Da vas ne držim u neizvesnosti, ovo je putopis kako sam za 4 dana obišao Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i BiH. Poklopilo se da sam na poslu imao lufta i da je ćerka na rekreativnoj, pa sam od obaveza imao apsolutno ništa. Da je malo toplije izvrteo bih TA, a razmišljao sam se i da samo odem tipa do Stare ili Vlasine pa tu da ubijem 4 dana. Prognoza nije obećavala uopšte pred polazak - bilo najavljivano kiša svaki dan. No, u subotu 24. 05. već se vidi da će biti uglavnom suvo, pa se polako spremam i bez nekog detaljnog plana odlučujem da krenem i obiđem gore pomenuto. Zeleni karton? Ladno nemam, sva sreća imam pauzu između dva snimanja u subotu i brzinski odem da kupim Hteo sam da provozam SH20 i Durmitor, i hteo sam da bude kružna tura, pa je početak u Makedoniji bio nekako logičan izbor. Uglavnom imam dve opcije koje vozim, ili se zapucam što dalje pa se polako vraćam, ili idem lagano pa na kraju "platim" cenu brzim povratkom AP. Pitao sam ovde za savete, poslao poruke nekim iskusnijim, i uputio se ka jugu. Cilj za prvi dan je Tetovo, da bih sutra vozio Mavrovo i Debar pre Albanije, kroz koju još uvek nisam siguran kako ću proći. Ali negde kod Leskovca me stiže kiša. Prvo sitna, pa ne toliko sitna Stao sam ispred prvog nadvožnjaka da vidim da li će da prođe uskoro, ali radar kaže da nećeeeeeeee. Pošto nije interesantno biti u zaustavnoj kada prolaze kamioni, a nisam ni nešto suvlji pošto sva voda sa njih završi na meni - krećem dalje. Moj rođeni brat živi u Vranju, i cilj je bio da tamo ručam, ali se prilagođavam i reko da rešim dve muve jednim udarcem, stajem u Predejane da jedem dok pada kiša. Pojeo sam šta sam naručio, i krenuo da spremam svoje čizme koje su posle dve godine zinule i rado piju vodu. Daktejp će se pokazati kao jedna od najboljih stvari generalno za imati. Cepam ja tako, obmotavam, znam za foru sa kesom preko čarape, ali mi se ne pari noga, plus neće još dugo kiša a posle da mi ostanu mokre čizme, neka hvala. Dolazi konobar i pita me šta želim da popijem, časti gospodin za stolom pored. Uđemo u priču uz limunadu i gospodin za stolom pored je @Zivko koji me posavetuje da idem odma do Ohrida, da mi broj za jeftin a dobar smeštaj, broj od lokalca da se raspitam dalje za puteve itd... U nedostatku boljeg plana, krećem dalje put Ohrida, uz pauzu u Vranju da se vidim sa burazerom malo. Burazer mi daje 200€ da imam i neki keš, jer sam se toliko dobro spremio da nisam imao skoro ništa. A rekli su mi da u Albaniji samo keš. Rekli su mi da je sve puno pandura. Rekli su mi da voze kao seljačine. Svejedno sam krenuo. Do Skoplja, pa i malo dalje, je bio AP, pa nisam ni snimao. Jedna od boljih fora za brzo putovanje je da se ne zastaje da se fotografiše. Samo mi je uvek uključena kamera na kacigi (DJI Osmo Action 4) i druga iza mene (Insta 360 X3) koje snimaju maltene nonstop. I onda je to kao da sam sve usput i fotografisao Stanem samo za dron (DJI Mavic Air 3S). Možda nije loš trenutak da napravim presek kako je setapovano, makar ovo za video. Na motoru imam 2 usb punjača, fabrički. Svakako nije problem ni da se doda ko nema. Oba napajaju kamere. Za 360 sam provukao kabl od table, ispod rezervoara, ispod sedišta skroz pozadi do motke, pa uz motku do kamere. Za akcionu na kacigi samo bleji kabl direkt od table do kacige, kao da pijem na crevo nešto Svakako sam povezan sa motorom sajlicom za airbag, ne smeta mi ništa još jedan kablić. Pored svega toga, na ovom putu sam prvi put eksperimentisao sa dodatnim mikrofonom (DJI Mic 2). On je bio zalepljen za ploču od centralnog kofera, tako da je zaštićen od vetra, a dovoljno blizu izduva da se čuje kako radi. Njega uglavnom nisam napajao jer jako dugo drži baterija, a kada je trebalo, samo sam sproveo kabl iz bočnog kofera do mikrofona. Dobra stvar sa tim mikrofonom je da se lako bežično upari sa kamerom (živeo DJI) i zvuk se onda odmah snima na sam video. Pošto je napajanje rešeno tako da mogu da snimaju dokle god motor radi, ostaje pitanje memorije. Na jednu karticu od 256GB stane oko 4-5 sati 4k (odnosno 5.7k za 360) materijala, tako da sa dve kartice po kameri može da se pokrije jako dugačak dan. Nekada napunim jednu skroz pa ubacim drugu, a nekada bude samo jedna dovoljna. Kada dođe do toga da mora da se menjaju kartice, čim stignem tamo gde ću da spavam, stavim jednu punu da se prekopira. Dok se to dešava, ja lagano skinem kofere, presvučem se itd. U toku raspremanja i večeranja stignem da stavim i druge dve kartice koje nisu skroz pune, jer one idu brzo. I pred spavanje stavim drugu koja je puna da se prekopira do jutra Uz 1 eskterni SSD od 2TB je dovoljno namiriti ovakav put od 4 dana. Nit su kartice nit SSD skupi, a mogu da se koriste u nedogled. Nego, da se vratimo na put! I dalje je šarenoliko, malo oblačno malo sunčano, ali je makar suvo sve od Vranja skroz do kraja puta Uživam u pogledu na divne planine kroz Makedoniju. Posle Skoplja, do Ohrida gugl želi da idem preko Kičeva, ali kako da preskočim Mavrovo i Debar? Meni su ta dva jezera i putevi do i između njih lepši od Ohrida... Negde posle 20h stižem u Ohrid, gde me čeka apartman u centru i mesto u garaži za 20€. Možda nisam spremio rutu, ali sam se spremio da ne budem gladan. Čuli ste za paradajz turiste koji idu u Grčku da spremaju zimnicu, e pa ja sam krastavac turista koji nosi sve sa sobom. Ja mnogo volim da jedem slaninu, krastavac i humus namazan na wasa "hleb" - tanke pločice. Sve od toga može da preživi 4 dana u dekatlon termo torbi od 10L sa onim ulošcima za zamrzivač (uz noćenje u pravom frižideru i patrone u zamrzivaču), i naravno da sam spakovao dovoljno za 4 dana da jedem samo to. Tako da sam večerao kao kod kuće Onaj ručak od ranije je prvi od ukupno dva obroka koja ću platiti tokom celog ovog puta. Ni grickalicu, ni čokoladicu, ni kafu, ma ni vodu. Sve samo moje ili besplatno. Prvobitan plan mi je bio da idem kroz planine, posle graničnog prelaza Blato da se uputim SH6 - SH31 - SH23 - SH22 - SH5 do Skadra pa onda SH20. Lokalac sa kojim sam pričao na preporuku kolege kaže da obzirom kakvo je vreme bilo prethodnih dana, da mi je bolje da odem do Drača pa odatle za Skadar. Svakako nisam imao pojma kakvi su ovi putevi, nit sam bio nešto zapeo da idem tuda, a nisam imao luksuz da otkrivam kakvo je pa da se vraćam ako sam hteo da stignem sve za 4 dana. Nakon sasvim ok spavanja budim se već oko 6 i nešto, šta će postati nekako pravilo na ovom putu, i oko 8 se pozdravljam sa labudovima i krećem u Albaniju. A o Albaniji pišem u sledećem ukljućenju

Sve do ove godine, delio sam sezone. Počinjale su negde u martu-aprilu (ako ne računamo poneki lep dan u januaru koji se desi) i trajale do novembra. Onda su se desili studenti i Deda Mrazevi na kojima sam po prvi put učestvovao i sve se promenilo. Sad mi je teško da povučem granicu gde je prošla sezona stala, a gde je ova počela. Sad, kad čujem da me neko pita koliko sam km prešao ove godine, stvarno ne znam šta da odgovorim, granice su se izmrljale. Zbog toga, rešio sam da ovu sezonu računam od dana kada sam kupio BMW. To je bilo u februaru. Mada sam se navozao ove zime, radovao sam se dolasku lepog vremena, jer lepo vreme znači i lepše vožnje. Praznici oko prvog maja pokazali su se kao fantastičan momenat da se novi motor zaista proba na jednoj višednevnoj turi i da se vidi kako se kotira spram VFR mašine. @kokot je smislio rutu, a mi smo je pratili. Mada ste navikli da moji putopisi imaju jednog jedinog glavnog i odgovornog, to u ovoj priči nije slučaj. Nit sam bio glavni nit sam bio odgovorni, već smo svi tu odgovornost preuzeli na jednake časti, pa da me pitate ko je bio vođa, ne bih mogao da kažem. Sve što ja znam je ko je bio na čelu kolone, a čak ni to nisam bio ja Ekspediciju su činili sledeći momci: Deki Majstor – nije majstor samo zato što vozi majstorski, nego i zato što smo se navadili na njegovu radionicu da čačkamo sve moguće sitnice na motoru, pa tek onda idemo kod naših majstora ako Deki nešto slučajne ne zna. Lako ga je pomešati sa @kokot jer voze Super Teneru u istim bojama. Možeš da pratiti po krivinama samo kad sedne na svoj MT450, u drugim slučajevima ti pobegne, samo ako to poželi. Naslov teme preuzeo sam od Dekija i njegovog prvog klipa iz serijala u kom dokumentuje ovu našu avanturu Deki Panter – navija za Zvezdu, nadimak dobio kad je Panter usrao Zvezdu prošlog oktobra, a mi svi tu utakmicu pratili iz udobnosti smeštaja u Mostaru TRK-om 702 bez problema drži tempo sa nama na ne-Kinezima Vojo – ko o čemu Vojo bruji o (Hondi) Africi i black metalu, a i to onda kad ne priča o seksu ili ne plače što je prodao Transalpa Jaran Mihailo – naš Jaro iz Han Pijeska, mesta sa dva godišnja doba – zima sa snegom i zima bez snega. Ako vas povede na kampovanje, računajte da imate ličnog kuvara. Na njegov Strom 650 nema šta ne može da se napakuje, samo kotlić još nije poneo, kaže možda nekad umesto kacige Lule – Somborac koji je smrtna presuda Japancima. Još se nije navikao na topografiju sa krivinama, pa bi da ih ispravi da bude sve kao putevi u Vojvodini. Posle dva Japanca prešao na KTM-a u nadi da teže padaju. Priključio se sa dva dana zakašnjenja Peđa Kum – Luletov kum na CBR-u po prvi put s nama krenuo na vozanje. Ako je Lule smrt za Japance, onda je ovaj kraj za slobodne devojke. Kad prigusti i krenu crne misli, spasavaj se koja može @kokot – idejni tvorac cele rute i glavni organizator. Napravio plan puta i rezervisao smeštaje, vodiča u Željavi, izračunao tačno u dinar koliko će da nas izađu troškovi, ali na vremenske uslove nije mislio. Kad je video da će kiša, odustao od puta; priključio se kad je krenulo sunce , ako njega pitate, sunce nam je sinulo jer ga nam je on doneo; složili smo se da se ne slažemo Moja malenkost o kojoj sve znamo i moj BMW o kome i ja jedva da išta znam Ruta:

Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!

Pozivamo sve prijatelje na nas 5.ti Medjunarodni moto skup 2019. godine. Datum odrzavanja Moto Skupa je 02. - 04. Avgusta 2019.g. Ponovo smo na staroj lokaciji, Sportki tereni Koran, Pale, BiH. Pozdrav od MK Long Riders! Pale, BiH! Vidimo se! P.S. Vise informacija uskoro!