Bilo mi je zadovoljstvo, i steta je da ostane nezabelezeno[emoji16][emoji16][emoji16] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Napisah gore da sam zamenio mapu za prvi i treci dan[emoji849][emoji849][emoji849], to je mapa od prvog dana.... Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Da rezimiramo stvari - Rumunija obecana zemlja za motore, svega ima sto ide u prilog motoristima, uzivanje na najvisem mogucem nivou i jos da kazem jedna jako povoljna finansiski varijanta jer su cene svega bas bas pristojne i neverujem da bi mogao da odes bilo gde na putovanje da bi moglo da te izadje povoljnije. Jedino sto u celoj Rumuniji gde smo god sedeli nije bilo Koka-kole nego sve Pepsi[emoji848]. Pepsi izgleda uleteo ozbiljnu lovu da izbaci Kolu iz zemlje[emoji853]. - Ja dobio potencijalnog kupca za Hondu, naravno ako se odlucim da je prodam mada neverujem za sada. Moj motor me svaki put i iznova odusevi na svakoj novoj turi. Za to je velikim delom zasluzan cika Dare Satelis i ovim putem mu se ovako javno zahvaljujem[emoji108][emoji108][emoji108]. Ali ako se ipak odlucim za prodaju znam na koju adresu da se obratim[emoji6]. - Jedna sjajna avantura, neprocenjivo iskustvo, i ponoviti dogodine u svakom slucaju, samo da smo zivi i zdravi. Hvala mojim drugarima koji su bili na visini zadatka sve vreme, ipak nebi bilo zanimljivo ici sam na ovakav put. Moj brate Mare ili ti kolega@mrxfon, hvala jos jednom na svemu, jos jednom si pokazao da si pravi profesionalac, kapa dole majstore. Vama svima koji ste citali i pratili hvala i ostajte mi zivo i zdravo i suve i srecne drumove vam zelim. Jos da dodam da ce klip da bude sigurno samo kad neznam, cim bude gotovo ubacujem ga....[emoji4][emoji4][emoji4]. Aj u zdravlje...[emoji870][emoji870][emoji870] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Sta i kako dalje, pitanje je sad. Miki je dobrovoljno prihvatio da ostane pozadi sa Batom i ako sam mu ja nekoliko puta ponudio da se bar menjamo povremeno ako nista drugo. Mile ljudina nema sta, hvala mu na tom pravom, kolegijalnom gestu. Iza Burgmana koji vec sad odvojio auspuh i na izduvnoj grani nije bilo ni malo lako voziti da se razumemo. Nas troica odemo nekih 10-ak km napred, pa stanemo malo da ih sacekamo i sve tako, sta da se radi, niko nije na kraju zeleo takav scenario ali desava se, boze moj, svako je mogao da bude u istoj ili slicnoj situaciji. Bata je bio svestan ozbiljnosti situacije i prilicno smireno je prihvatio cinjenicno stanje. Kad je video sta i kako se ponasa Honda na ovom putu, bio je u fazonu, koliko kosta Nole samo reci i kupljena je[emoji23][emoji23][emoji23]. Eh kad bi se ja mogao tako lako odvojiti od nje, neznam prosto sta bih uzeo a da ostajem u svetu maxi skutera. I tako malo po malo dolazimo na granicu, prelazimo bez guzve i bilo kakvih problema. Doduse da je Bata upalio Burgmana verovatno bi nas uhapsili jer bi uznemirili ceo komsiluk[emoji23][emoji23][emoji23], zato ga je gurao preko granice, verovali ili ne[emoji28][emoji28][emoji28]. Sad u Beloj crkvi vec pada mrak i treci dan za redom nas ceka voznja po mraku jedno sat vremena i malo jace, ali u Srbiji smo sad moze kako god, pogotovo do Panceva sve uglavnom pravac i opleti bato. Batke je opleo Burgera pun gas ko veli skoro sam stigao kuci, sad nek mu bude sta hoce, samo teraj. Dere se pozadi mislim da su one divlje svinje iz Deliblatske pescare pobegle i nece ih biti tu neko vreme[emoji23][emoji23][emoji23]. Vrlo brzo stizemo u Pancevo, konacno, zivi zdravi i osmeh je tu posle svega. Stajemo na pumpi da se pozdravimo i gas kucama, svojim najmilijima , ipak nismo bili 3 dana, svi nas zeljno izcekuju[emoji4][emoji4][emoji4]. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Nema sta, moramo nesto resiti, nemozemo coveka ostaviti na cedilu, svakom se moze nesto slicno desiti. Daj ko sta ima, neke gurtne, vezice, vezi, krpi koliko moze i nastavi. Sad on vec nemoze da ide kao do sad, mora sporije dosta i zbog auspuha i zbog ulja koje po malo baca na zadnju gumu i straha od klizanja. Svi smanjismo tempo i lagano dodjosmo do jos jednog prelepog mesta na Dunavu gde cemo stati da se osvezimo i skujemo plan za dalje, ostalo jos 50-ak km do granice i Bele Crkve. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Posle lepog rucka i kratkog osvezenja, plan je da se ide Rumunskom stranom Dunavskom magistralon, kako je vodja puta odredio i isplanirao. Zbog problema na Burgmanu u dilemi smo da li da predjemo tu u Srbiju na Kladovo ako odpadne skroz da smo bar u Srbiji. Ako odpadne odpao je, tamo ili ovamo, svejedno, tako da idemo prvobitnim planom. I mogu reci da se nismo ni malo zeznuli, Dunavska magistrala Rumunskom stranom je fantasticna. Ja sam bio odusevljem, prvi put sam prosao, i mnogo je bolje sa njihove strane nego sa nase. Sve pored Dunava, pogled na reku fenomenalan, priroda nestvarna, delom asvalt nov nov, delom onako sasvim solidan, bilo je zaista vrhunski voziti ovim delom. Sve do jednog momenta gde Bata baca pogled na auspuh i staje. Glavni nosac koji drzi auspuh je pukao, kao da ga je neko brusilicom odsekao. Sta li cemo sad? Sad jos samo da se odkine na grani i spada[emoji53][emoji53][emoji53]. E tu je vec Bata popizdeo, i onako rekao bi razocarao se u Bugija, svog ljubimca koji je bio pre ovoga onago bas top rekao bih. Zovi Stefa da dodje po motor od 400 ccm i nek ponese 500e ili ide u Dunav[emoji23][emoji23][emoji23], moramo se i nasaliti malo, i u sred muke[emoji16][emoji16][emoji16]. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Posle sipanja ne LukOil-u, u Kurtei vreme je da se krene, ima momacki da se vozi taj dan. Uvek smo sipali svi zajedno, jer kad Bata staje da sipa, jer Burger ima najmanji rezervoar, sipamo svi da posle ne gubimo vreme, da svi posebno ne stajemo. I krecemo lokalnim putevima, koji su manje vise ok. Ima i losih deonica ali ima i delova gde je prelepo za voznju, i kvalitet asvalta poprilicno dobar. Saobracaj nije toliko opterecen na tom delu. U pre podnevnim satima nije toliko vruce tako da je bilo super voziti i uzivati dok nije bas bas ugrejalo kasnije. Kako vreme odmice stanje na Burgmanu je sve gore i gore, sve cesce se mora stati da se proveri stanje. Bata s vremena na vreme baci oko onako uz put ali vidim da se i on po malo poceo nervirati. Sve vise je poceo da pusta ulje i selna koje drzi auspuh u prednjem delu pocela je gotovo skroz da spada i drzi se samo na nosacu. Vezi nesto budzi, samo da dodjemo kuci svi zajedno kako treba. Uz nekoliko stajanja da se proveri stanje, prolazimo Tg. Jiu i dolazimo do Orsove gde cemo stati da odmorimo i rucamo, vreme je a i upeklo je onako bas. Srpski restoran na Dunavu, sve ima ko u srcu Srbije, meni na srpskom ma ludilo. Puno kao sibica jedva nam nadjose mesto da sedemo kolika je guzva. I vidim da ima isti restoran u nekoliko Rumunskih gradova i radi kao sat. Cene za nijansu jace nego bilo gde drugde. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

U pravu si, tek sad videh, hvala kolega @djoji. Zamenio sam mape prvog i treceg dana, promaklo mi slucajno, izvinjavam se[emoji16][emoji16][emoji16] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Ustajanje u 7:30, pakovanje i idemo na dorucak u nekoj ulici gde ima dosta lokala, i zaista prijatno bese, od klope, usluge, cene, sve na svom mestu. Evo malo iz jutarnje varijante iz Kurtee. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Dan br 3. Iz Kurtee lokalnim putevima do Tr. Jiu, pa magistralom do Orsove na Dunavu i Dunavskom magistralom ali Rumunskom stranom ponovo na Belu Crkvu. Ceo dan 500 km do kuce ni malo jednostavno.[emoji809][emoji123][emoji123][emoji123], Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Posle stejanja, fotkanja i predaha kod jezera, prolazimo kroz tunel i izlazimo na drugu stranu i krecemo da se spustamo. Pogled je neverovatan, sunce skroz na zalasku, i slike kao sa razglednice. Dok jos nije skroz mrak pao da izkrivinarimo dole do sume, pa onda lagano. I tako i bilo, kad smo se spustili dole u podnozje do sume, mrak je gotovo pao i putem koji je osrednjeg kvaliteta, nepoznat, divljina neverovatna, ostao sam pozadi, nebi bas ovde nesto da eksperimentisem i izazivam sudbinu....[emoji846][emoji846][emoji846]. Tako smo i drugi dan vozili zadnjih jedno sat, mozda i malo jace po mraku i samo da stignemo Kurtee, gde nam je bio bukiran smestaj za taj drugi dan. Oduzilo mi se to nesto zadnjih 40-ak km nikad stici, kao da sam presao 140km. I konacnu stizemo u Kurteu de Ardjes, jedan omanji gradic, gde smo odmah nasli smestaj, odjahali i krenuli da se raspakujemo i spremimo da idemo na neku klopu jer smo vec posle drugog dana mnogo vise umorni i izcrpljeni nego posle prvog dana. Malo zivlje u Kurtei nego u Sebesu, rekao bih. Nadjosmo brzo jedan lep restorancic, ima svega i svacega, vecerasmo lepo, drugi dan niko ne pije pivo, sem mene[emoji23][emoji23][emoji23], i svi hoce sto pre u krevet, sutra nas ceka jos jedan naporan dan. Slike iz Kurtee iz vecernje varijante nemam, bas steta, valjda su svi bili umorni da nikome nije palo na pamet da slika.[emoji853][emoji853][emoji853] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Bice klip, imam oko 40 giga snimka, samo da odnesem drugaru na obradu i izradu filmica. Nismo profi za film ko ti ali cemo se potrufiti....[emoji3][emoji3][emoji3] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

I do jezera proterasmo, evo i odatle malo[emoji4][emoji4][emoji4] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Oblaci se, pali kamere i kreci. Iz samog pocetka negde mozda do pola prevoja, asvalt nov nov, krivine nisu toliko ostre i nije previse veliki uspon. Meni leglo ko dupe na nosu, fantazija, nije moglo bolje. U jednom momentu prestaje taj nov put i krece onako kao sitno grebani asvalt, nista strasno, ali dovoljno da ti pokvari taj osecaj sigurnosti koji si imao do sad. Pitam Nemanju ( na vezi smo stalno), jel drzi ovo brate, Nole opusti se ja sam ga izpitao samo teraj, kaze Nemke i nema razloga da sumnjam, sa odredjenom dozom opreza penjemo se skroz do gore. Kakav prevoj, kakav pogled, sve je kao sa razglednice. Na mene licno ostavio jaci utisak nego Transalpina, kad se sve uzme u obzir onako u globalu. Naravno na nekoliko lepih vidikovaca stajemo na slikanje, gde ovo da se propusti, nebi bilo lepo nikako. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Posto sad vec kaskamo sa vremenom, a ostalo je jos prilicno dosta da se vozi, malkice menjamo plan. Da bi dobili na vremenu ne idemo magistralom prema Sibiju, nego izlazimo na auto put i pun gas nekin 80-ak km do podnozja fagarasa gde izlazimo sa auto puta i krecemo polako ka prevoju. Prolazimo kolone automobila koja idu nama u susret, vracaju se svi sa Transfagarasa, jer je subota i za vikend je obicno velika guzva gore. Mozda i bolje sto smo malo zakasnili, izbecemo guzvu[emoji16][emoji16][emoji16], nadam se iskreno. Jos par desetina km i dolazimo u podnozje, gde stajemo malo da protegnemo noge i da se osvezimo, vrucina je bila nesnosna zaista. I da Bata malo proveri Burgera koji je poceo po malo da zeza. Pravljeni auspuh Josimura( Bata Josimura)[emoji23], je poceo usled velike temp na izduvu da se po malo raspada. Opste poznato da na skuteru moze da opstane auspuh fabrika ili original auspuh (Akrap, Leovinc), a ovo sve pre ili kasnije ce progoreti. Samo da izdrzi dok se vratimo pa onda nek otpada koliko hoce. Bata prilicno smiren momak, ne uznemirava se previse. Vozio ga za sve pare, svaka cast, cepao ga je momacki. Dosta nizak skuter jos ima i centralni stender koji je cvileo po krivinama i varnicio kao da nije njegov motor, kao da ga je ukrao....[emoji23][emoji23][emoji23]. Usled takve voznje, malo su i semerinzi neki propiskeli ali nema stajanja, valjda ce do kuce izdrzati pa onda on zna sta i kako. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Ponovo se vracamo na onu magistralu sto je jako slicna Ibarskoj, jako opterecena, prilicno brzo se ide i po ovoj velikoj vrucini meni nije bilo ni malo prijatno da vozim. Kad otvorim kacigu kao fen da sam upalio ispred nosa, kad zatvorim vruce uzasno, tako da sam malo kombinovao i pregurasmo do Sebesa nekako, gde moramo malo stati, vreme je i za rucak, prilicno gladni, ona Salina Turda nas je iscrpela dobro. Nalazimo neki restoran na magistrali i stajemo. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Zadrzasmo se sidurno 2 sata ako ne i jace, valjalo je sici 200 m pod zemlju malim, uzanim, drvenim stepenicama, i isto tako gore. Nije bilo ni malo lako, ali vredelo je to je sigurno. Pakujemo se i sad idemo drugim jako zanimljivim putem, kroz neku klisuru, nekih 40-ak km mozda istinskog uzivanja u voznji. Predeli prelepi, priroda fenomenalna, put prilicno dobrog kvaliteta, osim po negde na nekim kratkim deonicama. Valja stati malo, steta proci a da se i ovde malo ne napravi neka lepa fotka i zabelezi. [emoji847][emoji847][emoji847] Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Posle stajanja na nekoj lokalnoj pumpi, i sipanja goriva, do Turde u ovom pravcu nista zanimljivo. Deo magistrala, koja je opterecena kao Ibarska, deo auto put i sam da prevezemo tih 80-ak km. Da dodjemo da vidimo to cudo koje nam je Marko pricao jer je on vec bio tu u svojim predhodnim posetama Rumuniji. Ono sto smo videli zaista je tesko opisati, to treba videti i doziveti i prava bi bila steta doci u Rumuniju a ne obici ovo mesto. Moja iskrena preporuka za ovo zaista. Slika iz Turde imam milion ali cu pokusati da proberem ono najbolje. Uzivajte..... Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Dan br.2 Plan je ovakav vodja puta odredio. Posle dorucka koji smo imali u ceni smestaja, idemo do Turde, delom magistrala, delom auto put, da obidjemo rudnik soli ( cudo nevidjeno). Iz Turde delom drugim putem ( fenomenalan za voznju) ponovo do Sebesa i onda auto put skoro do podnozja Fagarasa. Predjemo ceo Transfagaras i spustamo do grada Kurtea de arges i tu nam je bukiran smestaj za drugu noc. Tuto kompleto 400 km taj dan. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Krenuli smo polako da se spustamo sa druge strane i vec prvi sumrak krece, temp jos malo ide dole i grejaci rucica se moraju upaliti. Koliko je prohladno rosa se uhvatila svuda, retrovizori zamagleli, ali priroda u prvi sumrak fenomenalna, slike koje se nemogu zaboraviti. Mare i Miki se zamenili malo da vidi Marko dali je taj Gs onakav kako ga svi hvale i velicaju. Miki dosta oprezan na Fjr-u a kako i nebi valja obuzdati onu zver, dok ovaj ode covek savija onog Gs-a ko da je rodjen na njemu, ja sam bio u neverici sta vidim. Posto vidim da je vlazan put, nema zezanja spusti loptu i lagano, nema zezanja i onako pada mrak, ulazimo dole u sumicu kod jezera i jos put postaje krs, ocaj za nepoverovati. Krateri su takvi da kad upadnem mislim da cu ostati bez tocka. Jos imam one maglenke lude sto mi je cika Dare ugradio, i dan je skoro ispred mene ali dzaba nemozes izbeci sve moras pogoditi po neku rupu. A inace kad padne mrak imam neku kocnicu u glavi, prestaje uzivanje u voznji i treba se samo prevesti od taceke A do tacke B, jednostavno to je jace od mene nemogu biti opusten. Posle nekog vremena izlazimo iz sume i put vise nije toliko los, stajemo da protegnemo noge i imamo jos 30-ak km do Sebesa gde na je odrediste za taj dan. Laganim tempom dolazimo do Sebesa i do smestaja, gde smo jedva cekali da stignemo, bas smo preforsirali taj dan, i samo da skinemo opremu, da se raspakujemo i sve cemo lako. Sasvim korektan smestaj, sve cisto, uredno, sve ima sto treba. A sta bi nam sad trebalo osim kreveta[emoji23][emoji23][emoji23]. Gladni kao vukovi zurimo da se spremimo i da potrazimo neko mesto da bi nesto klopali i konacno popili po neko pivo na kraju ovog napornog ali nezaboravnog dana. I jedva nalazimo neki pub gde ce nam napraviti neke burgere da klopamo nesto. Inace nigde nista i nikog nema kao da je 3 ujutru a ne 10 uvece. I tako mi uz mnogo, mnogo sneha, neki su cak i plakali od smeha, klopali, popili po nekoliko hladnih piva i mrtvi zakucali u krevet, i kako sam legao tako sam otvorio oci ujutru nisam se nigde cini mi se ni okrenuo[emoji16][emoji16][emoji16]. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Sta reci dalje osim kacigu na glavu i idemo da vidimo to cudo o kome se toliko prica u svetu motorasenja.... Dogovor je da ovi malo jaci ( Mare i Miki) ne cekaju nikoga, glupo je ovde da neko nekog koci, svi hoce malo da izduvaju ventile. Ja cu pokusati Nemanju da pratim koliko uspem i stajemo naravno na nekoliko lepih mesta za slikanje uz put gde bude lepo. Kamere pali i kreci.@mrxfon je naravno posle 2 krivine nestao kako i nebi kad ono cudo od Fjr-a u bilo kojoj brzini, na bilo kojim obrtajima cupa ko nevreme. Miki ipak ostao pozadi po svojoj zelji malo da uziva, ja sam pratio Nemanju do nekle i onda sam prvi put uvideo da mi fali snage. Krenuo je veliki uspon, ostre, lakat krivine , i na izlazu iz krivine kad treba da cupa, kad potopim rucicu gasa gotovo nista se ne desava[emoji853][emoji853][emoji853]. Tu sam se onako malo smorio, ali sta da se radi tako je kako je, idemo ponovo osmeh na lice i stajemo na 3 mesta na slikanje i disanje tog prohladnog svezeg vazduha na vrhu, gde se temp spustila na svega 10 stepeni. Jos me zeza Mare sto sam ja prodao Hondu tebi nego zbog ovoga[emoji28][emoji28][emoji28]. Motora koliko hoces i koliko neces, i u jednom i drugom smeru, stoje slikaju, voze se, neki sporije neki brze, ma divota pogledati. I moje skromno misljenje je da ovde konkretno bez 70 ks nema sta da trazis, ako hoces da to bude onako bas kako treba. Mada cu ja ponoviti mojom Hondom u svakom slucaju[emoji6][emoji6][emoji6]. Slike govore vise od reci...... Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Osvezismo se malo, rucasmo, sve ok, moramo dalje. Oblaci neki se lagano navlace, valjda nece, sta da se radi, pozitiva u glavu i idemo. Ubrzo stajemo na pumpu da sipamo da smo mirni do kraja dana, bar bi trebalo tako da bude ako je sve po planu. Na pumpama kako gde, negde hoce da uzmu evro, negde ne, uglavnom kartica može u vecini slucajeva. Nesto para smo zamenili na pumpi da imamo za svaki slucaj gde nemoze ni evro ni kartica. Prolazimo magistralom kroz omanja mesta i sela, put osrednjeg kvaliteta. Najzanimljivije na ovoj deonici je bilo kad je Mare opalio kokosku iza jedne krivine[emoji23][emoji23][emoji23], bese skoro presla i on je obilazi sa leve strane i ona se vraca i on je kaci prednjim tockom i ostade da se koprca, nije joj bilo spasa[emoji23][emoji23][emoji23]. Da smo stali da je ubacimo u kofer mogli smo supu uvece da pravimo[emoji16][emoji16][emoji16]. Ja sam se toliko smejao da sam jedva vozio koliko su mi suze isle od smeha. Zovem Nemanju jer smo bili povezani komunikacijom i nemogu da progovorim, zvacu te kasnije ne vredi[emoji23][emoji23][emoji23]. Prolazimo kroz jedan lep gradic Tg. Jiu i nastavljamo prilicno dosadnim putem do samog podnozja Transalpine, gde valja stati, protegnuti noge , obuci malo topliju opremu jer idemo sad visoko gde temp pada strahovitom brzinom. I naravno slikati se kod table, ovekoveciti taj trenutak, srce puno, adrenalin raste, srecni kao mala deca[emoji4][emoji4][emoji4]. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Zaista sve preporuke za ovo, ko je na ovoj ruti i u prolazu obavezno da svrati. Nismo se dugo zadrzali jer ima jos mnogo mnogo da se vozi taj dan, valja preci celu Transalpinu i spustiti se do Sebesa jedno omanjeg gradica gde je Mare bukirao smestaj i prenociste za ovu petoclanu bandu. Jos jedan deo lepog puta, kroz lepu prirodu izpeglasmo brzo i izlazimo na magistralu prema gradu Tr. Severin, gde smo planirali malo vecu pauzu za rucak. Vec je po dobro vruce negde oko 35 stepeni, put prilicno opterecen i ide se prilicno brzo, nista zanimljivo, samo sto pre da predjemo to i potrazimo osvezenje. Ulazimo u grad i dolazimo u neki " Kripton pub" pristojan lokal, sa lepim ambijentom, pristojnim cenama, i osobljem koje ima neki indijanski engleski, ali uspeli smo nekako da se sporazumemo. Evo i malo slicica odatle. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Granicni prelaz " Kaludjerovo" , uobicajena procedura nema nigde nikog lagano prelazimo i idemo desno put nacionalnog parka Semenik gde nas ocekuje prva lepa deonica za voznju. Lepa priroda, lepe krivine, asvalt prilicno dobar, uzivancija na najvisem nivou. Nailazimo na " Kaskade Bigora" nesto sto je zaista vredelo videti ovde. To je kao neki biser tog nacionalnog parka, gde mnogo turista iz okolnih zemalja dolazi da to poseti vidi to cudo prirode. I mi napravismo predah, udjosmo i videsmo nesto zaista prelepo. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

Pojedosmo to vec skoro 8:00 vreme da se krene, dan sve kraci i kraci, treba zgaziti 500+ km, nije svejedno, ali vodja puta je opusten, pakujemo lagano, vreme gotovo pa idealno, pravimo raspored u grupi i krecemo. Do Bele Crkve nista zanimljivo, osim te Deliblatske pescare gde je lepo proci, uglavnom ravnica nista spec, zagrevamo se i stajemo na Belocrkvanskim jezerima da popijemo brzinsku kaficu pa na granicu gas. Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока