.

Stižemo na sam vrh fagaraša. Odavde stvarno ima šta da se vidi... Ručak na Fagarašu... neprocenjivo... Na samom vrhu se zadržavamo neko vreme i uživamo u prelepom pogledu. Vetar nas razbija a temperatura se spustila na oko 10 stepeni... Taman kad smo krenuli dole na severni deo Fagaraša, počela je grmljavina a ne dugo zatim i kiša. Navlačimo kišna odela a dole vozimo po kiši, koja nam kvari doživljaj i peglanje po idealnom asfaltu i krivinama i još na sve to letnji pljusak prelazi u pravu oluju. Automobili staju pored puta sa upaljim migavcima, grane padaju sa drveća a mi peglamo sa čizmama punim vode... kad je bal nek je bal... Stižemo do prvog sela Cartisoara, gde slučajno pronalazimo smeštaj za sedam eura po osobi. Ponovo goveda... Nalazimo se na oko 50 km od kampa gde smo trebali da prenoćimo drugu noć, ali još gore smo zaključili da od kampovanja ove večeri nema ništa. Znali smo samo jedno, da nas sutra čeka taze izasfaltirana transalpina i ponovo dosta kilometara... Polako nas stiže umor i pošto nije bilo struje(čak ni sledeće jutro), u krevet odlazimo dosta rano. Mama i tata spavaju u bračnom krevetu dok mali, tj. ja u dečijem...

Nastavljamo dalje ka prevoju. Usput stajemo na predivnim mestima. Šta da kažem... Jes’ vala.. 100% Ovde smo pazarili domaći sir i kobasicu, i probali domaću rakijicu od ljubaznih lokalnih meštana, koji se penju gore da ponude svoje proizvode. Idemo dalje... Temperatura je već odavno drastično pala...

Dan #2 Budimo se dosta rano, jer je pred nama ponovo dosta kilometara. Ovako je izgledao naš kamp, kuća i okolina gde smo bili smešteni prvu noć... Cabana Mija Posle doručka kod naših domaćina, pakujemo se i nastavljamo dalje prema gradu Curtea de Arges, odakle krećemo u osvajanje Transfagarasana. Slike za uspomenu sa domaćicom... Od kampa putujemo lošim putem, sve do raskrsnice sa transalpinom odakle kreće lep put. Priroda, neviđeno lepa... Osim nekoliko čeha na KTM-ovima, koji su nas zasuli kamenjem,koliko su dobro peglali i po koju dačiju, na ovom delu puta nismo sreli žive duše... Posle ukrštanja sa transalpinom kreće odličan put sa novim asfaltom. Milina za vožnju motora... Stižemo do jezera Vidra Malo pozeraja ne može da škodi... Vozimo dalje ka Voineasi, gde povremeno nailazimo na makadamske deonice puta, što ni malo ne umanjuje doživljaj, čak na protiv... Krave na putevima Rumunije su česta pojava, hteo sam da kažem da ima više krava na putevima nego bajkera... Preko Voinease i Brezoija stižemo do grada Ramnicu Valcea, pa do Curtea de Arges. Tu dosipamo gorivo i krećemo na Transfagarsan sa južne strane, u početku dosta lošim putem, kasnije sve boljim i boljim. Stižemo do jezera Vidrare i brane...

Završila se desetodnevna avantura po Balkanu. U početku je bio dogovor da se ide u Rumuniju i Bugarsku, a na kraju smo produžili do Grčke na more, Makedonije, i provozali pola Srbije Na karti bi to izgledalo nekako ovako… Uživo je dosta drugačije, a na slikama je samo približno kao što je stvarno i bilo… Na put krecemo 19.07.2011. Milan, Miroslav i ja. Dan #1 Sa Miroslavom (tiran1n) se nalazim rano ujutru u Novom Sadu. Zajedno krećemo za Zrenjanin, gde treba da se nadjemo sa Milanom (tdm). Iz Zrenjanina polećemo u 7 sati. Preko Vršca, krećemo ka Beloj Crkvi. Tu pravimo prvu pauzu na jednom od jezera. Naravno , kako to obično bude, tu nastaju i prvi problemi... Milanov tdm nece da upali. Ubrzo smo ustanovili da mu je, home made podmazivač lanca ispraznio akumulator. Palimo TDM-a 900 na gurku, i to jedva, i odlazimo kod drugara Bobe (sloper) da se javimo i usput da pogledamo šta je sa akumulatorom. Posle kraćeg pregleda, odlučujemo da nastavimo put, pa kako bude. Tdm-a palimo preko kablova, koje nosimo sa sobom za ne daj Bože. Čak su se i slučajni prolaznici zabrinuli Kod Bele Crkve ulazimo u Rumuniju. Prva pauza u Oraviti, gde menjamo eure za rumunske lei-e Putujemo ka Tirgu Jiu preko Baja Herculane i Baje de Arama. Rumunske ose nisu navikle na bajkere, pa su pomešale kacigu sa osinjakom... Kod Baje Herculane stajemo na kupanje u termalnim bazenima i prohladnoj reci Targu Jiu, koja teče neposredno pored ‘bazena’ sa toplom vodom. Zanimljivo za videti, ali voda je bila toliko vruća i smrdljiva ( smarad na pokvarena jaja, tj. sumpor), da smo samo noge pokvasili... Brčnuli se malo u reci i krenuli dalje. Do Baia de Arame vozimo dosta lošim putem, dok posle Baje vozimo veoma dobrim putem sve do Tirgu Jiu. Stižemo u Targu Jiu. Ovde pravimo pauzu za ručak. Nalazimo pristojan restoran, gde jedva uspevamo da se dogovorimo sa konobaricom šta ćemo da jedemo (naša greška što nismo naučili ili upisali nekoliko osnovnih izraza za konkretana jela...) Ali nismo ostali gladni, prošetali smo malo po restoranu, kao lešinari, tražeći po drugim stolovima šta nam se svidelo i to smo poručili. ’ I want That” I uperili prstom u jelo koje nam se svidelo… Bili su to naravno ćevapi, koji se kod njih zovu Mici,ako sam dobro upamtio… Posle ručka, tačnije večere, pošto je već polako počeo da pada mrak, nastavljamo dalje severno ka Petrosaniju. Ovde nas već definitivno hvata mrak... Produžavamo dalje izvan grada u pravcu Voinease i Brezoia. Vozimo kroz šumu kanjonom pored reke u mrtvom mraku, gde usput tražimo mesto za kamp. Konačno stižemo do neke šumske kuće, tj apartmana (Cabana turistica Mija) nekoliko kilometara izvan Petrosanija. Stajemo ovde da pitamo da nas puste u dvorište da podignemo kamp. Ljubazni domaćini, i pored apartmana koje izdaju, dozvoljavaju nam da u njihovom drvorištu podignemo šatore i tu da prenoćimo. Još nam ponude kupatilo i wc i to sve bez ikakve nadoknade! Kad smo se raspakovali i sredili, otišli smo do njihovog restorana da sa zadovoljstvom potrošimo koji lei.

Stigli smo kućama, živi zdravi, prepuni utisaka Sve je proslo u najboljem redu. @ Rille, dejan24, bopk, Hvala vam drugari na smeštaju, večeri, piću, i policijskoj pratnji... p.s. mama, javi se kad stigneš u kikindu... Za ćaleta znamo da je stigao kući...

Pozdrav drugari, samo da se javimo, da sutra rano ujutru, Milan aka TDM, Miroslav aka Tiran1n i ja aka ŽeljkoTransalp, krecemo na destodnevnu avanturu po Rumuniji, istočnoj Srbiji i Bugarskoj, a možda, kad smo već tu, skoknemo i do Grčkog primorja. Pokupili smo informacije i rute sa nekoliko predivnih putopisa iz ovih zemalja, pa idemo da ispitamo, da li je baš tako kao što kažu... Ruta kojom idemo je otprilike ovakva...

Bravo drugari, vidim da vam je bilo lose... Lalajko, odlican putopis! Jedva čekam 20-i, da i mi krenemo za Bulgariju

Dok čekamo putopis, imam jedno blic pitanje... Jel traže Bugari međunarodnu vozačku dozvolu?

Fora je sto mi 8.8.2011 istice stara vozacka dozvola, tako da mi je bez veze vaditi međunarodnu... a za Rumunuja je u planu oko 20-tog Mogu ja i ranije izvaditi novu vozacku, i to najranije 8.jula, tj. samo mesec dana pre isteka stare, ali se plasim da mi nece napraviti do 20-tog... Jel znas koliko traje procedura izdavanja nove vozacke?

Jel treba međunarodna vozačka dozvola za Rumuniju? Znam da bi trebalo, ali kakva je realna situacija na terenu?

A posle, svi na more

Samo vas gledam...

O sunce ti tvoje, stvarno sam te trebao prodati u belo 'rublje'...

nemir@ Poteraj ga malo po offroadu, višak će da poispada i sve će biti ok Šalim se, nema to veze što ih ima mnogo, i meni je majstor nalepio puno manjih tegića jer nije imao veće... Nisam primetio da trese... Kako je majstor balansirao tocak ručno ili na masini? Proveri još jednom balans

Btw, ona raskrsnica kod mosta, gde se skreće na moto skup je jako opasna!Nije slučajno što tu stoji znak ograničenja 60! Tu su komotno mogli da stave znak crna tačka, zbog veoma čestih saobraćajnih nezgoda. Klasično izletanje na glavni put... Brzo se vozi, i malo ko očekuje da će se neko uključiti na put, jer sporednim putevima (od mosta i Futoga) jedva da iko naiđe... Zato oprez na ovom delu puta!

Dobro došla

Pozdrav komšija

Pozdrav Tea, dobro nam došla