"Da popijemo tu kafu pa lagano kuci. Jel bilo dosta?" "Hocemo al preko Ohrida" "Sta ce tebi veci biser od mene?" Do Grevene vuce se put preko valovitih brezuljaka, taman da nije dosadno kao do Kastorije. Za one koji neznaju Kastorija je raj za ljubitelje krznene garderobe. Inace ceo ovaj kraj vezan za Verno (planinica) bogat je divljacima. Pa svako malo moze se videti saobracajni znak "mecke na putu". E pa najaci utisak u Grckoj na moju malenkost ostavila je cena goriva 1,86 -1.93 eur. Kaze statistika peto najskuplje gorivo na svetu. Gori su samo Danci, Norvezani, Holandjani, Monako i Hong Kong. E kako se obradovah na makedonskoj pumpi. Za trecinu jeftinije. I tako.

Kalambaka se prosto nametnula, vise zbog prenocista. Ovo mi je treca poseta.

Na ovom putu i prolazu kroz naselja u planinama primetio sam jednu slicnost bez obzira gde si u Grckoj. Izvor - cesma, mali trg koji vise lici na poplocanu terasu oko jednog sogodisnjeg drveta impozantne velicine. Nema sanse da ne napravis pauzu na takvom mestu u takvoj hladovini i sa takvim osvezenjem. Obicno imaju i nekog lokalnog junaka stradalog u sukobu sa turskom vlascu i po njemu daju ime naseobini. Tu nekako kao da stane vreme. Sasvim je normalno da se pitas sa nepoznatim covekom. Kako si, odakle si, kuda si krenuo, sretan put, sretan ostanak... Mica uziva a vidim i mestani. Primete da ti grcki nije rodni jezik ali se raduju sto se trudis.

Put od Arte do Trikale je veoma popularan kod motorciklista, sto se moglo videti po prisustvu na drumu. Nakon Shell pumpe put se deli levo i desno. Koji god da izaberete doci ce se na isto mesto. A odatle prema Trikali.Put 30 do prelaza preko vestackog jezera je prilicno sirok i moze lepo da se pegla. Druge deonice su dosta uze i prilocno zahtevne. Negde oko 200 km ali krivina na krivinu. Eci-peci-pec, kad eto staje jedan lokalni par na malom Stromu i pita treba li pomoc. Tu smo generacija. Oni su iz Arte i ovim se putem voze bar 30 puta godisnje i tako vec nesto vise od 30 godina. Kaze prati me. Provozasmo se u krug, druzili se malo uz kafu i kolu i rastali u dobrom osecanju. Odlicno proveden dan. Nisu ljubitelji fotkanja pa nema ni fotki.

Sa autoputa se skidamo i vozimo prema jezerima Kastrati. Mislim nista specijalno, osim sto smo do Arte susreli 3-4 vozila i videli nekoliko veoma starih mostova u veoma dobrom stanju. Svi lice na onaj mostarski kao da ih je jedan majstor pravio. Neki su turisticka atrakcija a neki ne. Zasto? Nemam pojma. U svakom slucaju ima ih mnogo i u dobrom su stanju.

Da li smo se se zeznuli ili ne Iz Olimpijade krenemo precicom preko planine Arimantos do Patre. Strava uzk put, kamenje i zbuje. Kad prolazim kroz selo imam utisak da iza sledece krivine ulazim u necije dvoriste. Crkli zedni. Em nedelja, em Trojice. Nigde zive duse. Sve zabarakadirano. Prosto se cudim kako je muzejska postava Olimpijade radila. Nekako smo se napatili ali eto nas ispred Rio Antirria. Dovidjenja Pelaponez.

A ovo je stadion na kome se ne pika fudbal vec atlete celog sveta odmeravaju duzinu, sirinu i visinu i sta ja znam. Kako je poznato dres kod svi bez gaca. Nema prevare. Muvaju se tu neki americki turisti, svaki tablet nosi i sluske u uske u garderobi primerenoj temperaturi od 30 C. Pridje nam jedan pa nas pita da nismo neke "foke"? Kake foke, Bre? Vidis da smo nindze.

Moja Mica bira elemente da obogati kapiju i balkone.

Imperator Marko i neke sponzoruse (Athina, Sabina, ...)

Isti ja?

Delovi iz Zevsovog hrama. Nemoj da vas prevari velicina. Ogromne su. Interesantno je da kult muskog tela prevazilazi kult zenskog tela. Malo gay. Sve muske figure bez odece. Sve zenske prekrivene.

HTZ zastita za glavu i potkolenice

E u ovome su spremali rucak. U ovaj kazan ladno stane cela krava.

Prvo figurice koje su pravili kao poklon svojim bogovima a i djavolima

Ono cime sam najprijatnije iznenadjen je muzej Olimpijade. Do samog muzeja je najlakse i najbrze doci odlicnom magistralom sto smo i uradili. Postavicu neke fotke. ako preteram ne zamerite. Bas sam impresioniran. Prvi deo je sam muzej koji prilicno dobro pokriven cuvarima koji ni casa ne case da dreknu na onog (mene) kad pokusas da dotaknes neku figuru.

"Alo! Ovde Zevs. Sto se ne javljas kad te zovem?"

Kako smo tri dana bili stacionirani u Kalamati malo smo se muvali uz obalu trazeci lepe plaze. Ono sto stvarno valja jeste na Elafonisos. Mada voda je bila toliko hladna da mi nije palo na pamet da pokvasim nesto vise od tabana. Uso puz u kucicu. Deonica puta Kalamata - Aeropoli je zanimljiva za voznju.

Od Monemvasije do Sparti plantaza do plantaze. Prvo masline a onda pomorandze. Ima ih toliko pored puta da je cena dzaka od 5 kg 4EUR. Mislim ovi sto pokupe pored puta pa ti prodaju. Put odlican i brz. U Sparti nismo hteli ni da ulazimo. Provlacimo se pored grada i lagano krecemo ozloglasenim putem 82 prema Kalamati. Zasto ozloglasen. Pa zato sto je nebezbedan po modernim standardima. U usponu od Sparti je toliko uzak da je bolje da niko ne naidje iz suprotnog smera. Nema bankine. Tuneli i prokopi neobezbedjeni sirovi. "Da stanem da se fotkamo? "Nemoj da stajes. Nemogu ni da gledam u provaliju." Al to je to, adrenalinski do Kalamate. Osim jednog bicikliste i par orlova iznad glava, nikog ne sretosmo. "Jel vidis one vrhove?" "Vidim" "E i njih ce da predjemo"

"Vidis onu planinu?" "Vidim" "E tamo idemo"

Jos kad posle duze voznje nabasas na tavernu kao ova. Zaboravis i kad si seo i gde si posao. Kao u "Vruc vetar" : muzika, zena i ti. Ova je u nedodjiji ali vlasnik je vatrni naviac Panatenaikosa i obozava Zeljka Obradovica i sve ostale srpske kosarkase iako odavno nisu deo tima. Daje covek popust i lubenicu. Celu. Nemoze bez baksisa. Samo sam dobre ljude (i zene) sretao.

Sto se tice grcke kuhinje to jest restoranske hrane vecina u koju sam i ja spadao, vezuje se za suvlaki, giros, lignje i po neka ribica. i musaka. Medjutim posto ova poseta uglavnom nije vezana za poznate i nepoznate turisticke destinacije tako ni meni nije bio turisticki. Grcka je vecinom poljoprivredno orjentisana sto pokazuje cinjenica da je skoro 70% BDP iz poljoprivrede. Turizam je na 4 - 5 mestu. Znaci da su glavni proizvodi masline, zito (kukuruz i psenica), krompir, pomorandze, limun, grozdje kozje i ovcije pa svinje i goveda, itd.. Da ne zaboravim ne zacine jer su tu veoma ponosni. I ako mi je bio cilj da vatam drumove po planinskim prevojima, moralo se proci i brezuljkastim i dolinskim predelima. I to ima svoje drazi. Vozis satima a oko tebe samo zito ili samo stabla maslina ili stabla pomorandzi. Ili nabasas na ogromna stada koza i ovaca. Znaci poljoprivrednici farmeri, vredni ljudi. E kad su tako vredni i radni mora da su i jesni i pisni. Tolo je bila poslednja stanica na kojoj smo jeli standardnu turisticku ponudu. Ja sam je podelio sa jednim simpaticnim kerom. Istina je da svaka taverna ima i svoju macku koja besramno iz usta hoce da ti otme. Nismo znali red ali sada znamo: Kad udjes u jednu od taverni u ne turistickom delu lepo te pozovu da dodjes u kuhinju gde ti pokazu sadrzaj 4-5 ogromnih serpi i tepsija u kojima imaju spramljenu hranu. Oni pomenuti poljoprivrednici nemaju bas vremena za pripremu hrane pa im je jednostavnije da je preuznu u ovakvim tavernama. Hrana moze da s pakuje u aluminijumske posude u zavisnosti od kolicine. E sad meni: Kuvana jagnjetina, kuvana govedina, kuvana piletina, kuvana svinjetina, pasulj, tikvice, patlidjani, sarmice u listu vinske loze bez mesa, cufte u neznam cemu ali ukusno. Neizbezni sir i neizbezna "grcka" salata koju oni prosto zovu salata. A hled kao kolac. Neskromno sam porucivao od svega po malo sto je taj dan spremljeno. Cena cc 20 eur sa sve pivom sokom i flasom vode. Otktio sam novu Grcku.

Monemvasi, interasantno fortifikaciski uredjeno mesto sa preuskim ulicama, minijaturnjim radnjama, mini restoranima.

Danas jos jedna proverano dobra tura. Uz obalu do mesta Leonida pa preko Kosmasa za Monemvasi. Kad je tako dobra voznja ne staje nam se da bi se fotkali. Sorry. Mora da nam verujete.

Na ulazu u Mikena muzejsku postavu je bila takva guzva da nam nije palo ni na kraj pameti da stojimo u redu za kartu a onda da se zuljamo sa hordama. A i tri sata je zeludac vristi. Pravac za Tolo. Smestaj bas na najboljem delu izvikane plaze i jos izvikanijeg turistickog mesta za dve one saksonce i germanca, Bilo koja plaza ili mesto na Halkidikiju ili Thassosu je minimum 10 puta bolje. Plaza je vecim delom sirine 2 m i manje. Cenim sto sam tu pred pocetak sezone. Mir i zvuk talasa je blazenstvo.

Predivno jutro i predivna priroda sa predivnim putem vodi nas oko korintskog zaliva. Dolazimo do kanala kad ono kanal ko kanal nesto mi nisko. Mica se raspituje kod lokalca (vredi valjda nesto tri godine studiranja grckog) i saznaje da smo mi na pravom mestu ali na pogresnoj poziciji. To sto mi trazimo je Ishtmost most. Turisticka destinacija. Sve jedno usput nam je na putu za Tolo. Hteo ne hteo moram na autoput.