Cilj ovog putopisa nije da bih vam predstavio nasu turu, jer tura manje vise nije nista posebno, vise sam hteo da podelim iskustvo. Fotografija nazalost, nemam mnogo, vise ce biti pisanja. Pa da pocnemo. Povedeni lepim iskustvom sa ture kada smo isli na moto skup u Trebinje u Junu ove godine i malo vozili do CG pa se vratili preko Mostara, Sarajeva i Visegrada sa spavanjem na Zlatiboru, moj drugar Laki i ja poceli smo da pricamo o odlasku na moto fest u Banja Luci. Kada je pogledao oficijalni video MK Strsljen iz 2019, prikljucuje nam se i moj kum. Dogovaramo se da podjemo dan ranije, idemo Valjevo, Ljubovija, Stolac, Pale i na kraju Sarajevo, tamo obidjemo malo grad, prespavamo i sutra nastavimo ka Banja Luci preko Visoko i Jajce. Posto njih dvojica imaju manje slobodnog vremena od mene ja organizujem smestaje i turu. Mora da napomenem da sam dosta puta koristio booking. Uvek sam gledao da smestaj ili nema ocene ili da ima dobre. Uvek kad sam usao u smestaj koji nema ocene bio sam maksimalno ispostovan. Prioritet pri odredjivanju smestaja mi je bio da svako ima svoj krevet i da smestaj ima dvoriste ili garazu gde mozemo da parkiramo motore. Smestaj u Banja Luci sam bukirao 3 nedelje pre moto festa, pisalo je da su u spavacoj sobi obican krevet i bracni krevet a u dnevnoj sobi kauc na razvlacenje. Pisalo je i privatan parking. Preko booking poruka mi je vlasnik sve to potvrdio. Taj smestaj je imao ocenu 9.5. Smestaj i Sarajevu sam bukirao 2 dana pred polazak, kada smo znali tacno koliko nas ide. Isto sam se cuo sa vlasnikom da sve potvrdimo. Taj smestaj nije imao ocenu. Oba smestaja su bila udaljena oko 2km od centra. Dosao je i dan za polazak. Nalazimo se ispred Lakijeve radnje i polazimo negde oko 8h. Kod Gaspromove pumpe na autoputu kod Malog Pozarevca primecujem da mi kazaljka za obrtaje igra a znam da to radi kad fali struje. Motor pocinje da trokira i na kraju se gasi. Stajem na kilometar posle pumpe. Skidaj bisage, vadi alat, skidaj sediste, skidaj masku, uh dobro je, osigurac gubi kontakt. Menjam ga, stezem jos malo buksne, pakujem sve, sklapam palim i teramo dalje. Prva pauza u Valjevu, posle Valjeva nastavljamo ka Ljuboviji. Put posle Valjeva fenomenalan, krivina za krivinom, pre Ljubovije i ne tako sjajan. Prelazimo granicu, sipamo gorivo i vozimo dalje. Stizemo u Sarajevo, zovem vlasnika smestaja i dogovaramo se da se nadjemo ispred smestaja, smestaj je bas zavucen, jedva nalazimo adresu, cekamo vlasnika. U medjuvremenu iz dvorista izlazi neka zena, posle se ispostavilo da je vlasnikova majka, i neprijatnim glasom nam kaze da smo trebali da udjemo i da ne stojimo na ulici, kao da smo mi tu svaki dan pa imamo slobodu da ulazimo kako hocemo. Nakon sto smo joj rekli nasa imena nije htela da se pozdravi sa nama. Dolazi vlasnik, decko stvarno fin, prijatan i ljubazan. Pokazuje nam smestaj nesto na brzinu, vidimo mi stari namestaj al nismo probirljivi, nije ni nesto mnogo kostao. Prica nam da je jos jedan decko bukirao smestaj i da ce da dodje mozda veceras. Placamo mu i on odlazi. Pocinjemo da se raspakujemo i polako kapiramo kakav je smestaj ustvari. Pa ja stoku ne bih tamo drzao. Sve je raspadnuto, staro i prljavo. Kupatilo je gadno da se gleda a kamoli koristi, daska na wc solji ne postoji kao ni lavabo. Kapiramo da taj decko sto treba da dodje je vec tu i da trebamo da prodjemo kroz njegovu sobu da bih dosli do nase. Inace ni taj decko nije delovao da je bas sve ok sa njim. Odlucujemo da prezalimo pare i nadjemo drugi smestaj ali u Visoko. Iskoriscavamo internet i ovog puta gledam ocene. Nalazimo smestaj, 3 kreveta, privatan parking, ne doplacuje se, ocena 9.5. Bukiram zovem i javlja mi se muski glas koji prica na engleskom. Kaze mi da ce zena da mu dodje za pola sata, dogovaramo se da me ona pozove kad dodje. Kontam bosanka se udala za stranca. Idemo pravac Visoko nalazimo adresu, gledam nemam propusten poziv, zovem, niko se ne javlja. Zvonimo izlazi devojka na prozor na prvom spratu. Kaze da izdaju smestaj ali nemaju nikog ko prica na engleskom, niti im se zove smestaj tako, niti imaju privatan parking, nego je parking na ulici. Dolazi komsija, pocinje da nas davi jer nema pametnija posla, dolazi i komsinica i ona hoce da nam pomogne, pada mrak a mi i dalje nemamo smestaj a i ne uspevamo da pobegnemo. Uspevamo nekako posle pola sata, vracamo se na glavni put. U medjuvremenu mi stize poruka od onog broja koji se ne javlja, poslao mi je neki broj. Ja broj zovem i javlja mi se covek koji mi prica da to jeste taj smestaj i da je ona devojka bila njegova cerka ali ona ne zna da su promenili ime, a inace mu booking vodi neka zena u Holandiji, odatle i onaj lik na engleskom. Ne moze da nas smesti zato sto mu nije javljeno da je bukirano i nisu spremili sobu i moli me da se ne ljutim. Svakako nam ne bi odgovarao smestaj zato sto je parking javni a ne privatni kao sto je napisano. Zovemo broj koji nam je dala komsika al on covek nam odredjuje cenu po principu magare se j*be kad se zaglibi i mi odustajemo od njega. Na izmaku snage i zivaca sedamo u prvu kafanu i narucujemo Sarajevsko pivo i uspesno nalazimo normalan smestaj za normalne pare. Taj smestaj je stvarno bio ok kao i vlasnici koji su nas posle nase price castili pivom da bi bar malo promenili misljenje o Bosni. Hteli smo mi i jos jedno pred spavanje ali su nam u marketu rekli citiram "nemamo to hvala bogu". Tu se zavrsava i prvi dan nase Avanture. Nastavice se... Послато са SM-A525F помоћу Тапатока
Cekaj, da li sam ja lepo skapirao ali motor plus ja ukupno 4 evra za trajekt?! Послато са SM-A525F помоћу Тапатока
