Na Baš čaršiji srećem grupu motorista iz Čačka koji su takođe krenuli u Sutomore ali drugim putem. Posle obilnog ručka fotka za uspomenu i gas.

Tabla Sarajevo, odmah me je asocirala na Baš čaršiju i jedinstvene ćevape. Naravno to je bila moja destinacija. [/img] Prava divota.

Kada se popne više Vlasenice na samoj krivini ispod ski staze nalazi se kafana sa prelepom jagnjetinom. Obavezno svratiti, nije ni skupo. Iz restorana Javor palim ka Sarajevu. Priroda fenomenalna, stajem na svaki kilometar i nešto slikam. Prošao sam ovim putem bezbroj puta autom ali meni ovo izgleda sve mnogo lepše motorom. Sve se primeti sve se oseti, ulazak u šumu, zahlađenje, bukvalno sve. Nemogu rečima opisati ono što sam tada osećao.

Posle odlične kafice, krenuo sam put Sarajeva. Nakon možda deset minuta vožnje vidim ja u retrovizoru rotaciona svetla dragih nam policajaca. Pomislih, ne mogu da verujem da su me već navatali za nešto, počnem da usporavam kad oni protutnjaše pored mene kao da stojim. Uh, rekoh dobro je neko drugi je nadero. Nije prošlo deset minuta nailazim ja na ono isto vozilo policije koje me je preteklo, kako stoji poprečeno na sred puta. Zaustavljam se ja ispred policajca koji mi rukom daje znak da stanem a u želucu u momentu frka, šta sad?. Kaže meni policajac momak ne mrdaj! Ja se u..o. Šta sam uradio. Pogledam ja ispred policiskih kola stoji neki veliki kamion i policajci otvaraju vozačeva vrata, izvlače nekog rmpaliju šofera iz kamiona i njih troica pokušavaju da ga savladaju i obore na zemlju. Ubiše Boga u njemu i nekako su uspeli da ga savladaju, strpali ga u maricu i tek onda pustili već formiranu kolonu vozila koja je bila iza mene. Ništa mi nije bilo jasno, niti sam da vam pravo kažem ni pitao šta se dešava, nego put pod noge i gas. Posle oko desetak kilometara zaustavljena kolona vozila, opšta frka. Obiđem ja motorom kolonu i dođem na mesto na kom se desilo ovo : Ladno, onaj šofer rmpalija ukrao kamion ispred kafane koja je bila tu i prilikom kretanja sa parkinga kafane bukvalno pregazio i prikolicom odgurao jedno putničko vozilo koje se nije moglo prepoznati koje je marke pod drugi kamion sa preke strane puta i pobegao. Taj slučaj je neko video i obavestio policiju koja je verovatno bila u blizini i oni su to vozilo presreli ispred mene. Sreća je bila da u tom putničkom vozilu nije bi nikoga, već je bilo prazno na parkingu a vlasnici u kafani. Ko zna šta bi se dogodilo da sam ja pre policije naišao na ludaka za volanom. Skupili se ljudi da pomere to smrskano vozilo sa puta i policija počne polako da pušta kolonu vozila među kojima sam bio i ja. Pod utiskom događaja na koji sam naišao vozio sam vrlo oprezno i pridržavao se ograničenja brzine . Uživao sam u prelepim prizorima prirode tog kraja Bosne i danu koji je bio izuzetno topao i ugodan za vožnju, kad ispred Vlasenice tabla ili mali bilbord koji daje odgovore na mnoga pitanja?????????????????????????????????? Pa kaže!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! [/img]

Od Novog Sada krenuo sam preko Iriškog venca, Rume i Šapca do Malog Zvornika, gde sam i prešao u Bosnu. Prijatno osećanje sam doživeo na benzinskoj pumpi u Malom Zvorniku gde sam točio gorivo i izračunao da moj motor troši 4,2 litre kada ne prelazi 90 km/h. Kada sam prešao u Bosnu stao sam na malu pauzu u hotel Vidikovac na oko deset kilometara od granice i koji ne treba zaobići nipošto zbog pogleda sa terase na prelepo jezero ispod njega. Treba biti vrlo oprezan pri isključivanju sa puta prema hotelu zbog nepregledne krivine koja se nalazi tačno ispred hotela. [/img]

SRB-BIH-HR-MNE 2009. Teško je objasniti ljudima koji ne razumeju želju za avanturom, šta je to. Teško im je i objasniti zašto ideš sam, zašto kada ti je motor star, šta ako ovo ili šta ako ono. Jednostavno treba ih pustiti da se izduvaju i da vam požele sretan put, a ti pustiš da ti adrenalin ispuni telo. Pošto sam propustio moto susret u Sarajevu zbog raznih obaveza, što mojih što mojih prijatelja, rešio sam da ne propustim susret u Sutomoru. Zašto Sutomore?... vrlo jednostavno, pa daleko je. Na put sam se uputio sam, jer moji drugari nisu mogli. Moto susret u Sutomoru je bio 5. septembra u subotu a ja sam krenuo u četvrtak, da ne okasnim. U sredu uveče sedim sa Zokijem Markom i Ninom u kafani i ispijamo crno pivo dok im objašnjavam kuda ću da idem. Reših da pođem na spavanje, kad oni meni kada da dođemo? Nisam bio siguran da sam ih razumeo pa pitam gde da dođete? A Nino će na to, kada krećeš da dođemo da te ispratimo do Novog Sada. Bilo mi je jako drago što će me ispratiti. Ne mogu da objasnim zbog čega ali eto bilo mi je drago. Krenuli smo u četvrtak 3. septembra oko pola sedam ujutro prema Novom Sadu. Motor sam natovario, udobno se zavalio nazad na vreću i gas. Kada je počelo sunce da izlazi našli smo se kod žabaljske raskrsnice gde smo stali da snimimo izlazak sunca. Nakon doručka u Novom Sadu moji drugari su krenuli kući a ja sam nastavio putem kojim sam pošao.

Ćao društvo, ja sam Peca iz Zrenjanina vozim KLE 500, obožavam ga i puno putujem. Toliko za ovaj put od mene.