Momci i Devojka krecu ka Evropi veceras oko 6pm i trebalo bi da budu u Lisabonu za oko deset ujutro po Grinicu. Sretan Put Momci i Devojko

Ma nisam jos nikome nista rekao ali moracu nesto da uradim i organizujem bar nekakvo druzenje izmedju nas cetvorice.

Nemora biti da je crnac ali je u svakom slucaju neki "kanac": Afrikanac, Portorikanac, Meksikanac, itd. Vic: Voze se Crnac, Meksikanac i Portorikanac kolima. Ko vozi auto? . . . . . Pa Policija! Serbian World Team je na putu za Evropu, upravo krecu iz New Yorka za Lisabon. Sretan Vam Put dragi moji!

Bane Care nemoj da si skroman! Legendo!

Najzad! ;D Nek' se sa srecom vozis!

Motoholic je napravio fenomenalnu prezentaciju puta naseg Serbian World Team-a na ADV rideru. Ako niste dosada pogledali onda obavezno pogledajte. Zanimljivi su komentari Amera koji su upravo onakvi kakvi smo ocekivali: FENOMENALNI. UPOZORENJE za one sa sporim netom: Ima mnogo slika! http://www.advrider.com/forums/showthread.php?t=252332 Bane ti si KRALJ, ma kakav Kralj ti si bre CAR, Patrijarh BRE!

Jos

Jos

Jos slika

Nakon nezaboravnog puta po Kaliforniji, Nevadi, Arizoni, Juti i Koloradu o kome ce Vam Bane (Motoholic) mnogo vise pricati Serbian World Team ili Tim Hrabro Srce je nastavio put kroz Srednji Zapad Amerike ka Chicagu. Dogovor je bio da sacekam nase drugare na granici izmedju Ajove (Iowa) i Ilinoisa (Illinois) na prelazu cuvene reke Misisipi (Mississippi River) kao simbolika njihovog prelaska na istocnu stranu SAD. Jedva sam cekao jutro da krenem na put i da ih najzad upoznam sve vreme gledajuci u TV nadajuci se da ce se vreme prolepsati i da ce dosadna kisa prestati. Nazalost jutro nije promenilo sve, vec je kisa jos jace padala a temperatura je pala na neverovatnih 13 stepeni. Na put sam krenuo sam, tj sa vernim motorom Falcom koji je uvek zeljan puta i brzine, i kome ni kisa nemoze nista oko 13 casova jer je neki dogovor bio da se nadjemo na granici oko 4 posle podne, 3 sata je sasvim dovoljno da stignem do Misisipija koji je udaljen 190 milja od moje kuce. Na samom polasku sam shvatio da ovo nije obican put da ce mi zivot verovatno biti promenjen i bogatiji za jedno veliko prijateljstvo. Kisa je lila kao iz kabla kada sam krenuo a vidljivost je bila minimalna. Iako sam nosio kozno i kisno odelo ipak je bilo neprijatno za voznju, munje su sevale non-stop a grmljavina se cula i pored mojih Akrapovica. Prvih 60 milja je proslo manje vise u mom nastojanju da izbegavam nagle pokrete i kamione koji dizu prljavstinu sa puta, sve vreme moleci se za lepse vreme, nisam neznam sta sve nisam Bogu obecao za tih sat vremena. Odjednom je kisa prestala da pada? Asfalt je i dalje bio pun vode, ali je bar prestalo da pada. Neznam da li je to Bog intervenisao ili je puka slucajnost ali odjednom je sve postalo mnogo lepse. Stao sam na pumpu da se cujem sa nasim putnicima i da vidim dokle su stigli, a ja sam imao jos 60-tak milja do odredista. Uzbudjenje je raslo iz sekunde u sekundu. A onda sok! Oni su iz potpuno opravdanih razloga tek krenuli iz Omahe koja je udaljena oko 330 milja od mesta susreta i kasne 6 do 7 sati. Promena plana je bila neminovna i ja sam odlucio da vozim dalje njima u susret. Upravo kada sam se ponovo ukljucio na put sunce je po prvi put probilo oblake i najavilo lepo vreme. Ideja je da vozim do Iowa City i da se ponovo cujemo. Brzo sam prevalio tih 100 milja i ponovo ih nazvao, i dalje su bili suvise daleko a ja nisam imao nameru da sedim i da ih cekam nego put pred noge i njima u susret. Kada sam presao i tih dodatnih 130 milja znao sam da su negde u blizini imao sam osecaj da cu ih svakog trenutka ugledati u suprotnoj traci. Jos jedan poziv i jos jedan sok! Mi smo se mimoisli dok su oni bili na pumpi. Polukruzno i potraga za Srpskim Motorima se nastavila, nakon 20 minuta najzad sam ih ugledao kako me cekaju na jednom izlazu. I sada se najezim kada se setim kako mi je srce lupalo od uzbudjenja kada sam video srpske zastave kako se vijore. Najzad su tu ispred mene! Najzad su u mom delu sveta! Nikada necu zaboraviti ta lica i te osmehe i ta prva rukovanja i zagrljaje. Kratak pogled na motore je samo utvrdio moje divljenje prema tim momcima i devojci na celom poduhvatu. Oni su BRE prosli Sibir na KRUZERIMA, neverovatno! Onda jos jedan sok! Svaki branik je ukrasen BJB simbolom, a medju silnim nalepnicama izlepljenim na soferkama najlepse mesto zauzimaju BJB i NineG! Mesta za pricu nije bilo moralo se dalje ka Chicagu jer nam je ostalo svega 400 i kusur milja a umor nas je sve stizao. Stigli smo u Chicago u ponedeljak 20. Avgusta oko 3 ujutro brzo se smestili i pravac na spavanje tj ja sam morao nazad svojoj kuci jos nekih 40 milja. Tih 40 milja sam proveo u sabiranju svojih prvih utisaka i neverovatnom divljenju. Ja sam ukupno presao 830+ milja a oni nesto manje od 900 milja u jednom danu! Plan je bio da ih ja pokupim i pokazem im grad u svoj svojoj lepoti. Citav dan smo proveli u obilasku i snimanju grada i vratili se kuci oko 1 ujutro. Utorak je bio rezervisan za popravke motora kojima je Sibir pokusao da uzme dusu ali nije uspeo. Tu i tamo je bilo par polomljenih nosaca koje je trebalo zavariti. Utorak je samo po sebi tuzan, a meni je bio jos tuzniji jer je Tim Hrabro Srce morao dalje ka Ann Arboru i nasem Schvabi i dalje ka New Yorku tj Beogradu. Nastavio sam da vozim sa njima jos jedno 100 milja van Chicaga gde sam ponovo doziveo jos jedno iznenadjenje. Naime pre puta su Mica (Cizma) i Dragan (Eddie) svratili kod mojih roditelja i preuzeli jedan mali poklon za mene od njih. Medjutim ostao sam bez reci kada je Zoran izvadio prelepu Srpsku Zastavu, najlepsu koju sam do sada video i kada su je svi zajedno meni predali. Meni treba puno da ostanem bez reci i jos vise da mi suza krene, ali tada samo sto nisam zaplakao, pune su mi oci bile suza. Najvece HVALA Zoranu, Mici, Draganu, Bokiju, Borku, Vladi i FENOMENALNOJ Tei koja ima srce da joj i Marko Kraljevic pozavidi. Hvala Vam sto ste mi dozvolili da i ja budem na trenutak prikljucni deo vaseg Tima, Hvala Vam sto zivite nas san, Hvala Vam za jedno divno iskustvo! Moram da naglasim da ovo sto njih sedam radi nije samo za pohvalu nego je i primer kako se treba odnositi prema svojoj zemlji, prema svom narodu. Ovaj poduhvat je iscrpljuci i za njih i za motore i mozda najvise za njihove porodice koje su ostale u Beogradu. Umor se vidi na njima, presli su 30 hiljada kilometara za dva meseca ali su i dalje nasmejani i vedri. Zoran Livaja je jedan fenomenalan lik, koji kad zna sta hoce nemoze ga nista zaustaviti, i koji je mnogo zrtvovao za ovaj celi poduhvat. Zadovoljstvo je razgovarati sa njim. Mica je Mica! Njega treba upoznati, to je covek pun humora i posle 20 sati u sedlu motora, jedna prava legenda! Jedan Genijalac! Dragan je nesto posebno! Prodornog pogleda, zamisljen kao da igra sah ali s osmehom beogradskog mangupa. Njih trojica su zaista tim za RESPECT. Vlada Speilberg je kamerman, totalni zaludjenik u svoj posao i samo bi da nesto kreira, stalno je u nekoj frci. Pravi Spielberg. Boki mehanicar me podseca na Paganinija, ne zato sto je iz Novog Sada nego zato sto je totalno opusten, daj cigara i piva i nista se nesekiraj. Borko je Zoranov sin koji takodje vozi motor i koji iako ima 16 godina je jedan gemijalac u pripremi i zaista mi je zadovoljstvo sto smo se upoznali. Tea. Sta reci o devojcici koja je sa svojih 11 godina videla vise od ogromne vecina nas. To je jedna lutka sa srcem Obilica cije oci i osmeh nikoga neostavljaju ravnodusnim ujedno najhrabriji i najlepsi clan ove ekspedicije.Punopravni clan Tima Hrabro Srce. Zbog svega sto su ovi ljudi zrtvovali, sto su stavili na dobos sve sto su stekli da bi promovisali nasu Srbiju imamo obavezu da im pomognemo da svoj put zavrse i da se sretno vrate u Beograd i da im Vi u Srbiji priredite takav docek na granici koji nesme da bude kao onaj na ispracaju nego mnogo mnogo veci, veci od svakog skupa jer imamo obavezu da im se na taj nacin zahvalimo za sve sto su uradili i da ih na taj nacin ispratimo do Predsednistva Srbije da pokazemo gradjanima Srbije i Sveta kakve junake ovaj narod ima. Moramo da se mobilisemo do poslednjeg, da se organizujemo da ponudimo smestaj bajkerima voljnim da dodju iz unutrasnjosti, da dodju svi iz Srbije i da pokazemo koliko nas ima, da nebude da ih bolje docekuju u Rusiji i Ukrajini nego u njihovoj Srbiji. Takodje predlazem da svi sa ovog foruma daju dobrovoljni prilog koliko ko moze, da se koliko toliko smanje troskovi koji su OGROMNI da nasi Zoran, Mica i Dragan nemoraju da prodaju motore da bi vratili novac koji su ulozili da bi Ostvarili Nas San, da obidju Zemaljsku Kuglu promovisuci nasu Zemlju, nasu Srbiju. Viteski je to poduhvat i viteski je od nas da im pokazimo koliko nam znaci ono to su oni uradili, da im pokazemo da nisu sami a ne d aih samo tapsemo po ledjima. Sa njima je i ceo ovaj nas forum proputovao svetom. Uzivajte u slikama! Ima toga mnogo.

Juce su otisli od mene, proveo sam sa njima nezaboravna 2 dana i predjenih 1000 milja. Zaista mi je zadovoljstvo sto sam bar na trenutak bio deo te njihove price. Zbog toga i zbog ovog foruma ponosan sam sto sam ih upoznao. BJB nalepnice su na svakom bajku bar na dva mesta pa nemojte da se brinete za buducnost ovog foruma. Ovaj forum je i zvanicno SVETSKI a nas! I ja imam oko 1500 slika! Otvoricu drugu temu o njihovom boravku u Chicagu. Bane (Motoholic) video sam tvoje slike i toliko sam napaljen da dodjem u LA pa da se zajedno provozamo negde. A za Aljasku se sigurno dogovaramo: [glow=red,2,300]BJB napad na Aljasku 2008[/glow](Motoholic, RSVMillenian i Shvaba i Mali Caca) pa makar puklo kud puklo. Bane otvori posebnu temu sa tvojim utiscima i slikama iz CA, NV, AZ, UT, CO

Rano jutros po cikaskom vremenu Serbian Worl Team je stigao u Chicago. Zbog manjih komplikacija sreli smo se u Des Moines u Ajovi sto je od mene udaljeno malo vise od 400 milja, tako da sam sve ulupno sa njima i bez njih juce presao 1250km. Ceo tim je dobro, moral je fenomenal, danas idemo u razgledanje grada (inace sam spavao samo sat vremena) i u snimanje priloga. Posto ostaju samo danas i sutra imamo puno posla pred nama. Postavicu slike kasnije.

Sutra stizu u Chicago, bice svega dva dana ali nema veze, jedino sto najavljuju kisu cele nedelje.

Evo par linkova u uporednim testovima: Ovde se bar vidi da nisu pristrasni Godzilla Comparo: VTX1800, Suzuki Boulevard M109R, H-D Screaming Eagle, Vulcan 2000, Yamaha Roadliner S: http://www.motorcycle.com/shoot-outs/godzilla-cruisers-shootout-14274.html 2006 Light-Midlleweight Comparo:H-D 883 Custom, Shadow 750 Aero, Vulcan 900 Classic, Suzuki Boulevard M50 http://www.motorcycle.com/shoot-outs/2006-lightmiddleweight-cruiser-comparison-3972.html Power Cruiser Comparo:Victory Hammer, Kawasaki 1600 Mean Streak, Yamaha V-Max, H-D Street Rod, V-Star Warrior Midnight, http://www.motorcycle.com/shoot-outs/2007-power-cruisers-shootout-13559.html

Dragi Lalajko, nisam ni ja ljubitelj harleya bar se to po mojim ranijim postovima vidi, medjutim nezelim da omalovazavam nesto samo zato sto to nije motor koji se meni dopada tj koji zelim da vozim. Nazalost to je postala vrlo cesta pojava na ovom forumu gde se pljuje sve sto je suprotnog tabora treba biti realan. "Trabunjanje" i "lupetanje" se odnosi na one (bajkere iz fotelje) koji navodno sve "znaju" o motorima jer su procitali u nekom magazinu ili culi od Pere ili Mike a takvih je podosta nazalost. Ako sam tebe uvredio zaista mi je zao tj zao mi je svih koje sam uvredio ali zaista mi je dosta iskljucivosti. Ja razumem lojalnost ali gde je onde otvorenost i objektivnost? Sto se tice Amera, i ja sam jedan od njih bar po papiru, ali me nevredja pljuvanje po njima jer znam da to nije upereno prema meni licno, iako znam da Ameri u vecini nisu onakvi kakvih ih ljudi smatraju ali o tome drugom prilikom. O tome da li oni znaju da naprave auto ili motor ocenjuje trziste i ono je jedino merodavno za to. Ameri nisu takvi da kupuju samo americke stvari, da je tako ne bi Toyota Camry bila najprodavaniji auto, pa zatim Honda Accord, pa Civic, Corolla, pa tek onda neki Americki auto. Takodje ne bi se 60% ukupne proizvodje japanskih motocikala prodavala u USA (zbog toga su i toliko jeftiniji nego u Evropi). Nisu Ameri bas toliko glupi.

Evo nasao sam super link: http://www.2-stroke-porting.com/altiden.htm

Procenat snage zavisi od pritiska vazduha i nije uvek isti. Evo jedan mali clanak doduse na engleskom: Let's start by noting air is the working medium of internal combustion engines, and the more air (mass of air) processed by the engine, the more power it will make. We also all know air density decreases with elevation, so engines lose power the higher they operate. Let's also note supercharged and turbocharged engines are naturally aspirated upstream of the supercharger or turbo. In other words, we're still relying on something (atmospheric pressure) to drive the air into the blower or turbo. So, the higher we go, the less power the engine makes unless something changes to process more air through the engine. As you noted, the naturally aspirated engine loses power because it can't process any more air — the engine can't magically grow displacement or increase rpm. Likewise, a mechanically driven supercharged engine doesn't get any larger, doesn't rev any higher nor does the supercharger turn any faster. Therefore, the mechanically supercharged engine doesn't process any more air and begins losing power as it rises above sea level just as a naturally aspirated engine does. This effect is typically masked in automobiles because the supercharged engines have so much power at sea level that it's easy to use full throttle earlier and longer while driving in the mountains and not notice the difference. The same is true of turbocharged engines, except for one thing. Turbocharged auto­motive engines are often fitted with relatively large turbos with excess capacity at sea level, plus a wastegate to limit turbo boost. Take such a car into the hills and the wastegate simply stays closed earlier and longer, and voilà, a sea-level air mass is forced into the engine. Well, it is until the engine's critical elevation is reached; that's where the turbo system runs out of capacity due to its sizing, or insufficient atmospheric pressure to feed it, and then only sea level or less power is possible. The important point is a forced-induction system has to increase speed or have reserve capacity to maintain sea-level horsepower at altitude. This can be done with a mechanically driven supercharger if fitted with a transmission (once common on aircraft), or as we saw, more easily with a turbo. Likewise, some turbo systems are carefully sized to limit sea-level boost to a predetermined level and have no wastegate. Such engines cannot spin the turbo faster or earlier, and they lose power with elevation starting immediately. But again, they likely have so much power to start with, you can use more throttle earlier and not notice any drop for the first 2000 to 3000 feet of elevation.

Za one koje mrzi da skidaju iz istog linka:

Pre svega mislim da se mnogi od vas nisu ni provozali a kamoi provozali Harley Davidson motore osim onih jeftinih Sportsera 883. Tacno je da je Harley imao probleme sa kvalitetom kada ih je kupila AMF kompanija, medjutim otkada su zaposleni kupili fabriku i dizajnirali EVO motor, kvalitet je stravicno popravljen. To sto mnogi misle da je dizajn motora zastareo mogu svoje misljenje da okace macku o rep jer oni o mehanici i poslovnosti nemaju ama nikakvog pojma. Pa i svi Japanci prave vazdusno hladjene V-2 motore za svoje kruzere. Harley Davidoson je 2005 godine prodao i proizveo nesto preko 329,000 motora sto je jos uvek san jedne Honde, takodje u 2006 je prodao preko 350,000 motorcikala. Za one koji milse da ja propagiram Harley neka pretraze lepo forum i procitaju moje starije postove. Harley nije nekvalitetan motorcikl i nemoj da trabunjate previse. Zasto je takav kakav jeste je zato sto to trziste zahteva od njih. Zato imaju odvojene menjace, zato se pokrecu na kais (koji je bolji za prenos nego lanac) zato su teski i puni kroma, zato se i tresu jer to trziste trazi. V-rod koji je Porsche dizajnirao je super motor ali nije prihvacen kao sto su "stari" modeli. Puno inzinjering je ulozeno u Harley motore da bi oni i dalje bili to sto jesu. Dakle da zakljucim: NE LUPETAJTE SA REKLA KAZALA. KUPI HARLEY VOZI GA JEDNO VREME PA SE TEK ONDA PROSERAVAJ TE KOLIKO HOCETE. OVO VAZI ZA SE MOTORE I KOMENTARE. Indian je "veca" legenda od Harleya samo zato sto ih vise nema! Evo par linkova o njihovoj finansiskoj vrednosti, posto su javan kompanija: http://finance.yahoo.com/q/ks?s=HOG Evo i par podataka: podatci su skinuti odvade za one koje to zanima http://road.uww.edu/road/parbotek/250-777/Week%204%20-%20Harley%20Davidson.pdf i zapamtite da ne bi 350 hiljada ljudi kupilo da nevalja!

Dobrodosao, koliko vas ima iz LA mozete i svoj forum da napravite! Salim se naravno, dobrodosao jos jednom.

Pa i nema samo mozda na Miami Beachu ili tako negde ovde je top less zabranjen na javnim plazama. kao i alkohol.

Pravi srpski zet! Jos da ga je odvela u Guchu da vidi one pecene volove, prasce i jaganjce i polugolu piletinu on bi totalno odlepio.

Denier je jedinica mere kojom se oznacava finoca fiber kod svile i sintetike. WT/SQ YD=approx. 6 oz (70 denier), 14 oz (600 denier). Each style has a tough, durable, very waterproof PVC vinyl coating. Each are heavier and stiffer in feel than their similar deniered polyurethane coated counterparts. The 70 denier has a slick smooth texture whereas the 600 denier is similar in texture and feel to 1000 denier Cordura. NOTE: Not a good choice for use in very cold temps. Uses: tent and bivy floor and flys, rain gear, stuff sacks, tarps, canopies.

Slike, obavezno slikajte!

I to cruiser od 284 kila!!! :o