na brzinu... A on Britanac. Ništa ga nisam pitao Na njoj kreš barovi, pa sam napravio par fotki ako kome teba:

Protest nego šta! A i druge aktivnosti! Ja bih delio flajere i vozačima, a posebno bih se mame mamine naj... svima koji bez opreme sedaju na sve što je na dva točka. I za jedne i druge treba napraviti iste flajere! Ko za decu u prvom razredu. Slika kako izgleda motor po vrstama, ilustracija koliko motoru treba da se zaustavi u odnosu na auto, slika kacige i opis čemu služi i na šta se natakne, pa slika rukavica, pojaseva, jakni, pantalona, protektora, cipela i sl. A na kraju upozorenje da je sve to džaba ako se vozi zatvorenih očiju mimo propisa, bahato i bezobrazno. A na kraju nešto kao slogan: Poštovanje propisa sprečava te da budeš ubica, samoubica ili oba!!! Razmisli i odluči!

Evo da se javim da podnesem detaljan izveštaj... Pre nekoliko nedelja videh oglas da su neke čizme na prodaju. Javim se Vladamiru koji ih je prodavao i obećam da ću doći po njih u Batočinu... da premotam ovaj deo jer je u međuvremenu vreme bilo oko i ispod nule i planirani put odložen pa ponovo najavljen za lepše vreme. Konačno lepa prognoza za jedini dan u nedelji koji imam slobodan - ceo Nedelja 24.02.2008. Prognoza kaže da će biti između 10 i 20 stepeni. To sam čekao! Bilo je dovoljno da reaktiviram temu i da se jave zainteresovani za ovaj izlet. Odlazim kolima do "Aladinove pećine" gde me čeka bembara i kompletna oprema za ovo nekom kratko, a meni do sada najduže putovanje u jednom pravcu. Trebalo mi je 15-tak minutaq da se navučem od pete do glave... Bembaru sam u dvorištu već upalio da se mašina prigreje Sedam kao robot u sedlo, prelet očima preko instrumenata i krećem u ulicu Modene odakle smo ugovorili polazak za daleku Batočinu. Čim sam krenuo shvatio sam jednu tužnu stvar: Zaboravio sam da nafilujem zumo muzikom! Bedak. 200 km šuštanja vetra umesto lagane i one druge muzike Jutro je hladno i oprezno vozim jer je hladan asfalt a i gume. Strah neopravdan pokazalo se malo kasnije jer ipak ne vozim trke već krećem u kruzing. Od svih najavljenih na dogovoreno mesto polaska u NS stižu Đeneral, AArnold i ja. Ali obrnutim redosledom ;)AArnold je stigao iz Bečeja i raportira da je na otvorenom još uvek prohladno i da nema adekvatne rukavice. Važno da mu kaciga dihtuje... ali o tome kasnije Neobavezno jutarnje čavrljanje na zubatom suncu, čekamo da se kojim slučajem još neko pojavi u dogovoreno vreme... Rano jutro i pogleda na katedralu. Ljubazna devojčica koje je pristala da nas slika nije shvatila da treba da se vidi i katedrala iza Pokušavam da uvalim nekom jedan od dva Brondi toki vokija koje sam kupio juče da bi testirao radio vezu. Đenerala mrzi da skine kacigu a AArnold ima jako dobru kacigu koja "dihtuje" ko američki frižider pa bi ga "žuljala slušalica" u uvetu. ;D Dakle, šuštanje... od vetra naravno... mi ne gine do BG gde nas čeka druga ekipa. Možda tamo budem imao više sreće da nađem "zamorca"? 09:00 kucnuo je čas polaska. Ko u onom vicu sa Sosom: Ja u 09:00 krećem, pa ko je tu - tu je! Palimo mašine. Dogovor je da zbog malo vremena "jurcamo" autoputem... Kroz NS rutinska vožnja tri motora po poluvlažnom kolovozu. Sva sreća pa je asfalt na keju nov i da nije kao u ostatku grada koji je katastrofalno loše uređen što se asfalta tiče. Zadržavamo se na pumpi da AArnold napuni rezervoar a Đeneral i ja koristimo priliku da proverimo pritisak u gumama. Za tu operaciju nam je trebalo skoro pola sata! Neki moron je iskrivio kraj creva pa smo jedva nekako pogodili ugao da bi mogli da odradimo posao. Preznojani sedamo na motore i nastavljamo. Odvajanje za Beograd, malo me vuče krivina i pred njen kraj se malo pokolebam da nisam preterao sa brzinom... srećom brzo otresem tu misao koja me je jednom na Fruškoj Gori koštala pada i nastavljamo pravcem... "Auto put" solidan, nema gužve, čista rutina čak i za neiskusnog bajkera kao što sam ja. Na Beščanskom mostu radovi i poželjna oprezna vožnja. Stižemo na naplatnu rampu. Ja prvi stajem a AArnold prozuji levom trakom od mene. Tip se samo okrene i pogleda me. U tom momentu Đeneral prođe sa desne strane Čika kaže: ŠA xx-xxx i ponavlja to... pitam ga da li mu rade kamere? Što pamti? Mora, kaže, da upiše. Ja opet evo ja ću da platim nemoj da pišeš. On opet, moram da upišem ne vredi. I u sledećem momentu razmišlja i kaže: e j... ga zaboravio sam tablicu. Ja se smejem i kažem: zaboravi da sam ponudio da platim Njih dvojica me čekaju 50-ak metara dalje i nastavljamo... (Čisto da se zna: Ja sam protivnik bilo kakvog kršenja propisa i zato uredno plaćam putarinu kako god da putujem. Ali isto tako da se zna da je sramota da se plaća puna cena putarine kao da vozim teretni pikap. Nataknem ih...) Pred Beogradom vozimo lagano jedan iza drugog a pametnjaković sa RU tablama preseca u dva navrata Đenerala i odvaja ga od nas dvojice. Još jedan đilkoš za volanom. Na sreću Đeneral nije raspoložen da vraća istom merom pa je sve prošlo bez posledica. Pumpa Zmaj na ulasku u BG sa desne strane je mesto sastanka sa delom ekipe koja gravitira Beogradu. Opet fina petlja i proba zaleganja u krivini i kako drže gume 10:05. Taman na vreme. Usporavam da me stignu AArnold i Đeneral da bi sva trojica zajedno stigli na pumpu. Iskreno, očekivao sam da nas neko slika na ulasku u pumpu pa sam mislio da bi bolje bilo da smo sva trojica na snimku. Boli njih uvo za slikanje ;D Motori parkirani, a oni sede u baštici. Mi parkiramo motore, a ekipa samo mahne. Mislim u sebi: Nisam baš očekivao da nas dočekaju sa ružinim laticama ali sam bar mislio da će se okrenuti prema nama ;D ;D ;D Đeneral i ja punimo rezervoare. Proveravamo i pritisak u gumama jer nam je ona pumpa bila sumnjiva... Napokon dolazimo do baštice i tek onda srdačni pozdravi... Dobro jutro narode! ;D ;D ;D Pijemo čaj ,) i čekamo još nekoga da se pojavi da bi oko 10:30 krenuli da se pakujemo. Ništa bez navigacije Spremni nakon AArnoldovog manekenskog nameštanja od minut dva End of part one... umoran sam (minut je do dvanajest - što bi rekao Radovan III) a i smorićete se od čitanja odjednom Ako neko misli da je opširno nek se žali urednicima ;D ;D ;D

Ma daj... Đilera sa nitrom ************************************************************************************************************************************************************************************************************************************************************************ I ja sam se samocenzurisao jer nije u duhu foruma ono što mislim i što sam obrisao.

I meni je ta fotka malo sumnjiva... Dule nije vozio skuter već enduro Đileru. Možda je u nedostatku originalne slike neki urednik zaključio da su ionako svi motori isti :o A to što će neko iza podataka "Dušan K. (28)" i pogledom na sliku da se prestravi jer može da se odnosi na bilo koga ko se tako zove, preziva na k i vozi crni motor u NS, nema veze Izgleda da je bilo dve nesreće u tom delu. Jedna je sa fatalnim posledicama na Subotičkom bulevaru a druga na raskrsnici Subotičkog Bulevara i Futoške ulice gde je izgleda vozač skutera preživeo. Ko je kriv u oba slučaja ne bih da prejudiciram, ali je činjenica da smo nevidljivi svim ostalim učesnicima u saobraćaju. Zato otvorite oči! Danas ujutro sam slušao Radio 021 i voditeljku koja se (pazi ovo majke ti) obraća vozačima motora da obrate pažnju na svoju bezbednost?! ??? Došlo mi da odem odmah tamo i da je zamolim da dopuni tu rečenicu sa mnogo važnijim savetom: Da ostali učesnici u saobraćaju obrate pažnju na svoje ponašanje!

Vest sa megafonija web-a je identična ali ima i slka: Strava i užas!

Koji je razlog da u svim nezgodama kojima je ucestvovao motocikl, po DEFAULT-u se ne zna ko je kriv?!?!?! Jel Dusan studirao informatiku ? Uh ne znam... ali znam da je bio programer.

Evo sa sajta RT Vojvodine. Poginuo motociklista NOVI SAD - Motociklista Dušan K. (28) poginuo je danas oko 10 sati u saobraćajnoj nesreći u Subotičkom bulevaru u Novom Sadu, saopštila je dežurni istražni sudija Branislava Perišić. Prema nezvaničnim informacijama, Dušan K. je, vozeći Subotičkim bulevarom, udario u taksi koji je iz ulice Pavleka Miškina preko tog bulevara prelazilo u ulicu Laze Nančića. Sudija Branislava Perišić rekla je da je oba vozila uputila na vanredni tehnički pregled, kao i da je naložila proveru stanja alkohola u krvi kod učesnika u nesreći. Uzrok nesreće biće poznat po završetku istrage.

Uh jbte, pa dok smo sedeli u Batocini si mi bas rekao kad ti je stigla poruka od njega...pitao je za voznju :-[ Drugarica mi je javila i za nekog na skuteru da je podleteo pod auto...STRASNO sta se desava Da, to je on. On je bio samnom i drugarima i na onoj čuvenoj vožnji na Fruškoj Gori kada sam omastio ledinu. On je slikao mobilnim one slike na kojima sam sav blatnjav posle tog pada, a njegova Đilera se vidi na jednom od tih snimaka... Ne mogu da dođem sebi ceo dan... Još uvek ne znam šta se zapravo desilo... Čuo sam na radiju da mu je izleteo taksista koji je presecao subotički bulevar. Izgleda da ga taksista nije video. Dule je uvek nosio kacigu koliko ja znam, ali ovaj put to nije bilo dovoljno. Prosto se naježim kada gledam sve te mlade ljude koji divljaju po gradu. Sa ili bez kacige, potpuno je svejedno ako se ne vozi oprezno. Pošto mi je radnja odmah preko puta futoške pijace, ponekad se i čudim kako i ko sačuva sve te ljude od većih tragedija?! Pretrčavanje bulevara, guranje beba u kolicima ispred autobusa, autobusi koji se uključuju bez migavca, prelazak pešaka preko crvenog na semaforu dok je još uslovno za levo za vozila upaljeno, klinci na skuterima bez kacige lelujaju između kola i klibere se kao da su bog zna kako važnu stvar uradili, onaj zadnji sedi sa nogama koje mu vise jer nema fuzastere pozadi, onda baja opizdi zadnjak na nekom R-u posred svog tog haosa a pospani pandur puši zagledan u daljinu, čačka nos i čeka da mu prođe smena...