u vidim da se plavi zeka bas ludo proveo ;D ;

marsovci su se vec spremili za hapsenja provereno juce

ma u Novi Becej je nedelju dana ludnica,svakako ga vredi posetiti

a stizem 31.08

krecem u petak 28 avgusta

quasaar@ nisam ni ja znao da ce mo tu svratiti,ja sam samo vozio kud oni tu i ja braco@ hvala ti najlepse kao da si spremio ali ima vremena,eto mozemo se videti kroz dve nedelje kada tim putem budem ponovo prolazio prilikom vracanja sa mora

Zekan tako malo trosi da je to neverovatno nikada do sada nije ovako malo trosio potrosnja 4l :o :osve neverujem i mislim da je riknuo merac kad ono nije,ali do duse retko smo prelazili stotku i mic po mic i evo nas na miseluku e tu nas spopada glad tako da na petlji veceramo neko piletinu,neko keks neko kikiriki,i dodjo smo do Srbobrana gde svracamo na sladoled puni utisaka puni price e odatle kud koji mili moji.Oroku za Sombor,becejci za Becej a ja za Turiju.Svud se prodji pa opet kuci dodji. Jedan prelepo proveden vikend uz puno sale,voznje,druzenja koji ce se jos dugo dugo pamtiti i pripovedati.Hvala vam na svemu,pre svega Vanji.Bobanu,sumaru Terzicu i njihovim drugarima na gostoprimstvu sto su se maksimalno potrudili oko svega da se mi sto bolje provedemo i provozamo kroz najlepse krajeve u okolini,najlepse vam jos jednom hvala i nadam se da ce mo se u skorije vreme ponovo druziti i vozati bilo gde jer je drustvo stvarno bilo fenomenalno.

Prelazimo granicni prelaz Sepak donji kod Loznice jer kada udjemo u Srbiju nema onog loseg puta kao kada se prelazi kod Zvornika.Na granici dosta velika guzva nekako se provlacimo,prekoreda prolazimo, sve na brzinu zavrsavamo.U Sapcu na pumpi stajemo,Oroku sipa benzin i oprastamo se sa Bucom,Nebojsom,Veljom jer ce oni za Beograd preko Obrenovca, ali malo sutra jer se ipak sa njima rastajemo na petlji kod Rume gde oni skrecu prema Indji, Staroj pazovi pa za Beograd,a mi nastavljamo za Novi Sad.

Uz put se orastamo od Mitrija koji ide za Visegrad pa kuci.Gume sve sve bolje i bolje ponasaju u opste ne klize niti proklizavaju jedino se bojim da ga spostim do kraja zbog svih onih malera sto su mi se desile.Vozimo 80,90km/h zveramo okolo odusevljavamo se putevima ne ,ne putevima vec trkackoj stazi,prirodi i okolini i tako stizemo do Han Pjeska gde ostaju nasi dobri,najbolji domacini i sve nam krivo sto moramo da krenemo prema granici i nasoj ravnoj Vojvodini.Zaustavljamo se ponovo po kraj onog izvora i pecine kroz koju je svasta proslo i desilo protekli godina.Vozimo se uz Drinu i na nekoliko kilometara pre Zvornika nestaje Robiju benzina,pretacemo i nastavljamo dalje do Zvornika gde Robi tankuje benzina a ja za to vreme silazim do Drine.

a ovaj dragan sto vozi po makadamu sve mu se brk smesi kako vozi i sve zamislja da je vec na reliju kroz afriku. Pravimo zajednicku sliku i spustamo ze u podnozje Jahorine gde se oprastamo sa Scijem koji svoj put nastavlja na more,a mi svojim putem kojim smo i dosli.Svo vreme vozim sa polu otvorenim vizirom,da bi se sto vise ovog vazduha udisao jer se nejde ovamo svaki dan.

spustanje enduraske ekipe sa vrha Jahorine koji se nalazi na 1888m nadmorske visine

eh ta Jahorina :o :o

Dok eduraska ekipa krece makadamom na sam vrh Jahorine, mi vadimo dorucak odnosno rucak i pocinje gozba na 1400m nadmorske visine.Posto mi je prosli dan bio baksuzan odlucujem da ipak krenem peske da se pentaram i pesacim po Jahorini bez zekana dok on stoji i suncase na planinskom suncu.

Eh ta Jahorina planina kao iz bajke obrasla borovnicom,brusnicom,hajduckom travom,kicicom,kantarionom,sasom,zmijskim cvecem i naravno borovima i jelom.Turista sa svih strana sveta,priroda cista netaknuta,u vazduhu se oseti smola od bora,jela pomesana sa mirismo poljskog cveca.Na sve strane po njenim obrancima beru ljudi lekovite trave i borovnicu koju sam probao i ima izvaredan ukus sasvim drugacije nego kada se kupi u prodavnici ma milina jedna to se nemoze opisati recim vec se mora probati,a vazduh udahnuti punim plucima da se oseti taj miris,cistina,svezina sto bi ona reklama rekla vinterfres.Imao sam osecaj kao da stojim na krovu sveta.

put nastavljamo dalje prema Sokolcu,gde stajemo da kupimo dorucak.Dok ja cekam da ostatak ekipe kupi dorucak(meni netreba jer sam poneo od kuce jedno peceno pile,kulen,kolace,pogacice)zveram ti ja okolo kada prolazi crveni transalp sa suvozacici kojoj viri crvena kosa,kada ono u sred Bosne sretnem nase komsiju temerinca quasaar(Davor) i federfufna(Sandra) koji idu sa mora,pozdravljamo jedni druge i svako svojim putem,oni kuci a mi do obliznjeg kafica.Posle kratkog predaha pravac Jahorina,a ona je posebna prica za sebe.Gume polako pocinju da drze skinuo se taj klizavi sloja i krivina za krivinom ja motor postepeno spustam sve do samog kraja,a putevi su fantazija i prica za sebe.Vreme,krivine,kilometri prolaze ,nadmorska visina sve veca i veca,usi se zapusavaju sa vremena na vreme i stizemo na Jahorinu.

:D

Stvari su spakovane temperatura polako raste,sunce zubato se polao dize iznad bosanski sekvoja i vreme je da se krene u nove vanture kroz Bosnu.Oko pola jedanaest napustamo kamp jer vec u 11h dolaze novi kamperi.Celim putem nas ometaju Milke (nisu ljubicaste),koje se sepure po drumovima i pasnjacima i ostavljaju za sobom mine.Posto su gume nove i imaju duboku saru,a pri prolasku kroz nagaznu minu ona se uvlaci u saru ,a tesko Nebojsi koji vozi iza mene jer pri stajanju on zavrsava sav izresetan, tako da ja sada vozim zadnji.U Han Pjesku stajemo da kupimo dorucak kad ono pekara neradi.

jos malo predivne prirode u kampu koja se samo pozeleti moze,a nocenje pored reke,potoka to se nemoze opisati recima vec treba doziveti i cuti kasno u noc kada se samo poneki cvrcak cuje i zubor vode,cak i onaj koji nije spavao bogzna kako mogao je da se odmori slusajuci kako voda tece i udusuci svez vazduh kakav ja do sada jos nisam imao priliku da osetim,a moje jutarnje vezba je bilo cepanje drva uz koje se nisam nikako proslavio samo sam se osramotio,stacu kada ja kuci lozim sapurike pa na cepanje i nisam nesto navikao.

Bude se uskoro i ostali motoras i svi pravac nuz vatru.Kada je sunce oko polajedanaes pocelo da probija kroz krosnje jeli jutro je bilo kao iz baje nesto sto se pamti ceo zivot,i tu vec pocinje jutarnja filskultura odnosno pakovanje ratora i kamp opreme i dok oni se pakuju ja setam malo okolinom i fotkam predivnu prirodu. Nastavak sutra

svice jutro sveze,jos dok sam bio u satoru mislio sam da je opalio mraz,po tome je i ovaj putopis dobio ovakav naslov. U 06:05 se budim cujem da su neki bili vredni pa ves ustali,lezim jos nekih pola sata i izlazim iz satora i pravc stura prema vatri.Satori vlazni kao da je padala kisa kolika je bila vlaga nocos i rosa.Kada tamo se Vanja,Boban,Mitr greju dobro dosla ona vatra od sinoc koju smo dobro nalondzali da se nebi ugasila,tu se vec i kafa kuva i rakija pije.

satore i opremu dobijamo od nasig domacina i hvala im puno puno na tome.Tu nam se pridruzuje jos motorasa nisam im imena svima popamtio i uz pricu polako pada i mrak.Pecemo rostilj i pocinje gozba i prica koja je trajala do sitni sati.Kada smo vec usli duboko u mrak tu pocinju motoraske price,zgode i nezgode iz zivota uz oganj vatre.Moglo se svasta cuti i nauciti evo na primer:ako te napadne medved bezi nizbrdo ili se penji uz krivo drvo,a medvedicu je na putu skoro sreo Vanjin otac sa dva meceta i kaze da nikada nista nije lepse vedeo nego taj prizor .Temperatura zestoko pada kao i magla ma pravo zimsko doba usred leta ,a mi se uz sljivovicu zagrevamo i nastavljamo razgovor,e kada je bilo pola dva polako smo krenuli na spavanje a neki su ostali jos da pricaju,u satoru je tako bilo zima da vam nemogu opisati i ja sta cu onda obucem dugacke gace,pantalone,jednu majicu,drugu majicu,duks,umotao se u rarsav pa tek onda u vrecu i pokrio se kisnim odelom i tek onda se moglo spavati nekako.Posle izvesnog vremena se budim jer mi je onda glava pocela zepsti pa sam morao da je umotam u peskir i tako docekasmo jutro.

Pre Han Pjesak stajemo i tocimo gorivo moze za dinari,evri,marke ma primaju ljudi sve. Stizemo u Han Pjesak tamo nas docekuju nasi motorasi iz bosne Vanja,njegov cale koji inace ima 63 godine i vozi Hondu dominatora i to zapravo dobro svaka cast.Tu se upoznajem i razgovaramo ,deo ekipe odlazi u nabavku ,a deo ostaje da prica o tome kako smo doputovali,ja jos uvek mislim o zelenom kartonu i tako zamisljen pomeram motor sa puta da moze auto proci i sav vazan spustam motor na copavu i tras o beton i vidim da zec nemoze da stoji bez nogare.Motoru nefali nista osim razlupanog retrovizora lepimo ga trakom i nastavljamo sa planom i programom. Odlazimo na njihovo poznato izletiste koje je udaljeno od Han Pjeska nekih 10km u pravcu Olova.Izletiste se zove Brekovina i nalazi se pored male recice na 1100m nadmorske visine.E tu sada pocinje popodnevna gimnastika odnosno raspakivanje satora i kamp opreme,taman pocinjemo sa raspakivanjem u dolazi i izirajder (mitri).Mitri i ja posto nemamo opremu za kampovanje odnosno imamo ali nemamo gde da je napakujemo dok nestavimo kofere na motore ,koji inace nije majstor mirko uspeo da zavrsi,a koji je izvarendan majstor i zeli da to bude odradjeno kao da su ga BM inzinjeri radili.

Inace pre ovog putovanja na zekana su namontirane nove gume bt016 pa ujedno i idealno mesto kroz bosanske planine za isprobati,i tako nastavljamo mi put dalje prema Zvorniku gde prelazimo granicu.Stizemo na granicu pripremamo papire kad ono ja nemam zelenog kartona,prevrcem sve redom kad njega nigde kao u zemlju da je propao.Menjam boje kao semafor saopstavam drustvu da mi nema zelenog kartona i vec spreman da se vratim kuci,ali ipak cu probati da se preko granice prosvercujem pa sta bude i tako i biva.Dajem licnu kartu i saobracajnu i bez problema prolazimo nasu kontrolu.Na bosanskoj kontroli takodje dajem samo saobracajnu i licnu za zeleni karton me pitaju da li ga imam ja klimam glavom da ga imam i teraj.UH prosla opasnosta a ja jos stalno u sebi mislim sta sam radio sa zelenim kartonom i napokon dolazi Bosna i planine.Gume po malo proklizavaju jer su nove i premazane kao nekim silikonom i evo ih bosanske krivine ma milina jedna,na jednoj od nji stajemo da se malo pored obliznjeg izvora rashladimo i osvezimo ledenom planinskom vodom.

zajedno put nastavljamo dalje do Banje Koviljace gde posecujemo moto susret i pravimo prvu pauzu. Kamp na kome se odrzava moto susret je vrlo sredjen, domacini ljubazni.Motore ostavljamo ispred kampa,pijemo po rakicu i ulazimo u kamp za dz jer nas domacin pusta sto je za svaku pohvalu jer ce mo se vrlo malo zadrzati.

Bas kao sto kaze pesma belog dugmeta idemo u planine tamo i krecemo iz Srbobrana Robika,Vesna(TDM),Nenad (Cagivu e750) ja i zekan.Subota jutro osvanjiuje predivno kakvo se samo pozeleti moze adrenalin,skace i nestrpljivosta za krivinama,voznjom i planinama.Zekan napakovan i jedva ceka da se uzjasi.Tankujem benzin,dolaze becejci i krecemo za Novi Sad.Na pocetku mosta Slobode ceka nas Oroku i njegoa honda.Idemo preko venca do Sapca do naseg forumasa Gordona koji se sada na forumu trenutno prectavlja sam bog zna :D :D,tu se sastavljamo sa beograckom ekipom.Beogradsku ekipu su sastavljali Dragan(SCI),Velja,nebojsa i Buca takodje nasi forumasi.