Поучен искуством давних вожњи када се нешто произвођачи нису трудили да направе посебан угођеј седења у вишесатним вожњама, тада сам правио паузе у зависности од квалитета пута сат-сатипо вожње и онда обавезно стајање бар на 5-10 минута, сасвим довољно да се возач протегне а вала и гооози то прија, попијеш мало воде можда и запалиш једну 'гару и седај и терај даље. Исто тако радим и сада, колико год да је на мом бенгулићу седиште удобно (а јесте), сатипо непрекидне вожње ми је максимум.

Како раније ово не објави, ја баш 23ег прођох кроз Глушце ... гладан, жедан

Ради ли КОТА, зна ли се шта ?

Добро нам дошао на форум добре вожње, дружења и забаве

Не могу уназад да променим пост па морам овако додати Реливе видео ... ако може неки админ да убаци видео на крај основног поста а овај да избрише

А успут до Врбаса преко Новог Сада, па на мото журку на Ченеју, после наставиш само право на Сириг, Србобран (ту сренеш лево после моста) и онда директ у Врбас

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Видим освануло лепо недељно јутро, мало дуже одспавах него иначе, малко јутарње блеје по фејсу и инстаграму па паковање за вожњицу а у плану спомен комплекси у Текеришу и на Гучеву. Спакирах ствари у мог бенгулића па прво до линде па неки пекарски провијант, тачније узех неке њихове мале бурекчиће са печуркама и пар лименки Конг стронг без шећера, седај на моторин и паљба, милина возити по лепом јутарњем сунцу, пређох Иришки венац, спуст ка Иригу а кад кренух оним правцем према Руми, ШОК, возим под сунцем испод ведрог неба а тамо негде у даљини у правцу где идем нешто сиво натмурено али настављам даље да возим, прођох Руму и кренух према Шапцу, а небо ка Шапцу све грђе и грђе и како уђох у Јарак тако нестаде сунца, изађох из Јарка, ајд стадох па на телефон да видим кретање наоблаке оћел бити кише, међутим на мапи наоблаке нигде нема кишних облака, све не верујем, ајд провери преко друге апликације кад ни тамо, док ја блејах по апликацијама кад сину сунце, еееее обрадовах се ја па кренух даље, до Шапца ред сивила, ред сунца, ко је бржи, пређох Саву и уђох у Шабац, стадох на семафор где идем право и као и увек кад уђем у Шабац и видим стару радњу драгог а прерано преминулог пријатеља Александра Ерског сузе саме крећу, пали се зелено и дајем гас само да то више не гледам, наставих даље како ме пут води и сренух на пут ка Текеришу (ту треба гледати где пише Крупањ), стадох на познату НИСову пумпу у Шапцу (ко чита ово сетиће се 2014те) а ту нестаде сунца скроз, ајме неће ли ваљда киша а ја заборавих кући кишни уложак јакне, наточих гориво и кренух даље, вожња по сивилу времена а у даљини никако да видим планину Цер, све нешто облачно и шмрљаво, кад на пар километара испред почетка успона на Цер где се иначе види Цер колико је велик спазих да је цео врх Цера у облаку, ма терај Гиго даље, лагано кривина по кривина дођох до Крста на Церу где се раздваја пут, десно на гребен па до врха Цера а лево ка Текеришу, застах ту да окинем који фото и док фотках ето сунцааааааааааааа, силно се обрадовах, одатле па све куда прођох и све до куће није више било облачности. Текериш, паркирах се уз спомен комплекс палим Српским јунацима у Церској битци, док фотках све већ мени познате детаље, присетих се наше групне вожње 2014те године када смо нас наколицина ишли да као бициклисти Новог Сада одамо почаст палим Српским јунацима на 100годишњицу Церске битке, ја сам тада пуних 100 км возио бицикл са венцом у пуној величини а оно трње са венца ме је богме поштено изболо по гооози, а вала ни време нас није мазило, у два наврата смо покисли ал трпех и издржасмо сви јер ни Церским јунацима није било лако, дођосмо до Текериша, положисмо венац и одасмо почаст палим Српским јунацима. Након фоткања купих магнетић за успомену те наставих даље према Лозници и Бањи Ковиљачи јер је следећи циљ Гучево. Пут ка Лозници прелеп, ал прелеп. Одличан асфалт за разлику од Шапца до Крста, тамо ко да је време стало негде пре 30-40 година када су мислим ударили последњи слој асфалта тако да је ово била ко да се возим тркачком пистом, успут у месту Доња Бадања видех прелепу цркву Св.Тројице па стадох да је уфоткам, наставих даље, место за местом, кривина за кривином полако се приближих и уђох у Лозницу, провукох се кроз Лозницу, видех на неколико места на путу зеленом вриштећом бојом обележено како доћи до мото скупа који је био од 20 до 22.7, јбга ето дођох дан касније, па дође Бања Ковиљача и кренух горе ка Гучеву …. Уфффф, хаххаххахаааа, колико је до горе лакше мотором него бициклом, бициклом је баш паклено, ко није пробао нека проба, ја сам неколико пута дозивао покојну фамилију у помоћ и сам себи јбо све по списку куд и кренох, ал кад кренеш горе, највећа срамота по бициклисту је окренути се у неком моменту и вратити се назад, нема предаје, до горе се иде па макар и гурајући, није срамота сићи са бицикла и гурати, мало гураш па кад дођеш к'себи опет седнеш и настављаш даље, наравно да бициклисти увек након силног пентрања следи награда у виду спуста, но, вратимо се мотору, кривина за кривином, на неколико места баш узак пут, тешко за мимоилажење два аутомобила, мотор и бицикл може да прође крај аутомобила и тако малло по мало али опрезно возити јер је по путу било на доста места ситног камења по путу од силних киша које су их туда у бујицама нанеле, два пута у кривинама сам и проклизнуо, но сва срећа што сам возио опрезно и лаганије, да сам ишао брже гарант би треснуо и онда дођох до спомен компекса Гучево, паркирах мотор, раскомотих се, фотку у руке и до споменика, одфотках спомених кад ајд да ухватим фотке з апанораму кад опет ШОК, од пуно испарења из земље након силних киша једноставно нема шансе за квалитетну панораму а да је било кристално видљиво само на то бих испуцао гомилу фотки, испуцах шта сам могао, направих паузу са оброк, поједох два бурекчића, попих један конг стронг, спаковах се и време да се крене кући. Наравно следи још опрезнији спуст са Гучева и лагано и сигурно се спустих до доле, погледах на гармина, екстра, још само 130 км до куће, везивала се места једна за другим, равно ко тепсија све до Руме где смотах ка Врднику а онда горе ка Змајевцу, на Змајевцу опет која фотка панораме, мандркнух још један бурекчић и конг па онда лагано ка кући. Прелеп, ал прелеп дан за вожњу, батерије за следећу радну недељу напуњене и ћао до неке следеће кратке вожњице.

Остадох дужан од почетка маја за овај видео, никако да се скрпарим са временом. . . . Недеља, 07.05.2023., освануо прелепи мајски дан па реших да се провозам, избор је од раније пао за први лепи дан да то буде планина Рудник и чувени ресторан КОТА555 који слови за друмску бајкерску кафану. Пут од Новог Сада до Београда и по Београду сви знају па то нисам ни снимао (а ионако је тешка досада) а снимак креће од кружног тока на трошарини, па Авала, Раља, Стојник, Дучина, Сибница, Венчане, Даросава, Живковци, Белановица, Варнице, Острвица; Рудник и коначно Кота555. Од Раље до Рудника кроз прелепи крајолик сам се мимоишао са десет аутомобила, једним аутобусом и неколико мотора. Једноставно траса пута за уживање, уживање није могло ни да поквари на моменте мало лошији асфалт али опет ништа страшно по чему се не може возити, напротив. Од дваипо сата снимка где је камера била укључена и када сам стајао да уфоткам који снимак фото-апаратом те то згурах у неких тридесетак минута вожње у овом видеу, одрекох се пуно крајолика које обрисах а себи сам оставио у аманет да следећи одлазак буде у јесен да исту ову трасу доживим и у јесењим бојама.

Субота након посла кратка вожњица до језера Провала код Вајске да се обиђе мото скуп у организацији KNIGHTS MC нисам остајао дуго, да дочекам свирку ал нисам ни дошао због тога, виши разлог је био само да се негде провозам да малко напуним батерије ужитка Овај сламнати трактор се налази на изласку из Товаришева према Бачу Панорама језера Провала код Вајске, дивно место за купањац Која фотка мото скупа

Добро нам дошао на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошла на форум добре вожње, дружења и забаве

Добро нам дошао на форум добре вожње, дружења и забаве

Прочитах и прегледах фотке, оно у даху, као што си и ти сигурно тако очистио садржај тањира у таверни, сјајно писаније а поготово хвала за писаније где се хранити .... велики позз

09.07.2023 Смедерево-Пожаревац-РАМ Диван дан за вожњу, малко касније кренух него што планирах па од свега планираног не стигох да сними Рамску тврђаву изнутра, нобиће опет прилике, места се ређала, Београд па реших да до Смедерева да не идем аутопутем већ старим, јбе оцов куд и кренух туда, исецкаше ме семафори од скупштине па на даље, ко намерно да пале црвено баш кад ја наиђем, па онда неописива гужва све до изласка из Болеча а у Болечу ко да се нешто џаба дели, ил је нека пијаца бем ли га шта је, то где видиш слободно парче ти ту паркирај ауто а путем једва аутомобили имају места да се мимоиђу а онда након тога следи право уживање у вожњи до Смедерева, процуњах мало около тврђаве, завирих мало унутра, упознах бајкера са Бургманом 650 (који има уграђен и гасни систем испод седишта па се човек воза за мале паре) из Новог Бечеја па се онда запутих ка Пожаревцу да се коначно после дуго времена сретнем са драгим пријатељом Рајком Јанковићем, нашим сјајним циклопутником и предивним човеком, освежисмо се у дебелој ладовини Гранд кафеа па онда наставих предивним крајоликом до Рама и њихове тврђаве, имах времена за коју фотку са спољне стране и правац доле ка скели да пређем Дунав где је најшири ка Старој Паланци (а на скели мото сајам, цела десна страна скеле под моторима, свашта је ту било, две веспе, два Ц400ГТ, један ГС, један МП3, још неколико мотора не запамтих и диван брачни пар на прелепом и новом К1600ГТ - брутална макина) па одатле ка Вршцу исто кроз прелеп крајолик а онда након Вршца следи тешки тешки смор од вожње све до Новог Сада а преко Зрењанина. Следећи пут ако будем ишао опет у истом смеру ка Смедереву и Пожаревцу и негде даље само аутопутем или пак да трпим онај београдски ужас, све је боље од смора од троме равнице ... ал све у свему ЛЕП ДАН и БАТЕРИЈЕ НАПУЊЕНЕ