Imam ja na mom Go prou, sad kad smo se vracali i Cg. Celu deonicu sam snimio samo neznam dali moze sirov snimak onako da se okaci Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Posle kratkog predaha i osvezenja, moramo dalje, ceka nas granica, gde uvek treba ocekivati guzvu, ali pre toga stati jos jednom na pumpi nasuti gorivo boljeg kvaliteta i po povoljnijoj ceni. Prelaz Šepak, sa Bosanske, Trbusnica sa Srpske strane, guzva skoro uvek, zbog ovih svercera goriva koji spartaju po ceo dan, vrucina paklena, i dva po dva lagano, da obidjemo kolonu. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Vej je 9:00 sati vreme da se pakuje, i pozdravlja sa bakom i ovom nestvarnom prirodom, sto nam je izuzetno tesko palo. Svi bi ostali ovde bar jos jedan ceo dan ali dan odmice treba doci kuci. Sad predstoji put kroz sumu nekih 20-ak km i izlazimo na magistralu u Mrkaljima na par km pre Han- Pijeska. Plan je da doruckujemo na Han Pogledu, medjutim moj rodjeni stric zivi u Han Pijesku, i kad je cuo da je ekipa motorasa iz Bg bila u selu na nocenju, nema sanse da prodjemo da ne svratimo do njega na dorucak i kratko osvezenje. Ja isao prvi bas lagano kroz sumu, oni stalno zaostaju, zastajkuju, snimaju, slikaju, kaze ovo ovakvo jos nisu videli. Ja prosao 1000 puta pa mi to i ne izgleda bas tako[emoji28][emoji28][emoji28]. Osmesi na licu i kazu predivne uspomene. Nemam kud moram ih opet voditi gore da pecemo neko jagnje i to je najbolja jagnjetina sigurno na ovim prostorima, uz duzno postovanje ove na Jablanici. Moze kolega Stef da potvrdi ovo. Kod strica super sve, bas su se potrudili da nas docekaju, svaka cast i hvala jos jednom i ovim putem. Pricasmo o svemu i svacemu, ali uglavnom motori glavna tema. Pojedosmo, popismo i moramo dalje, Pijesak, Vlasenica, Zvornik, napamet znamo ja i Mare taj put, mogli bi vezanih ociju da odvezemo, mrxfon se nesto povampiri ( kaze cuva gume za Francusku), ja za njim i sletesmi u Vlasenicu i tu cekamo ekipu celu i spustamo do Zvornika gde idemo u Vidikovac, staro dobro mesto, provereno da predahnemo jer je sad vec pakao. Moj drug Oliver menadzer, sve na nivou, hvala Oli, preporuka za putnike namernike da svrate. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Selo malo planinsko sa rastrkanim kucama i okruzeno iskljucivo cetinarima. Priroda netaknuta, samo sto vise mladih jako slabo ima, samo su uglavnom stari ostali a ima i mnogo kuca koje su zatvorene. Ujutru ustajanje, kafa, caj, i pakovanje. Treci dan laganica, sve ukupno oko 300 km do kuce. Evo malo slika iz sela, drugari su odusevljeni i vec me vrbuju kad cemo ponovo gore da neko jagnjesce okrenemo.....[emoji4][emoji4][emoji4] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Ulazimo na taj novi auto put, lep, nov, nekih 20-ak km i desno iskljucenje za Sarajevo, pravo Zenica, idemo desno i cim udjosmo u grad stajemo na pumpi da sipamo skoro svi. Vec pada mrak, a po mraku i nije bas neko uzivanje voziti, pogotovo ne preko Romanije, gde postoji mogucnost da na putu bude svega i svacega, ali bukvalno. Prolazimo kroz grad i odvajamo se desno na tranzit za Pale i Jahorinu. Temperatura pala sigurno na 15-ak stepeni. Kakav prelazak sa 35 na 15, da se smrznes. Mare ide prvi ima dobre reflektore, kao da je dan[emoji23], ali smo usporili dobro, negde oko 60 na sat i lagano, imamo jos oko 100-ak km do odredista. Spustamo se do Podromanije, zastajemo na kratko, rastajemo se sa Djoletom ide za Loznicu ima neke svoje razloge, ok sretan put, cujemo se vidimo se, hvala na druzenju. Produzavamo laganim tempom do Rogatice gde stajemo na pumpi da se obezbedimo sa po nekoliko piva, jer nisam siguran u selu sta ima i koliko, ipak baka je sama gore od 90 godina, na 1300 m nadmorske visine. Red je kad dodjemo posle ovog dugog dana da bar popijemo neko ladno pivo pred spavanje. Iz Rogatice desno prema Borikama i dalje do sela, po mrklom mraku, uzanim krivudavim putem koji je samo meni poznat. Zato ja na celo kolone i lagano. I konacno u pola 12 stizemoooo. I da zadnjih 200 m off ponovo, ali u odnosu na onaj na vilusima ovaj je super. Uz mnogo sale na svaciji racun i po nekoliko piva, opijeni od ovog cistog planinskog vazduha vreme ici na spavanje. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Nzm, mozda Deki, ali ovaj put je bilo zaista za 10. Dali zato sto smo mi bili mnogo gladni ili je ona vrhunska, uglavnom za 15 min ovali bili prazni[emoji23][emoji23][emoji23] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Pa gladni dok nismo jeli, sad jos samo neko cebe onde na livadi i malo zaleci najbolje bi bilo. Ali od toga nema nista, mora se dalje mrak samo sto nije a mi smo tek na Jablanici, bar da je da prodjemo Sarajevo pa posle cemo lako preko Romanije poznat nam je put. Ovu deonicu osim Mrxfona i Djoleta uglavnom prvi put za nas ostale. Nema druge nego malo pojacati tempo, Mare napred, za njim Štef pa cemo mi lako. Konacno malo hladnije, nije vise onako pakleno i cini se temperatura pada velikom brzinom. Cesta dobra, predeli odlicni, lepih krivina, sve bih rekao potaman. Ivan sedlo, Bradina, Konjic, lepa li je ova Bosna majku mu mislim sam u sebi. Sve brdu pun gas, malo pojacan saobracaj ali imaju duple trake i sve je ok. Popesmo se pred Sarajevo zahladnelo je toliko da moramo stati na ulazu na onaj kratki auto put da se obucemo verovali ili ne. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Sad smo vec u debelom zaostatku, predstoji nam trka sa vremenom, i da sto duze prevalimo pre mraka. A o gladi da ne pricamo, kad smo jutros doruckovali na Ostrogu. Pozdravljamo se sa Mostarcima i dolinom Neretve, pun gas do Jablanice i dugo izcekivanog rucka, gde cemo kapiram da trazimo jedno omanje jagnje celo onako da nam donesu da ga raskupusamo. [emoji1][emoji1][emoji1]. Dolinom Neretve imamo nekih 40-ak km nestvarne prirode. Sto kaze Mare ovo ima samo u Švajcarskoj. Nema puno krivina, ali dobra cesta moze lepo da se ide, pojacavamo tempo, i dosta brzo stizemo na cuvenU Jablanicu. Kafana do kafane i s jedne i druge strane puta. Kaze onaj lik iz Mostara nemojte samo u prve a posle moze gde god sve je odlicno. I tako i bi, druga sa desne strane, parkiraj i idemo. Gospodjo, daj nam za nas 5 ovde jedno 2 kilice za pocetak, Urke covek koji osim cevapa nista drugo ne jede ( nezna sta valja), i nemanja koji je uzeo neku bosansku verziju karadjordjeve..... Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Neeeeee prevarili su me dok sam spavao, [emoji34][emoji34][emoji34][emoji34] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Posle kratkog osvezenja u Trebinju moramo dalje ipak ima danas jos dosta da se vozi. Rastajemo se sa Ivanom, on za Podgoricu a mi put Mostara i Sarajeva. Hvala na druzenju i srecan put pozelesmo jedan drugom i do ponovnog druzenja pozdrav. Put kroz lepa hercegovacka sela, puna kamenjara bese zaista solidan i osim sad vec velike vrucine bese zaista prijatno voziti. Plan je kratka kafica u Mostaru, pa na cuvenu janjetinu na Jablanici za rucak i za veceru stizemo do Rogatice odakle ima jos nekih 20-ak km do sela gde nam je drugo nocenje. No ne lezi vraze, da nebi bas sve bilo tako idealno, pobrinula se Urketova Kawa ( nece Honda), u jednom momentu vidim Urke i Vlada zaostaju, aj usporim malo, jednom drugi put, vidim da nesto nije kako treba. Kawa je pocela da stuca, gasi se, nece da vuce, i pitaj boga sta je. Do Ljubinja se nekako dovucemo, stanemo na pumpu aj malo da oladi, pa da probamo. Proveri on onako iz prve ruke neke stvari sta bi moglo biti, jer se onako iole razume u motore. Upali, proba ga Marko kaze moze sve ok. Aj dalje nekako, i jedno vreme bilo sve ok, medjutim opet poce da zeza sve ucestalije. Stani jednom drugi put, i nekako se dovucemo do Mostara. Tu stani nema druge da vidimo sta cemo i kako cemo. Ode Vlada tu da prozuji, navata nekog lika, neznam ni ja kako je nabasao na njega, njegov neki drugar radi neke motore navodno, aj da probamo onako iz prve ruke nesto sta bilo jer sad vec daleko odstupamo od planova i u skripcu smo debelom sa vremenom. Drugari ce mi pomoci zaboravio sam kako se zove taj decko, koji je uglavnom skinuo rezervoar, i filter pumpe odneli da izduvaju odakle je izterana neka ogromna prljavstina. I evo ih vracaju se , montiraj i vracaj nazad da se proba. Sve to traje, mi smo vec duga 3 sata u Mostaru, ali sta da se radi , nepredvidjena situacija, desava se. Sastavljaj, pali kawu, gas prima ne gasi se to je to bar za sad. Lafe koliko smo duzni? Nista kaze sretan vam put valja kaze coveku u nevolji pomoci. Ljudina nema sta i ovom prilikom ga puno pozdravljamo. Neka fotka zajednicka pre nego krenemo dalje. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Ustajemo u 5:30, po dogovoru, brzinsko spremanje i gas do gornjeg manastira na jutarnju liturgiju. Kolega sa foruma, Ivan 1605, novopeceni silveras pisao mi pre 2 meseca na pp, nesto u vezi silvera, imao neka pitanja, koliko sam znao i mogao pomogao sam naravno.Inace zivi u Podgorici, uzeo silvera preko Super Popa, Dare ga aervisirao i jedan bas bas dobar primerak. Ja mu reko da cu dolaziti dole i dogovorismo se da dodje do nas da se vidimo, upoznamo. Pita Ivance moze li sa nama do Trebinja, kaze nije bas nesto preterano iskusan. Nije nista sporno za toliko ako budes zaostajao ostace uvek neko nazad sa tobom, nebrini nista. Kad smo mi sisli ponovo u Kolibu na dorucak dodje Ivan, upoznasmo se, malo procaskasmo. Gledam ja motor, zezam ga, mogao bi on za dve god preci u moje vlasnistvo[emoji23][emoji23][emoji23]. Doslo vreme da se krene dalje, pozdravljamo ljubazno osoblje, pakujemo ate i jasemo lagano. Formiramo kolonu sad nas je 8 do Trebinja. Ivan isao iza mene, tako je izrazio zelju. Prolazimo Niksic i uz Viluse dobar put pun gas, vidim zaostaje, propustim ostale i ostanem nazad da ga sacekam i izpratim. Djole ostao zadnji, i pratio ga tako da nije bio sam nigde. Na Vilusima haos, radovi nekoliko km dignut asfalt skroz, nasipaju tucanik. Kao propustaju po malo nesto, mislim sam kuku majci gde cu ovde naterati motor, off najstrasniji. Ali nema druge, ili ostati ili lagano napred. Prasinu digli nevidi se nista. Svi kao po jajima samo nam se Nemanja onako cinicno smeje, kao evo sto sam ja uzeo Stroma[emoji23], on jedini ide bez problema, bolje da mi je neko samare nalupao nego sto sam morao tuda da prodjem. Uf i prodjosmo konacno. Odvajanje desno za Bilecu, pravo za Trebinje. Tu odvajamo desno, zastajemo na sekund, palim kameru, kazem Ivanu brate ovde idi nazad vozi u granicama svoje mogucnosti nemoj nas juriti, ovde moram malo dati gas, proato put je takav da te mami i jednostavno ti dozvoljava max opustenost i voznju kakvu samo pozeleti mozes, zbog toga smo i okrenuli na Bilecu i ako nam je bilo blize pravo u Trebinje. Krivina na krivinu, cesta savrsena, lezi silver kao u sini, nema greske. Miselinka me nikad nije izdala i kunem se u nju, od ivice do ivice i to je to, srce hoce da iskoci, tresem se ko p...... veverica[emoji23] od adrenalina. To je ukupno nekih 15-20km savrsenstva, vredelo je zbog ovoga krenuti na ovu stranu. Na par km pred granicu iza krivine policija. Svi u stranu, gde ste, sta ste, ko ste bla bla..... Djole ode napred, kolega par recenica i sretan put momci [emoji4][emoji4][emoji4]. Za koji min stize i Ivan i svi zajedno na granicu. Prelazimo u Bosnu bez vecih problema i guzve. Idemo levo za Trebinje, moto skup u toku jedan od najboljih sigurno na ovim prostorima. Ostajem nazad sa Ivanom i spustamo se vrlo brzo u grad sunca. Haos, vrucina, guzva, nikad vise motora i bajkera na jednom mestu. Pod platane u debelu ladovinu na osvezenje. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Plan je sledeci, skoro identicno kao prosle godine. Posto smo vozili ceo dan i prilicno smo umorni, a i naredna dva dana nas ceka isto tako, nebi bas spavali napolju, kako bi u principu trebalo. Spusticemo se do " Kolibe" Bogetici, u podnozju brda, na veceru i konak. Uzeli smo dvokrevetne sobe za prenociste i imali smo i dorucak ukljucen u cenu. Ujutru u pola 6 ustajanje, na jutarnju molitvu u manastir, pa se ponovo spustamo u Kolibu na dorucak, pakovanje i nastavljamo dalje. Koliba odlicna, sve kako treba za najiskreniju preporuku. Prijatno osoblje, cene korektne, klopa dobra, parking obezbedjen. Posle raspakivanja sisli na veceru i po neko pivo i to ni manje ni vise nego litarsko. Prijatna atmosfera, ekipa vrhunska, mnogo smeha i humora, svako je po malo dosao na red i bio meta svih ostalih[emoji23][emoji23][emoji23][emoji23]. Mrtvi umorni , punih stomaka i opijeni od nekog litarskog piva utonusmo u san, valja ujutru zorom ponovo na noge lagane. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Štef me smara vec godinu dana, jos od prosle god, video je neki putic na gugl mapi koji ide bas iz grada Niksica kroz neko zbunje, preko nekog brda, mali uzak putic, gotovo da i nema saobracaja tuda, i izlazi tamo negde na krivini ispod donjeg manastira. Mi smo toliko km do sad presli da nam je bitno samo sto pre da stignemo i raspakujemo se, nije uopste bitno kuda. Ali red je nasem debeljku da ispunimo zelju, ajde lave prvi mi te pratimo pa kuda god. I zaista bese lepo tuda proci, lep je pogled, sa brda se vidi onako sve lepo ko na dlanu sto bi se reklo. I brzo mi stizemo na tu krivinu i penjemo se gore onim dobro znanim, uzanim, vijugavim puticem. Stizemo do gornjeg manastira, parkiramo , skidamo vecinu stvari jer jos uvek jako toplo, i ako je skoro sunce na zalasku. Prijatno smo iznenadjeni jer nema guzve, ima ljudi ali nije to ni blizu ono sto smo zatekli prosle godine. Kako red i obicaji nalazu idemo da se poklonimo mostima Sv. Vasilija i jos po neki ritual da se obavi, svako ima nesto svoje, kako i sta treba. Posetili i manastirsku prodavnicu, red je i tu potrositi neki evro, valja se. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Ma Štef ga je jedini sacekivao a mi jok.....[emoji23][emoji23][emoji23] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Ceo put od Zabljaka, preko Šavnika pa sve do Niksica je zaista sjajan. Sve je u najboljem redu, prolazno vreme odlicno, 4 sata, stizemo u Niksic na dogovoreno mesto i ipak smo mi neocekivano pre njih stigli. Benziska pumpa Eko cini mi se u centru kod kruznog toka. Sjahasmo, raskomotismo se, sipamo ponovo skoro svi, da smo sad mirni do prelaska u Bosnu. Za nekih pola sata stizu i oni i cela ekipa na okupu. Srdacni pozdravi, puno smeha i humora, toga nikad ne manjka sa ovom ekipom i naravno zajednicko slikanje pred polazak do manastira Ostrog. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Polazimo sa Djutdjevica Tare, i pozivamo ekipu sa primorja da i oni lagano krenu kako bi se u neko priblizno vreme sastali u Niksicu na dogovorenom mestu. Idemo na Zabljak, put je dobar, vreme dobro, ima dosta serpentina, i nije mi bas nesto omiljena ta deonica, ali predeli su zaista nestvarni. Verovali ili ne, jos se bele vrhovi Durmitora od snega i ako je dole prilicno toplo. Evo malo slika iz Djoletove perspektive, deonica Zabljak i deo prema Šavniku. Štef napred a ja iza u retrovizoru[emoji16][emoji16][emoji16] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Doslo vreme da se krene dalje, spust sa Zlatibora do Kokinog Broda je fantazija, onako bas po mom ukusu rekao bi. Posto ja i Djole palimo kamere idemo nazad, Štef i Mare napred. Vreme pa gotovo idealno, sta reci, srce puno, osmeh od uva do uva. Kokin brod, Nova varos, Prijepolje, odlicno nema sta. Za tren oka na granicni prelaz Jabuka stigosmo i pustismo Djoleta napred, kao sluzbeno lice u slucaju da je guzva ili nesto bude sporno, mada nema sta sve po ps-u. Kad ono prijatno iznenadjenje za nas, par auta samo ispred, stanemo lepo u kolonu i bez bilo kakvih problema prodjemo, kako na Srpskoj tako i na Crnogorskoj strani. Samo smo na tren zastali da svi prodju i formirali opet kolonu. Sledece odrediste za predah Djurdjevica Tara. I ponovo uzivamo u ljepotama ovog kraja, kroz Pljevlja i dalje sve do Tare neznam sta je bolje, sume, livade, sela, sve kao iz najlepse bajke. Put fenomenalan, uzivancija, sve za 10. Prosto neznam gde da upalim kameru a gde da ugasim, a nemogu bas sve snimati. Pred Taru na 10-ak km neki radovi, grebani asvalt, tu uspori malo i evo nas na sledecem odredistu. Turisticki centar, kineza , japanaca, motorista sa svake strane rekao bi, dive se prirodnim lepotama cg. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Dok smo se mi pripremali i pakovali i pre podne vozili, ova druga troica su uzivali na moru, uz lepe poglede, ladno pivo i sve sto ide uz to. Da ubacimo neku fotku i sa plavog jadrana red bi bio. Zasluzili su, vozili i po kisi da bi imali taj ugodjaj. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

To je to, ok hvala Štef Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Vreme je da se krene dalje, Djole ce sigurno stici na Zlatibor pre nas, prvo krace mu je, ide iz Loznice preko Kadinjace i Uzica i eto ga, i jase paklenu masinu ( tracer 900), pored mrxfona sa FJR-om, najjaci u ovoj ekipi. Izlazimo na ibarsku, vreme lepo, sve toplije i toplije, nema mnogo guzve, i Štef pojacava tempo. Oni radovi sto su bili prosle god oko Čačka zavrseni, lagano prolazimo, ulazimo u Ovcarsko- Kablarsku i uzivamo u pogledu na jezero i lepim predelima oko nas. Sve kako treba, stizemo sa 5 min zakasnjenja na Zlatibor, NiS pumpa, Djole ceka ko zapeta puska, dosao mnogo ranije nego sto je planirao, odmorio malo. Srdacan pozdrav i svi zajedno nekoliko km dalje u Zorinu krcmu, na komplet lepinju, valja i nesto pojesti vec je 10 sati, kad smo krenuli u 6. Kod baba Zore sve provereno, bili prosle god, na istom mestu u isto vreme. Nema greske i ovaj put, pun pogodak. Zaboravih reci, pre dorucka tu na pumpi sipanje do cepa kad smo vec stali, da budemo mirni sa gorivom do Niksica, tako bi trebalo ako sve bude po protokolu. Honda trosila 4.25l na visini zadatka, ja zadovoljan. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

More su videla ova troica sto su otisla 2 dana ranije, to nije upisano na ruti, a Trebinje naravno svi zajedno. Sve ce biti dokumentovano i propraceno slikama, nema lazi nema prevare. Bilo kako bilo vreme je za pokret. Sedamo u sedlo, Štef napred, ja u sredini i Mare kulira nazad, po obicaju kad smo samo nas troica. Preko hladnjikave Avale lagano, put Mladenovca i Topole. Put koji vise svi napamet znamo i prava je uzivancija tuda voziti. Kod Ralje ide u susret crni Silver, moj brat po motoru Mare iz Sopota posao na posao, svira poznao nas i posle u poruci pozeleo srecan put, hvala Mare ziv bio. U Topoli vec prilicno otoplilo, ide Rudnik i jedna od najboljih deonica po meni trenutno u Srbiji uz naravno Zlatibor i Loznicu. Nema sta, krivina na krivinu skoro bez kocenja, solidan tempo nista ne forsiramo i stizemo naKotu 555, na prvu pauzu i predah uz kaficu i kiselu. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Ostadoh duzan screen shot rute na gugl mapi. Izvinjavam se. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Štef i ja se naazimo na Mol pumpi na plavom mostu, a Mare nas ceka kod 1000 ruza, spreman za poletanje. Sipamo do cepa i pokret ovaj vec ceka sigurno. Kolega Djole Lo, posto ide iz Loznice, treba da bude u pola 10 na Zlatiboru gde cemo se naci na pumpi NiS na ulazu kod kruznog toka. Stizemo a Mare vec ceka i gundja onako kako vec kasnimo, a mi stigli bas na vreme. Kako se mi skidamo, on vide majice na nama i uhvati se za glavu jaoooooo majica. Zaboravio. Kukuuuuu sta sad? Hoce da se vrati, gde je zemun polje, kad ces stici, nema veze, aj nek ti bude ovaj put nema druge. Nista bices crna ovca medju nama belim i to je to[emoji23][emoji23][emoji23]. I za kaznu ces ti slikati nas ostale u majicama[emoji23]. Naravno salimo se malo, nema puno vremena, nekoliko fotki i pokret. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Pripreme su lagano tekle svojim tokom, no dodje 1 maj i pocese kise da padaju, i padaju i padaju, tesko je bilo sastaviti 2 dana bez kise. Vec pocinjem da se brinem u upadam u depresiju sto se vremena tice. I dolazi kraj maja vreme i dalje kao da je novembar a ne maj. Vise niko nije optimista, svi su se smorili i gledamo i pratimo nece li se neki tracak nade pojaviti. I kao sto se nista u zivotu slucajno ne desava pa tako ni ovo, kada sam video na tipa 5 dana ranije da u cet staje kisa i krece stabilizacija vremena, nasoj sreci nije bilo kraja. Uzurbano se sve zavrsava, honda kod Satelisa na kontrolu u sitna crevca, kako on to samo zna i radi i ja samo da se spakujem i spreman. Kako nas dobri Urke ima kucu u Krasicima kod Tivta, izrazi zelju da ode dan ranije u zaliv, da prenoci i u petak se popne do Niksica kad mi naidjemo i da se tu sastanemo. I Vlada i Nemanja moji braca Pancevci izrazise zelju da mu se pridruze, no problemo sto kaze amerikano, samo gas i vidimo se po dogovoru u petak popodne u Niksicu. Na kraju su otisli cak u sredu, zinulo im du..e na slanu vodu i u sredu su otisli, i naravno dobrim delom vozili i po kisi, testirali malo kisna odela i tako to..... No sta su trazili to su i dobili i sta je tu je, niko im nije kriv. Ali uglavnom stigli uvece dole zivi, zdravi sve kako treba hvala bogu. Nas troica treba da se nadjemo u petak ujutru u 5:45 kod 1000 ruza bese zakazan zbor. Ja uzeo da budem i u cet slobodan kao malo da se naspavam pripremim i to. Spakovao sam se lepo, ne toliko stvari ko prosle god, kao da bezim od kuce. Sad samo tank i dva veca ranca, jedan u kofer, drugi u gepek ispod sedista. Legao oko 12 sati i spavao do 3, to je to, nece san na oci nema sanse, to obicno tako biva, malo se okretao i ustaj nemam kud. Sve sto treba je spremno, valjda nisam nista zaboravio, bar ono sto je bitno. Kameru namontirao, valjalo bi i neki filmic napraviti kad se bude imalo vremena pa dodati ovde da u potpunimo ovu pricu. Honda oprana, izglancana, moze da se tovari. I da polecemo lagano. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Plan puta je ovakav. 1. dan- Bg - Rudnik- Zlatibor- Prijepolje- Pljevlja- Zabljak-Niksic- Ostrog. Nocenje na ostrogu i taj dan oko 470 km. 2. dan- Ostrog - Bileca-Trebinje- Mostar - Sarajevo- Romanija. Nocenje kod mene u selu u mojoj kuci gde je stara baka od 90 god. Jedno malo planinsko selo u blizini Borika ( opstina Rogatica). Priblizna kilometraza kao prvi dan. 3. dan - Romanija - Zvornik- Loznica-Valjevo - Bg. Suma sumarum oko 1300 km ceo krug za 3 dana istinskog uzivanja u voznji, prelepih puteva, predela, i svega sto pruza ovaj nas brdoviti balkan. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока