5.dan Ankara – Istanbul Iako sam imao placen dorucak koji je bio na krovu hotela ipak sam ga preskocio, kasno sam ustao, razlog tome kilometraza predhodnog dana. Prvi put mi se desilo da me kukovi bole, ajde kolena to nekako i razumem ali za kukove nisam znao… Put je morao da me vodi ka Istanbulu, ali opet ruta koja je bila kreirana predhodne noci svodila se ka tome da se izbegne u potpunosti autoput jer je kilometraza bila mala pa sam mogao da se “igram” sa rutom. Nikada nisam bio u Istanbulu, ali mi je krajnji cilj bio deo grada koji se zove “Bosfor”, kazu da mozes da vidis tamo nesto, pojma nemam. Vec je bilo oko pola 11, i vreme je bilo da krenem bez mnogo razmisljanja. Motor je bio parkiran ispred hotela, imaju cuvara koji dezura tokom cele noci pa nisam ni sumnjao da ce se nesto desiti. Cak ni kofer nisam skidao, samo torbu. Krenuo sam polako, naravno gradska guzva kao i po obicaju, gledam da izadjem iz grada i da stanem na prvoj pumpi, gde pijem kafu i vodu i punim rezervar do cepa i nastavljam dalje. Put me vodi preko Beypazari a do Nalilaha, put jako lep za voznju. Nakon Nalilaha krece planinski prevoj mislim da se voze “mudurnu tepesi” ako se ne varam, shodno planini temperatura normanih 25 stepeni. Nakon silaska sa planine pravi se prva velika pauza posle 277km, voznja je bila lagana tako da nije da sam ostao bez goriva, moglo je jos… Iako sam malo ogladneo nisam hteo da jedem jer nisam znao sta me ceka na ulaz u Istanbulu, a imao jos oko 200km voznje. Nastavljam dalje i krece magistrala sa cetiri traje koja traje bukvalno do Istanbula, jeste slicno autoputu samo sto ima dugacke krivine sto voznju ne dovodi u dosadan status. Na oko 60km od Istanbula krecu guzve, postoje 3,4 trake ali postoji i jedna uska traka gde na svakih 100m postoji kamera u toj traci… da idem tamo, ma reko ne smem, kad pored mene proletese dva skutera u toj traci, reko hvala vam idem ja za vama. I na taj nacin ja izbegnem kompletnu guzvu skroz do mosta koji deli Aziju i Evropu, tacnije na 438km od Ankare. Vozim 40kmh preko mosta osecaj neverovatan, pogled jos bolji, pokusavam da opisem recima ali ili ne znam ili se ne moze opisati. Prelazim most i onda krece ludnica, bukvalno ne mogu da se probijem, Turci voze skutere po trotaru ja za njima, reko gde oni tu i ja, jbg snadji se. Stizem na neki plato blizu lokacije reko ovde cu da stanem da odmorim malo i nadjem hotel koji je tu negde u blizini, ne zurim, opusten sam skroz, guzvu sam izbegao a evo me u centru Istanbula. Prilaze mi dva Turcina, kaze, Russia…no Srbistan, kaze on nice bike. Ponudim mu ja da se slika na motoru, sede on, pa sede jos jedan, reko ili je skrivena kamera ili cu da budem opljackan, pod oprezom sam. Vidim tamo dalje sede njih jos trojica i komentarisu nesto, kontam ovi svi zajedno, reko sad sam stvarno gotov, ali kljuc i pasos su kod mene, mogu samo da bezim. I….prilazi mi lik i pita me da sednem sa njima i popijem caj…necu brate turkish ocu black tea da me zvekne kofein… covek mi iz radnje izneo stolicu i tako ja seo sa njima. Dok pijem caj cujem iz mene da neko izgovara “dobrodosao”, ja se okrecem, gledam coveka, stariji, 50ih godina, kaze sta ti treba? Cujem ogovarajute te pa da vidim da nisi u problemu. Covek zivi ti 20godina. Ma reko treba mi neki hotel, samo da je cist ali da nije skup. Kaze on jednom od njih na Turskom nesto, decko uzima telelfon i zove, posle 2 minuta kaze “we can go in hotel”. Koliko, kaze 15$, reko gde, tu je na 200m odavde. Ovaj lud sto posto kakvih bre 15$ na 300m sam od Aja Sofije. Kaze meni cica, sad ce on da te odvede tamo, prati ga…on seo na skuter, preko sina, pretice tramvaje, ma ja za njim teraj, ma covece ne mogu da ga stignem Ulazimo u hotel, kazem ja njemu cekaj me 10min samo da se istusiram i cuvaj mi motor i idemo da pijemo caj. Sve je bilo kako sam i rekao, sacekao me , odveo me opet tamo i seli pili caj. Inace mi je cica rekao da mu slucajnu nisam ponudio pare za uslugu, jer ce se naljutiti. Ili sam ja mnogo smesan pa sam ljudima interesantan ili mnogo licim na njih, ali nisam ocekivao da ce ovo da mi se desi. Jako slabo znaju Engleski tako da smo samo nazdravljali sa cajem, toliko puta ispred prodavnice se ne zdravim sa pivom Sve u svemu, dan jako interesantan, kratka ali mnogo kvalitetna ruta, eto malo pomoc oko hotela, prosetao sam se malo do Aja Sofije i toliko, vec je pao mrak giros, baklava (necu da stavljam slike sta sam jeo, sramota me ) . Link danasnje rute: https://www.google.com/maps/d/u/0/edit?mid=130ousZKbUc-JFZjRDKyWIF12paYR25Rn&usp=sharing "Relive" aplikacija https://www.relive.cc/view/vevYxVDK4yq

Razlika jeste ali pri samom radu ne smeta nista, samo te nervira zvuk, samo gas, ne brini nista, naravno proveri kakav ti je lanac da nije pretegut. Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Ako prvi put menjas onda si stavio prednji lancanik bez gume, fabricki je sa gumom, i to ne oredstavlja nikakav problem... Ja vozim tracer 900 2017 i kod nas je tako Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Suzuki DR650se 1999 god, kompletan motor u delovima. Kontakt Nikola Pejcic +381646464644 Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Od 19.07-29.07 Mene su zaustavili u gradu zbog buke, a ovako samo jednom na neku proveru. Ja ni jednog naseg na motoru nisam sreo, a i sreo sam možda ukupno 5 motora. Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

4.dan Kusadasi – Ankara I tako…noc pre polaska pakujem sve na motor. Ustao sam u 9h. Naravno pun rezervoar je bio pripremljen da se i na to ne gubi vreme. Vracam se prema Izmiru i skrecem desno. Prvo stajaanje je bilo na pumpi samo da se sipa gorivo, nisam ni sisao sa motora bukvalno, platio i odmah krenuo. Prolazim Demirci i krece planinski prevoj,sve okolo cetinari, tu postizem i najvisu nadmorsku visinu od 1450m, jako lep pogled sa vrha. . Vodi me pravac prema Eskihekiru, stajem na pumpi u mestu Kutahya da sipam gorivo i tu pravim vecu pauzu na 450km od Kusadasija. Koliko god da je pauza samo se pije kafa i voda, doruckovao nisam kad sam krenuo… Za divno cudo tepmeratura nije prelazila 25 stepeni, ali je vetar bio jak, saobracaja gotovo i da nema jer sam vec krenuo ka centralnom delu Turske. Nakon Kutahya krece neka planina, tj koliko sam kasnije skontao planinski prevoj izmedju Kutahya i Inhisara, mene je podsetila na “Tresibabu”, jako lepe krivine sa dobrim asfatom, naravno vozi se sa oprezom, nema mnogo opustanja iako ovakvom asfaltu bas moze da se veruje. Bas sam uzivao u ovom delu puta. Dolazim do mesta His Siniri Bolgesi i tu skrecem desno za Inhisar, tu se zavrsava ova prelepa deonica. Nakon toga krece prava pustinja, pravci, tj deonica izmedju Nalilaha i Baypazari -a okolo nigde kraja, automobil naleti na svakih 5 minuta. Reko gde sam ja ovo covece, vise mi lici na Libiju nego na Tursku. Druga velika pauza je bila na 710km od Kusadasija, nisam imao potrebe za vecim pauzmam pre toga, malo je trnula guzica ali par cucnjeva u toku voznje resavaju problem. Kako se sad ocecam nakon 710km? Fantasticno, nista me ne boli… radi me nesto izmedju adrenalina i straha, i mislim da mogu jos toliko. Velika prednost u ovom trenutku je bila temperatura koja i dalje nije prelazila 25 stepeni. U mesti sam Ayas, tj svratio do restorana… Garmin kaze jos 50km kilometara do Ankare, odlicno ajde da jedem nesto izguracu tih 50km, verujem u sebe da mi se nece prispavati. Evo nije me sramota da vam pokazem sta sam sve pojeo (ostao mi samo hleba sa desne strane, ovo sve drugo otislo) a hteo sam samo da “prebacim” do Ankare. Sve to jedem, pijem koka kolu i krecem. Nakon kratke voznju ulazim polaku u Ankaru, stajem na prvu pumpu da bih nasao smestaj. Ista situacija gleda se jeftiniji smetaj ali blizu centra bez zakazivanja, uzima se adresa ubacuje u Garmin i gas. U Ankari totalni haos, kolaps, provlacim se, ja se vozim 20 min ne mogu do hotela da stignem… u jednom trenutku Garmin mi deli ekran na dva dela, na desnoj strani putokazis i tabla na kojoj treba da izadjem, ja sam za trenutak mislio da se pokvario samo slep covek moze da promasi, neverovatna stvar a nisam ni znao da ima tu opciju iskreno. Stizem ispred hotela, silazim sa motora i mislim da su u tom trenutku krenule suze, retki su trenuci gde sam ja ponosan na sebe ali je ovo siguno jedan od takvih trenutaka. A kako i da ne budem nakon 9h 34m provedenih na motoru i 860km. Parkiram motor i dolazim do recepcije. Vidi ovi znaju Engleski sad je lakse posto mi istekla pretplata za “google translate’’. Krecem ja da se cenkam sa baticom i uspem u tome usmeto za 2500din ja dobijem sobu za 2000din, i to 300m od centra, vido sam na mapi gde je centar pa znam koliko je daleko Ja baja u centru meni nepoznatog grada pa se pravim vazan, da nema interneta ne bih smeo da mrdnem Ulazim u sobu ostavljam stvari, tusiram se, i idem napolje da pojedem nesto slatko….ali pre toga da se obidje jedna od najvecih plavih dzamija na svetu. Tu je slika Dzamije ali je tu i slika moje poslastice, sa njima se nisam bas razumeo pa sam dobio i vise nego sto treba Vec je to bilo oko 22h vreme i bilo je i vreme da se vratim u hotel, ali ne zbog spavanja nego kuda sutra nazad ? Mora preko Instambula, greota da se zaobidje takav grad ma koliko god imao malo vremena za razlgledanje makar doci do njega i prenociti. Uz par waypointa i opcije avoid highway ruta je kreirana (oko 450km ), ali u turskoj je i magistrala kao highway samo nije pravo Laku noc.

3.dan Bergama-Kusadasi Budim se…10h.. Planirao sam da se probudim u 7h ujutru da bih izbegao guzvu medjutim ‘’umor’’ je produzio spavanje Pakujem opremu koju sam predhodno vece razbacao jer sam jedva cekao da odem na veceru i baklave. Izlazim ispred hotela dolazim do parkinga, covek jos tu, iste papuce iste carape… super ovaj je stvarno cuvao motor za 2e Pakujem opremu na motor, mazem lanac i krecem. Gledam u Garmin – trazim way point do Kusadasija, pise jos 210km. Verovatno necu ni praviti pauzu.Rezervoar je napunjen do cepa pre nego sto sam stigao u hotel dan pre. Vozim lagao ne zurim, kratka kilometraza, temperatura neverovatnih 41h na satu ali nema veze mala kilometraza pa se nadam da mi nece smetati. Izmir izbegavam u sirokom luku i hvatam obilaznicu. Inace pogled sa periferije na grad je jako lep, nisam mogao da stanem jer je svuda zaustavna traka, da ne rizikujem nista zbog par slika,jako velika guzva i turci ne obracaju paznju na takve stvari. Imao sam gopro kod sebe ali sam predhodno vece zab da stavim na punjac, a inace ga drzim u tank torti ili u dzepu , imam neki drzac i kada hocu da snimi pritisnem dugme i izvadim iz dzepa ili tank torbe, usporim malo i snimam. Ipak nakon Izmira pravim jednu kratku pauzu za kafu i vodu. Bio sam u prednosti sa vremenom u odnosu na hotel pa sam zbog toga i stao. Slucajno ugledam Aru u kavezu, jurim vec duze vreme da kupim tog papagaja ali se tesko nalazi, ptice inace jako volim a posebno ovu vrstu. Toliko je umiljat da mi je pauza trajala pola sata. Vise slika imam sa njim nego sa celog putovanja. Krecem dalje. Iako sam u obilaznicni vozi se u koloni. 50km pre Kusadasija put planinski, 4 trake, asfalt sto mi zovemo “smirgla”, jako lep put za sam zavrsetak moje voznje…..za sada I evo me, ispred hotela…. Masa ljudi sa torbama ko da ceka mene… ne ljudi ja sam poranio za hotel a stigao na vreme,agencija je to razumecete ( usli smo u sobe tek oko 17h) Sta sam prvo uradio kad sam sisao sa motora? poljubio Garmin i podmazao lanac. Naravno javio mojima da sam stigao tu krece moj odmor od 10dana. Tacno 1250km kilometara od Knjazevca. Moram da priznam da sam imao jaku veliku tremu pre pocetka puta, zato sto putujem potpuno sam, najvise me mucila temperatura, ali je fizicka snaga presudila. Parkiram motor ispred hotela i pokrivam ga ciradom. Mala pauza u Kusadasiju… Vec prve noci nisam mogao da spavam, kroz glavu mi prolazi kojim putem nazad, necu da to bude isti put…Reko ajde da se opustim jedno 7,8 dana pa cu onda razmisljati. Tako je i bilo, motor sam palio samo kad je bas trebalo da se ode malo dalje iz grada na neku plazu i nista drugo… Dane provedene u Kusadasiju necu opisivati u ovom putopisu, da Vas ne zamaram sa tim. Prodjose jedno 5 dana, mislim se u sebi ma nisam ja za more, hocu nazad, ne zato sto me smorilo nego mi se vise vozi nego uziva na plazi. Razmisljam kuda nazad, jer sam bio kratak sa danima odmora a isto tako sam hteo da imam 2 dana vise za voznju jer ne znam sta me ceka i koliko mi treba. Dodjem na ideju da odem do Ankare. Zasto bas Ankara? Nikada necu imati odogovor na to pitanje, mozda sam je sanjao, pojma nemam… Posto laptop nisam imao kod sebe uzimam uzimam garmin i iscrtavam rutu na licu mesta, malo google maps i eto je. Kliknem na route information pise 850km, od toga mozda 100km autoputa, sve ostalo vidim neke magistrale, planine, sve za mene naravno nepoznato. Razmisljam se da nije mnogo? Svi bi rekli mnogo je i ja se slazem…nemam objasnjenje zasto ovoliko, ali imam od svoje reakcije… ( citati u nastavku kod sledeceg dana Dan pre polaska krenem motorom do centra da kupim poklone, bez kacige ( nije za pohvalu,ali su se svi vozili tako po gradu pa reko mogu valjda i ja) cujem rotaciju iza mene, pretice me policajac na motoru i daje mi znak da se parkiram. Gledam njega vozi Tracera isto godiste. Pokazuje on meni na auspuh, ja se pravim lud. P.S U pitanju je akrapovic full system bez DB kilera. – Kaze on muffle, muffle… Ja se opet pravim lud i pokusavam da pricam sa njim medjutim engleski naravno slabo. Pale se telefoni i prelazi se na “google translate” kao jedini moguci vid komunikacije izmedju nas dvojice Napisa on meni, “ sa ovakvim auspuhom ne mozes da vozis i motor moramo da odvezemo na vandredni tehnicki pregled i ostaje oko 5 dana kod nas”. Ne mogu da kazem da nisam progutao knedlu, srce mi je stalo, bukvalno sam dobio ‘’rupe’’’ u glavi od trenutnog stresa koji uopste nije bio naivan. Medjutim bio sam smiren, nije primetio nervozu kod mene… u tom trenutku dolazi jos jedan kolega na motoru, reko gotovo ovaj sad sedi na moj motor i vozi ga Kolega vadi svoj telefon, drugi policaja kaze meni da upalim motor, ja u tom trenutku ga prebacujem na RAIN (slabije prima gas u tom rezimu) gde on to naravno ne primecuje i krece da ga turira a kolega snima, da li su snimali zbog njih ili zbog dokaza nekog, pojma nemam…. Nakon toga traje ubedjivanje toliko dugo morao sam da platim pretplatu za google translate Samo sam u jednom trenutku cuo pay penalty, eto ga osmeh… reko da prijatelju odmah da platim pa da idem sutra za Srbiju. Otvara on top case, kad unutra fiskalna kasa,molim lepo… Kuca on nesto tamo izadje papir na njemu racun od 110e, reko dobro je. Pitam ga gde da platim, i okrecem se iza sebe i krecem ga banci, kaze on ey ey ey, no need, you need to pay on border. Na kraj smo se i pozdravili, sa recenicom “ please go slowly my friend” nisam ni prelazio 2000rpm u gradu ali dzabe kad se cuje. Naravno moja je greska sto nisam imao DB kod sebe koji i ne zauzima mnogo mesta. Nakon toga sam razgovarao sa vodicem koji radi tu vec 15 godina i koji kaze da bi mozda i uzeli motor ali bi ga sutra vratili posto bi odmah platio kaznu. Ali…mene je taj dogadjaj totalno izbacio iz takta dan pre polaska. Da li sada da idem uopste za Ankaru? Ili jednostavno da sto pre odem kuci, sta ako me opet zaustave, a treba proci kroz Ankaru, pa posle verovatno Istanbul itd… Ma djavo mi ne da mira i ne odustajem, ne menjam nista pa sta mi bog da :) Kupio sam Tursku karticu sa 20gb intentera posto roming ni za pozive nisam imao, da u svakom trenutku budem dostupan preko interneta. Ovo je link danasnje kratke rute: https://www.google.com/maps/d/u/0/edit?mid=1x7W1WpvSdBOU_VIQ2-ix9vycrv9uJgZH&usp=sharing I naravno tu je "relive" https://www.relive.cc/view/vRO7VQeZryv

Da, ceo dan ne jedem, ali stvarno nisam gladan, jos kad je vruce meni najvise prija voda i kafa... Ne nozes voziti 700km i da jedes... Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

2.dan Sofia – Bergama Ustajem u 7, ne jedem nista samo casa vode, oblacim opremu, mazem lanac na motoru i krecem. Vozim magistralom u pravcu Plovdiva, na putu nigde nikog, temperatura normalna, kad kazem normalna mislim da ne prelazi preko 30 stepeni [emoji4]Gledam da sto vise predjem dok sam na motoru sa sto manje pauza, to fakticki znaci dok se rezervoar ne isprazni ne silazim sa motora, oko 2.5h sata voznje sa prosecnom brzinom od oko 100-110kmh. Prvu pauzu pravim u mestu Harmanli. , 250km od Sofije a oko 50km od Turske granice. Pijem kafu i vodu i pravim pauzu oko 10ak minuta. Mazem lanac i nastavljam dalje ka granici. Nakon kratke voznje ugledam crvenu zastavu, visoko podignuta pored dzamije, jako lep prizor… granica…svi prilazi salterima puni, kolone po 300m, na satu 38 stepeni. Priblizavam se polako, na jedno 60-70m od saltera gasim motor, silazim sa motora i krecem da ga guram do saltera, pravim se fin. Dolazi policajac kod mene, PCR,PCR… evo ti PCR sta si navalio [emoji4] Predajem pasos i saobracajnu u drugom delu saltera, gleda me on kaze “green card” , ja se pravim lud, pa se setim da sam zaboravio da izvadim… nemas, ok vidis onu zgradu, idi tamo i izvadis zeleni karton. Tamo redovi… krece ono najgore kod nas, cekanje u redu po suncu u punoj opremi [emoji4] Dodjem ja na red, kaze on meni Filip(moj bata), reko nije Filip , Stefan… pa motor se vodi na Filipa, imas li ovlascenje, nemam, onda ne moze… 10min sam ga molio i na kraj se covek smilovao i napravio mi zeleni karton. Sav srecan se vracam na salter overajaju mi to i krecem, gde krecem… ne znam gledam u Garmin i vozim. Turska magistrala: 4 trake, jako duge krivine, lepo za voznju, jako je tesko voziti po ogranicenju jer vas Turci preticu, dosta brzo voze. Nakon 50km zaostavlja me policija, reko kad pre “over speed” [emoji4]gleda on saobracajnu, kuca na tabletu, kaze parkiraj se sa strane. Ja na ensgleskom on me gleda, nista mu nije jasno sta ga pitam…nakon 10 minuta kucanja provere ne znam ni ja sta vrati on meni saobracajnu i kaze GO, ni dan danas ne znam sta je hteo. Nastavljam put i pravim pauzu (u daljem tesktu rec pauza snaci: kafa, voda, odmor do max 10min.) na 150km od Granice u mestu Bahcekoy, koji je i na 100km od trajekta koji se nalazi u mestu KIlitibahir. Ovde sam vec na oko 520km od Sofije, osecam da sam umoran, vise manje zbog same temperature koja od pola Bugarske ne pada ispod 32-35 stepeni na satu. Kada sam pravio rutu odlucio sam se na tu varijantu, preko Canakale za Kusadasi…da izbegnem autoput kroz Istanbul a isto tako i ne znam kakkav je tamo saobracaj pa da ne gubim vreme. Na pauzi dok pijem kafu i vodu razmisljam da mozda prespavam u Canakale, i da sutra dan nastavim put za Kusadasi, ajde prvo da ja stignem na Trajekt pa cu videti kakva je situacija. Na putu do Canakale primecuje mrlje na kolotrazima asfalta, mislim se od cega li je, stanem, pogledam shvatim da je to od guma jer su vrucine jako velike i bukvlano guma ostavlja trag na asfaltu [emoji4]reko super, samo da nije ulje [emoji4] Sve se vozi pored mora, Turci trenutno prave most koji spaja ta dva poluostvra, mora sam da zastanem i da uzivam, ima veze sa mojom strukom, profesionalna deformacija [emoji4] Stizem na trajekt mesto Kilibahir , naravno kolone vozila ali za motore uvek ima mesta. Placam nesto smesno, cini mi se da je bilo oko 500din tako nesto. Penjem se na trajekt gledam grad preko puta nigde kraja, mora da je Canakale [emoji4] Stize trajekt na obalu, otvara se rampa, gas [emoji4] 100km pre trajekta razmisljam da spavam, ma kakvo spavanje, udario me neki adrenalin , neki strah pojma nemam nisam vise umoran, vozim ja ipak dalje [emoji4] Stizem do Erdemit-a, trenutno 660km od Sofije, gorivo puni, i naravno kafa i voda. Mokar ceo, tumperatura i dalje visoka, cipele gore, u nekom trenutnu razmisljam za motor da se on ne pregreje, ali temp motora nije prelazila 80-82 stepeni. E sad vec u ovom trenutku razmisljam da bih za jedno 100km trebao da parkiram motor i da odmorim. U tom trenutku ne znam gde, samo pratim put pa cu videti. Mozda ste primetili roze krpu u tank torbi u prednjem dzepu imam. Tu foru sam ukrao od mog brata Sandikija (ne za roze boju nego za ucinak krpe), veliki pozdrav za njega. Kupis dobru magicnu krpu, nakvasis malo iscedi i drzis tu, kad se vizir uprlja od buba ili bilo cega vadis brises za sekund i vracas, vizir se susi bukvalno za 2 sekunde jer ste u pokretu [emoji4] Vozim i nakon 80km vec nije vise to to, vreme je da se stane, gledam u navigaciju, reko daj neki veci grad, ne znam gde sam…vidim ja pise Bergama, ajde reko tu cu, ulazim u grad, stanem na parking, otvorim Booking i trazim smestaj. Ali ne rezervisem nego gledam gde su lokacije, jer Turci vole da se cenkaju pa cemo se lako dogovriti za cenu [emoji4] Prvi put u tog gradu pa mi je svejedno gde sam [emoji4]Nadjoh hotel, ja do recepcije kad eto krece cenkanje, nadjemo se mi na 2200din sa doruckom, ali ne mogu da joj objasnim da necu dorucak hocu da platim manje jer ne jedem kada vozim, ne vredi oborili je na Engleskom jeziku u srednjoj skoli, ali bitno je kad je "money" u pitanju da zna da se cenka [emoji4] Pitam ja za parking kaze ona ima tu pored hotela. Covek otvorio garazu i tako naplacuje parking, sedi tu i cuva, koliko parking druze kaze 1e, ovaj izgleda da je pao iz matematike, evo tebi druze 2e a da ti moped cuvas kako treba. Njegov osmeh mi je ulio poverenje [emoji4] Ulazim u sobu, bacam one stvari, rasremam se tusiram i pravac na veceru, naravno dupli giros sa njihovim zacinima , i nakon toga jedno 10ak baklava. Baklave nisam ni stigao da slikam jer sam do hotela pola pojeo [emoji4], neke sa pistacima, sacuvaj boze koliko su dobre. Ne znam da li sam vise srecan sto sam jeo ili sto sam tu gde sam, osecaj neverovatan, 750km od Sofije, putem koji samo Garmin zna [emoji4]dobro sam iscrtao, za sada [emoji4] Evo linka danasnje rute: https://www.google.com/maps/d/u/0/edit?hl=sr&hl=sr&mid=1JU_ll4ALDLuH4TgA9jzLgGSSL0DN6L7I&ll=40.81382334827408%2C25.320957500000013&z=7 Ovde mozete da vidite kako je sve to izgledalo preko aplikacije "Relive" https://www.relive.cc/view/v7O9DQyEBQv Vidimo se uskoro...

1. dan Knjazevac – Sofia Krenuo sam iz Knjazevca oko 19h preko Pirota pa za Sofiju, put do Pirota je super za voznju cak i u nocnim uslovima , prva kafa u Pirotu a zatim nastavak ka granici. Od Pirota autoputem do granice. Na granici naravno guzva, ali ja uvek kada dodjem na granicu stanem 3,4 vozila iza saltera, pitam iza sebe “majstore jel moze” , “moze brate teraj” i onda tako dodjem na pasosku kontrolu za 5min. Zasto ovo pricam…ako motorom dodjete direktno iza jednog vozila kod saltera moze da se desi da vas policajac/carinik vrati, jer bude besan ako je neko bahat, pricam iz iskustva Srpsku granicu prelazim normalnu kao i Bugarsku uz prisustvo vazeceg PCR testa :). Nakon granice radovi na putu, guzve velike, opterecen saobracaj do Sofije, vozim lagano bez zurbe i stizem u Sofiju. Parkiram motor i idem u sobu da odmaram. Nisam hteo da vozim nocu, zato sam napravio ovu kratku rutu izmedju Knjazevca i Sofije i da bih se oslobodio jedne granice po danu, jer sam ocekivao velike vrucine.

Zove mene brat iz Beca, kaze jel hoces da ides na more. Razmisljam, reko sto da ne. Sta si planirao, kaze on Turska, Kusadasi. Sta kako, kojim prevozom “pa vidi ja sam planirao da idemo autobusom” Mislim se ja u autobusu mi muka, avionom ne idem plasim se letenja, i sta preostaje- MOTOR I tako ja dodjem na ideju da napravim jednu turu do Kusadasija. Aranzman smo uplatili dva meseca pre polaska, 9 nocenja polupansion, tako da je oko smestaja nije bilo mnogo polemike, meni je samo preostalo da se organizujem za taj put, da napravim rutu, sta poneti itd ali krenucu od samog pocetka. Ajde da krenemo od same rute… Dva meseca pre puta kupim navigaciju, kaze meni moj brat Ogi iz Bele Crkve, “Oces da prodas kacigu,ja imao neki krs kacigu LS2 sa komunikacijom, reko ocu Daj ti meni kacigu sa komunikacijom ja tebi Garmin” , mislim se, koj ce mi… gde ja to pa idem daleko pa mi treba… i tako ja stavim Garmin 395lm. Pogledam par tutorijala na YT, uradim update mapa da ne lazem to je trajalo jedno 2h, a zatim krenem da ucim kako se radi crtanje/rutiranje u BaseCamp-u. Gledao sam da izbegnem autoput koliko sam mogao. Nisam hteo da idem preko Grcke zato sto su neki prelazi bili zatvoreni pa sam odlucio da to bude preko Bugarske i ulazim direktno u Tursku. Gledam google earth, gledam google maps, klikces ne znas sta te ceka a neces autoput, pa vise manje na srecu. Dosta waypoint a , gustih, zasto? Da ako skrenem sa puta da mogu da ga “skip-ujem” a isto tako da uradim “re-route” da mi sa prekalkulise rutu od tog mesta gde se nalazim a da nisam na postojecoj ruti. Ruta glasi ovako: Knjazevac – Sofia – Canakale – Kusadasi Na ovom linku mozete videti rutu, ali kao sto mozete videti put vodi od Sofije do Bergame pa zatim do Kusadasi, u daljem putopisu cu objasniti i zasto je tako ispalo.https://www.google.com/maps/d/u/0/edit?hl=sr&hl=sr&mid=1tSef5K80tEHS8OUNmH8iZWwxg4MkcfMD&ll=40.372079848442326%2C21.442592203125&z=7 Ajde sad da pricamo malo o motoru koji je glavni i odgovorni za ovaj put Yamaha Tracer MT09 , 2017god, na satu pre puta bilo blizu 47000km, Gume stavljene pre 1000km Metzelder roadtec SE01, po preporuci Rajka i Vlajka, uvek vozim iza njih pa im verujem,pozdrav za njih, ako citaju ovaj putopis nece mi zameriti. Na motoru je ove godine promenjeno komplet vesanje napred i nazad (sport/touring kombinacija), Bitubo by Mototek. Taman je ovo test voznja ‘’crveni’’ feder . Spomenuo sam vesanje ali cu o tome pricati na kraju putopisa, tj nakon povratka kuci. Motor se odrzava redovno i u svakom trenutku je spreman da krene na bilo koji put. Sto se tice same opreme, s obzirom da sam skoro prodao bocne kofere nisam mogao mnogo da se “bahatim” sa stvarima, nego sam ostao samo na top case od 42l i dve repne torbe od po 30l. Naravno, prvo i osnovno sto sam morao da spakujem je moja i oprema za motor. Kad kazem moja oprema mislim na kisno odelo, termo postavu, dva para aktivnog vesa ( letnjeg naravno . Oprema za motor: set za reparaciju guma sa kompresorom i lepkom, set nekih inbus kljuceva, sprej za lanac, cerada. Onoliko koliko je ostalo mesta spakovao sam svoje licne stvari. PCR spreman ,Dunav osiguranje zdravstveno takodje, za motor nisam dobio nista jer AMSS ne podrzava Azijski deo Sledi uskoro nastavak po danima…

Komunikacija interphone f4mc u ispravnom stanju 50e Marko 0631060232

Kaciga u top stanju, nosena jednu sezonu. Uz nju ide i komunikacija Interphone f4mc. 300e Marko 0631060232

alpinestar 100e Held 60e

Alpinestar sport touring cizma u odlicnom stanju malo nosena, br 41 Held cizma stanje kao sa slike, broj 41 Sve ukupno 170e, moze i posebno cena po dogovoru. Nikola 0628521531

Prodato Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

nova cena 200e, sve komplet!!!!

300e sve komplet!!! RST R16 odelo, u kompletu ide: 1. Jakna impregnirana koza, full protektori, lednji, ramena, laktovi, broj Uk 48, EU 58, nigde osteceno. 2. Pantalone, impregnirana koza, protektori na kolenima i bokovima, UK 36, EU 46, nigde ostecene 3. Cipele RST, broj 44, ostecene samo od voznje, nigde pocepane full stanje Nikad padano sa odelom, ja sam ga kupio novom pre dve godine, nosio jedno 6,7 puta, zaista mi vise nije potrebno Osoba na slici ima 106kg/183cm Stefan 0691081989 Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Ovaj sam porucio danas treba da stigne, velicina 16x15x6 Zlu ne trebalo ali moram da imam za svaki slucaj posto idem za Tursku sam Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Ma imam onaj nastavak za akumulator pa ide direktno na njega Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Preko 5000din je sada taj konpresor, mislio sam ako ima neko da ponudicnesto polovno za oko 30ak eur Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Kupujem mini kopresor za gume koji se priključuje na 12V Hitno Stefan 0691081989 Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Ima u loisu pa cu poruciti Jos nesto koje sve Garmin zumo navigacije pašu na ovakav punjač? Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Rasturim deo iza pina? Jel moze WD sprejom ili sa necim drugim da se podmaze? Ako treba da se menja opruga gde mogu da je nadjem? Da ne budr rasturio a nemam kod sebe Sent from my ELE-L29 using Tapatalk

Kupujem garmin zumo 390 punjac ili od nekog drugog koji se hvata, imam problem prekida mi u toku voznju, posto se iglica kao sto je prikazano na slici nekad vrati a nekad ne. Stefan 0691081989 Sent from my ELE-L29 using Tapatalk