@Hendrix Pozdrav druže. Evo, ja slobodno mogu da ti preporučim svoj skuter, koji je otprilike u kategoriji Beverlija, mozda za nijansu veći i malo više mesta za noge. Ili bar takav utisak ostavlja. Reč je o Sym Citycom 300i. Mašina 264cc, 17kw, 16" točkovi. Ima tema o njemu, tamo mozes sve detaljnije da saznaš. Prodajem ga jer sam dobio dete u aprilu, a zaradio i diskus herniju u teretani, u januaru, tako da sam ove sezone jedva 3k km napravio sa njim. Ako si zainteresovan, piši u inbox. Evo i link oglasa http://www.polovniautomobili.com/motori/21546708/sym-citycom-300i

Ja sam bio u slicnoj dilemi prosle godine, da li uzeti Nmax 125, 150 ili Pcx 125 nov. Na kraju mi iskrsne polovan Sym Citycom 300i, kod komšije za nekih 2000e. U tom trenutku, nije postojala tema o ovom skuteru na našim forumima, ali na stranim su ga bas lepo nahvalili, pre svega Ameri, Novozelandjani i Australijanci. O motorima ništa nisam znao, jer nisam imao dana iskustva, ali cim sam seo na njega i provozao ga, kupio me je. Na oko lepo ocuvan, motor mirno, tiho radi, povlaci kao nevreme, 16" tockovi, znaci + za stabilnost. Na prvoj vožnji mi je vec bio neverovatno upravljiv. Visoko se sedi, sediste na 80cm visine, tago da je u saobracaju preglednost odlicna, vidiš preko kola šta se dešava. 182kg težak, u vožnji se ne oseća. Posle godinu dana i 12500km pređenih za sezonu, sve stoji, samo sam još više oduševljen skuterom, pa me čudi što ih nema više na našim putevima. Svakodnevno sam putovao na posao sa njim Mladenovac-Beograd, autoput, ponekad preko Avale. Bez problema održava putnu brzinu 110-115km/h na nekih 6300-6500obrtaja, tako da ti ostaje jos nekih 2000 obrtaja do crvenog za preticanja kamiona i sporijih vozila. Bez ikakve muke sam dolazio do 135km/h, kad sam ga testirao i siguran sam da moze još, ali nisam hteo da ga forsiram. Sa mnom i sa suprugom (180kg) je išao 130km/h, bez ikakve muke. Preko Avale je uživanje voziti ga, jer sa 16" možeš da ga obaraš kao da voziš motor. Stigao sam s njim do Leskovca, Tare, Golupca, Srebrnog jezera, sve sa svojom lepšom polovinom i svako putovanje je bilo uživanje. Ne zamaram se, ni posle 6-7h vožnje na njemu. Sedište je udobno, naslon za ledja baš gde treba, čak mi deluje udobnije za suvozača. Potrošnja goriva smešna, išao je i ispod 2,5l, a najviše do 3,5l u hladnim jesenjim mesecima, s tim da je 70% vožnje autoput. Ovaj sa oglasa ima isti motor kao i moj, ja mislim, tako da ne bi trebalo da ima neke velike razlike. Spremi rezervu love, za ne daj Bože, jer ipak je polovno i mislim da sa Sym-om nećeš pogrešiti. Štaviše, sumnjam da pruža manje od prilično skuplje konkurencije. Delova ima. Manje nego za druge proizvođače, možda ćeš se tu malo više pomučiti, ali ništa nerešivo. Video sam 2 Citycom-a na PA. 1 iz Niša, još od prošle godine na oglasima i ne deluje baš sjajno, drugi iz Pančeva, izgleda malo bolje. Za te pare, vrh mašine. Proveri po stranim forumima i portalima.

@Korto Malteze Sto se tice delova, kaiš, pločice našao na nekom našem sajtu, bez problema, cena korektna, ukupno oko 8000din. Filter vazduha u Eurosumaru, 2000din. Kad je otisao anlaser, stavljen polovan od kymca, regler joskin, a detaljan pregled, tj. Veliki servis mu je odradio dr @Satelis tako da za odrzavanje, nema brige. Koliko sam ispratio, a i cuo, nesto delova moze i od Honde, dugo su saradjivali. U sustini, mozda malo komplikovanije za nalazenje nekih delova koji se retko menjaju i kvare, ali nije nemoguce. @sole92nisam bas zagledao ovaj skuter, ali na prvi pogled je izgledao bas ocuvano. Koliko sam primetio, ni jedan mu do sada nije bio u losem stanju, uglavnom lepo ocuvane dovozi. E sad, polovno je macka u dzaku. Niko nista ti tu ne garantuje. Kontam ako mu odradis sve servise, da ce te sluziti.

@sole92 Prodaje ga komsija od koga sam ja kupio Sym Citycom 300. Ne znam nista o konkretnom modelu, video sam ga u dvoristu, deluje bas ocuvano. Uglavnom, probao sam prethodni koji je imao, sa mnogo vecom kilometrazom na satu. Preudoban je, sedi se zavaljeno kao u fotelji, mesta za noge na pretek. Ja sa 190cm ih ispruzim kao u limuzini. Vuce lepo, ali ne nesto spektakularno bolje nego moj Citycom, to je moj licni utisak. Komsa je za sebe zadrzao jedan od 600cc i kaze da mu trosi oko 5l, pretpostavljam da se ovaj vrti oko 4. Ja sam sa mojim imao nekoliko pehova, ali u sustini sam zadovoljan. Za 4 meseca prevalio 7500km, potrosnja ispod 3l u 95% slucajeva, tako da je sva ulaganja vec isplatio. Razmisljam cak da pitam komsu da se trampimo

Dugo se cekalo i konacno dodje i taj 27.jul.2022. godine. Prvi dan u mom zivotu da se budim ozenjen. Za sad, samo zakonski. Budjenje u 07,30, brzinski se ispija prva kafica, jos jedna brzinska provera stvari, pred ukrcavanje. 08,05, stvari spakovane, masina se pali i pusta da se tecnosti lagano zagrevaju, dok se oprema zateze i namesta. 08,09, putnici su spremni, vezite se, polecemo. Krecemo lagano na jednu kracu avanturu, ka po meni najlepsem delu Srbije. Posle tacno 50 minuta i 50ak kilometara lagane voznje, prelazimo po meni najlepsu deonicu za uzivanje na tockovima, planinu Rudnik. Pred sam kraj uspona, jedna izuzetno kriticna situacija, gde je svemocni vlasnik SUV-a, krenuo u preticanje 2 slepera, na pravcu dugackom 50m, izmedju 2 lakat krivine. Sreca pa vozim 264cc, te nisam imao priliku da idem nesto brze, pa se verovatno ne bismo ni mimoisli, a ja ovo ne bih pisao. Zivci u dzepu, reflex nije izdao. Idemo dalje. Odlucujemo da ne kvarimo tradiciju, pa svracamo u staru dobru Kotu. Stara dobra terasa je zatvorena, ali je zato otvorena nova, sa koje puca pogled na srpski Holywood. Iskreno, nije najlepsi pogled koji sam video, ali samo mesto mi ima neku posebnu energiju i divan vazduh, tako da uvek odatle put nastavljam kao da sam bio na nekom spa tretmanu. Pripremamo stomake lagano za krajnju destinaciju, pa u skladu sa tim, narucujemo 2 lepinje sa kajmakom i sunkom za dorucak. Jos jedna kafica i nakon 40ak minuta odmora, lagano nastavljamo put. Ukljucujemo se na nekada jednu od najprometnijih deonica u Srbiji, a sada skoro pustu ibarsku magistralu. Radni dan, rano pre podne, niti pretoplo, niti hladno. Milina za voznju. Tek poneki kamion nas na kratko uspori, ali za Symu natovarenog sa samo 200kg, to je macji kasalj. U Cacku, na kratko skrecemo sa naseg puta. Ulazimo u grad, da kupimo Ipone ulje za Simu, koga u Mladenovcu nema ni za leka. Trebace nam kad se vratimo, da se osvezi makina. Oko pola 11, nastavljamo sa istog mesta gde smo skrenuli. Pravac Uzice. Lagano prolazimo kroz srpsku Svetu Goru, uzivajuci u pogledu na Moravu. Tu nas hvata neka lagana kisica, ali to ne ometa Symu da lagano obilazi automobile i kamione kao cunjeve. Pogotovo kad se stvori kolona, a krivina za krivinom, pa se osim onih najjacih, vecina cetvorotockasa ne usudjuje da predje u levu traku. Voznja konstantno u rasponu od 5,5-6k obrtaja, iliti 85-100km/h. Prede kao macka. U tom rasponu, ima sasvim dovoljno snage za preticanje, tek ponekad ga zavrtim na 6,5k obrtaja, da ne bismo upadali u kriticna preticanja. Preko toga ne idem. Cuvam masinu, a i novcanik od radara. U Uzicu, pre ulaska u grad, pratimo putokaz za Lidl, gde cemo stati da napunimo baterije, a i Simu namirnicama, za naredna 2 dana. Oci gladne. Uzimamo i sta nam treba i sta nam ne treba, tako da prtljaznik ispod sedista, u kom je vec bio ranac sa nasim stvarima, prva pomoc, neseser, dodatno pretrpavamo i posle nekoliko kratkih partija slagalice, uspesno zatvaramo. Kofer, takodje. Sve sto nije ispod sedista, stace u njega. Sada 10kg tezi, nakon 40ak minuta shoppinga, nastavljamo lagano ka krajnoj destinaciji. Nema vise pauza. Nakon predjenih 165km od prethodnog sipanja, stajemo na Eko pumpu, posle izlaska iz Uzica i punimo rezervoar do cepa. 4,84l, sa sve prosutih bar pola case goriva, odnosno, sjajnih 2,95l potrosnje. Nastavljamo put do skretanja za Visegrad, i onda krece malo losija deonica puta, ali i dalje moze da se odrzava putna brzina na nekih 80-100km/h. Tako je sve do skretanja za Kremane. Tu krece vec znatno losiji put, nakvasen kisom na koju smo srecom zakasnili. Prvih nekoliko kilometara je i podnosljivo, ali poslednjih 30km je rupa za rupom, rizla na putu, cesto gde se sece suma i blato, kolovoz sam po sebi klizav, jer je vlazan, tako da nam je za poslednju etapu puta od tih 27km, trebalo malo manje od sat vremena. Tako je bukvalno sve do krajnje destinacije. Tuzno je jako da se jedan ovakav turisticki dragulj ovoliko zapusti. Ne trebaju Tari gradjevinski kompleksi kao na Zlatiboru, naprotiv. Ali, bar taj put bi valjalo dovesti u red. Sami predeli su neverovatni, i jos neverovatnije iskustvo bi bilo voziti po lepo asfaltiranom putu. Ali dobro, gde bi nam kraj bio, kad bi nam put do Tare bio najveci problem. Nakon 5h i 25minuta od polaska iz Mladenovca, uz malo lutanja, stizemo na krajnu destinaciju na Tari. Selo Zaovine. Za srecan pocetak braka, pobrinula se vikendica simbolicnog naziva "Potkovica". Predivna planinska kuca, sa 2 ogromne terase, uredjena perfektno do najsitnijih detalja, na predivnom mestu, odakle gledate na jezero Spajici i proplanke prekrivene omorikom. Nocu, kada izadjete na terasu, ne vidite prst pred okom, ali bukvalno, jer ulicnog osvetljenja nema u krugu od 10km. Nebo nocu, u tim uslovima, izgleda kao da ga je nacrtao najveci slikar svih vremena. Vanvremenska lepota, utisak koji ostavlja bez daha. Nocu sam satima posmatrao nebo i video bezbroj interesantnih stvari, ali to se vec ne tice ove teme. U svakom slucaju, preporuka za vikendicu, a i samo selo, svima koji zele da restartuju mozak i odmore ga od urbane svakodnevnice. Generalno, ko trazi provod, mesta za izlaske, ovde ga nece naci. Ovde je sve podredjeno uzivanju u prirodi i nestvarnim pejzazima kojima ste okruzeni gde god da se okrenete. Na Mitrovcu imate nekoliko manjih restorana, fast-food i 2 prodavnicice. Sasvim dovoljno, da ne morate dovlaciti brdo namirnica sa sobom, kad idete motorom. Nakon 2 dana uzivanja u djiranju po Tari, u petak ujutro, tacno 09,56min, masina se pali, ostavlja na zagrevanje, dok se montira oprema. Tacno u 10,00 se krece. Opet isto, mrcvarenje prvih 30ak km, ali sad je bar suv kolovoz, pa moze malo gasa da se doda. Sve do skretanja za Ue, put je los, i treba prilagoditi brzinu. Brzina 60-80km/h maximalno, a cesto mnogo manje od toga. Od ukljucenja na magistralu od Zlatibora ka Uzicu, put je opet nov, kvalitetan i tu vec krece gazenje, citavih 100km/h. Tradicionalno, stajemo na Eko pumpu, pre ulaska u Ue, da dopunimo Sym-u, mada ima vise od pola rezeorvara. Staje tacno 4,44l posle 144km od prethodnog tocenja, sto daje prosek od nekih 3,08l, nakon voznje po onim brdovitim predelima, gde sam se plasio da li ce nas izvuci, s obzirom na uspone. I dalje sjajno. Nastavljamo dalje, a ka Uzicu kolona vozila dugacka vise od 500m, krece se do 60ak km/h iza 3-4 kamiona. Pohvalio bih gest vecine vozaca, koja se sklanjala u stranu, tako da mi je ostavljala dovoljno prostora da unutar trake obilazim. Tek ponekada sam morao da predjem u suprotnu traku, kako bih dosao do samog cela kolone. Ostaje jos 1 kamion, njega cemo resiti tamo oko Pozege na nekom pravcu. Sve do prolaska kroz Ovcar banju, guzva na magistrali, malo-malo neki kamion. Kad je dozvoljeno preticanje, uvek neko ide u susret suprotnom trakom. Opet, kad sam u prilici da obidjem, ili je zabranjeno preticanje ili su nepregledne krivine, tako da uz malo muke obilazimo redom kamion po kamion. Od Ovcar banje do novog ukljucenja na autoput za Beograd, opet kolona, ali ovaj put stoji. Ovaj put nam ne izlaze u susret kao na spustu do Uzica, pa smo morali vise puta da stojimo u koloni sa ostalim smrtnicima na 4 tocka. Ipak, malo po malo, opet izbijamo na celo kolone i pun gas, beg iz Cacka. Ledja i zadnjice vec pocinju da bole, pauza nas zove, ali odlazemo je do G. Milanovca. 95km od poslednje dopune goriva na Eko pumpi pre Uzica, stajemo na istoimenu pumpu na izlasku iz GM i tu dozivljavam prijatno iznenađenje, i belezim rekord na nivou statisticke greske. Nakon 95km, sa nas dvoje na skuteru, punim koferom i prtljaznikom ispod sedista, u rezeorvar staje tacno 2,26l do cepa. Vise puta proverio, to daje racunicu od 2,38l prosecne potrosnje na tom delu puta, sto mi je i dalje neverovatno. Jesu nas kamioni sve usporavali, ali od Tare do Mladenovca, bukvalno nas niko nije obisao. Znaci, nisam ga stedeo, gde god sam mogao, gazio sam ga, pa i do 115km/h na nekim pravcima. Ostaje nam jos da preskocimo Rudnik, Topolu i eto nas kuci. To bukvalno i radim. Pada jos jedan rekord. Do kuce u Mladenovcu, iz Gornjeg Milanovca stizemo nakon samo 54min voznje. To mi nije polazilo za rukom ni kolima. Jos jedna avantura i cilj ispunjeni. Do sada sam prevalio oko 7300km i sveukupno, ja zadovoljan makinom, pored svih pehova koje sam imao sa istom. Prosta racunica, na gorivu ustedeo vec sada oko 400+e. Do kraja sezone cu verovatno jos toliko. Za 3-4 godine isplatice sam sebe i sva ulaganja. Bilo kako bilo, sym must go on.

@Satelis Hvala brat na odradjenom poslu. Konacno mogu da se upustim i u nocnu voznju Blizimo se brojci od 6500km, sad radi kao Doha nakon 2000km od zamene, ulje stoji iznad polovine, iako cesto djiram autoputem, sa lepsom polovinom, 110km/h Potrosnja benzina, skoro zakucana na 3l, u svim rezimima. Boze zdravlja, pa posle svadbe da se baci neki malo duzi djir, po nasoj Srbiji.

@boza_kgverovatno je Adrenalin model jakne, brenda Pgs Za te pare, odlicna.

@boza_kg Ja mislim da je pgs brend u pitanju, mozda gresim. Kupljena na Banjici, u prodavnici moto opreme. Oko 100e, mada videh istu na KP za 8200din. Ima termo postavu. Za zimu, jesen, prolece, odlicna. Nije bas za temperature preko 30c, ako takva i postoji. generalno, odlican odnos ulozeno-dobijeno. Odaje utisak kvaliteta.

Evo i ja malo da se oglasim u vezi sa Symom i zahvalim Daretu @Satelisna odradjenom poslu. Nemam osecaj da sad ide brze, jace ili bolje, sto mi i nije bio cilj, ali definitivno radi ugladjenije i trosi za nijansu manje i bolje podnosi visoke obrtaje, jer i nakon 1500km od zamene ulja u motoru, isto je i dalje na maximumu (prosli put sam dolio nekih 250ml za 3000km), a Syma se ne stedi. Covek je odradio posao hirurski precizno i pedantno kao apotekar. Prvi put da se neko stvarno posvetio motoru, otkako sam ga uzeo. Vredelo je cekati. Pripreme za vencanje u toku, pa ne stižem baš mnogo da kuckam i blejim po netu. Ali zato skoro da ne silazim sa masine. Od 18.aprila do danas, presao sam oko 5500km. Do juce, on mi je bio jedino prevozno sredstvo, jer sam prodao auto. Poslednjih mesec dana, pored priprema za vencanje, bili smo u jurnjavi za novim-polovnim automobilom, te smo prelazili od 150-300km svaki drugi, treci dan. Za to vreme, Sym je stavljen na sve moguce testove, vozen i po kisi i po extremnim vrucinama, i po lokalnim, sporednim, seoskim putevima i autoputevima, kada ljudi u klimatizovanim kolima se nisu usudjivali da izadju na ulice. Sima je to sve podneo bolje od nas dvoje. Jedan dan, nakon skoro celodnevne jurnjave po Beogradu i siroj okolini, na poziv rodbine iz inostranstva, odlucismo da odemo do golubacke tvrdjave, preko Smedereva. Taj dan smo ubili preko 300km. Obisli tvrdjavu, Tumane, restoran uz Dunav. Na kraju, posto vec bese kasno, kad su odlucili da krenu nazad ka Sd, ja i verenica odlucismo da prenocimo u Golupcu. Sutradan smo svratili do drugara u Vince, pa produzili do Srebrnog jezera, gde smo odlucili da odlozimo sve obaveze i odmorimo jos jednu noc na jezeru. Usput obisli i Ramsku tvrdjavu i Smederevo, ostade zal za Viminaciumom, tako da neplanirano prevalismo oko 700km za 2-3 dana. Sve to vreme, potrosnja nije prelazila 3,2l ni kad sam ga vozio konstantno u rasponu od 5,5-6,5k obrtaja, ali 80% vremena je bila nesto ispod 3l. Uglavnom ga tako i vozim, s tim sto sam postavio psihicku blokadu na 6,5k obrtaja, osim u extremnim situacijama, ako je bas neko nezgodno preticanje, potegnem ga i malo iznad toga, ali 7k je max. Definitivno je uzivanje voziti ga. Sediste i polozaj za sedenje su mi udobni, visoka pozicija sedenja, veliki tockovi, sto mu daje dodatnu stabilnost, tako da vise volim da ga vozim na duze relacije, nego za zavrsavanje obaveza po gradu. Kad sam sam na njemu, ide bas dobro, tako da lako mogu da se upustim i u preticanja, sve do brzine od 110km/h. Sa nas dvoje i opremom se oseti mali nedostatak snage, ali samo u preticanjima. Sve u svemu, nadam se da cu uz redovno odrzavanje i kontrole kod Dareta @Satelis da prevalim jos dosta hiljada km, jer mi motor u potpunosti odgovara. Evo malo i fotki sa putovanja iz prethodnog perioda.

Upravo mi se upali lampica za ulje, kad me srčka ne strefi. Zamalo da prvi put padnem sa skutera, od šoka. Znam da sam juče proveravao, bilo je na max, pre neki dan sam ga dolio. Prvo sam pomislio da je negde iscurelo, ponovo. Kad posle uđem u uputstvo, i piše za lampicu "oil change indicator". Verovatno nije restartovan kad je zamenjeno ulje, jer sam presao malo vise od 2100km, a na 3000 se radi zamena.

Hvala na savetu. Odneo sam blatobran na krpljenje, izbegavam vožnju po kiši dok se ne namontira.

Nisam vozio Beverly, ali sam seo na kolegin, da vidim kakav je što se tiče mesta i odmah sam shvatio da nije za mene, sa visinom od 190cm. Lep jeste, u kvalitet ne sumnjam, ali položaj sedenja je jako loš. Bukvalno dvojica rmplalija da te čekaju kad stigneš negde, kao badnjak da te skidaju sa njega, ako se voziš malo duže. Simu mogu da vozim i 2-3h bez pauze, a da se ne umorim toliko. Nije ni on idealan, što se mesta za noge tiče, ali je mnogo bolji položaj nego na bevu. Interesuje me, smem li da vozim skuter bez zadnjeg blatobrana po kišovitom vremenu? Jedan majstor reče da ne bi trebalo, drugi kaže da mogu bez problema. Meni nema logike da ne smem, ali hajde da pitam vas iskusnije. Juče mi burazer iz Nemačke šalje slike svoje nove Yamahe tricity, ni ona čini mi se nema blatobran, a ne deluje mi kao da je nešto zaštićeniji prostor oko motora.

@boza_kgZnam, baš je jedan tweet sređivao Dare, kad sam svraćao do njega da pogleda Simu. Marketing i kompleksi su čudo. Neki jednostavno boluju da se kriju, ili poistovecuju sa nekim brendom. Mada ima tu pomalo i stereotipa. Imam kolegu, koji je u fazonu "MA KAKVI KINEZI, SAMO ITALIJAN. KAZU NEKI DOBAR JE ONAJ SYM, ALI JA TO NE PRIZNAJEM", a čovek se kune u Iphone, koji se pravi kod istih tih kineza.

@boza_kg Za mene je početnički, s obzirom da mi je prvi motor. Sad sam pročitao ceo tekst, ranije sam samo neke delove teksta. Slažem se, ovo jeste "do everything" mašina. Nije preveliki za grad i gradske gužve, jak je dovoljno za međugradske vožnje i održavanje korektnih putnih brzina na autoputu. Čudi me da nisu popularniji na našem tržištu. Jeftiniji su od beverlija, komforniji, više mesta za noge, udobnije i malo veće sedište, stabilan za vožnju zbog velikih točkova. Po svemu što nađoh od testova, važe za izuzetno pouzdanog proizvođača.

Usudio sam se da prevalim 300km sa mašinom, bez dosipanja goriva. 299km, da budem tačan. Od toga, tek nekih 40km autoput, silom prilike, ostatak lokalnim putevima, uglavnom međugradske relacije, tek možda 30ak km gradske vožnje. Poslednjih 15ak km, vozio sam na rezervi, ali nisam se ni najmanje plašio da ću ostati bez goriva, jer po dosadašnjem iskustvu, 7 crtica savršeno precizno oslikavaju stanje u rezeorvaru (na svakih 45-50km se potrosi svaka), kapaciteta 10l, s tim što, po današnjem merenju, poslednja crtica, tj. rezerva, rezervisana je za malo više goriva, nego ostale crtice. Nakon pređene distance, u rezervoar je stalo tačno 8,68l, što još jednom potvrdjuje potrošnju od 2,9l/100km. Pri tome, zaista nisam nešto preterano štedljiv na gasu. Štaviše, brži sam na putu od većine učesnika u saobraćaju, obilaze me uglavnom samo jače kubikaže na 4 i 2 točka. Obrtni moment mu je na 5500obrtaja, a na nekih 5800obrtaja, na ravnom, brzina je 100km/h, tako da se jako lepo vozi na otvorenim putevima. Za sada prezadovoljan performansama. Za početnički motor, i više nego dovoljno.