Pozdrav kolege! na prolece sam kupio svoj prvi ozbiljan motor, iz naslova vec ocigledan Virago 535. Do tad sam vozio 2t Cagivu roadster 125cc. Vragom (viragom) sam odusevljen! Vozio sam se posteno tokom sezone, a i sad. Ono sto me zanima sad jeste: 1) koje gume bi bile idealne za njega? Svakako cu uzeti nove iz radnje. Volim serpentine i voznje kroz Sumadiju, tako da bi mi trebale neke gume koje su dobre za takve krivine. Takodje nije mi strano da vozim i dok pada kisa, te mi sa te strane trebaju neke koje bi i sa te strane bile pouzdane. 2) stavio sam ove godine novo ulje 10w30. Po owner manual kaze da moze i 10w30 i 20w40. Da li postoji rizik ili moguci problem od voznje sa retkim uljem zimi? Znam da postoji razlika po optimalnoj temperaturi izmedju ta dva ulja, ali u praksi je drugacije? 3) koje su realne dugacke ture koje Virago 535 moze da izvede? Znam da su ljudi isli na more i sa 50 i 150cc. Koliki je napor za masinu od 535cc dnevna voznja od 400km? Ne bih voleo da mu skracujem zivotni vek. Hvala u napred! i izvinite ako su ovo tupava pitanja, al radije bih sad ispao glup nego posle sa losim gumama ili izlapelom masinom

Pozdrav svima, da li neko ima Suzukija V stroma 650, novije generacije (mk3). Naime sviđa mi se jako ovaj motor pa ako ga neko ima želeo bi ako je u mogućnosti da se vidimo, kaže mi nešto o motoru i po mogućnosti provoza ( ne da ja vozim, tudje ne vozim). Imam problematiku jer sam nizak, ne znam da li ću moći da ga "savladam" a džabe mi i specifikacije i reviews kad ga ja ne osetim. Platio bi cimanje, naravno castim i klopu jer vas ipak cimam. Znam da je malo neobičan zahtev ali ne poznajem mnogo kolega a i ja sam novi, trenutno imam daytony koja je super ali bi voleo početkom sledeće godine uzeti novi. Znam da mogu da odem u Suzuki ali iskreno više volim da čujem od nekog ko nije prodavac i nema interes. Za ono što sam ja razumeo o tom motoru ima sve što meni treba na papiru ali nisam ga još nigde video uživo. Hvala unapred, izvinite ako sam pogrešio thread. Pozdrav, ride safe.

Planiram da kupim dascham za motor naisao sam na jednu povoljnu to jest jeftinu a dosta dobro i kvalitetno izgleda. https://aliexpress.com/e/_DeiwQzb Dali imate kakva iskustva sa ovom kamerom ili slicnom, Hvala!

Pozdrav, S obzirom da sam bez dovoljno iskustva za planiranje ture ovim dijelom Hrvatskog primorja a pogotovo Istre, savjeti za odabir najljepskih dionica za voznju kao i gdje spavati su vise nego dobro dosli. Put je planiran, u aranzmanu ljepsa (mnogo ljepsa) polovina i moja malenkost pojacani sa 135 HP mrskog nam Bavarca. Polazak rano poslijepodne 26/04 (Petak) povratak 30/04. 4,5 dana voznje i 4 nocenja. Spavanje planirano ali nije zapecaceno u Split, Rijeka(opatija), Trst (ili okolina), Maribor. Prvi draft rute je: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Svaki komentar je dobro dosao.

Pozdrav braco, i sestre, bajkeri Da ne tupim previse, kao sto stoji u naslovu svakog utorka i srede idem na voznje po okolini Beograda (Avala, Kosutnjak, Kosmaj, Fruska Gora..) a i dalje u zavisnosti od dogovora. Svakog ponedeljka cu da proverim inbox pa ako ste zainteresovani bacite neku poruku. Pozdrav!

Nekoliko dana pred polazak sa drugarima dogovorili smo vikend vožnju po Srbiji. 2 dana, subota 27. i nedelja 28. 06. Kako nismo svi iz istog grada, Čačak, Užice, Batočina, Zrenjanin mesto sastajanja Subota: Valjevo / Lovački dom 11h odakle grupno krećemo u vožnju. A plan a za taj dan bilo je: Valjevo - Loznica - Bajina Bašta - Perućac U 9h nalazim se sa @Marko05 u Požezi i krećemo preko Požege, Kosjerića ka Divčibarama dalje ka Valjevu. Sve lepo, milina, jutro kao stvoreno za vožnju i na ulasku u Valjevo, posle kružnog toka peh na Banditu puca sajla od gasa, Stali smo...., šta nam valja činiti, nisam nikako za odustajanje od vožnje, ne, nakon svih ovih sr*nja i lošeg vremena. Javljam se drugarima - kolegama iz MK Sorabi - Valjevo koji me odmah spajaju sa majstor Mićko gde mu objašnjavam nastali problem nakon čega mi javlja da je poslao šlep po motor, šlep stiže kroz 5 min.i motor dolazi u servis gde se odmah preuzima u rad i rešavanje problema.... Kako je tek 10:20 ali ipak obaveštavam ostatak ekipe Ivan / Batočina Sapa / Zrenjanin o nastalom problemu Rešavamo šlep i u servisu uz jako gostoljubivog domaćina prepričavamo sve i svašta. Jednom rečju ljudina od čoveka. Majstor za pohvalu, mnoštvo korisnih stvari čuli, savete, preporuke koje smo usvojili i na tome mu hvala. Sredio je sajlu, uradio novu, pregledao motor i bukvalno me isterao jer nisam hteo da prihatim da ne želi da naplati svoj rad i maltretiranje iako ga je ubacio preko reda i omogućio mi da nesmetano nastavim dalji put. Na čemu mu neću ostati dužan kao ni kolegama iz MK Sorabi Valjevo. Vidimo se na moto skupu uskoro!!! Nastavljamo dalje...... .... Stižemo do Lovačkog doma gde nas čekaju drugari kako bi krenuli dalje na najlepšoj deonici za vožnju po krivinama. Iako nam propada planiran doručak u "Lovačkom domu" zbog problema dogovor je da klopa bude u Tršiću. Vožnja, vožnja, vožnja.... krivine, saobraćaja i kolega baš malo na drumu i eto nas u Tršiću. Biciklo sam poterao kao rezerva ako mi se opet nešto dogodi [emoji6] Mmmmm klopa, sve iz menija je za preporuku, pogače koje se peku odmah i domaći čvarci kao grickalice dok ne stigne glavno jelo. Mesto je bilo bap puno turista, tako i treba Posle klope bilo je reči da se prućimo po livadi u debeli lad i svarimo onoliku hranu.... Ali, vožnja vožnja čeka Nastavljamo dalje ka Loznici, tankamo gorivo i krećemo na Ljuboviji.... ... Gde će se Saša / Zrenjanin isključiti i preko Osečine nazad ka VA vrača kuči. U Ljuboviju stižemo, sa Sašom se pozdravljamo i mi krećemo dalje ka BB i Perućcu kad navukoše se neki oblaci i uhvati nas kiša, malo, kratko al tačno. Zastajemo nakon što smo u goloj vodi, trebali smo ranije al ajd, oblaci odoše dalje, nastavljamo i eto nas u B. Bašti... .....i Marko se isključuje ka Užicu zbog obaveza a Ivan i Ja nastavljamo ka Perućcu gde uz kratku pauzu pravimo plan za dalje i vožnju za nedelju. Dogovor je da od Perućca preko Kadinječe i Užica idemo na Zlatibor i tu prespavamo. A vožnja za nedelju je dogovorena da bude Zlatibor - Kokin brod - Nova Varoš - Zlatar - Uvac - Golija - Kopaonik - Goč - Kraljevo. Tako je i bilo........gas, gas, gas, rupe malo jer je baš loš put od B.B. preko Kadinjače ka Užicu. Stižemo na istorijsko mesto "Kadinjača" Radovi neki oko prilaza ka spomeniku nisu nas sprečili da se uskom stazom popenjemo na vrh. Ja koji večito nešto čačkam Tel. dole na platou Evo me malo bliže Kako se danu bliži kraj hitano ka Zlatiboru gde oko 21h stižemo u smeštaj, sređivanje i malo da protegnemo noge ka centru i nešto stavimo u kljun pa na spavanje Nedelja 09h spremamo se za nastavak vožnje i krećemo ka Kokinom brodu i Novoj Varoši. Nismo mogli zaobići komplet lepinju i kiselo mleko kod "Zorina krčma" na "Borovoj glavi" Punih stomaka krećemo, prolazimo Kokin brod jer je velika gužva, kao i Zlatar planinu, jako je lepo videti mnoštvo ljudi koji su na otvorenom i uživaju. Put nas dalje vodi ka Sjenici. Sređen put skroz i jako lepo za vožnju (bio na istom mestu u Avg.2019.god. kada su tekli radovi na sanaciji kolovoza) Skrećemo ka Vidikovcu UVAC i poznatom mestu "MOLITVA". Makadam u dužini od oko 9km. nas dovodi do vidikovca. "put" ovo nije ni za volovska kola a kamoli za automobile, motore i ostalo. Jedna velika sramota za lokalni kraj da ovakva lepota nema dostojan prilaz. Nadao sam se da će biti nekih pomaka od prošle godine ali JOK. Opet oblaci i kreće kiša koja je doprinela tome da motori budu baš usvinjeni i da ne možemo više uživati u prizoru. Gledamo u nebo i vidimo da nam nema druge nego da skratimo turu i krenemo ka planini Javor, dalje ka Ivanjici i Guči. U Ivanjicu stižemo gde mi moji javljaju da je u Čačku padao grad i da je trenutno kiša. 16h, na žalost ne preostaje nam ništa drugo nego da se rastajemo i destinacije koje smo planirali ostavimo za drugi put. Ali za utehu svraćano u poslastičarnicu u Ivanjici gde se gostimo sa jako dobrim "tri leče" i limunadom, nisam stigao da fotkam, brzinski je nestalo [emoji14] 17h, opet kratko pokisli, po treći put ali već navikli, xaxa, stižemo u Čačak gde Ivan nastavlja dalje ka svojoj Batočini. U svakom slučaju, jedno lepo druženje, vožnja i lepo proveden vikend.

Kako u razgovoru da kolegama, drugarima uvek pominjemo neke lepe ture, skupove, druženja, nikako se ne može izbeći Trebinje koji je nažalost otkazan. Ah to Trebinje, godinama unazad, sjajna priča, kada prođe, prepričava se i sprema do sledećeg okupljanja. Kako se polako bliže dani kada se odvijao većina je izražavala poštovanje odluke organizatora ali nikako ne može da se pomiri sa tim da će izvisiti ovaj put za tu lepu uspomenu gde vidim da bi ih baš dosta taj vikend 12,13 - 06. đirnuli do Trebinja. Tako da Ja sa nekim drugarima razmatram takođe ovu priču da se obistini i iz priče sprovede u delo. Naime. Plan je: petak - polazak, noćenje u Trebinju. subota - vožnjica Herceg Novi (da li će biti đir do Dubrovnika, nznm) dakle, H. N. ili okolina, da se osole dupeta, noćenje. nedelja - povratak nazad u surovu realnost. Preko CG, Nikšić-a sa mogućnošću posete manastira Ostrog dalje preko Durmitor-a, Žabljaka, Đurđevića na Prijepolje pa kud koji. Ovakvu priču može da pokvari samo generalno stanje sa virusom, stanje na granicama da ne dave mnogo i da prilikom povratka ne mora da se kampuje 2 nedelje u karantinu i da se stanje oko CG normalizuje. Predlozi za noćenja u Trebinju i H.N. - okolini dobrodošla kao i druženje i vožnja sa svima dobre volje i želje

Pozdrav drustvo, imam 23 godine i polozenu A2 Kategoriju, da li neko zna,a cuo sam da se menja zakon o polaganju, kakve promene se uvode za polaganje za A za koje hocu da polazem uskoro, pa da li da cekam izmenu zakona da li ce biti povoljniji usovi ili da polazem sto pre? Pozdrav

E, ljudi Potrebna mi je mala pomoc.. Ubrzo idemo na neku maxi voznju, a meni se pokvario komunikator pa sam nacuo da postoje neke applikacijr za mobilni pomocu koje se povezuju dva mobilna preko bluetooth-a.. da li znate nesto o tome?

Dobar dan kolege bajkeri! Pokrecem ovu temu smatrajuci da ima jos mladih/neiskusnih motordzija na forumu i nadajuci se da ima dovoljno starijih/iskusnih bajkera koji su voljni da na sledeci nacin upute mlade na pravi put. i za ostale bajkere koji su samo radoznali i zele da se malo poprave. Evo o cemu je rec u par stavki: 1. U autoskoli niko nije naucio da vozi motor a ako nema iskusnog bajkera u svom okruzenju osudjen je na youtube i trial and error nacin ucenja kvalitetne tehnike voznje. Pa je ideja da se organizuju neke male konsultacije uzivo kako bi u kontrolisanim uslovima mogli da nauce ili izbruse tehniku i time poboljsaju svoju voznju. Pored toga i da im se pokaze kako da se staraju o masini, procene da li je nesto u redu ili nije itd. 2. Ova stavka se nastavlja na prethodnu, s obzirom na to da nije lako svima da odu na organizovanu skolu bezbedne voznje, bilo bi fino kad bi neko ko je nju pohadjao uzivo podeli par stvari 3. Nakon odrzanog “casa” da se ode u kratku grupnu voznju u pravcu kuce “nastavnika” kako bi neiskusni i to naucili a da stariji bajker ne gubi na vremenu 4. Ova stavka moze biti malo osetljiva. Ona jeste isprobavanje tudjih motora. Jest da se pistolj, zena i motor nikad ne pozajmljuju. Ali na primer ako neko zeli da uzme novi motor a zeli da vidi kako mu pase, da li mu odgovaraju dimenzije motora itd. Da to ne sazna tek kad ode da gnjavi prodavca. Ili cak iz same znatizelje, sa sedne da vidi kako to izleda napraviti krug na harliju a vlasniku istog da svoju nindzu. 5. U komentarima mogu da se jave/prijave raspolozeni da pomognu i oni kojima pomoc treba. Imena (forumska) iskusnih bajkera i njihove masine bi bili istaknuti kako bi korisnici teme mogli da ih kontaktiraju ako imaju neko pitanje. Za grupne casove bi se dogovaralo u komentarima i privanim porukama izmedju korisnika teme *Naravno korisnik usluge kome neko pruza pomoc i savet uzivo je duzan i da casti cevape, cigare, pivo ili benzin

Pozdrav svima... Imam par pitanja. Znam da postoje teme ali sam zeleo da vas pitam.. Pazario sam bandita 600n 2005 pre par dana i zanima me koje ulje da sipam u njega? Kao i da li ima neko iz Novog Sada i okoline da se cesto voza svojim ljubimcem, i da li zeli da idemo zajedno, posto nikoga tamo ne poznajem... Hvala unapred

Dobar dan. Imam 15 godina i visok sam 165cm i imam oko 50kg. Zeleo bih da kupim enduro motor. Prema mojoj visini i kilazi koji enduro i do koliko kubika bi ste mi vi preporucili da kupim. Kupio bih polovan i budzet mi je do 500eura. Hvala unapred! P.S. Do sad sam imao iskustva samo u voznji skutera od 50 i 125 kubika.

Malo kasnim ali evo tek sad se setih i nadjoh vremena da ispisem nesto o nasoj maloj avanturi Elem, moja vec uigrana ekipa iz Brna prosle godine i ja smo resili da i ove godine odemo negde, budemo u zutom i navijamo za Valentina. Odluka je pala na trku u Austriji. Njih trojica iz Cacka, i nas dvojica iz Vrnjacke Banje. Cacanska ekipa na Hornetu 900, Fazeru 600 i SV 600, mi Banjcani smo povezli auto kao logisticku podrsku i GS1200R na kom smo se nas dvojica menjali. Ekipu cine: Dejan Majstorovic, Goran Majstorovic, Darko Vujovic, Vladan Zekanovic i moja malenkost. Svi sa poprilicnim stazom na dva tocka (od 3 do 15 godina). Krecemo iz Banje oko 7 ujutru i posle sat vremena voznje nalazimo se sa ostalima u Cacku, kratko zadrzavanje i nastavak ka Banja Luci. Lepa voznja, uz dogovor o laganom tempu koji naravno nije ispostovan Uz nekoliko pis-pus pauza i stajanja na dorucak stizemo u Banja Luku oko 5 popodne. Jedva nekako nalazimo smestaj koji smo rezervisali, vrsimo detoksikaciju (izuvanje iz cizama za voznju su svi preziveli, mada je bilo gadno ) i odlazimo u potragu za nadaleko poznatim cevapima, koje brzo uspevamo da nadjemo, i koji isto tako brzo nestaju. Setnja kroz grad, ispijanje par piva i povratak u smestaj na spavanje. ALI, na putu do smestaja nailazimo na lep kafic koji ima toceni Nektar.. Sve vam je jasno. Ujutru se budimo i nastavljamo ka Austriji. Idemo preko Hrvatske i Slovenije. U Mariboru na pumpi srecemo bajkera iz Slovenije s kojim se upoznajemo i idemo sa njim na luksuzni rucak (na stajalistu razvlacimo kese i folije sa cevapima koje smo poneli iz Banja Luke, luksuzno) Vozili smo iskjucivo autoputem i uvece u neko doba prolazimo pored iskljucenja za Red Bull Ring. Smestaj koji smo rezervisali je bio na 85km od staze, u gradicu Admontu koji je kao iz bajke, ali o tome cu kasnije. Od staze do smestaja smo imali 4 rute, od koje su 3 kroz planine i jedna autoput. Posle dva sata trazenja smestaja uspevamo da ga nadjemo, smestamo se, proces detoksikacije se ponavlja i izlazimo da prosetamo i upoznamo Admont. Nakon par piva u lokalnom baru, odlazimo na spavanje. Ujutru se budimo, pogledam kroz prozor = kisa i magla. Cetvrtak je ali ipak odlucujemo da odemo da vidimo gde je tacno staza. Biramo put kroz planine, i verujte nismo se pokajali nimalo. Perfektne krivine, perfektan asfalt, perfektni pejzazi. Iako je kisa padala neprestano, to nam nije smetalo jer ono sto smo videli je dozivljaj koji jedna kisa ne moze da upropasti. Na pauzi diskutujemo o tome kako niko od nas nigde u Srbiji nije vozio ovakav asvalt i cudimo se tome kako cak ni po kisi gume ne pustaju ni jedan centimetar pod velikim nagibom. Stizemo na stazu, pronalazimo glavni ulaz i pocinjemo obilazak. Na kartama koje smo imali pisalo je petak, subota i nedelja. Ispred ulaza na glavnu tribinu (startno ciljni pravac) vidim masu od recimo 1000 ljudi i pocinjem da se pitam sta ce oni tu. Redar mi je objasnio da je sa kartama za ceo vikend moguce uci na pit lane walk (setnja po boksu) i da se kapije otvaraju za saat vremena. Odlucujemo da i mi udjemo. Smetsaju nas na tribinu i kazu da cekamo, da ce prozivati sektor po sektor za setnju. U medjuvremenu po stazi je Dylan Grey vozio S1000rr, kao i Mika Kalio koji je obisao desetak krugova za nas promovisuci domaci MotoGP KTM rejsing tim. Posle godinu dana, opet taj dobro poznati zvuk. Najezili smo se, a da nismo imali usi smejali bismo se oko glave. Odlazim po pivo, gospodjica na sanku mi trazi da kupim karticu koja kosta 3 evra, pa da onda na nju stavim para koliko hocu, a da pivo kosta 4.5 evra. Pade mi na pamet kad Nikola Kojo u Lepim selima kaze ''neka neka, popio sam pivo pre 5 dana i to mi je dovoljno'' Posle sat vremena otvaraju izlaz na stazu i krecemo u setnju. Setamo po stazi, komentrarisemo infrastrukturu i trazimo boks Valentina Rosija koji nije bilo tesko naci jer su svi stajali ispred te garaze, ispred drugih nigde niko. Stajemo, masemo Doktoru koji sedi u garazi na sastanku sa Flamignijem, deremo se kao netemani, mase on nama, nastavljamo dalje. Usput srecemo nekoliko vozaca kraljevske klase, i na brzinu se slikam sa mladim Folgerom Nakon toga izlazimo sa staze i odlazimo u Admont, rucak, par piva i spavanje. U petak opet isto, budim se = kisa. Razmisljam mater mu ..... nece valjda ceo vikend ovako. Napolju 9 stepeni. Odlucujemo da se svi potrpamo u auto i idemo na treninge. Stizemo na stazu, guzva nije preterano velika, organizacija na vrhunskom nivou ali promasujemo nas parking za deo koji imamo karte tako da smo od parkinga do livade sa koje smo gledali morali da pesacimo oko 5km uzbrdo. Ulazimo na stazu, Moto3 vec uveliko vozi trening. Sa zelene povrsine za koje smo imali karte se ne vidi puno toga, samo veliki pravac na kojem motori lete i ne stignes da vidis ni koji je broj na motoru. Al' kad svi vriste, znas da je Deda Na sred livade vidimo tribinu i odlucujemo da probamo da udjemo iako znamo da nemamo karte za to (pusti Srbi ), naravno to nam uspeva i smestamo se na necija sedista sa kojih se vidi cela staza. Posle par sati kisa-sunce vremena, meni se jelte pripisalo pa sam sisao do WC-a, a na povratku ka tribini me zaustavlja redar i brblja nesto na Nemackom, nista ga ne razumem ali se posle ispostavilo da je sve to znacilo otprilike ''Alo decko 'de si pos'o, nemas ti za to kartu'' Pravim se blesav i kazem okej, idem na livadu. Vladan koji je i dalje na tribini mi mase odozgo, konta da ja ne mogu gore vise ali ga to ne pogadja preterano. Posle nekih pola sata kvalitetnog zajebavanja, resio je da sidje da pokusamo da na livadi nadjemo dobro mesto za gledanje. ALI, dobro mesto za gledanje na livadi ne postoji. To je generalno najveci minus ovoj stazi, kao i to sto je uska i sto ima mnogo pravca. Na kraju dana opet nazad u Admont, isti postupak kao i juce. Naredna dva dana su izgledala isto, pa necu vise o tome. Voznja po alpima je nesto sto bih svakom motordziji pozeleo da iskusi. Jednostavno savrseno. Tu i tamo se nadje neki policajac sa radarom koji zamislite ne moze da veruje da neko u zoni 30 vozi 150. O tome pitajte Majstorovice, oni su mu stali pa ce vam objasniti bolje Do nedelje smo pronasli i odvezli sve moguce puteve od smestaja do staze i ne mogu da kazem koji je najbolji jer su svi perfektni za voznju. Rossi je imao losu trku i nismo bili srecni zbog toga, ali smo bili srecni zbog odlicne borbe i naravno zbog toga sto je Dovi pobedio malog mrava u poslednjoj krivini. U ponedeljak krecemo kuci, ali se rastajemo jos u Admontu jer smo mi isli direktno za Banju a Cacani su hteli da svrate u Ljubljanu da obidju drugara iz Cacka koji je pao tamo kada je vozio ka Spielbergu. U povratku, voznja kao voznja, sve autoput, dosada, zglob namesten na 150 i guraj. Uvece stizemo u V. Banju. Sto se tice same trke i staze, organizacija je neverovatna, mnogo bolja nego u Mugellu gde sam bio, i neuporediva bolja nego u Brnu. Apsolutno svi pricaju dobar engleski, ljubazni su, sve je organizovano tako da nista ne moras da mislis nego samo da radis ono sto ti kazu i bice ti najbolje. Ako idete, nikako ne kupujte general admission karte jer cete trku gledati na video bimu kao mi. Samo tribine, i to najbolje Red Bull tribina, ili VR46 fan club tribina. Ali, zbog svega sto moze da se vidi i dozivi pored staze, vredi otici, i te kako. Slike ce biti na kraju putopisa. Sigurno sam masu stvari zaboravio da napisem, pa ako se setim jos neceg zanimljivog - pisem. Valjda nisam bio mnogo dosadan d Pozdrav

Da li je neko zainteresovan da mi se pridruži u toku sledeće sedmice za endurisanje po Kučaju? Ja sam od nedelje tamo, polazna tačka će mi biti Sisevac. Idem s porodicom u terme Sisevac http://www.sisevac.rs/ ali će žena voziti auto i decu a ja ću krenuti motorom. Nosim i kompletnu kamp opremu sa idejom da ne moram obavezno da se vraćam na prenoćište u Sisevac. Nisam planirao ništa obavezno, pa ako ima raspoloženih da mi se pridruže neki dan u ovom periodu bilo bi mi drago...

Život je more!!! Lome me vali, nose me struje: oseka sreće, a tuge plima. Šiba me nebo bičem oluje,al' još se ne dam i još me ima. Najljepše vožnje, koje sam do sada imao, su bile one koje su isplanirane par dana prije polaska. Ne umanjujem ljepotu onih vožnji koje spremam još od zime, ali ipak ove brzopotezne imaju nešto što ih izvdaja. Tog vrelog avgusta u mojoj glavi desio se strašan zemljotres, uzrokovan mješavinom lijepih ali na žalost i ružnih stvari. Ružne ne bih spominjao, a od lijepih ne znam šta bih prvo izdvojio: promjena posla, preseljenje u Beograd, ostvarenje nekih ličnih ciljeve, samo su neke od onih koje su mi se dogodile prošlog ljeta (za one koji će ovaj putopis čitati za deset godina to ljeto je bilo 2016. godine). Kako se ova vožnja dogodila? Sjedimo tata i ja u najljepšem dijelu našeg dvorišta, i razgovaramo o svim tim stvarima koje su prethodile vožnji. O nekim pričamo kroz suze, a o nekim kroz smjeh. I onda, kao grom iz vedra neba, ja kažem tati: “E, odoh ja na more!“ Da vam pravo kažem, očekivao sam gomilu pitanja - kako, zašto, sa kim i slično. Tata je spustio naočare, pogledao me i samo rekao: “Dobro!“ i nastavio da čita novine. Ostah u čudu čitav jedan minut. Sledeći korak je bio naći smještaj. Naravno, u glavi sam već odlučio da ću krenuti u utorak i ostati do petka (za mene taman). Nazovem Natašu i njenog muža Slavu Petronea i zamolim ih da mi nađu smještaj. Nažalost kod njih u kući su već bili motoristi, tako da sam ja smještaj, zahvaljujući njima, rezervisao kod njihovog komšije. Ponedeljak jutro sam proveo u pravljenju plana i kupovini potrepština za ovo putovanje. Malo hrane, malo pića i neizostavan odlazak u banku da se vidi sa čime raspolažem. Predveče sam spakovao motor i krenuo na spavanje. Ni danas ne znam zašto, ali tu noć nisam mogao oka da sklopim. Da li je to bilo od uzbuđenja ili nečeg drugog, stvarno ne znam. Utorak jutro, sunce izašlo, a i ja sa njim. Tata se sprema za posao, mama kuva kafu, a ja uveliko u opremi. Pozdravim se sa njima, upalim Yamahu i polako krenem dobro poznatim putem. Put me je vodio pored Drine, pa preko Vlasenice, Romanije sve do Rogatice gdje sam napravio prvu pauzu. Da će ovo putovanje biti veselo, vidjeo sam tu u Rogatici na pumpi. Bilo je oko 9, pola 10 ujutru, a momci koji su tu radili su toliko bili rapolozeni za šegu, šalu i pošalicu da sam ostao duže nego što sam planirao. Pričali smo viceve, ponavljali replike iz filmova, a malo sam i pričao o svom motori i putu na koji sam krenuo. Nastavio sam pohod na more laganim tempom. Bez obzira koliko puta sam prešao ovaj put uvijek mi izmami osjećaj zadovoljstva. Divan je predio. Možda čak i najljepši u cijeloj Republici Srpskoj. Uživao sam u svakom pređenom kilometru. Posle Foče kreće put kroz Nacionalni park „Sutjeska“. Čak ni uzak put nije mogao da pokvari osjećaj oduševljenja koji je izazvala priroda oko mene. Negdje na sredini tog puta zastao sam kako bih bar na pet minuta uživao u pogledu koji se pruža sa tog vidikovca. U trenutku dok sam silazio sa motora prišla su mi dva dječaka, braća. Jedan je imao devet godina, a drugi, Luka, šest godina. Prvo sam pomsilio da su to djeca koja žive u obližnjoj kući, međutim njih dvojica su tu provodila ljetnji raspust i sa ocem prodavali svježe borovnice, med i rakiju. Pozvaše me da probam njihove proizvode. Luku nikako nisam mogao da odbijem jer od kako sam sišao sa motora postali smo prijatelji. Prvo je on mene ispitivao o motoru, o tome odakle sam, gdje putujem i zašto sam putujem. Onda mi je pričao kako bi on volio da vozi motor kao što vozi njegov komšija. Kroz priču skontao sam da je to neki od enduro motora. Sjedoh da popijem časicu rakije sa njihovim ocem. Oni su mi objasnili da se sa tog vidikovca može vidjeti čak nekoliko planina (Zelengora, Maglić, Prijevor...). Moja pauza od pet minuta pretvorila se u polučasovnu dozu smjeha i oduševljenja. Pričati sa Lukom bilo je stvarno zanimljivo. Pozdravim se sa njima i nastavim put. Sledeća pauza bila je odmah nakon nekoliko kilometara. Stigoh na Tjentiše. Sjećam se da sam sa roditeljima nekada davno dolazio tu i da smo se trkali uz stepenice. Tjetnište je istorijsko mjesto koje se nalazi u dolini rijeke Sutjeske. Tu je i memorijalni kompleks „Dolina heroja“. Na tom mjestu podignut je spomenik palim borcima u čuvenoj bici na Stujesci. Skoro sam na internetu pročitao da iz godine u godinu Tjentište popravlja svoj turistički rejting, što mi je jako drago, jer ovo mjesto stvarno zaslužuje da bude u top pet turističkih destinacija naše Republike. Nakon šetnje do spomenika nastavih put. Malo po malo stigoh i u najljepši grad u Hercegovini. Miris mediterana se osjećao od samog ulaska u Trebinje. Obavezno stajanje je bilo ispred hotela Platani. Odlučih da se častim hladnim pivom. Zaslužio sam. Sunce me je, Bogu hvala, pratilo na svakom kilometru. Trebinje je stvarno lijep grad. Rijetko koji grad može da se pohvali takvim šetalištem i starim dijelom grada. Ljudi su jako prijatni, gostoljubivi. Konobar iz kafića mi je preporučio restoran koji se nalazi u starom gradu. Njegova preporuka je bila stvarno odlična. Klopa je bila bez greške. Punog stomaka krenem prema simbolu ovog grada - Hercegovačka Gračanica je ponos i dika Trebinja ali i cijele Hercegovine. Za one koji ne znaju, Hercegovačka Gračanica je izgrađena 2000. godine na brdu koje se zove Crkvina sa željom da se izvši testament srpskog pjesnika Jovana Dučića čiji se posmrtni ostaci nalaze u kripti manastirske crkve. To je oaza mira koja se može vidjeti iz svakog dijela Trebinja. Sunce je već počelo da zalazi kada sam stigao u Herceg Novi, tačnije u Meljine. Tu me je čekala moja rodica Nataša koja mi je pokazala put do smještaja. Raspremanje je bilo brzinom svjetlosti jer su ona i Slavo sa nestrpljenjem čekali da im se pridružim na večeri. Uz više nego odličan sir i (opet) pivo, krenu priča. Nastavk je bio u lokalnom kafiću Prostorija gdje radi Slavina kćerka Luna. To je sigurno najolji kafić u Herceg Novom, ali nažalost prije dva, tri dana sam saznao da više ne radi jer je kako kažu, izbio požar. Do kasnih sati Nataša, Slavo i ja smo prepričavali doživljaje sa putovanja, moto susreta i žurki. Toliko nam je bilo dobro bilo da nismo bili ni svjesni da smo sa većim brojem promila alkohola u krvi došli kući. Odmor od dva dana, koliko sam namjeravao da ostanem na moru, proveo sam razmišljajući o svemu što je bilo i što me čeka u ovoj godini. Tu u Herceg Novom sreo sam mog komšiju Marka i njegovu vjerenicu Milenu sa kojima sa proveo jedno cijelo popodne. Veče je naravno bilo rezervisano za druženje sa porodicom Petrone. Petak jutro, palim motor i krećem kući. Odmoran, naspavan i čistih misli. Još onda kada sam rekao tati da idem na more, odlučio sam da idem pod Ostrog. Bacim pogled na kartu i krenem - obalom mora do mjesta Risan, pa novim putem do Nikšića. Put Risan-Nikšić je nešto najsavršenije što sam vidio u Crnoj Gori. Širok drum, čak tri trake, nova podloga, uredna vertikalna i horzontalna signalizacija, sve po pravilu službe. U Nikšću sam napravio kratku pauzu za doručak. Nisam imao puno vremena da obilazim grad jer me je čekalo brdo kilometara do kuće. Cilj mi je bio da stignem prije ponoći. Krenuh ka manastiru Ostrog. Tamo nisam bio od 1997. godine. Ta vožnja do vrha je bila pravo uživanje. Kada sam stgao pred kapiju manastira bio sam zaprepašten brojem ljudi koji su tu bili. A onda novi šok, pogled ka podnožju i kilometrska kolona autobusa, automobila i motora koji su krenuli prema manastiru. O manastiru neću pisati puno. Svi zanaju da je to jedna od najvećih svetinja Srpske pravoslavne crkve i njenih vjernika. Manastir koji je izgrađen u okomitoj stijeni. Sagradio ga je čudotvorac Vasilije u 17. Vijeku, a njegove mošti se nalaze u ćivotu u pećinskoj crkvi. Takvo duhovno okrepljenje dugo nisam osjeitio. Svaki minut proveden tu mi je prijao. Krenuh ja polako kući svojoj. Iako je bio plan da idem na Šćepan polje, u poslednjem trenutku sam odlučio da idem na Durmitor i Žabljak. I nisam se pokajao. Nisam ni znao da je taj put tako lijep. Takav pogled se rijetko gdje može vidjeti. Krivine savršene, čist vazduh, ma čisto sve. Kilometar po kilometar, stigoh ja u Žabljak. Stomak mi je odavno davao signal da bi trebalo nešto da pojedem. Zov stomaka nikada nisam odbio. Kafe bar i restoran Or’O su bili moj izbor. Posle sam čuo da je to jedno od omiljenih mjesta svih turista koji dolaze u posjetu Žabljaku. Teleća čorbica i jagnjetina ispod sača podigli su moj sistem samo tako. Pošto je dan već ulazio u poslednju fazu, razmišljao sam da ostanem ovdje i prenoćim. Ali sam ipak odlučio da idem dalje. Put kojim sam krenuo vodio je do mjesta Pljevlje pa dalje u Čajniče i na kraju Goražde. Pokajao sam se što sam išao tim putem. Jako je loš, rupe su svuda, a pored svega dok sam predavao dokumenta na graničnom prelazu, moja vjerna druga kiša je odlučila da mi se pridruži. Još nijedno moje putovanje nije bilo bez nje. Obučem se kao astronaut i krenem dalje. Motor je fantastično radio, gume su odlične, ja nisam umoran. To je dobitna kombinacija za nastavak puta. Kada sam ušao u Goražde kiša je prestala da pada, ali je put bio vlažan. Sreća pa sam izbjegao kišu i oluju koja je zadesila ovaj kraj. Noć je polako padala, a ja i moj motor lomimo krivine Romanije. Negdje prije Han Pjeska nebo se razvedrilo. Mjesečina i zvijede su obasjale put. Dok sam sipao gorivo iskorstio sam trenutak i gledao u te zvijede. Vedrina neba me je pratila sve do kuće. Moji su mi javili da je kod komišije raspaljen roštilj i da će oni biti tamo. Više nego dobar razlog da požurim kući. Malo iza ponoći Draki i njegov motor stigli su sa puta dugog ravno 1000 kilometra. Uz piće i roštilj krenulo je prepričavanje doživljaja sa puta. Ovu vožnju posvetio sam jednom malom biću koje nažalost nije dočekalo da osjeti čari ovog svijeta!!! Teški trenuci izrode jake ljude!!!

Idemo korak dalje! Koncept poznatog BJB kursa bezbedne vožnje, razrađen i produbljen u svakom smislu! Saznajte detalje kampa na sledećem linku: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/115008-moto-kamp-bezbedne-vo%C5%BEnje-septembar-2016/ Datum održavanja kampa: 17-18. Septembar 2016. A evo i kako je to izlgedalo prethodnih godina... http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/112978-kurs-bezbedne-voznje-2016-i/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/110545-tre%C4%87i-kurs-bezbedne-vo%C5%BEnje-2015/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/108875-drugi-kurs-bezbedne-vo%C5%BEnje-2015/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/108174-prvi-kurs-bezbedne-vo%C5%BEnje-2015/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/46907-kurs-bezbedne-voznje-beograd/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/92175-kurs-bezbedne-voznje-2013-beograd/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/69334-kurs-bezbedne-voznje-beograd-05-i-07-avgust-2011/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/65263-kurs-bezbedne-voznje-beograd-20-i-22-maj-2011/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/45319-trece-odrzavanje-kursa-bezbedne-voznje-zrenjanin/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/32273-drugo-odrzavanje-kursa-bezbedne-voznje/ http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/29991-prvo-odrzavanje-kursa-defanzivne-voznje/

Jedno vece, dolazi moj otac i kaze mi sutra idemo na malo duzu voznju. Kontam, idemo do sela (30tak kilometara), jer sam nedelju dana pre toga tek polozio. Kad ono, kaze otac idemo na Taru Dakle put pocinjemo od Valjeva, preko Bajine Baste do jezera Zaovine na Tari, sve ukupno malo vise od 100km. (Za mene pocetnika, to je bio itekako dobar i dugacak put) Medjutim nismo isli sami, otac je otisao ranije da saceka "Goste", ja sam se prikljucio kasnije. Medjutim posto su "Gosti" krenuli iz Kovacice, pozurili smo da bi smo stali negde da oni popiju kafu. Evo sta me je docekalo kada sam dosao Evo dakle spisak vozila: Domacini: Sprint Pusler 125 (Moj) Aprilia Pegaso 650 (Oceva) Yamaha XT600 Tenere (Prijatelj) Gosti (Kolege): Can Am Outlander 1000 ROTAX Gusenicar Can Am Outlander 1000 ROTAX Obicni tockovi Can Am Jet ski 900 ROTAX Access Motor 650 Obicni tockovi Popili smo kafu i krenuli smo, vreme je ispocetka bilo oblacno, ali se posle prolepsalo Penjanje uz Rovni (Dobra uzbrdica), bez ikakvog zaletanja zbog losih guma, posle krivine sam zavrnuo pun gas i celu uzbrdicu je 4tom drzao 60km/h sa cime sam ja i vise nego zadovoljan Krivine su se redjale dok ih je Pulser bez problema prolazio, njih dvojica sa motorima su vozili normalno tako da sam bez ikakvih problema se odrzavao sa njima (Iza nas se vidi Bosna) Spustanje ka Drini je proteklo bez problema iako je bilo puno preostale rizle po krivinama Kada smo prolazili kroz Bajinu Bastu isli smo jedni za drugima i mamili smo poglede prolaznika, jako dobar osecaj Usput smo naisli na dosta bajkera, svaki od njih se javio, jos bolji osecaj Kada smo skrenuli od hidroelektrane uzbrdo ka Tari, bilo je dosta tunela (BRAAAAP ) Dok smo isli uzbrdo, otac odjednom staje, kaze ugasio se motor kao da nema goriva. Mi otvorimo rezervoar, goriva ima, kad ono crevo se negde verovatno previlo pa se od toplote motora verovatno slepilo, malo smo pomerili filter goriva i on je krenuo da se puni gorivom Medjutim prednji tocak mi je izleteo par puta, tako da sam se bio iskreno pomalo i uplasio Stigli smo na Taru, gde smo iznajmili dve vikendice za nas, ne mogu da se setim kako se zvalo mesto, ali raspitacu se. Moji utisci su fenomenalni, to su prave etno planinske kucice, koje ispred imaju letnjikovac i rostilj Docekala nas je zena (Vlasnica tih vikendica), koja nam je spremila Pitu savijacu, koja je bila mozda najlepsa koju sam pojeo, Ili je to bilo samo zato sto sam bio bass gladan Kada smo se raspakovali, tj. parkirali sve motore, zena se uplasila i rekla da budemo oprezni ahah, takodje nam je pokazala njenu livadu, na kojoj smemo da "Divljamo" sa motorima. Ali tu je bio i neki put kroz sumu, koji je bio zanimljiviji, njega su verovatno mestani napravili za dovlacenje drva, cak je i peske tesko prohodno Pulserom nisam ni pokusavao da idem tim putem, tako da sam uzivao u carima ATVova Ono su stvarno neverovatne sprave, kada mislis da ne moze dalje, on opet izvuce, ali trose i neverovatno puno goriva Dok smo se mi vozili, cekali smo da nam ispreku prase, u kojem smo kasnije uzivali i delili utiske Sutradan ujutru smo odlucili da vozimo i Jetski Tu postoje dva vestacka jezera jedno manje (Blize) i drugo vece (Dalje), otisli smo da probamo prvo na manjem, ali se pojavio cuvar Nacionalnog parka koji nam je ljubazno rekao da je u tom jezeru zabranjena voznja svih vozila i zamolio nas da odemo na vece jezero Na vecem jezeru smo se vozali, i za malo vise od sat vremena potrosili 30l goriva Nazalost nemam nijednu sliku, ali je bilo neverovatno dobro 80km/h na vodi sa odlicnim ubrzanjem me je raspametilo, te sam zaboravio da slikam U jezeru je voda odlicna, nije puno hladna, ali nije ni puno topla, lepo smo se okupali i uzivali Najbliza prodavnica je bila udaljena 25 km , ali meni nije bio nikakav problem da odem da dokupim potrebne stvari hehe Na jezeru je bilo dosta kupaca, od kojih je jedan prisao i zamolio ako neko moze da ga neko provoza jer mu je to velika zelja. Kada je seo, Jetski se previse priblizio obali i povukao je mulj, te smo ga pokvarenog stavili na prikolicu i otisli da jos malo uzivamo u predelima Tare, nakon cega smo krenuli nazad kuci Put nazad je bio bez problema, sem sto smo morali vezati stop na Apriliji da ne bi spao jer je nosac iz nepoznatih razloga pukao Kisa nas je uhvatila tek kada smo stigli u Valjevo, tako da smo imali srece Na pocetku putovanja u oba motora smo sipali pun rezervoar: Aprilia - 21l, Pulser -10l Do gore smo imali 110km + voznja gore i + Nazad 110km Otac je na 20km od Valjeva prebacio na rezervu, a ja sam imao jos goriva za voznju po gradu Sve u svemu ja sam prezadovoljan svime, putem, odmaranjem tamo, performansama motorom, znaci svime, preporucujem i drugima da odu na isto mesto Jedino sto su me nervirali izlozeni manijaci u krsinama koji su se lozili da te prestignu i to urade jedva, tako da ja moram dodatno da usporim da bi me prestigli, a posto se u takvim situacijama pomerim skroz u desno oni jos voze istom trakom kao i ja Za kraj cu vam ostaviti jos po koju slikicu mog motora hehe