Napustamo Janjinu i krecemo prema Albaniji… Kako je subota i u Grckoj je neki veliki praznik 15.08. kad svi prestaju da rade i koriste godisnji odmor, primecujemo veliku guzvu na putu… Ne marimo previse za to, put je sirok i odlican!Peglamo malo brze jer nas ceka oko 550km !!

14.08.2010 Ustajemo rano, neki cak i pre sunca, rusimo kamp i pakujemo se… Kao i obicno to traje predugo! Vrh svega je sto recepcija kampa pocinje sa radom 7h , a pojavili su se u 7:45… Propast!

Vidimo se... Arakis nakacio aku da se puni... svetlimo!!!

Odlicno!!! U subotu montiramo!!!

Elektro genije zavrsio stopaljku, montaGe u subotu!!!! :deej:

u po bela dana...

auuuuu pa ovo su teske reci!!! :D

Jos jedan kratak predah za osvezenje i nesto slatko….\ Ulazimo u Janjinu, kamp lako pronalazimo… Na samoj je obali jezera! Cena je paprena ali je i kamp najbolji do sada u Grckoj…. Jimmy je hteo da se ovuda spustimo ali je omasio put… Zarobili smo nastresnicu sa stolovima predvidjenu za sve goste kampa… Ostalim kamperima se nesto nismo svideli tako da smo sedeli sami, sto nam nije tesko palo… Kako cemo ujutro za Albaniju, resili smo da odbacimo balast i unistimo gro hrane koju smo imali i vukli sa sobom… Sedeli smo dugo u notj i po starom dobrom obicaju smejali se do suza… Rano ujutro idemo u Albaniju!

Na Meteorima smo proveli dve noci. Sam obilazak manastira i prirode koja ih okruzuje ostavlja bez daha. Osecate se kao da niste na planeti zemlji. Ko nije bio neka to uvrsti u svoje buduce planove putovanja! Za taj 13.08.2010. bio je plan de se odveze jedna lagana vezna deonica od 100tinjak kilometara do Janjine… Put veoma interesnatan do autoputa, posle kroz tunele i ko dlanom o dlan stizemo na odrediste!

...i lici na neko kvrgavo drvo!!!!

Ja bih ovaj gornji za start... pa posle da radimo i migavce...

i gde su ta stop svetla za HTZ????

Posle obilaska smo svratili da obidjemo Kalampaku. A to je pravo turisticko mesto i cene su neverovatne (!). Po povratku u kamp, primetili smo da smo dobili komsiju bajkera, Italijana, sa Cagiva Elephant 750. Decarac je posao za Atinu sa kineskim kombinovanim klestima i svajcarskim nozicem i za vreme naseg obilnog obroka (pazarenog u Lidlu) prisao i zatrazio “Help!” – dag tape ne bili zalepio neka creva koja su mu popucala usput. Teneras i Afrikanac, uz uzdusnu podrsku Cruiserasa, su decarcu, izgubljenom k’o burek u svemiru, za tili cas opravili motor i napravili redaljku kroz kamp na istom (cisto da proverimo sva trojica je li sve u redu!). Bazen – opustanje posle vecere. Vece u Kalampaki, fina grcka kafica ispod Meteora. Jutro, iz Mateora Garden-a Pogled na kamp

Pogledi razni iz Manastira, od kojih zastaje dah Izasli i polako posli nazad. Inace, upozorenje svima koji budu krenuli nasim stopama: put je veoma klizav zbog velike koncentracije turistickih autobusa, automobila i vrucine; ima mnogo ulja po asfaltu a i ne mozes da ne gledas tu lepotu okolo tako da je paznju tesko zadrzati samo na drumu. Krenuli nazad

Ulazak i u Manastiru. Dobar deo fotki je slikan krisom, jer je u muzejskom delu zabranjeno. Podelicemo ovo sa vama, a nemojte da nas prijavite! Radionica, vinarija… sve su to nekada davno monasi koristili

Stigli do Velikog Meteora Veliki Meteor

A onda – pokret za obilazak Meteora. Od valsnika kampa smo dobili mapu sa ucrtanim svim manastirima i rasporedom kad koji i do koliko radi i udaljenost do svakog. Obisli smo samo manastir Veliki Meteor ili Probrazenjski manastir

Smracilo se! To znaci da veceras dizemo satore po mraku! :blink: Kamp smo lako nasli – na samom izlasku iz Kalampake, kamp Meteora Garden. Sasvim pristojno je sredjen: ociscena livada, niski lampioni, rasklimane klupe, struja kome treba (nama ne), mali restoran, mini prodavnica sa osnovnim potrepstinama, bazen. I bio bi idealan da u njemu tada nisu bila tri autobusa puuuna maloletnih Francuza i Fracuskinja, koji inace spavase pod otvorenim nebom, samo podmetaci i vrece. Cika i vriska nam nikako nije prijala, al’ ajd’… Podici tri satora u mraku nije bilo bas jednostavno, jer je ispod tankog povrsinskog sloja zemlje stenje. Nekako se ipak namestismo, pa tus, klopa, mal’ zezancija i lagano u krpe. Te noci bi su biveni i oni koji nisu hrkali (javi se, Fico !) 12.08.2010. Leeenjooo jutro u kampu Jimmy-ci spavaju u 16, i ostali… Ostatak ekipe se probudio (ak’ ih nema na slici, tu su negde…) i pogled na Meteore … do 12h smo se razvlacili… Cak smo stigli i ovo da overimo

...neki JNA koferi od radio uredjaja, 38l aluminijumska kofercina iz komada sa hermetickim poklopcem... Nabavio mi surak u Sevojnu na vojnom otpadu, vise nema...

Istero sam Blondi gliste!!!!!! :D

Cilj za danas je na vidiku – Meteora:

U neko doba, ravimo pauzu, pored reke, bas ovde: Nastavak puta:

Olimp Putovanje… Mi i dalje za Larisu: Odavde put postaje zanimljiviji:

Akcija je bila: obuti Teneru, dati joj novi lanac i lancanike i roler lanca. Servis je trajao cc 2sata, na paklenih 50 stepeni u gradu (!) Nigde postene ladovine, osim u obliznjem marketu (tu smo ulazili u frizidere! :D ) Spalili smo se u Solunu, za medalju i nista od lepota grada nismo videli :angry: Spiros nam je dao lokal 45m2 da cooliramo dok se motor ne sredi, ali… Hvala njemu! Inace, covek je legenda – sve zelje je uslisio i u roku od pola sata imao sam sve delove, sa tri kraja Soluna. Organizovao je servis 100m nize u ulici i za 2 sata smo mogli dalje. Nekima se 2 sata odluzilo na celih 5… pakao asfalata je ucinio svoje. Sve u svemu, super smo prosli! Tenera najbolje Krecemo dalje: I vreme je za ozbiljnu pauzu, u hladovini + lepo + korisno + potrebno: Posle pauzice i prekopotrebnog osvezenja, nastavljamo dalje, put Larise…