Diktore, kontaktirali smo Neima i čovek će nas sačekati na ulazu u Ohrid. Hvala.

Kanarinac, svaka čast na putopisu. Odabir destiacija je bio pravi. Mi smo planirali da ovu našu turu odvozamo za 7-8 dana. Nisam siguran da ćemo moći da se zadržavamo nigde puno. Cilj nam je da vozimo što više, i da nađemo pogodna mesta za buduće odmore. Malo si pisao o samom prolasku kroz Albaniju, policija, radari, naše tablice i tako to. Da li na granici ima menjačnica, pošto si napisao da treba voditi računa o kursu, i pošto je gorivo? poz.Peca

Ćao Kanarinac, Hvala na pomoći. Kroz Albaniju planiramo samo da prođemo i to po danu.

Doktore hvala na uputima. Nego daj pošalji br.telefona od Neima da kontaktiram čoveka. Pozdrav Peca.

Ćao drugari, Nas šetorica planiramo da 8.maja ove godine krenemo na jedno lepo putovanje. Krećemo u zoru 8.maja i spuštamo se niz Dunav do Negotina pa zatim Zaječar, Knjaževac, Niš i spavamo kod drugara u Leskovcu. Sutra je planirano da krenemo u zoru preko Makedonije da uđemo u Grčku i pravac Uranopolis, mesto odakle se ide brodom u manastir Hilandar. Neka nam neko pomogne sa savetom gde da spavamo u Uranopolisu! Bićemo dva dana u Hilandaru pa zatim se vraćamo u Makedoniju na Ohrid. Treba nam pomoć i tu oko spavanja. U Ohridu smo planirali da budemo dan ili dva pa nakon toga da uđemo u Albaniju . Molim za savete u vezi Albanije, dali neko ima nekog kome možemo da se obratimo ako nam nešto zatreba? Iz Albanije planiramo da izađemo istog dana, pa zatim u Crnu Goru do Ostroga, gde planiramo da prespavamo. Sutra dan pravac Sarajevo. U Sarajevu takođe planiramo da budemo bar jedan dan, te vas molim da ako neko ima predlog za prenoćište neka se javi. Iz Sarajeva ćemo valda kući, videćemo! Pozdrav Peca zr.

Kada malo bolje razmislim, malo kad se desilo da nisam pokisao kada sam išao dalje od 400 km!

Hvala svima koji ćitaju moj putopis i ostavljaju komentare. Nemogu svima po na osob da odgovaram ali recite mi kako da ceo fail rađen u wordu sa slikama prebacim od jednom da nemoram da se mučim tekst slika pa ponovo!

Kad na vreme utrneš posle nije problem. Što je sedište neudobnije više je fotografija. ;D

Malo sam se hteo odmoriti, nije mi se baš jako žurilo.

to je to. Kakav je to terenac koji se vidi na fotkama, piše napred Polaris,

Imao sam sreću da nije bilo gužve niti mnogo naroda na Ostrogu, pa sam među prvima ušao i poklonio se moštima Svetog Vasilija. Zahvalio se na sreći koja me je pratila do tada i pomolio se za svoju porodicu i preostali deo puta. Kupio sam neke suvenire porodici i krenuo put kuće. Vreme se do tada prilično smirilo. Kiša je potpuno prestala da pada, a naleti vetra su bili slabiji. Negde pred Podgoricu vetar je počeo da pojačava, što sam ja povezivao sa kotlinom u kojoj se Podgorica nalazi. U samom gradu je vetar već ozbiljno duvao. Pomislih, ma samo da se izvučem iz grada biće bolje. Kada sam izašao iz grada i prešao Moraču pa pravac Srbija, vetar je toliko duvao da sam mislio da ću bukvalno završiti negde u provaliji. Vozio sam sredinom puta a vetar kada udari bacao me je na bankinu. Nisam znao kako da vozim. Probao sam sporije, brže, ništa nije pomagalo. ljudi moji to je bilo strašno. Mislim da se nikad nisam tako uplašio kao tada. Nisam znao šta da radim, nije tu bilo ni uslova da se negde ni sklonim i sačekam da malo vetar utihne. Jednostavno takav vetar nisam doživeo nikad u svom životu. Kako sam se penjao u planine kao da je bilo malo manje vetra i malo lakše za vožnju. Jako sam se obradovao kada sam u obližnjoj kafani pored puta sreo neke bajkere kako odmaraju. Pao mi je kamen sa srca, rekoh sebi nisi ti jedini konj koji vozi po ovakvom vremenu. Padali su kilometri, nisam stajao do sipanja goriva nigde. Nije mi bilo ni do slikanja ni do prirode već što pre da stignem kući. Vreme se polako popravljalo tako da sam već zaboravio na muke kroz koje sam prošao ali dolazak na granicu me je potsetio da se neradujem unapred. Prošao sam Crnogorsku graničnu kontrolu pa pred našu neka gužva, a ja migavac pa levo. Obiđem ja kolonu pa stanem nekako ni drugi ni treći, neki psuju a policajac zapenio gde sam krenuo, pa kakvo je to ponašanje i onako sve po redu i krene da me vrati nazad na začelje kolone. Ja počnem nešto da mu muljam a on tek onda poludeo. Da skratim, da nije bilo carinika koji mu je rekao: ma pusti čoveka bre ja bih na...o. Prođem carinu pa gas. Stajao sam samo da dosipam gorivo jer je bilo prilično hladno i žurio sam da što pre stignem kući jer se nebo opet počelo mrčiti. Na Zlatiboru sam stao da jedem i obučem sve što je moglo da stane pod jaknu. Bilo je jako hladno. Seo sam na motor krenuo i po onim krivinama malo brže da se zagrejem. Brzo je došao Čačak pa Beograd i napokon Zrenjanin. U Zrenjanin sam stigao oko osam uveče. Toliku radost što sam stigao kući nisam osetio još od onih dana kad smo šverali benzin iz Mađarske pa kao uh dobro smo prošli. Šalu na stranu, uživao sam skoro svakog trenutka ove turneje. U našoj kafani su me dočekali moj buraz i Nino. Uz neko pićence i malo priče zadržali smo se malo pa kući na raspakivanje. Već tokom povratka kući javljale su se neke ideje, gde dogodine, šta bi to moglo biti interesantno da se vidi i doživi, ali o tome neki drugi put. Pozdrav Peca Zr.

U toku noći vetar je toliko duvao da me je probudio. Svakakve misli su mi se motale po glavi. Ustao sam oko šest ujutro, kada sam izašao napolje ono je bilo strašno. Vetar duva kao lud, neverovatno. Kiša je noćas padala, pa je i put mokar. Krenuo sam da tovarim stvari na motor, i kroz glavu mi prošla ideja da se vratim u krevet i zaspim ponovo ali kažu ako se uputiš na Ostrog nevalja se vraćati. Obukao sam se, seo na motor i jedva krenuo. Bilo je skoro nemoguće voziti. Kada sam trebao da skrenem na semaforu na izlazu iz Sutomora prema tunelu Sozina, morao sam spustiti obe noge na zemlju da nebi pao. Vozio sam do Sozine drugom, trećom jedva. Kada sam izašao iz tunela, PAKAO, pljušti kiša kao blesava. Obukao sam kišno odelo i polako prema Podgorici. Po takvom nevremenu nisam nikad vozio i stvarno nemam nikakvu želju za takvim ponovnim iskustvom, ali tako je na motoru. Stigao sam pred odvajanje sa glavnog puta prema Ostrogu, tu skrenuo pa uskim putem gore. Vreme se u međuvremenu malo smirilo pa je bilo lakše voziti.

Nisam bio u kampu, smestio sam se kod rođaka jednog mog drugara.

Nakon povratka sa defilea, slobodne aktivnosti su bile predviđene do povečerja. Oko osam su počele radničke sportske igre u kojima je bilo i onih prgavih momaka kojima nije baš bilo pravo što nisu pobedili, ali su uz pomoć obezbeđenja shvatili da se nalaze na pogrešnom mestu. Mi smo opušteno posmatrali razvoj situacije i kontali u kojoj disciplini smo najjači i gde bi mogli učestvovati. Tada je Điđi na pamet pala ideja da nam je jedina šansa u brzom ispijanju piva. Odluka je bila jednoglasna. Probali smo ali nismo pobedili. Ostatak večeri smo proveli uz druženje i gledanje u nebo koje je obećavalo neko s..nje. Popili smo još po koje pa se uz sretan put rastali. Ja sam planirao da ujutro rano krenem pravac Ostroga pa nakon toga kući.

Defile po planu i počeo. U koloni smo krenuli do bara. Malo i paljevine koju posmatra naš drugar Leo iz Mužlje.

Iskreno mi je bilo drago što sam ih sreo i što ću imati skim da ispijem još koje pivce. Nakon večernje žurke otišli smo na spavanje svako u svoj pansion. Sutradan kada smo ustali vreme prelepo, malo kupanjac obilazak nekih plaža i kuliranje. U najavi za popodne defile do bara a nakon toga svirka.

Laganom vožnjom putem uz more na kojem je jedva bilo saobraćaja, polako se približavam Kotoru. More koje se nalazilo sa moje desne strane je izgledalo toliko pitomo i toplo prosto čovek da poželi da tu i zauvek ostane. Zvuk motora i miris mora kroz otvoren vizir su tada bili nešto što se mora osetiti kao kombinacija od koje nema bolje.

Put ka Crnoj Gori je bio vrlo uzbudljiv. Na putu je bilo mnogo bajkera a verovali ili ne niti jednog policajca. Prelazak granice između Crne Gore i Hrvatske je potrajao skoro jedan sat. Meni je temperatura u pantalonama bila skoro pred kuvanje ali sam uspeo da izdržim. Sreo sam momka i devojku iz Češke koji su na BMW 650 Dakar krenuli u Israel, pa sam sa njima malo ćaskao i ubio vreme dok nismo prešli granicu. Kada sam stigao do trajekta Kamenari-Lepetani odlučio sam da ipak celu obalu pređem motorom tako da je trajekt otpao.

Malo strpljenja, stižu sveže slike. Polako brate gde žuriš, zar ne vidiš da se patim oko postavljanja.

Na moju veliku žalost u Dubrovnik nisam silazio jer mi je bilo jako toplo a presvlačenje mi se tada nije svidelo kao ideja. Nisam uspeo da stupim u kontakt ni sa jednim bajkerom iz Dubrovnika pa sam rešio da posetu starom gradu ostavim za neki drugi put.

Posle nekoliko zbunjujućih prelazaka preko granice te Bosna te Hrvatska zbog malog dela jadranske obale koju ima Bosna, napokon stižem ispred mosta Franje Tuđmana na ulasku u Dubrovnik.

Kada sam izašao na jadransku magistralu osetio sam ogromno zadovoljstvo i sreću jer sam napokon ugledao more. Prvo moje zaustavljanje je bilo ispred jedinog bosanskog grada na moru Neuma.

Nakon kraće pauze za slikanje krećem prema Metkovoćima u Hrvatskoj. Na granici između Bosne i Hrvatske bosanski carinik me skoro naterao da mu pokazujem brojeve šasije na motoru. Kada sam mu rekao da treba da skidam masku i far da to njemu pokažem i da nemam alat tek onda se odlučio da iskulira i da me pusti. Pre izlaska na jadrasku magistralu i skretanje levo za Dubrovnik, ispred mene se ukazala predivna dolina na kojoj je nešto posađeno, neznam šta ali je vrlo pedantno uređeno.

Sledećeg jutra oko sedam krećem nezad u Jablanicu koja se nalazi na oko 30 km od Blidinja. U Jablanici desno prema Mostaru. Put od Jablanice prema Mostaru je san svakog motoriste. Prelepe krivine do spuštanja prema reci Neretvi pa uz Neretvu do Mostara kao u snu. Mostar je jedno vrlo čudno mesto. Bio sam u Mostaru puno puta ali svaki put kada tamo dođem mi je kao da sam u njemu prvi put. Ljudi vrlo ljubazni, spremni za pomognu pokažu kuda treba. Stari (novi) most, građevina koja spaja i razdvaja. Uživajte, verujte ja jesam.

Sunce je bilo već vrlo visoko a temperatura sigurno preko 28 stepeni. Prolazak kroz Sarajevo prema Mostaru je bio pravi pakao zbog vrućine i spore vožnje. Kada sam izašao iz Sarajeva i popeo se u planine već je bilo mnogo prijatnije. Put je fantastičan, nov asfalt, dobro obeleženo a krivine o njima bi se moglo pisati u nedogled. Pre polaska na put montirao sam nove gume na motor. Prilično lako sam se odlučio za continentalove CONTITRAIL ATTACK putne gume za enduro motore. Gume su se pokazale izuzetno dobro. Svaku krivinu sam vrlo sigurno mogao proći svakom brzinom. Kada sam stigao u Jablanicu, u centru sam skrenuo desno prema Blidinju. Blidinje je malo mesto koje ima fenomenalan geografski položaj. Nalazi se u kotlini, ima jezero i ski centar. Ulazak u kotlinu i nacionalni park je kroz Sovička vrata, posle kojih se pruža prelep pogled na kotlinu. Na putu kroz Blidinje se nalazi motel Hajdučke vrleti u kojem sam i odseo. Prilično umoran, uzeo sam sobu u hotelu i posle tuširanja pao u nesvest. Kada sam se probudio sišao sam u restoran koji je bio izuzetno lepo sređen i odeven u Hrvatsku narodnu nošnju, verovatno zbog strukture stanovništva. Nakon kafice krenuo sam u obilazak blidinjskog jezera i okoline. Nisam mogao da izdržim mnogo vozanja pa sam se vratio u hotel i posle nekoliko piva u krevet i spavanje do jutra.