Posle par dana suncanja i brckanja u Nei Poriju svanuo je i 25. Jun i vreme da se krece na 3. etapu puta. Odluka pada da do Soluna idem lokalnim putevima kroz naseljena mesta... Pokret oko 8h ujutru i lagano uz more grabim ka Solunu... Pred ulazak u Solun stajem u neki trzni centar da kupim nastavke za GoPro kameru koje nisam poneo iz Beograda...pronasao dodatke i potrosio neplaniranih 30e za celo pakovanje dodatka i dzidza-bidza...U povratku sam bio laksi za jedan ranac, jer sam nepotrebne i prljave stvari strpao kod Zivote u auto.. Na setalistu kod kule u Solunu se nalazim sa ekipom iz Nei Porija i idemo negde na kafu. Fakultativno razgledanje Soluna, odlazak u crkvu Sv. Dimitrija pa pravac Zejtinlik. Tamo nas docekuje deda Djordje i njegova supruga... Bio sam nekoliko puta tamo i svaki put mi je osecaj kao da idem prvi put. Nakon toga opet malo setnje po Solunu i odluka pada da sledeci chekpoint bude Gevgelija. Preko kolege dobijam preporuke za hotel Ashikot (mislim da je 10e prenociste) hotel nista spec ali za nase bajkerske potrebe top.. Udoban krevet, topla voda, dobar wi-fi i dvoriste iza objekta gde se moze popiyi pivo sa drugarima. Raspitujemo se kod gazde gde je dobra klopa i on kaze 50m preko puta.. Restoran Idila. Klopa fantasticna, cene vise nego povoljne.. I preporuka za pivo Zlaten Dab. Posle klope obilazak Gevgelije... Nazad u hotel i Shlafen... Da se napune baterije za 4. etapu puta Gevgelija-Vranje.

Hvala na savetu.. To je bilo tada, sto upravo rece.. Adrenalin.. Uzbudjenje... I naravno svaki dobar savet ne skodi .

Svanuo je 21.jun i vreme je za drugu etapu puta. Ustajem malo kasnije, pijem kafu doruckujem, jos malo pricam sa rodjakom i u 11h pokrecem ljutu masinu od 12+1 hp .. Polako izlazim iz Vranja i odlucim usput da put do granicnog prelaza Presevo nastavim lokalnim putevima kroz Albanska sela. Put je osrednjeg kvaliteta na kome ima mnogo rizle, i ovog puta moram da pohvalim Michelin City Grip gume koje nisu mrdnule sa asfalta.. uskoro prolazim Bujanovac, jos par sela i vec sam na granicnom prelazu. Bilo je nekoliko vozila ispred mene, kad sam primetio da mi carinik mase (u fazonu sta cekas, prolazi).. Cekiram se i pravac prelaz Tabanovce. Tu me opkoljava grupa milicajaca i carinika kad su videli Bg tablice i postavljaju mi 1000 pitanja, koliko moze da ide, koliko trosi, ides iz Beograda, svaka cast... Odusevljeni i oni a i ja.. Dobijem limenku ladnog Pepsija i pozeleli su mi srecan put .. Ovde se prvi put ukljucujem na autoput i dalje ka Kumanovu nastavljam krstarecom brzinom 90-100km/h.Prolazim Kumanovo i stajem na Lukoil pumpi da sipam gorivo i napravim kratku pauzu. Ubrzo krecem dalje i prolazim Skopje, prolazim sve tri naplatne rampe u Makedoniji i posle trece stajem na Makpetrol benzinsku pumpu da pojedem sladoled ... Video sam negde oko Vranja frikomov bilbord i od tad mi je sladoled u glavi .. Kratka pauza za osvezenje i relaksaciju gluteusa i onda nastavljam dalje do Demir Kapije gde se odvajam sa autoputa i dalje nastavljam starim putem niz kanjon reke Vardar. Opet ista prica, osecaj kao da vozim putem duhova, nigde saobracaja... Samo priroda, PCX i ja... Stizem do odmorista Belov 13 gde sam odlucio da naprvim duzu pauzu... Narucim kafu i kiselu i tako mozak na off jedno pola sata. Kada je doslo vreme da se plati ja vadim karticu kad ono nemaju terminal (A ni Denara u dzepu). Kaze meni konobara sreken pat i vidimo se u pavratku. Castio me covek. Krecem dalje i prolazim sva ona mesta sa cudnim imenima Prdejci, Mrzenci i sl. I uskoro stizem u Gevgeliju na granicni prelaz Tabanovce-Evzoni....brzo sam obavio formalnosti i kalimera braco Grci. Svake godine sa porodicom planiram da obidjem memorijalni park posvecen proboju Solunskog fronta koji se nalazi sa desne strane nekih 10 tak km od granice, i uvek "nismo" imali vremena za to... E pa sada sam imao svo vreme ovoga sveta i cim sam ga spazio, skrecem sa puta krenuvsi da odam pocast svim onim palim borcima na ovom polju u 1 svetskom ratu. Popeo se uz stepenice i gore seo na klupu i 15-tominutnim cutanjem sam im odao postu, gledajuci u ono siroko polje gde su se te bitke vodile inkaonda sam mogao da osetim svu tu muku. Nastavljam polako dalje i dolazim do one cuvene raskrsnice gde pokojni Mirko Alavirovic kaze da se obrati paznja i da svi koji idu na Halkidiki prelaze preko nadvoznjaka a svi koji idu u Olimpijsku regiju i na Krf da se odvoje desno... Ja se odvajam desno jer je moj cilj Neoi Poroi... Vozim tako jos nekih 50 tak km i pravim pauzu u odmaralistu Olympus Plaza da rucam veceru jer je vec skoro 19h po lokalnom vremenu, a mene jos drzi onaj sladoled. Zavrsio pauzu, prolazim Katerini, Skotinu, Platamon i posle tunela se iskljucujem za Neoi Poroi. Ulazim u mesto i trazim adresu na kojoj je moj drug Zivota, tacnije trazim belu Daciu Logan sa Bg tablicama .. U 20h po lokalnom vremenu sam stigao na odrediste.. Zivota sav srecan sto sam stigao ziv i zdrav vadi rakiju iz leda, sece neku prsutu i kako se kod nas valja "da se prekrstimo i nazdravimo za dobrodoslicu".

Odluku da krenem u Grcku sam doneo 19. Juna oko 23h. Trebao sam da idem 20. Juna u Moldaviju na neko takmicenje iz orijentiringa, ali sam odustao u poslednji cas, shvatajuci da cu na ovom putovanju bolje upoznati samoga sebe. Svanuo je 20. Jun.. Ustajem oko 5 ujutru... Pakujem u dva ranca najosnovnije stvari i krecem na posao. Pitao sam sefa da izadjem malo ranije sa posla a to je bilo u 13h i dobio odobrenje.. Pokret iz Bataje u 13h...preko Pupinovog mosta pravac Pancevo gde stajem na prvu pumpu da napojim magare i okrepim se jednom kokiskom.. Nastavljam dalje ka Kovinu... Posle Kovina prolazim Smederevo i nastavljam lokalnim putevima do Velike Plane gde pravim prvu pauzu od oko 30 min, da popijem kafu. Nakon toga nastavljam starim putem ka Jagodini koji je u paraleli sa autoputem, prolazim Jagodinu i nastavljam do Paracina preko Cuprije. U centru Paracina pravim pauzu od 1h i vreme je za rucak i osvezenje. Nakon okrepljenja sedam na magare i pravac Pojate. Cim sam prosao Pojate i one silose za stocnu hranu koji se mogu videti sa autoputa krece borba sa lokalnim putevim. Na toj ddeonici od Pojata do Deligrada sam morao da vozim bas oprezno i polako jer je put bio kao minsko polje... Udarna rupa do udarne rupe. Put na toj deonici bukvalno ide paralelno sa autoputem. Nastavljam dalje ka Aleksincu i Nisu. Na tom pitu u selu Gornja Toponica sam imao prvo prijatno iznenadjene. Stao sam na trenutak da pogledam mapu, i jedan deda iz dvorista dobacuje... Čičin oces da drmnes jednu ladnu sljivu da se osvezis.. Vidim da putujes iz Beograda po tablicama .. Zahvalih se dekici i rekoh moze jedna casa vode a rakiju cemo neki drugi put. Posle toga nastavljam ka Nisu i opet pauza od pola sata na Lukoil pumpi. Na pumpu sam stigao u 18 i 45h. Nakon okrepljenja nastavljam put lokalnim putevima kroz sela Malosiste, Doljevac, Kocane, Brestovac, Zivkovo i onda starom obilaznicom oko Leskovca. Pred ulazak u Grdelicu stajem pored puta da stavim zimski ulozak u jaknu. Bilo je vec 20h i pocelo da se smrkava a temperatura rapidno da opada. Nastavljam grdelickom klisurom gde me polako hvata i mrak ali sigurnim korakom grabim ka Vladicinom Hanu. Prolazim Predejane i Dzep i kao da vozim na putu duhova... Niko da me obidje i nikog u susret (ceo saobracaj se preselio na autoput). Prolazim Vladicin Han i nastavljam put ka Vranju kroz dobro poznata sela jer mi je majka iz tog kraja. I Vranje sam stigao oko 21 i 15h. I to mi je bila prva etapa puta. Slike u prilogu.

Ajde ovih dana cu malo detaljnije da opisem pustolovinu. Moram da napomenem da sam na put krenuo bez kompresora i seta za krpljenje guma. Jednostavno se prekrstio i krenuo (ili u prevodu budalu i Bog cuva ).

Imao sam ja raznih situacija sa Deltom u poslednjih par godina... Sve gluposti i da nepoveruje covek da kaljaju ugled za gluposti i sitnice... Ali to je duga prica... Tako da nisam ni pomislio da im reklamiram jer unapred znam odgovor. Dobijes kao 3 godine garancije za nov motor a prakticno ti nista nije u garanciji...kvacilo proklizava na 9 hiljada km ne spada u garanciju, kais lupa na 8 hiljada km i ne spada u garanciju...itd itd...

Nije mi tresao dok su ruke na kormanu.. Samo kada pustim ruke... Gume su bile balansirane ali sam isto imao Givi kofer... Ko ce ga znati.... Lepo sam se navozio sa njim i nisma imao problema...

Ja sam pretprosle godine sa PCX-om 125cc 2013 god. otisao u Nei Pori u Grcku i vratio se.. Tresao vec na 40kmh...i nikad nisam imao nikakvih problema... Pa niko od nas nece da vozi vez ruku..

Ma bila otvarana ambalaza... Nista nije pucalo.. Bilo mi je cudno sto je slinilo onako zatvoreno (pustalo malo ulja oko cepa). Kad sam odvrnuo onda mi je i bilo jasno zasto... Sledeci put Ipone 10w30 JASO T 903 MB... 800rsd po litru i ćao... Neko je nesto tu prčkao...

Ja je koristim vec 2 sezone i nemam nikakvih zamerki. Postava se lako skida, materijal prijatan. Skoro sam kupio FullFace kacigu MT Revenge 2 i ispade da je bucnija od EXO-920. Cak sam ugradio i Bluetooth komunikaciju. Za taj novac vise nego odlicna.

I meni isto trese oko 50kmh, gume isto Pirelli iz Brazila...trese bas kao na onom videu ali ja imam Givi kofer pa mozda i zbog toga. Inace da se pozalim na "Original" ulje kupljeno u Delti na NBG... Posle kupovine onako je slinilo oko cepa, kada sam odvrnuo cep ova alu folija je pocepana... (dal' sipaju iz bureta u praznu ambalazu ili sta rade pitaj boga). Na sitnicama se brukaju.

Ma sve je top... Posle dve Honde PCX 125cc ovo je prava mera... (za sada). Nisam nikada vozio ozbiljne motore. Ali za gradsko-prigradsku voznju preporuka... Danas na autoputu 140 bez problema...(po satu, GPS je verovatno 130).

Evo nekoliko fotki sa danasnje voznje do Starih Banovaca.... U povratku je drugar primetio da mi je guma malo meksa od njegove. Pravac pumpa i provera pritiska kad ono medjutim 0.9 bar.. i onda uocim posetioca... Sta je pametno činiti..(čep, vulkaniziranje ili... Ne bih bas kupovao novu ako ne moram) A sto se tice velicine ja sam 178/88 i taman je...

Rešeni i papiri.... Jutros preuzet i testiran po kiši ceo dan... Prvi utisci su .

4750e sa koferom. Tu smo se nasli. Kotektan prodavac. Cim malo otopli bice i slike.

Jos jedna Forza 300 2019 u drustvu..

Kafana Stanica Bibe sada upravo bio... Na putu V. Gradiste-Pozarevac... Rebarca na krompiru preporuka.... Porcija 420 rsd... Pivo 120 rsd.. Koka Kola 120 rsd.. Salate 200 rsd... Dobra hladovina... Pogaca gratis na racun kuce... Ambijent klasicna kafana pored puta... Osoblje izgubljeno ali ok.. Pakuju klopu za poneti... Moraju da se cimaju da bi dosli... Sve preporuke za klopu.

Da li je neko zainteresovan za avanturu pocetkom septembra... Vreme polaska fleksibilno.. Sve na 2 tocka dolazi u obzir. Zamisljena ruta je sledeca.. Bg... Stara Pazova.. Ruma... S. Mittovica.. Bijeljina... Tuzla... Kladanj... Sarajevo... Konjic.... Mostar... Dubrovnik... Trebinje.... Bileca... Tjentiste... Visegrad... Bajina Basta.... Debelo brdo...Valjevo...Lazarevac.. Bg... Ruta oko 1100 do 1200km.. Od mesta do mesta ima od 100 do 220 km... Ja licno idem skuterom Honda PCX 125cc, brzina 80 do 90kmh lagano... Sve je magistrala... Moze neko i sa ozbiljnim masinama ali da obeca da nece da juri preko 100kmh.. ;). Ako neko od forumasa zivi na ovoj ruti i zeleo bi da nas provede malo kroz svoj kraj bilo bi top. Za broj dana i smestaj bi se dogovarali naknadno.. Nije mi stran ni sator.

Moj PCX je na prodaju.... Na polovinim automobilima jedini crveni... Ima ih samo par kom.. 2013 god... Za ostalo se mozemo dogovarati... Sve je 1 kroz 1...odrzavan u Delti... Itd.. Itd....

Danas je povratak iz Nei Porija... Mali predah u Solunu... Odrediste Gevgelija.. Da se malo jede jagnjetina, popije koje Skopsko pivo i naspava... Pa sutra nastavljam do Vranja... Morao sam u Solunu da kupim ceo set nastavaka za GoPro ( 30e) zbog jednog dela... (kad je Konj zaboravio kuci pola stvari).. Ali bice i lepih snimaka...

Put prosao bez problema. Sem sto mi je dupe utrnulo , sve ostalo je bilo uzivanje... Krenuo sam iz Vranja u 11 sati a stigao u 19h po nasem..(20h po Grckom), sa nekoliko lepih pauza.

See me on Google Maps! Google Maps MAPS.APP.GOO.GL Visit Google Maps to check out my real-time location. With the... Belov 13... Koji sam konj, nosim GoPro ali sam. Zaboravio nastavak za kacenje na kacigu..

Idem u Nei Pori..Halkidiki damo bisao ceo, a u Nei Poriju mi je vec neko drustvo... Meni je ovo putovanje more....

Upravo pauza u Kumanovu na Lukoil pumpu.. Da napojim konja i osvezim sebe pa nastavljamo...

110kmh max.. 80-90kmh lagano krstari, bez naprezanja... Do Vranja sam isao lokalnim putevima rutom Kovin- Sd- V.Plana-Jagodina - Cuprija-Paracin-Razanj-Aleksinac-Nis- starim putem za Leskovac i posle starom obilaznicom ka Grdelici i kroz grdelicu za Vranje starim putem.. Put je dobrog kvaliteta osim negde izmedju Raznja i Aleksinca gde u deonici od par kilometara ima dosta udarnih rupa.. Na putu sam imao osecaj da sam solo, narocito kroz Grdelivku klisuru.. Nigse zive duse, svi koriste autoput... Krenuo u 13h iz Beograda... U 21h bio u Vranju sa 4 dobre pauze...