Jump to content

Moto Zajednica

SALE_CA

Članovi
  • Broj tema i poruka

    366
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

393 Excelent

1 Pratilac

O članu SALE_CA

  • Rank
    BJB Maxi Scooter Club
  • Rođendan 19.04.1989.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Cacak
  • Motocikl
    Vstrom 650

Poslednji posetioci profila

2866 profile views
  1. Hvala puno svima, većina ovih slika je izvadjena sa go-pro kamere nosim je na bradi a i supruga je imala nosac na njenoj kacigi. Mada iskreno meni se to više svidja iz mog ugla Bilo kakva informacija da vam treba slobodno pišite, kada nadjem vremena okačiću i mape puteva kuda smo prošli po danima kao i troškove, čisto da neko ima uvid u to sve ako planira sličan put.
  2. @ProMaster @pitans Paaa bice ili Gs1200 ili nov Strom 1000... ali to tek sledeće godine jer u ovoj imam neke druge planove, a do tada ću gledati vas kako se vozite Sto se tiče Stroma 650 siguran sam da je uloženo-dobijeno najbolji odnos, ja sam se tako lepo vozio sa ovim motorom da nemam reci bez ijednog jedinog kvara za ove dve i po godine. Ko zna možda opet bude i 650 nova... @AArnold Imam takvu navigaciju....katastrofa je, iz čista mira krene da baguje, zakoci samo, od normalne rute napravi neku gde tipa za 1000km produži put..... doduše jeste otporna na udarce, popila je i pesnicu i beton u Italiji i ostala živa
  3. @nikvuksa Hvala za slike, vratilo me na pocetak Hvala svima, drago mi je da vam se svidja putopis @djolji Paaaa ili Gs1200 ili novi Strom 1000, ali to tek sledeće godine ove sam na kratkoj pauzi zbog nekih drugih planova.
  4. Srećna nova 2020-ta, puno sreće i zdravlja želim svima. Naravno i puno bezbednih kilometara! Dan 12: 07.08.2019. Planirana ruta: Matrei in Osttirol – Glacier Pasterze – Grossglockner - Nockalm road – Bled – 480 km Danas vozimo čuveni Grosglokner. Prethodno veče smo videli da najavljuju kišu na Grosglokneru već oko 12 h, tako da odlučujemo da baš, baš poranimo da bismo je izbegli. U skladu sa tim budni već u 6:30 h, doručkujemo brzinski i krećemo. Kafu ćemo popiti usput. Vozimo fantastičnim putevima, može se reći da je kvalitet za nijansu bolji i od italijanskih puteva (a i tamo smo bili oduševljeni). Vrlo brzo prilazimo ulazu na Grossglockner High Alpine Road. Ulazak se plaća 26,5 eur za motor. U cenu karte ulazi i nalepnica i mapa. Nije malo, ali vredi. Prva stanica nam je glečer Pasterce. Dugačak je oko 8,4 km i samim tim najduži u Austriji. Dužina glečera se smanjuje svake godine za cca 10 m zbog globalnog otopljavanja. Kažu da se od prvog merenja koje je izvedeno 1851. godine prepolovio. Odavde se dobro vidi i najviši vrh Austrije – Grosglokner, po kome je i prevoj dobio naziv. Svidelo nam se ovde baš. Sve je uređeno, priroda lepa. Čak smo i mrmote videli. Odavde nastavljamo ka prevoju. Prati nas sunce sa ponekim oblakom, dakle vreme top! Oko 10:30 h smo na vrhu prevoja gde pijemo kaficu na 2500 m nadmorske visine. Sunčano je, ali je temperatura vazduha svega 7-8 stepeni. Ovde pravimo dužu pauzu. Uživamo. Zatim prolazimo kroz tunel i vidimo sneg u avgustu! I dalje vozimo prelepim predelima. Sada je već dosta tmurnije ali nema kiše. Ubrzo izlazimo sa ovog prelepog puta. Nastavljamo dalje ka Zell am See gde planiramo sledeću pauzu. Međutim tu kreće neka sitna kišica pa se ipak ne zadržavamo mnogo. Vozimo dalje. Prolazimo kroz brojna skijališta i stižemo do ulaza na Nockalm road. Cena za motore je 12 eur. Put je dobar i predeli su lepi, ali mi i nismo nešto bili fascinirani. Nekako smo ga brzo prošli i očekivali smo mnogo više. Može biti i da smo prethodnih dana videli toliko toga lepog, pa danas Grosglokner da ga je jednostavno sve to zasenilo. Ali nema veze. Čekirali smo i to. Nakon što smo sišli sa ovog puta, pronalzimo kutak za ručak. A zatim preko Vilaha nastavljamo ka Bledu u koji stižemo predveče. Malo smo prošetali oko jezera, napravili nekoliko fotki i seli na čuvenu blejsku krempitu. Smeštaj nam je bio na oko 5-6 km od Bleda, u mestu Radovljica. Tamo ni manje ni više srećemo Čačane koje dobro poznajemo i koji su krenuli ka Grosglokner-u sa koga mi dolazimo. Kakva slučajnost. Posedeli smo sa njima i uz hladno pivo prepričali doživljaje, nakon čega odlazimo u krevet. Sutra idemo kući. Odlučili smo da posle fantastične vožnje i odličnih 13 dana nema razloga da se mučimo po bosanskim putevima. To neki drugi put. Nećemo da kvarimo utisak. Dan 13: 08.08.2019. Planirana ruta: Bled – Čačak – 750 km Ustajemo oko 7:00 h, pakujemo stvari i krećemo. Danas će nam biti najnaporniji dan. Imamo oko 750 km i to uglavnom autoputa. I posle 13 fantastičnih dana, oko 17:45 h stižemo kući u Čačak. Video klip sa Grosgloknera: Eto to bi bilo to sto se tice naseg putovanja sa sada već bivšim motorom. Sta da kažem sem da smo stvarno uživali, putevi odlicni, priroda pprelepa... Nadam se da sam bar deo toga preneo preko slika i video materijala. Naravno za sva dodatna pitanja oko puteva i cena stojim na raspolaganju( naravno ako nekoga zanima). Do nekog sledećeg putopisa veliki pozdrav od Sase i Ivane
  5. Svaka cast @lemy ako si za dan prešao 9000km i to po zimi , 80k ima na satu
  6. Prvo drago mi je da sam upoznao clana @lemy i da mu se svidela moja rakija, a drugo drago mi je da je ovaj motor kupio neko koji ga je već zavoleo na prvi pogled! Neka ga služi samo kako je i mene služio i biće zadovoljan! Veliki gospodin motor, a @lemy želim puno bezbednih kilometara, i još jednom ovako javno.... ništa ne diraj samo sipaj gorivo i vozi!
  7. Dan 11: 06.08.2019. Planirana ruta: Bolzano – Dolomiti (Canazei) – Cortina d'Ampezzo – Matrei in Osttirol – 350 km Standardno ustajemo rano. Svu aparaturu (toster, ketler, aparat za kafu i mleko) i mini frižider sa hranom imamo u sobi. Spremam nam doručak i doručkujemo na terasi apartmana okruženoj plantažama jabuka i sa pogledom na Prealpe u daljini. Stvarno nam se svideo ovaj smeštaj. Sve je odlično. Ono što nam je ostalo od doručka pakujemo za užinu. Neka se nađe. Nismo mnogo žurili sa doručkom, pa tek negde oko 7:30 h pakujemo stvari i polako krećemo. Danas su u planu Dolomiti. Nemamo mnogo kilometara kao prethodnih dana ali planiramo da obiđemo nekoliko prevoja pa će nam dan svakako biti ispunjen i zanimljiv. Inace prethodnu noć sam loše spavao i imao užasne snove, stigao me je neki umor i danas nešto i nisam bio za vožnju, razmišljao sam kako bi bilo lepo da ostanemo da odmorimo ceo dan... Da ne dužim previše, odmah po polasku nam se desio peh na semaforu gde mi je devojka sa crvenom vespom presekla put i samo se stvorila ispred mene...udaram je sa nekih 30 na sat prvo kreš barom a zatim i desnim bočnim koferom. Onako u brzini nekako ostajemo na motoru i mi i ona...silazim trčim ka njonj vidi se da je baš uplašena...vespa poprilicno ulubljena, na nasem motoru ni tačkica. Bilo mi je u glavi gde bre sad da zovemo policiju i ostalo, medjutim sama je rekla da je sve ok, da je kriva i kako nas nije videla. Vracam se na snove i poprilicno nervozan i posteno uplašen krećem dalje. Taj dan sam vozio sve nešto u grču, ali na sreću sve je prošlo baš baš dobro. Ukratko, ovo je nas plan za danas što se tiče Canazei. Ovo kako sam ja vozio prevoje mislim da je najbolja opcija ako hoćeš sve da vidis. Idem sad prevoj po prevoj, a na kraju ću okačiti mapu samih prevoja. Prvi na redu je bio Passo Sella 2240m. Put od Bolzana do samih Dolomita fantazija. Na putu ka sledećem prevoju, konačno ugledamo one čuvene stene po kojima su Dolomiti i dobili ime (dolomit - tip karbonatnih stena koji je uzrok karakterističnih oblika i boja ovih planina). Pred nama su nestvarni prizori. Drugi prevoj za danas je Passo Pordoi na 2239 m nadmorske visine. Na njemu nas je sačekalo sunce i topao vazduh pa se skidamo u kratke rukave i odlučujemo da ovde popijemo kafu. Na ovom prevoju je i veća gužva nego do sada pa smo jedva našli slobodno mesto u kafiću. Dosta poznat pas, iskreno očekivao sam i veću gužvu tu ali ok...dosta ljudi sa biciklama, pešaka, kabrioleta... Sledeći prevoj je Passo Campolongo na 1850 m nadmorske visine. Zatim sledi meni za danas najlepši – Passo Gardena na 2136 m nadmorske visine. Put do prelepog mesta Corvare, a zatim i sam pas. Prema prvobitnom planu odavde je trebalo da se spustimo na Canazei, tu ručamo i dalje se opet vratimo do Corvare i nastavimo ka još 2-3 prevoja i odmorimo u Cortini d'Ampezzo. Međutim, kako smo još jutros videli da predviđaju kišu za posle podne i kako sunce već nema već je oblačno, odlučujemo da skratimo krug i ne siđemo u Canazei već krenemo direktno ka Cortini d'Ampezzo. Od Gardene se vraćamo istim putem do Corvare, zatim idemo do San Cassiano odakle se spustamo na paso Valparola i paso Falzarego...pas takoreći jedan do drugog. Odatle nastavljamo dalje, pravimo pauzu za užinu na jednom mnogo lepom vidikovcu. Već smo pomalo gladni, ali zbog vremena odlučujemo da ručak ostavimo za kraj kad siđemo u Cortinu d'Ampezzo sa poslednjeg prevoja. Poslednji prevoj za danas je Passo Giau na 2236 m nadmorske visine. Ovde je već jasno da je kiša veoma blizu. Međutim ta igra oblaka i pogled sa ovog prevoja sa tamno sivim bojama nas je oduševio. Možemo reći da smo u nekoliko sati videli Dolomite u svim njihovim bojama.Preporučujem da se sa ovih pasova spustite do mesta Selva di cadore, put je fantastican i onda preko pasa Giau popenjete do Cortine. Ludački put za motor. Mnogo mnogo dobar pass za vožnju, odličan put i prelepa proroda. Već nam je tu bilo jasno da nas je kiša polako stigla, tako da smo se na samom prevoju vrlo malo zadržali na nasu žalost...jbg rekli smo da se ovde vraćamo motorom, drugi put više sreće, opet srećni krećemo dalje jer ovo nam je poslednji prevoj za danas, vreme nam je bilo top. Idemo dalje... Do Cortine nas prati ozbiljan pljusak tako da nam i ona ostaje za neki drugi put, munje su bukvalno tu pored nas...vozimo dalje ka Austriji.U jednom trenutku pogledam ispred nas – levo je vedro a desno se spustilo nebo. Srećom mi idemo levo. I tako izbegavamo ozbiljno nevreme koje bi nas sigurno zadržalo ovde duže nego što smo planirali. Nakon nekih pola sata napuštamo Italiju i ulazimo u Austriju. Dočekuje nas vedro nebo i sunce. Pošto smo već ogladneli stajemo na prvu OMV pumpu da nešto prezalogajimo i skinemo kišnu opremu sa sebe. Ovde nam ne treba. Bukvalno nemam reči za ovaj put. Krivina na krivinu, kvalitet asfalta nigde nisam video takav, voznja do samog mesta ne da i je prijala posle današnjeg dana nego već nemam snage ni da se smjem ispod kacige. Ovde stvarno drugi bog, od kise ni K... U Matrei stižemo negde oko 18:00h. Matrei in Osttirol je malo i slatko mesto u zapadnom Tirolu. Nalazi se relativno blizu Glosgloknera zbog čega smo ga i odabrali za noćenje. Smeštaj odličan, smešten 3-4 km izvan centra ovog mesta, u prelepoj prirodi. Vlasnik ljubazan ali zna samo nemački. Nekako se sporazumesmo. Smestaj plaćamo 51e, odlična cena... Nakon što smo se smestili, istuširali i presvukli odlazimo na večeru u jedan restoran koji smo videli još u dolasku. I tako se završava još jedan dan prepun utisaka. Naravno na kraju video, ko ima vremena neka pogleda naravno dosta vise se vide prelepi predeli i sami prevoji.
  8. Motor više nije na prodaju, dobio je novog vlasnika. Kolega @lemy je ponosni vlasnik. Sa srećom
  9. Hvala svima, zbog previše obaveza nikako da završim sve i okacim. Nadam se da će to biti za vikend
  10. Dan 10: 05.08.2019. Planirana ruta: Bologna – Riva del Garda – Madonna di Campiglio – Passo Gavia – Umbrail pass (Switzerland) – Passo dello Stelvio – Bolzano – 530 km Konačno je došao i taj dan – idemo u Alpe! Ustajemo rano, čili i odmorni. Kreveti u Ramada hotelu odlični, tako da smo se dovoljno odmorili i napunili baterije za današnji dan. Kao što se može videti gore, plan nam je poprilično ambiciozan. Ali smo rešeni da ga ispunimo. Mnogi su nas savetovali da izbacimo Stelvio i skratimo današnju rutu, ali to nije dolazilo u razmatranje jer je upravo Stelvio bio jedan od glavnih ciljeva putovanja. Kao što rekoh, ustali rano, već u 7:30 h bili na doručku. Švedski sto sa raznovrsnom hranom, možda i najbolji doručak do sada. Odjavljujemo se iz hotela, pakujemo stvari na motor, štelujemo navigaciju i krećemo. Dakle, Stelvio stižemo! Obzirom da danas imamo dosta kilometara da pređemo a želimo da se i zadržimo na pojedinim mestima (obećao sam Ivani da ćemo stati gde god joj se svidi da slika i snima sve), odlučujemo da do Rive del Garda idemo autoputem. Tačnije, negde kod Rovereta se isključujemo sa autoputa i preostalih 20ak kilometara idemo magistralom. Putarina od Bolonje do Rovereta je za motor izašla 13 eur – to je nekih cca 200 km. Kako se približavamo Rivi, pojačava se i gužva na putu. Ipak je ovo avgust a i Lago di Garda je veoma popularno za čuveni ferragosto. Srećom, mi smo motorom pa većinu uspevamo da obiđemo. Mislili smo da napravimo neku pauzu veću u Rivi pošto je Ivani prvi put da je na severnom delu jezera Garda (do sada je bila u Peschiera del Garda koja je na južnom delu jezera), međutim ipak odustajemo jer ne želimo da gubimo vreme koje će nam u Alpima biti dragoceno. Pošto ravno 243 km nismo napravili pauzu, stajemo na pumpu na brzinsku kafu i toalet.Sto se tice Rive nista specijalno, ja sam bio vec par puta nista promenjeno. Put od Riva del Garda do ovog mesta Storo je bukvalno kao stvoren za vožnju motora. Krivina na krivinu , a put kao smirgla...odlican Zatim nastavljamo dalje ka Alpima. Sledeća sigurna stanica je Madonna di Campiglio – čuveno italijansko skijalište. To je ujedno i prvi prevoj koji ćemo proći. Na putu do Madone, predeli nestvarno lepi. A tek prilazimo Alpima... Pošto sam ja jedne godine skijao ovde i toliko Ivani pričao o Madonni di Campiglio, rešavamo da svratimo na sladoled i ovde napravimo malo dužu pauzu, bar pola sata. Obišli smo i krug po gradiću koji je stvarno prelep. Pravi planinski. Sve je totalno prilagođeno sredini u kojoj se nalazi. Iz samog mesta se vidi cuvena staza najstrmija u Alpima, zove se "Pista Spinale" i ima nagib od 70%. Ni meni nije jasno kako sam vozio tuda ali ok, Ivana me je samo pogledala i rekla da sam lud...ok nista novo A onda se nižu i prevoji... I naravno prelepi alpski predeli. Ne treba ni da pominjem da je put bolji nego kod nas u ravnici... I onda polako stižemo do prvog od dva najbitnija za danas... Passo Gavia... Ivani je ovaj prevoj, ne samo danas nego kada smo sumirali ukupne utiske cele ture, ostavio najveći utisak. I meni je stvarno bio top, top! Uzak put, uglavnom bez zaštitne ograde, realno što se asfalta tiče najlošiji na ovoj turi, ali... ta sloboda i moć prirode koja te ostavi bez daha... na ovom prevoju se to najbolje osetilo. Bilo je nestvarno, jedno drugom smo sve vreme vikali u kacigu “vau”, “vidi ovo”, “au” i slično. Slike delimično govore... Ko se peo zna o cemu pricam, jako opasan put na dosta mesta bez bankina... Negde pred sam prevoj, ugledam vrh pogled i ne mogu da odolim da stanem na jednoj krivini. Bar na 5 minuta. Kada smo se popeli na sam prevoj, odlučujemo da ćemo ovde ručati. Još tu i jezero i klupice i stočići pored njega. Odlično. Ono što ne očekujemo su oblaci koji su se odjednom navukli i kiša koja kreće. Ne zaboravite da smo ipak na 2652 m nadmorske visine i da se ovde vremenski uslovi brzo menjaju. Srećom završili smo sa ručkom i krećemo brzo da se pakujemo. Pravimo jednu grešku (mojom krivicom priznajem) koja nas pukom srećom nije nešto skupo koštala na kraju. Ne oblačimo odmah kišna odela. I narednih 15 minuta kisnemo. A kiša koja pada na ovoj visini je ledena. Srećom, silazimo u niže predele okupane suncem pa se relativno brzo sušimo. Dobronameran savet: obući kišnu opremu u prvom trenutku kada se učini da može krenuti kiša. Nipošto ne čekati da ona krene da pada jer kada jednom pokisneš, džaba kišno odelo onda. Nažalost zbog kiše se na Gaviji nismo zadržali koliko smo hteli, ali opet sa druge strane uspeli smo da izbegnemo neku jaču kišu. Nastavljamo ka Bormiu i prati nas sunce. Sledeća stanica je Švajcarska i Umbrail pass, a zatim– Stelvio. Umbrail pass je samo nekoliko kilometara pre Stelvia. Put do ovih predela fantastičan – i asfalt i krivine i predeli. Dosta tunela na ovom potezu što ga takođe čini zanimljivim. Na nekoliko mesta smo stali da napravimo po neku fotku. A zatim stižemo u Švajcarsku. Vrlo brzo osvajamo i Stelvio. Kako je već oko 17 h i kako se i ovde uz sunce navlače i neki oblaci, nažalost ne zadržavamo se predugo. Ipak smo na 2758 m nadmorske visine i čas posla može iz ovih oblaka da krene i sneg (ima ga ponegde na okolnim travnjacima). Taman što smo krenuli, počinje sitna kišica. Srećom brzo joj bežimo pa nije bilo potrebe za kišnim odelom. Pauzu pravimo u odličnom kafiću na nekih cca 1800 m nadmorske visine. Na samoj litici i sa pogledom koji puca. Sumiramo utiske za sada uz cappucino i toskanelo( naravno)...Gavia je ludacki pass definitivno! Naravno dole drugi Bog, kada smo krenuli ka dole samo sam rekao Ivani ajmo polako ovo lako moze u sneg da prevede. Sad kad vracam film i sa ovo malo kiše ludačku smo sreću imali sa vremenom. Ova pauza nam je baš prijala. Posle pauze polako silazimo u ravnicu i praćeni dugom ulazimo u beskrajna polja jabuka koja okružuju Bolzano i regiju u kojoj se nalazi. U Bolzano stižemo oko 19:30 h i odmah nas hvata pljusak. Pošto smo bili gladni pronalazimo kebabe u centru i sedamo da jedemo dok kiša ne stane. Nakon toga odlazimo u smeštaj. "B&B Mele d'Oro" odličan smeštaj u samom polju jabuka. Ono što nas je fasciniralo je što se sa domaćinima nismo ni videli. Putem whats up-a smo dobili instrukcije kako da preuzmemo ključ iz kasete ispred vrata, a zatim i sve ostalo vezano za apartman. Pošto je i ovo bio smeštaj sa doručkom, doručak nam je bio u sobi sa svom potrebnom aparaturom. Noćenje za dvoje smo platili 81 eur... Bolzano zanimljiv gradić nema sta,tuširamo se i sedamo na terasu da uz čašu piva sumiramo današnje utiske koji su fantastični. Najbolji dan do sada! Idemo da spavamo sutra pičimo u Canazei treba odmoriti, tamo sam skijao i znam sta sve ima da se vidi.Čisto da napomenem da je 530km ozbiljna kilometraza za Alpe, ako mozes da isplaniraš sve u 300km to je top. Video klip sa 10. dana moto ture:
  11. Kakav video, uživao sam. Svaka mu cast kuda ga vozi, posto sam vozio hard enduro znam šta je voziti ovoliko težak motor po ovakvim terenima. Dobar video za sve koji kažu da strom nikako nije za off
  12. @trailerPantalone su naše proizvodnje firme Enter imaš njihov sajt na netu sa ponudom svih modela koje prave. Šta znam mislim da je bolje kupiti moto pantalone letnje nego ovo, ali opet kako ko hoće. Sto se tiče rezervacije vrate ostatak iznosa u par dana. Hvala svima, nastavak sutra
  13. Dan 9: 04.08.2019. Planirana ruta: Popoli – Gran Sasso – Lago di Trasimeno – Passo Londa – Muggelo – Bologna – 546 km Opet ustajemo veoma rano. Moram priznati da se nismo nešto baš lepo naspavali. Pored toga što je smeštaj bio jako lep i čist, krevet i nije bio baš najudobniji. Cena smeštaja je uključivala i doručak koji nam je postavljen na terasi sa pogledom na grad. Doručkujemo, pijemo kafu pa polako pakujemo stvari na motor i krećemoooo! Na izlasku iz Popolija kreću odlične krivine koje su obeležene za vožnju relija, tako saznajemo da se u ovom kraju održavaju i neke reli vožnje. Danas nas očekuje toliko toga. Šta više, svaki naredni dan će biti sve zanimljiviji i bogatiji, uzbuđenje nam raste zbog toga. Svako veče pripremamo rutu. Okvirno već imamo plan za svaki dan, ali na navigaciju ništa ne ukucavamo unapred već dan za dan. Ipak je dosta faktora koji mogu da utiču na rutu. Prvobitno smo za današnji dan hteli da ubacimo i Monti Sibilini i da idemo do Rosijevog rodnog mesta Tavulije pa odatle ka Bolonji. Međutim, zahvaljujući kolegi @pronto ipak smo shvatili da ćemo tako izaći na put koji ide paralelno sa obalom (a nije uz more) i koji je u avgustu paklen, a opet i nezanimljiv za vožnju. Tako odustajemo od Monti Sibilini i idemo ka Toskani, opet rutom koju je preporučio gore pomenuti kolega sa foruma. I ovde mu se još jednom zahvaljujemo jer je današnji dan bio pun pogodak. Za početak krećemo ka Nacionalnom Parku Gran Sasso. NP Gran Sasso je jedan od najvećih u Italiji i prostire se na teritorijama tri regije: Abruco, Lacio i Marke. Gran Sasso je zapravo najviša planina u Apeninima. Najviši vrh je Corno Grande visine 2.912 m. Nismo uspeli da nađemo gotovo ništa o ovom delu Italije, tako da sami biramo Već pri samom ulasku u nacionalni park srećemo nekoliko motora što ukazuje da predeli koje ćemo uskoro videti obećavaju. Sigurno se ovde vraćamo motorom. Plan je kad nam vreme to dozvoli da odemo vozimo dva/tri dana samo Sasso...odlican je za voznju ali odlican. Zbog nedostatka vremena, mi ćemo zapravo proći samo jednim malim delom nacionalnog parka, od Asergija do Ariskije (Assergi to Arischia). I danas smo u letnjim pantalonama, što se ipak oseća, na momente je bilo prohladno – ipak smo sad u planinskim predelima. Ali zbog svega posle, odlučili smo se za letnje pantalone. Evo i mape kuda smo mi prošli: Kako se pred nama polako ukazuje planina, uzbuđenje sve više raste. Predeli su fantastični, krivine taman kako treba, asfalt šmirgla. Oduševljeni smo. Već komentarišemo da ćemo se jednom vratiti da malo više provozamo ovim putevima. Posle nekog vremena pravimo kratku pauzu da uživamo u pogledu. A zatim nastavljamo ka jezeru Trazimeno. Što se nas tiće, Gran Sasso odličan 5! Do Trazimena idemo najbržim putem, ali bez italijanske autostrade, biramo magistralne puteve. Sada je već ozbiljno toplo. Možda i najtopliji dan do sada. Juče je bilo samo kritično dok smo došli do Matere, posle smo se polako peli u više predele pa je i temperatura bila prijatnija. Pauzu pravimo u prelepom Passignano sul Trasimeno. Opet idemo iz regije u regiju. Prvo Abruco, sada Umbrija. Parkiramo motor i pronalazimo klupicu uz samo jezero. Ovde pravimo malo dužu pauzu uz osveženje slatkišima i hladnim napicima Nastavljamo dalje i sami predeli nam polako ukazuju da ulazimo u Toskanu. Tu smo negde na sredini Italije... A koliko juče smo bili na samom jugu... Šta reći o Toskani a da se već ne zna. Jedna od najposećenijih regija Italije. Glavni grad regije i meni jedan od najdražih u Italiji – Firenca. Sada nemamo vremena da je posetimo, ovaj put se ipak samo vozimo putevima koji su poznati kod nas bajkera. Prilikom pravljenja rute za danas, a po savetu kolege sa foruma, biramo između dva prevoja – Londa ili Futa. Nijedan nismo vozili, tako da je svejedno. Biramo Londu jer ovim putem izbijamo na čuvenu moto GP stazu Muggelo. Nakon što smo izvozili Londa pass, nailazimo na neki restoran sa kampom pored i prelepom baštom, bukvalno u sred ničega i rešavamo da je vreme za ručak. Kako ne bismo bili baš mnogo bezobrazni, ručamo na klupicama ispred celog da kažem kompleksa. A zatim ulazimo na kafu u prelepu baštu već pomenutog restorana. Kako je danas nedelja, puno je ljudi pa nam se baš svidelo. Nastavljamo dalje. Sledeća stanica je Muggelo. Mapa od Trazimena do Muggela: Stžemo direkt pred ulaz u Muggelo. Ivana mi kaže "hajde da uđemo motorom", ja joj kažem "jesi li ti normalna, baš će da nas puste". Na kraju vođeni time da smo sad tu motorom i da ništa ne gubimo ako pitamo, prilazimo čoveku na ulazu koji nam opušteno kaže "samo izvolite!". Top! Obišli krug po Muggelu, u toku je bio trening, vrh. Nekoliko fotki za uspomenu i nastavljamo dalje. I dalje se vozimo prelepim predelima, sada idemo u pravcu Firenzuole ali već je 18 h a mi do Bolonje još imamo 80ak km. Trebalo je da idemo i do Chalet Raticosa, čuvenog mesta za bajkere, ali pošto nas prijatelji već čekaju a i mi smo umorni, ipak se posle Firenzuole uključujemo na autoput i jurimo ka Bolonji. Ova deonica autoputa fascinantna. Sve tunel do tunela. I svi su dugački po 4, 5 i više km. Jedan je čak bio čini mi se 10-11 km. Komentarišemo mi preko komunikacije da ko zna koliko ćemo platiti putarinu za ovu deonicu, jer svima nam je poznato da su putarine u Italiji ne baš povoljne. Međutim, kada je došlo vreme da se isključimo, pored kućice stoji čovek koji nam maše da prođemo, rampa podignuta. Sve u svemu mi putarinu ne platismo, nemamo pojma zašto. Ali se ne bunimo. Vec na polovini puta sam oetio bas veliki umor sto od vrucine sto od voznje. Poslednjih 20km do Bolonje sam vozio pun gas samo da stignem u hotel, gde su nas sacekali 2 autobusa kineza i gde smo se cekirali pola sata...jebeni kin#zi Negde oko 19 h stižemo u Bolonju. Smešteni smo u blizini sajma, hotel “Ramada Encore Bologna” odličan. Nov, moderan, sobe čiste, krevet preudoban (to sam prvo proverio). Ima 4 zvezdice i stvarno je odličan hotel i nas je izašao baš povoljno – 51 eur noćenje sa doručkom i svim taksama za dvoje. Mislim da je to odlična cena inače, a pogotovo za Italiju. Brzinski se tuširamo i krećemo ka centru. Ivana presrećna. Dok je živela u Italiji, bila je smeštena u Riminiju ali je baš često dolazila u Bolonju i otuda tolika vezanost za ovaj grad. Osmeh na slici sve govori. Ostatak večeri provodimo sa prijateljima koje nismo odavno videli. Uživamo. Negde oko 22:30 h stižemo u hotel. Spremamo rutu za sutra. Sutra kreće nama najvažniji deo ovog putovanja. Idemo u Alpe. Video klip 9. dana moto ture:
  14. Pa plavi je najlepši ma nije meni nikakava zurba, i da se ne proda imam da se vozim na prolece nije frka. Bez kofera bočnih i auspuha sam spreman da spustim cenu koliko koštaju klot na oglasima.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja