Vrlo korisna tema. I meni se desilo da nekoliko puta poljubim majčicu zemlju. Prvi put, vesele osamdesete, vozeći se automatikom zajedno sa drugom iz osnovne škole, proklizasmo u krivini. Laktovi i kolena odrani i napunjeni prašinom i zemljom. Vidanje rana potrajalo je nedelju dana. Drugi put, tmurne devedesete, srednja škola. Kum i ja krenuli u izlazak, petak ili subota veče, više se ne sećam. Nedelju dana pre toga, jedva sam se nekako snašao za kintu i kupio novu kožnu jašu. Kako je to bilo vreme sankcija i svega što je uz njih išlo, logično je da smo uglavnom bili dekintirani, te smo pred izlaske praktikovali dobrano zagrevanje u kućnoj radinosti. Nakon fine cirke, sednemo nas dvojica na motorče, pa pravac na Gin-tonik party. Naravno, kako je on bio pijaniji, pripala mu je čast da bude vozač. Mladost - ludost, šta reći. Već nakon nekoliko stotina metara na raskrsnici nam izleti neki auto, kum ga jedva izbegne, počinje da ševrda po putu tamo - amo i mi se prospemo po sred asfalta. Nova jakna izguljena, lagano uganuće šake u zglobu. Šutnusmo tomosa pored puta, na bus, pa pravac u grad. Uganuće izlečeno iste večeri uz pomoć leda iz koktela.
Treći put, pre dve godine, sredinom leta. Išao sam skuterom predveče da obiđem pčelinjak. Kad sam završio obaveze u pčelinjaku, sedoh na skuter i u tom trenutku me u potiljak ubode pčela. Maler. Onako sa utrnulom glavudžom, reših da prođem pored crkve, pa kroz centar banje, pravo kući...kao malo mi je bliže. Banja puna naroda, gužva neka, ispred mene neki lik vozi auto 20 km/h. Ja za njim tako vozim stotinak metara, glava uveliko pulsira, kad on odjednom reši da se parkira u kružnom toku, ispred autobuske stanice, naravno ne dajući nikakav migavac! U pokušaju da se direktno ne zakucam u njega, dadoh gas i naglo skrenuh u levo i tada krenu usporeni film....naglo skretanje, u kombinaciji sa mojom kilažom i katastrofalno lošom prednjom gumom, prouzrokovalo je da prednji točak prokliza, a onda i "uhvati" asfalt. Ovo je direktno dovelo do toga da se ceo skuter zarotira oko ose prednjeg točka. Naravno, centrifugalna sila i nakupljena kinetička energija oslobodile su se u vidu mog zbacivanja na asfalt, klizanja par metara na ledjima, guzovima, laktovima i butkicama. Ja tresnut na sredinu kružnog toka, par metara od autobuske stanice, skuter odleteo 5-6m nizbrdo. Pokušavam da ustanem, ali uspevam samo da kleknem na kolena, pognute glave, čvrsto se držeći rukama za asfalt. Nemam vazduha u plućima, ne mogu ni da udahnem, izustim reč, kamoli da pozovem nekog u pomoć. Podižem glavu, a na autobuskoj stanici 30 ljudi gleda vratolomiju, nekolicina vadi telefone i počinju da sevaju blicevi. Niko da mrdne. Srećom neka dva klinca, Cigančići, sveže okupani u banjskim fontanama, dotrčaše, i u fazonu "utepa li se bato?", pomogoše mi da ustanem. Bog im dao zdravlja i sreće, hvala im veliko. Usporeni film se prekida, klinci mi pomažu da dođem do skutera, podižu ga, ja sedam, palim i kao popišan, ljut na sebe, jezdim kući u sumrak. Kao za maler, kacigu nisam nosio, ali na svu sreću na leđima sam imao ranac u kojem nosim pčelarsku opremu, ubedjen sam da mi je spasao glavu. Skuteru na nekoliko mesta oguljena plastika. Sa podlivima, modricama, spaljenom i odranom kožom družio sam se više od mesec dana. Od tada, kaciga je na glavi i kad idem do prodavnice.
Četvrti put, prošle godine, ne mogu da kažem da je bio pad, ali sam ozbiljno mogao da se oćoravim. Elem, rešio sam da se skuterom provozam do podnožja Mosora, naravno šumskim putevima kojima sam još kao klinac prolazio. Za polazni tačku odabrao sam selo Rautovo, u koje sam još kao mali dolazio sa roditeljima na izlete i branje šumskih plodova. Stanje šumskih puteva kojima sam vozio još na početku nije odgovaralo onom kojeg se sećam kao klinac. Nekako se ispentram ispranim putem po kojem je samo kamenje ostalo, da bih u šumi naišao na neprohodne i drvećem zakrčene puteve. Nema dalje, ni prema Mosoru, ni prema zaplanjskom kraju, agonija. Akcija od 3 sata, gore - dole, levo - desno, nigde pravog puta, sve uraslo u šiblje i zakrčeno. Kroz glavu mi prolaze misli, šta da mi crkne guma ovde....ni gorska služba spasavanja me ne bi našla. Nekako uspem da se vratim na put ka Rautovu, ali vozeći kroz neko granje, prednjim točkom pređem preko deblje grane. Drugi kraj grane se odigne sa zemlje i ustremi ka mom levom oku, prodje ispod do pola spuštenog vizira na jet kacigi, napravi brazdu na jagodici, polomi mi okvir naočara za vid i zabije mi se u deo između arkade i obrve. Za dlaku da od mene napravi jednookog gusara. Svi znamo koliko krvi izlazi iz pocepane arkade. Ranu sam nekako uspeo da saniram iscepanim rukavom od majice, pa pravac kući. Žena i deca kad videše onoliku krv zamalo u nesvest da popadaju. U tom trenutku u glavi mi se javila ideja o prodaji skutera.
