Karat tavan od blata. Zidovi od blata. Ukraseno nekakvim cilimima.
Krevet tvrd ko kamen. Bože gde sam ja ovo spavao... Kako li sam se ovako lepo naspavao ?!
Spavaju moji sapatnici i saputnici i nemaju nameru ustajati.
Cetvrti gost je u toaletu, nije valjda hteo da nas ometa, i kad sam usao pobeze odatle. Nikad vecu bubasvabu nisam video. Medicina je uradila svoje i prst se drzi odlicno. Tražim kljuc od Bosancevog motora, sad ce one strudlice nastradati nece ih niko spasti ! Sve prevrnuh i kljuca nema ! Nije ga valjda progutao pre spavanja ? Nema. Odustajem da ih ne razbudim. Spremim se pa hajd reko na dorucak, da okacim jucerasnji izvestaj na fejsbuk, da okacim fotografije i da vidim ko me se setio.
Kako otvorih vrata od sobe umalo se ne srusih !
Oaza u pravom smislu te reci ! RAJ ! Miris, tisina, ono malo zvukova kreira savrsen ambijent, ambijent iz kog ne zelis da odes, ambijent u kom ne zelis da hodas, da ne remetis taj mir, tu lepotu i savrsenstvo !
Voda kristalno cista, zelenilo koje pravi savrsen hlad, lezaljke su tu spremne za goste. Zasto ne dodjoh ovde ranije zapitah se...
Ulazim polako u prostoriju gde smo sinoc vecerali i ugledah velika metalna vrata otvorena. Sinoc su bila zatvorena i nismo videli nista napolju. Spustih mekbuk na sto i odoh da provirim.
Trebalo bi da ovi talibani drze stolice kraj ovih vrata. Da putnici iz Evrope sednu kad ugledaju taj prizor !
Hotel - Oaza je u samoj pustinji ! Ispred mene na 50 metara pescane dine, kamile, prizor kao na razglednici za Afriku ! Izadjem napolje, svuda oko nas samo pesak ! Pesak tako sitan da ti bezi iz stisnute pesnice, dovoljno krupan da ti osmirgla felnu. Prodje me neka jeza jer sad tek vidim kuda smo mi isli prosle noci. Vozili smo po pustinji !
“SAMO” 18km lako cemo mi to... umalo da zanocimo na dinama !
Lepotu prostora u kom je vreme stalo kvari samo moj laptop. Ovde obicno sija po neka sijalica ili sveca, pustinji je samo falio laptop da bljesti.
Ali sta cemo, valja izvestiti Evropljane o ovom raju.
Dobih maslinke sir i opet busnu palacinku za dorucak, za cedjenu narandzu te niko i ne pita nego je dobijes uzgred. Svi nasmejani i ljubazni. Izrazito ponosni kad vide na mom levom ramenu zastavu Maroka. Eto još koji kilometar i stizemo u Mercugu, a ne osecam umor. Nista me ne boli. Nijedna koska niti neki misic. Izlazim da pregledam motore. Ubedjen sam da nam je nesto sinoc otpalo, jer po onim testerama je stvarno tesko voziti i sve na motoru tutnji i hoce da otpadne od vibracija ! Zacudo...sve stoji na svom mestu ! Oprema savrseno trpi sve. Moj lanac je uzasno prljav od peska, scotooiler ulje ne moze bas da zbaci pesak sa sebe ali izdrzace dok izadjemo iz pustinje. Bosanac i Novica kardanžije bas ih briga za moje muke.
Resih malo da odmorim na lezaljci kraj vode, kad pojavis se moji saputnici. I oni odusevljeni prizorom razgledaju i pohitase na dorucak.
Vlasnik oaze zaliva cvece i ljubazno se javi, pitam ga mozemo li na kamilama u pustinju na kratak izlet, naravno da mozemo uz malu novcanu nadoknadu. 3x15eur i dine su naše. Odlično ! Jednoglasno se dogovaramo da ovde odemo na dine cetvoronožnim prevozom, iako mi sigurno to možemo i motorima jer mi smo majstori naravno, pogotovo sa Anakee3 gumama, ali da se mučene kamile ne uplaše ipak ćemo motore ostaviti na parkingu. Jest da tako je. Posle one voznje od sinoc i pescani sat mi deluje ko opasnost !
Eeee ali ne ide se tek tako ! Cekaj malo... kacim GoPro nosač na grudi, postavljam kameru, oblacim patike, kacket na glavu i krecemo !
Kamile odmaraju, talibani cekaju spremni da krenu, samo da posedamo...
Kamila odmara tako sto lezi na svojim nogama. Ima na sebi improvizovano sediste i jednu malu nazovimo “guvernalu” za drzanje. Nekako se popesmo i posedasmo. Po velicini sve mi deluju iste. Kako Novica sede na kamilu ona muka malo zastenja propade malko u onaj pesak a taliban skoci i poce da jauce NOU NOU NOU i pokazuje Novici da sidje... Sta je sad ! ? Mozda je ta njegova zanemocala ? Treba da ide na servis... Pokazuje taliban da saceka malo i ode nekuda.....
Ona kamila skoci isteze se malo i ubrzano odseta u hlad.
Iza ugla pojavljuje se taliban sa preraslom kamilom ! Nesto kao teretni model ! Objasnjava taliban da Novica ima stomak da je tezak i da za njega ide ova pojacana verzija 4x4 !
Pomislih valjda se ne doplacuje...
E da vidite kako se blesavo ta zivotinja podiže !
Prvo potpuno ispravi zadnje noge i moraš da se drziš za onu guvernalicu ko hobotnica da padnes na glavu, onda tek podigne prednje noge i uspravi se ! E to je pogled sa visine ! Iz moje perspektive deluje mi kao da sam se popeo na kuću ! Sunce sija i već je vruće iako je 9h ujutru. Sreća Bosanceva i moja je da Novicina dzambo kamila ide prva pa nam zajedno sa svojim putnikom pravi hladovinu !
Gledam jel samo ja nemam srece pa se vozim na kamili koja nije naucila hodati ili je svaka sa greskom...izgleda da je svaka felericna.
Kamila nekako lenjo vuce svoje noge i prelema ih previse u kolenima, tako da putnik nesretnik pravi amlitudu od pola metra u vertikalnom kretanju na njoj.
Ako ste mislili da su ponika i jugić neudobni grdno se varate. Nema neudobnijeg prevoza od ovog ! Pa zato taliban ide peske pored nas i vodi kamile !
Hajde sto je trapava i da joj oprostim. Pa sta će muka ? Nije se ovde mogla na geparda ugledati kad ga nema ! Ucila je majka priroda ali nije joj posvetila previše vremena, ali što je spora e to joj ne mogu oprostiti.
Kad smo dogovarali vreme izleta ja hteo da jaucem da je pola sata malo da idemo najmanje jedan sat.
Kud se ne dogovorih na 15 minuta.
Prokuvasmo dok mucenice dobauljase na dine !
Taliban rece carobnu rec i one krenuse u polozaj za iskrcavanje putnika. Klecnu na prednje i savi ih skroz, umalo ne spadoh na glavacke, ode kacket umesto mene. Savi zadnje i kaze hajde silazi. Novicina kamila nesto zanemoćala pa je taliban timari da se malo smiri.
Nalazimo se usred pescanih dina ! Usred ničega ! Gde god pogledas pesak i plavetnilo neba ! Prizor tako nestvaran i caroban, prazan a napunjen emocijama i energijom ! Osetis se u tom trenutku snazan i neunistiv, sam sebi postanes veci, jači i draži ! Kazes sebi - Ej bre vidi gde si ! Stigao si ! San ti postane java, nekako mi bas pade na pamet stih pesme the world is mine u tom momentu ! Patike propadaju u pesak. Ako pravis lagane korake bez skakanja onda ides lako po njemu, svaki pokusaj trcanja rezultuje ukopavanjem. Niodakle se pojavljuju bubasvabe ! Samo one izdrzavaju ovu vrelinu.
Napravismo brdo odlicnih fotografija, i resismo da krenemo polako nazad, jer i vreme istice. Taliban gleda u mene upitnim pogledom i nesto mi pokazuje rukom. Pokazuje u moju majicu. Prilazim mu i pokusavam se objasniti. Nasmeja se i pokaza na moje levo rame. Aaaa ja ponosan ! Eto vidis kako smo mi fini i kulturni turisti motoristi ! Zastavu Maroka zasili na majice ! Wi lajk jour kantri ! Wiii endzoj hir bre ! Wii sou mac respekt Maroko ! Mlati on glavom i pokazuje mimikom NEEEE.
Opet pokazuje u moju majicu i moje rame.
Pogledah malo bolje...
E doci ce i taj povratak i stici cu u Sabac. Ja cu da platim za naseg dobrog drugara stampara iz kluba lekarski pregled kod ocnog, i naocare ce da dobije pa nek kosta sta kosta.
On na moju majicu zasio zastavu Maroka NAOPACKE !
Jao sramote moje. Taliban se smeje i pokazuje da bi trebala da stoji kao kod Bosanca i Novice. Aj nou aj nou bat krejzi men printer vidaut ispravan ajs...
(nakon mesec dana isti taliban je sreo Marokanca i pomenuo me jer je zapamtio malog belog coveka sa naopacke zasivenom zastavom)
Bar me po necemu zapamtio ! Pobeda ! Uspeh !
Baulja naš 4x4 Kamilion ka oazi, Bosanac i ja spremni da poturimo naše kamile da pomognu Novicinoj, ipak se ona bori sa tolikom ljudinom. Masa je to ! Još ovo silno ubrzanje koje dobija od brzog kretanja, moramo se naći tu ako kamila posustane !
Pakujemo se ubrzano da krenemo u Mercugu, placamo hotel i tovarimo stvari na motore. Pozdravih se sa vlasnikom oaze i mi odosmo ka Mercugi. Talibani nas pozdravljaju, mašu rukama i ispraćaju-osim našeg vodiča sa dina.
On odvede Novicinu kamilu na rehabilitaciju.
Put od oaze ka Mercugi ide kroz bespuće pustinje, po utabanom pesku i zemlji uglavnom, prolazimo kroz neko malo selo koje deluje pusto.
Off road sve do kilometar pre Mercuge. Po danu je mnogo lakse jer vidis i znas sta ti je ciniti. Novica sa Tenerom ubedljivo najlakse prolazi (gumeeee) dok se Bosanac i ja borimo, ako ne prođemo na znanje onda prođemo na sreću i tako se vozimo.
Ispadamo na asfaltni put ! Odakle se on stvori, gde je bio sinoć da mi je znati. Mercuga naš cilj pred nama. Poslednji gradić u ovom delu pustinje. Posle Mercuge su još samo dva sela Khamlia i Taouz. i tu je kraj i početak. Kraj “civilizacije” i početak nenaseljene pustinje.
Mercuga, pod suncem, vrućina, kamile i bezbroj prodavaca suvenira i kojekakvih drangulija. Na motorima smo atrakcija, po tablicama ne mogu da ukapiraju odakle smo. Reč Srbija ovde ništa ne znači. Jugoslavija i Tito i dalje ulivaju strahopostovanje.
Bosanac kupuje nekakve minijaturne kamile, Novica se godi tako i toliko da smo mi ubedjeni da ce kupiti kamilu, valjda da je vodi sa sobom ako tenera izda ?
Resio sam da ponesem kuci tepih. Da jeste, dobro ste procitali. Tepih !
Bez tepiha se ne vraćam ! Nekako se nagodih za njega, malu kamenu kamilu, i jos par originalnih suvenira. Na motoru više nema mesta ni za mene a kamoli za tepih i drangulije ! Pravim novi raspored stvari i moj tepih od 60x100cm tovarim uspešno na motor. Sreca i radost !
Centar Mercuge je jedan mali trg i nista vise. Lokalna cajdzinica je jedino mesto za odmor. Ovde se vise ne moramo zadrzavati jer nemamo sta ni videti ni jahati. Hajde da mi popijemo po koka kolu ili redbull ako ima pa da krecemo polako nazad. Nesto mi se otvorio iznenada apetit, reko Bosanac hajde blago meni konacno daj one strudlice iz kofera ! Pa zasluzili smo ih dosada dva puta ! Kaze “Hocu rodjo, mogli smo ih pojesti sada” ! Siguran sam da ha je suncanica ovde udarila, razmisljam da ga pitam da prevede motor na moje ime ? Mozda ce i na to pristati ? Moje ushicenje prekidose radoznali mestani koji se zacas okupise oko nas, zagledaju zapitkuju na francuskom i na traljavom engleskom, rukama se nekako i sporazumevamo, poklanjemo im par majica Africa Moto Tour 2014 i delimo nekoliko nalepnica. Jedna nalepnica završi odmah na vratima cajdzinice. Nije se utopila u more ostalih, vidljivija je i nasem oku najdraza. Meštani se sve više skupljaju oko nas, i ako nastavimo izigravati filmske zvezde ostacemo ovde da spavamo ! Pokupismo se nabrzaka, pozdravismo i krenusmo nazad ka Srbiji !
Dogovor je da rutu za povratak pravimo kad krenemo kuci. Idemo sad u Erfud, tamo ću ja da operem lanac, da popijemo neku kafu i da dogovorimo dokle ćemo danas voziti i kuda ćemo nazad.
Asfaltni put ! Kako je lepo voziti se po njemu. Da sam znao ja bih u navigaciju ukucao kao destinaciju mesto Sijilmassa i dosao na ovaj put a onda samo produzio u Mercugu. A kad ti je odrediste Mercuga onda ides “precicom” kroz pustinju.
Perionica u Erfudu prazna, kafic tacno preko puta, Bosanac i Novica uveliko piju kafu dok ja jurim radnika ne bih li oprao lanac, oni se jos sprdaju sa Stromom. Da li oni kao treba da dotezu lanac ili da ga podmazuju...Kardanzije penzionerske...
Pojavi se momak koji tu radi, nasmejan i usluzan, WAP i kod njih postoji, dade mi pištolj da perem sta mi je volja, za par minuta lanac je nov, dizna od scotooilera ociscena i dolazi red na moje kafenisanje.
Za pranje nije hteo ni da cuje da naplati. Jedva sam ga ubedio da prihvati cast. Slozismo se da nam nije previse dana ostalo i da bi bilo najbolje da vozimo do Midelta i da tu prespavamo, sutradan da krenemo put Rabatta, preko auto puta i da tako nastavimo sve do Ceute. Zaustavljanja nema nigde jer smo tanki s vremenom. Stajemo za gorivo, klopu i piće. Uostalom moramo stići na trajekt !
Midelt je svaga udaljen oko 200km, s obzirom da smo bas bili aktivni tog desetog aprila ta kilometraza nam je bila dovoljna.
Negde smo ručak preskočili, vozim i razmisljam. Kako to meni da se desi ? Razumem Bosanca, on ko kamila izgleda, ima zalihe pa cuti, setim se da nam opet nije dao strudlice ! Mestani nas spopali u Mercugi i sa njima dok smo pricali ja zaboravio strudlice ! A pa cekaj zaustavicemo se u hotelu, pa nece mi na spavanje otici dok ne izvadi ih sa motora !
Na ulasku u Midelt sa leve strane neki veliki i lep hotel, mislim u sebi aaa onaj nas hotel koji sam rezervisao na booking.com ima i bazen i odlicnu kuhinju i jos je jeftin, ovom hotelu je lepa samo fasada... nastavljamo ka centru ali navigacija ne zna tacno gde je hotel, hajd reko da pitam nekoga...
Mestani žele da nam objasne ali to je nemoguće. Jedino što sam razumeo je reč “planina”.
Ustade čovek sa svoje stolice, ostavi čaj i prijatelje i pokaza mi da ga pratimo. Vozimo se po lokalnim ulicama i skrenusmo levo, pred nama u daljini obronci Atlasa. Zaustavi se toyota od naseg vodiča, pokaza nam čovek rukom samo pravo. Zahvalismo se i nastavismo dalje. Ubrzo nestade asfalta ! Da li smo na pravom putu ?! Sumrak. Naidjosmo na ženu umotanu, samo joj oči vire, pitamo za hotel i ona pokaza samo pravo. Pa dokle pravo ?! Bosanac i Novica skepticni, ali nastavljamo dalje, put nas vodi ka nekakvoj ruševini, rekoh sigurno je tu blizu i hotel. Put krivuda i stižemo tačno pred tu ruševinu ! Šta je sad ovo ? Gde je put ka tom hotelu ?! Iz mraka ruševine pojavljuje se stari gospodin, zalizana kosa, visok dva metra a tanak kao žbica na teneri, raširi ruke i reče : Herzlich willkommen !
Kad ne spade ja sa motora, pitam ga gde je Auberge Jaafar hotel on pokazuje da je to hotel ?!
Jaooo pa sad cu mumijo da te udavim !!! Dakar reli odvozasmo ne bi li dosli do ove rusevina da bi mi ti rekao da je to hotel ?! Bosanac i Novica poludeli od besa, kud taj hotel bukirah, sto tu dodjosmo, kud cemo sad...
Matori cikica insistira da ostavimo motore i da se udobno smestimo ! Pa gde da se smestim djavo te odneo ?!
Hajde rekoh da vidim sobu, ako je imalo to pristojno, prespavacemo i to je to, da se sad ne bi vracali u grad. Novica spreman odmah da okrene motor nazad. Povede me stari unutra.
Rusevina unutra nije tako strasna, problem je samo sto je ovo lavirint !
Nemam pojma kuda ali me je doveo do sobe, soba za jednu noc dobra. Moze da se prezivi. Kazem starom da cemo uzeti sobu i prespavati samo da cemo pre toga skoknuti do grada da nesto pojedemo.
NAJN !!! Auberge Jaafar beste flajs in Moroko ! Pa gde nesreca ovde ima kuhinju uopste ?! Komenzi bite opet hajd za njim kroz lavirint i upadosmo u kuhinju ! Pita sta bi mi jeli, pa naravno zna se ! Hocemo jagnjetinu ! Otvori gospodin frizider i pita: hocete jagu u tadzinu, ili mozda u kuskusu ? Ili kao raznjice da Vam spremimo ?! Ostadoh zabezeknut ! Rusevina spolja a unutra mozda i valja ! Gledam kuhinja radi punom parom, pa kome spremaju kad ne vidimo nigde nikoga ?!
Pitam ga ima li tu jos gostiju ? Kaze: Alles Amerikas und Evropas slafenzi in Jaafar ! Komenzi opet... prostorija pored puna turista !
Pocnem se smejati i rekoh e jos ako imas pivo ima sad ovde odmah da pocnem lajati i da vicem ja sam Dzeki !
Ja ja ! Bir ! Otvori covek frizider pun piva !!!
Pivo Fes u frizideru !!!
Rekoh gospodine izvedi me iz ovog lavirinta da pokupim saputnike iz momenta !
Kazem im da je soba dobra da moze tu da se prespava, da ima odlicna kuhinja... oni se vec grohotom smeju i sprdaju, kazem Novici da ima i piva... on ne veruje !!! Parkiramo motore iza “hotela” na parking, puno dzipova...
Stari nas odvede opet kroz lavirint do sobe, nekako zapamtih kako se dolazi u prostoriju za veceru.
Na brzaka se tusiramo i sredjujemo te požurismo da nam se jagnjeci raznjici ne ohlade a pivo ne umlači.
Centralnu poziciju u sobi zauzima Mitsubishi pec na drva !
Da li je japanska autoindustrija prvo pravila peci i sporete pa posle vozila ili obrnuto to mi je ostalo nejasno.
Cekajuci klopu i pivo, pade mi šaka Bosancev telefon.
Cerka ga je zvala na svakih par sati da proverava da li je tata ziv. On vidno nervozan od silnih poziva jedva ceka sledeci !
Prepravim svoje ime u imeniku u njeno i vratih telefon na svoje mesto.
Zapricasmo se i ja poceh “cimati”. On se taman muka javi ja prekinem.
Prvi put: Opet Nika zove. Zvacu je posle.
Drugi put: Au jeste ovo moje dete dosadno... NIKO ZVACE TE TATA POSLE...pi pi piiip... prekide se...
Treci put: NIKOOOO...pipipipppp
E xx&%X$ZZ ti majku ! I pozva on neduzno dete a zazvoni moj telefon i pokazah mu displej... Novicu je zaboleo stomak od smeha a meni su suze posle koliko smo se smejali ! Umalo me nije opalio telefonom po glavi ! Da nije stigla klopa svasta bi se tu desavalo !
Izljubih i izgrlih onu flasicu piva, najlepse najdraze i najsladje pivo na svetu ! Cik nek neko kaze da nije tako ?! Popismo po nekoliko komada uz odlicnu jagnjetinu, tako sočnu i mekanu. Raspričasmo se posle večere i ostali bi tako do ko zna koliko sati da nije krenuo san na oči. Nadjosmo nekako sobu i prepustismo se snovima.
Bosanac zahrka. Taman krenu san da me hvata i setih se ! Bosanac ! Skoči on ko da ga je zmija ugrizla ! Opet nisi otvorio strudlice ! Pa jel ih cuvas za povratak ?! Nisam ga ubedio da ih donese iz kofera, ali dogovor je da ujutru uz dorucak ih konacno otvorimo i pojedemo !
Zaspah. Da se nisu osusile ? Ukvarile ne daj boze ?! Do jutra cu izdrazati a onda ce postati samo proslost i uspomena na ovu avanturu.
upload gambar
