Ostatak puta kroz Rumuniju ne donosi, neka specijalna iznenadjenja. Videli smo Trajanovu tablu, mnogo je daleko, bolje se vidi iz camca! Prolazeci kroz Orsavu, na trenutak sam pomislio da vozim pored mora. Gomila, ali gomila zgodnih devojaka na rolsuama, sa dugim kosama, vozile su uporedo sa nama. Dunav fantasticno plav, kaciga otvorena, mogu da se zakunem da sam na trenutak osetio miris mora. Stali smo da sipamo gorivo, za 10€ sipali smo osam litara, tek da se dovucemo do nase strane! Na granici ista prica. Brzo zavrsavamo na rumunskoj strani, i prelazimo preko naj vece evropske brane, na nasu stranu. Uz konstataciju de brze izlazimo iz Rumunije, nego sto smo usli, nas policajac kaze" Sacekajte da izadje carinik da vam mahne rukom". Tako je i bilo. Samo je izvirijo iz zgrade mahnuo rukom i rekao"srecan put".

Autorizacija...ali smeta baš, baš Lepo ste se provozali! Lalajko mi preporucio program za kompresovanje fotografija, i napomenuo da moze i to. Ja reko da probam!!! ;D Nije jos gotovo, nisam zavrsio prvi dan!!! Nastavak sutra!

Kod Decibela smo stali da rucamo. Klasicna bajkerska klopa, sendvic iz "Bube". Decibel je bio kralj Dacije. Tako reci trn u oku Trajanu. 106. GNE u svojoj prestonici Sarmizegetusi, opkoljen od strane Trajanove vojske izvrsava samoubistvo. To je naj veca klesana skulptura u Evropi. Izradlio ju je 2004 godine 12 alpinista klesara, po nalogu Josifa Konstantina Dragana!! Visoka je 40 metara i klesana je 10 godina!!! Sjajno mesto za rucak, mi i vladar za trpezom.

Radio stanice, one iz Louisa, odradile su posao vrhunski. Sve sto smo videli mogli smo i da komentarisemo. Tako da nam je voznja bila nekako potpunija. Toplo preporucujem!

Vruca kafa na prelepom mestu, po tmurnom danu, vraca osmeh na lice. Ovako zagrejani krecemo dalje. Sa puta osrednjeg kvaliteta, prelazimo na vrhunski asvalt. Nasoj sreci nikad kraja! Bar smo tako mislili. Posle par kilometara, puta prakticno i da nema. Sve se asvaltira u etapama, pa R-ovima ne preporucujem. Bilo je tu, tucanika, gline, divnog crnog asvalta sa drececim belim linijama, pa nazad na ilovacu i tako u krug. Prodjosmo tako mali kazan, veliki kazan,... Videli smo muzej Lepenski vir, ali iz daleka!!!

Nismo mogli a da ne primetimo potopljeno utvrdjenje iz cinimi se 17. veka. To nam je bilo sledece mesto za kafu, doduse iz termosa! Sjajno poluostrvo, pogled nikad lepsi, i nezaobilazna gomila smeca.

Put dalje vodi ka Orsavi, kroz sjajne predele Djerdapa. Ne znam zasto mi je sa ove strane izgledao lepsi. ??? Valjda zato sto sam gledao u Srbiju! ;D Putevi su i dalje po sistemu, nit smrdi, nit mirise. Svako malo zastajemo da nesto fotkamo. Policije ima mnogo za nase apetite, ali ni jednog trenutka nisu ni pokusali da nas zaustave. Uglavnom su dizali ruku u znak pozdrava, ili sam ja halucinirao. Sa ljudima nismo stupali u kontakt, malo su nas gledali kao vanzemaljce, ali zato su deca mahala kao navijena. Od silnog odmahivanja sada osecam bol duz cele leve ruke. Nazalost samo na njihovim bezbriznim licima videli smo osmehe. Samo deca i carinici se smeju. Elem, Baba kaja, Golubac,...

Kako mi je internet konekcija dobra, kao rumunski putevi, fotke stizu, tako kako stizu. Jos uvek istih pedesetak kilometara sa novim fotkama!

Nase punoletne rage, nisu ni stigle da se odmore, a vec smo ih uzjahali i nastavili dalje. Kvalitet puta i dalj ispod proseka, ali priroda, pejzazi i kompletan dozivljaj, pomaze da prosto gutamo kilometre. Na Dunav se spustamo kod Mesta Pozezeno ( na karti Pojejeno), par kilometara ispod Velikog gradista. Tih dvadesetak kilometara od mesta Pozezeno do gradica Moldava Noua, je prilicno monotono za voznju. U pitanju je put srednjeg kvaliteta, bolji nego od granice, bez izazovnih krivina, jer je smesten u niziju! U ovom delu se vidi svo siromastvo juzne Rumunije, da je tako nazovem. Propalih fabrika, zatvorenih rudnika je mnogo, a tuga krasi lica ljudi koji na ovom potezu zive. Cak se moze videti i most do nigde na jednoj fotki. On mozda govori vise od reci koje mogu ovde napisati!! Inace, Moldava je poslednje mesto do Orsave sa benzinskom pumpom. To je nekih 140 kilometara, i nije za igrati se!!!

Tih prvih tridesetak kilometara, ne mogu bas da pohvalim put. Kvalitet puta ocajan nesto kao izmedju Sremskih karlovaca i Rume. Znate one pukotine, ili kvadrate, sta su? Ma ono TGD, TGD,TGD, TGD, kao u vozu. Ali priroda ocarava, krivine sjajne, a iza svake ceka novo iznenadjenje, recica, suma, kotlina, ma sjajno!!! Normalno, nismo mogli da odolimo, a da se ne zaustavimo i ne napravimo par fotki!!!

Zeza me net, ali snacicu se! Izvinite!

Kada sam procitao Matijakov putopis, rekao sam da nikada nista necu napisati na forumu!!!! Evo sada se ujedam za jezik!!! S obzirom da mi posao ne dozvoljava stalno vozikanje, svaki dolazak kuci, pa makar i u januaru koristim da se VOZAM. Obicno je bez cilja, pa se svugde zavrsi, ali ovaj put je bilo sa ciljem. Otici iz stana u Beogradu, koji se renovira, i doci u Radujevac (selo pored Negotina) radi popravke hidrofora. Krecu letnje voznje kroz Djerdap, nema smisla da nemamo gde da se okupamo. Ja oran za voznju, kum uzeo godisnji odmor, znaci sve spremno!!! Pa i nije, kumu jos ne registovana kamila, ja nemam zeleni karton... Konacno 15. 04. 2010. cetvrtak sve je gotovo, osim vremenskih uslova! Kisa, kisa, kisa.... Odlazemo do daljnjeg! 16. 04. petak krenusmo, Pocinje lice da me boli jer ne mogu osmeh da razvucem ispod kacige. Beograd, Pancevo, Bela crkva, znate put, siroke, pregledne krivine, drzi se lepa putna brzina! U Beloj crkvi prva kafe pauza. Inace, kratki espreso, produzeni espreso, coca-cola, kiseka voda i dve cokoladne bananice uz kafu, nesto vise od 300 kinti. Tek da se sumiraju troskovi. 11 kilometara od Bele crkve je granicni prelaz. E, tu kontam da sam ipak zaboravio da izvadim zeleni karton. Zajebe se konj, a nece magarac! Ljubazan covek iz AMSS mi izdaje kratkorocno osiguranje i zeleni karton za 2500 dingera. Nije zaboravio da se hiljadu puta izvini, sto nije moglo jeftinije. Ista smo sorta motorista iz Bele crkve, tera neki old-timer, zaboravi kog. Carinici i policija, tacnije carinica ljubazni, nema sta. Malo strepimo od druge strane. Ispostavlja se da su strepnje bile krajnje nepotrebne i ne opravdane. Tako je kada stereotipi vladaju u narodu. Kolona od dvadesetak automobila, za nas nije predstavljala prepreku. Kada nas je rumunski carinik video, odmah smo dobili prolaz, bez da gleda ZELENI KARTON! Nisu skrtarili ni na informacijama, i uputili nas na pravi put! Tih prvih tridesetak kilometara, ne mogu bas da pohvalim put. Kvalitet puta ocajan nesto kao izmedju Sremskih karlovaca i Rume. Znate one pukotine, ili kvadrate, sta su? Ma ono TGD, TGD,TGD, TGD, kao u vozu. Ali priroda ocarava, krivine sjajne, a iza svake ceka novo iznenadjenje, recica, suma, kotlina, ma sjajno!!!

Nazalost, stanu da pokupe divljac. Nas ko hebe, snacicemo se sami, imamo mobilne telefone. Olos!!!

+1 Stizem danas za Beograd, sta god, ja sam A+

Ja cu ovo da zapisem!

Ja sam vise samac, ne zato sto zelim, nego prosto je to tako. Sa broda dolazim 24. marta, i imam dve nedelje na raspolaganju. Plan je da posetim zensku biker zurku negde oko Novog sada 27. 03, pa odatle za Sremsku mitrovicu, poseta rodbini, pa Kosjeric, kod prijatelja na dobru rakiju, ne obavezno na dan, dva. Posle negde po Srbiji, ali znam da cu se zaustaviti u Negotinu, spavanje nije problem, imam tamo kucu. Posle Djerdap, Beograd, aerodrom Nikola Tesla, Amsterdam, nazad na brod. Sa broda nazad 02.06., ali tada sam zauzet, 12.06. svadba u Velesu, znaci Ohrid i Kajmakcalan, ako bude vremena opet manastir Treskavec kod Prilepa. Opet aerodrom, Amsterdam, brod. Povratak 26.07. i verovatno po zeninoj zelji negde na more, koje mrzim! 11.08. opet na brod, a onda dolazak bez zene 22.09. opet na Hondicu, pa gde me put nanese. Tezak sam za putovanja u grupi, Stativ, fotoaparat, stalno stajem da nesto fotografisem, ali ako ima slicnih, rado bih podelio put! Pare nisu problem, para nema!!!!

Dobro dosao Igore! Ja planiram Sloveniju ove godine, Pa si izvor korisnih informacija!

Pa i kada se useres, operes gu..cu i idemo dajle!!!

Jer ima u blizini neki hotel, hostel, ili nesto slicno? Ako ima, eto me, i tako planiram da se vozam po Srbiji onako bez cilja od 26.03 do 09.04.

Dobro dosao!

Imam srece sto sam na brodu, ja bih sigurno vozio, a iskreno jos je hladno, a zelja velika, ko sto neko rece! Dizi se i dalje, sve na racun iskustva!

Pomaze Bog! Jeste li prestali da premlacujete ljude u tom nazovi centru za odvikavanje od narkomanije?? Da si cutao mislili bi smo da si filozof!!! S bozijom pomoci, dobro dosli oce!!!

Hvala na informaciji, probacu!!! ;D

Treba mi regler za TA. 600V 1991. godiste. Javite cene!!!

Pa da, na "ZAPADU" za ovakve stvari postoji "IDIOTEN TEST"!!! Napravis sranje, platis kaznu (osure te), pa onda dolazi idioten test!!! Normalno isti, ne mozes da prodjes iz prve, jer neko treba da plati sve te psihologe, psihijatre, sestre i ostale. Dok isti ne polozis, ne da ne mozes da dobijes dozvolu, nego ni papir u javnom W.C.-u, a izlazi se na polaganje svkih sest meseci. Pa se sve to oduzi na nekoliko godina, jer si neodgovoran( mrzi te da odes kod doktora u dogovoreno vreme), pa izgubis posao, pa niko nece da te primi na posao... Na srecu nije iz mog iskustva, nego iz iskustva mog brata od strica, malo je falilo da se razvede zbog ozbiljnijeg saobracajnog prekrsaja! Da li treba dalje komentarisati?