Dan 12. Iskopine grada Pompeii nismo obisli, jer smo bili krakti sa vremenom, morali smo da stignemo na trajekt u Brindisi koji je isplovljavao u 19h. Ruta je bila sledeca Napoli-Salermo-Potenza-Taranto-Brindisi. SuperStrada ali mnogo interesantnija, ni nalik onima sa severa. Opet je udarila opasna vrucina Zbogom Italijo, videcemo se opet, sigurno! Dan 13. i 14. Grcka. Svima dobro poznat teren. Vreme je bilo da se opustimo. Cilj, Neos Marmaras gde se ove godine odrzava “Summer fun”. To je party putovanje popularno kod mladih, na koje krene oko 1000 ljudi, s namerom da se dobro zabavi. Zurke traju ceo dan i celu noc, otprilike ono sto nam je trebalo posle turistickih 12 dana S obzirom da je taj dogadjaj pocinjao za 3 dana, resili smo da u medjuvremenu budemo u Paraliji. Grci su nedavno izgradili nov auto put, Egnatia, koji spaja Igoumenitsu i Alexandroupoli. Zaista je fenomenalan, ali ipak smo se odlucili za stari put koji ide preko Epira i nismo pogresili Predeli su fenomenalni, kao I struktura puta, jedini problem je sto je asfalt neverovatno klizav cak i kad se udaljite od mora, sto nam je posle navikavanja na italijanski predstavljalo veliki problem, ali snasli smo se. Kafica za budjenje u Igoumenitsi Zasluzeni odmor u Paraliji

Dan 11. Krenuli smo put Napulja. Pred polazak na ovu turu smo slusali price o neverovatnoj razlici izmedju severa i juga Italije, ali smo to potpuno zanemarili, jer smo prethodnih 10 dana vozili po savrsenstvu. Mozda je ta razlika u Rimu mogla da se nasluti, ali u nju smo se definitivno uverili kada smo se priblizili Napulju. Utisak nije bio kao da smo se spustili juznije, utisak je bio kao da smo promenili drzavu. Stajemo ispred Hotela koji smo rezervisali i osecamo neku dozu neprijatnosti. Cudan je bio taj osecaj, ne znam ni kako da ga opisem. Mozda strah. Verujem da smo i mi malo to preuvelicali zbog bezbroj prica koje smo slusali o protivzakonju na ulicama grada, ali definitivno nesto nije bilo u redu. Na sajtu hotela je pisalo da poseduju garazu. Poseduju je, ali na 500 metara od hotela. Tamo motore nismo mogli da ostavimo nikako. U trenucima te nedoumice, gde, sta i kako, prilazi nam ciga sa ledja I obraca nam se na srpskom. Mi u cudu udjosmo u razgovor sa njim i ispostavi se da je u Napulj dosao, iz Valjeva, da radi. Sta? Mogu samo da pretpostavim. Sve u svemu, srdacno on nam ponudi da nas smesti kod njega u stan, kaze mozda nije neki luksuz ali ce posluziti. I motore je rekao da ce nam obezbediti. Mislimo se mi u sebi, pali cigo, samo mi fali u Italiji Srbin da me opeljesi. Pozdravimo se s njim i resimo da napustimo grad i odemo u Pompei da nadjemo neki smestaj. Pokusacu slikama da vam docaram grad, ali mislim da to nece biti ni priblizno realnosti. Vezuv

Dan 9. i 10. Vreme je bilo za cuveni Rim. Smestaj smo rezervisali u kampu Seven Hills Village. Imali smo mozda 200 km tog dana da predjemo, ali je sunce bilo toliko jako da smo bili pred padanjem u nesvest, nista nije pomagalo, ni skidanje jakne, ni otvaranje vizira, neki su cak i kacigu skidali...jednom recju pakao. U kampu smo se smestili u prikolicu za 4 osobe i trceci se uputili ka bazenu da se rashladimo. Popodne smo krenuli ka centru da se nadjemo sa drugaricam koje su nas tamo nestrpljivo cekale da nam pokazu, mnogima omiljen grad. A saobracaj do tamo, ludnica. Za motore ne vazi nijedno pravilo, voze gde i kuda stignu. Iznenadjujuce je koliko zapravo takav saobracaj funkcionise. Cim smo se navikli na pun gas uvek i svuda, voznja nam nije predstavljala problem. Motore smo parkirali ispred njihovog stana i u grad krenuli metroom. Zapele devojke da se slikaju sa nama kad su cule da vozimo motore

Dan 7. Sledeca stanica, Rimini, cuveno Italijansko letovaliste. Krajnje je vreme bilo da se osolimo. Pod vodjstvom Vlade krecemo. Put do tamo nismo mogli da biramo, tako da smo se sibnuli SuperStradom, koju smo zaboravili kako smo potopili glave u Jadransko more. Taman krenusmo, kad ono medjutim... Nakon osvezenja putevi nam se razilaze i dalje nastavljamo bez Vlade i Miroslava. Tacan plan nismo imali, znali smo samo da treba da potrosimo jos dva dana, pre nego sto se uputimo ka Rimu. To nam zaista nije predstavljalo problem, u navigaciju ukucavamo San Marino i krecemo dalje. Lepa drzavica, nema sta. Kada smo je napustili bilo je vec 17h, tako da smo morali da izaberemo neko mesto na pola puta do Rima gde cemo prenociti. Odluka je pala na jezero pored Perugie, Castiglione del Lago. Navigacija nas je vodila nekim, u najmanju ruku cudnim putevima, ili mozda bolje stazama, ali nekako uspevamo da se domognemo jezera i hotela, u gradicu San Feliciano. Vremena za setnju nije bilo, tako da smo se uz hladno pivo zaboli na terasu, a kasnije i u krevete. Dan 8. Umor nas je polako stizao, tako da smo odlucili da ovde ostanemo ceo dan i sutra nastavimo dalje. Prethodno vece smo, od drustva iz kampa pored nas, dobili poziv za opustanje na bazenu koji smo bez mnogo razmisljanja prihvatili. Koliko god svi voleli voznju, to prepodne bez motora nam je izuzetno prijalo. Voda, sunce, hladno pivo...uh. Posto je ovo jezero izuzetno dosadno (ako ikada iko bude planirao put u Italiju neka ga u sirokom luku zaobidje) odlucili smo da popodne provedemo u Perugia-i gde se odrzavao Umbria Jazz Festival. Na nasu veliku zalost, pukla je baterija na aparatu pa odande nemamo slika. Prelep grad u svakom slucaju.

Dan 6. Ovaj dan je, sto zbog voznje, sto zbog druzenja, zaista bio poseban. Ujutru smo krenuli ka Bolonji gde smo se nasli sa drugarima, takodje iz Bga, Vladom i Miroslavom. Vlada inace radi u Italiji, i drzi Toscanu i sve njene asfaltne blagodati u malom prstu. Za taj dan nam je izabrao, ako ne najbolji, onda sigurno jedan od najboljih bajkerskih puteva u Italiji, medju lokalcima poznatiji kao “Pista”. Pravo da vam kazem, mislim da je to najblize sto civilni put moze da pridje profesionalnoj stazi. Ludilo. Slika samog puta nemamo, jer smo bili zauzeti krivinarenjem Pit stop na stazi Ivan nesto teoretise Nakon nekih pedesetak kilometara pravimo pauzu u vrlo popularnom bajkerskom kafeu I nalazimo se sa cetvrtim drugarom, vecini ovde poznatim, Prontom. Sada je ovo bila vec ozbiljna ekipa. Nastavljamo dalje ka stazi “Mugello” Posle odmora u hladovini, preko par prevoja koje iskreno nisam zapamtio kako se zovu, krecemo prema smestaju koji nam je Vlada obezbedio. Hotel u blizini Bolonje u kome inace njegova sestra radi, a izmedjuostalog je i poznato svratiste Ducati racing team-a. Ime hotela sam zaboravio, dopunice me Dovla Uz fenomenalnu veceru u hotelskom restoranu, koji vazi za jedan od najboljih sea food restorana u regionu, rastajemo se sa Shonetom koji zbog posla mora da se vrati kuci i zavrsavamo ovaj vrhunski dan. Ivane?

Dan 5. Odjavljivanje iz apartmana i polazak. Tog dana ekipi se pridruzio jos jedan clan, nas veliki prijatelj Shone (balkanlover na forumu), koji zivi i radi u Bolonji. Dogovor je bio da se sa njim nadjemo u malom mestu, na istocnoj strani jezera, Malcesine. Posle kafice I prepricavanja utisaka o dosadasnjim kilometrima, prepustamo se Shonetu, koji nas prvo vodi do najstarijeg mesta na jezeru, gradica koji se nalazi na malom poluostrvu nalik Sv. Stefanu, Sirmione. Gajba Marije Kalas, operske dive Nastavljamo dalje, sledece odrediste Verona, ispostavice se, jedan od najlepsih gradove koje smo obisli. Sfinge, zaista nam nije bilo jasno sta ce one tu, ali vidimo svi se slikaju, pa ajde i mi da overimo jednu, da slucajno nesto ne propustimo Jedina sisa koju smo mi uhvatili u Veroni je Ivanova... ...jer su nam zatvorili vrata Juline gajbe ispred nosa Nakon Koloseuma, Juline sike i simpaticnih sokaka, bilo je vreme da se dan privede kraju. Odlazimo u mesto Carpi, nedaleko od Bolonje gde nas Shone ugoscava u svojoj gajbi.

Dan 4. Danasnje odrediste Lago di Garda, jedno od najlepsih jezera u Italiji, kazu ljudi. Ustajemo odmorniji nego ikad i odlazimo na alpski dorucak gde nas ljubazno usluzuje simpaticna gospodja iz Hrvatske. Pakujemo motore, sada vec rutinski i krecemo! Nemamo mnogo kilometara pred nama, oko 200, ali zato neverovatnih, krivina za krivinom, a asfalt kao smirgla. Ovu etapu smo realtivno brzo presli, vec oko 14h smo bili smesteni na jezeru, tako da nam je ostalo dosta vremena koje smo zasluzeno ubili na plazi. Uvece smo se malo provozali po obali i po preporuci obisli mali gradic na zapadnoj obali jezera, Limone sul Garda.

Dan 3. Treceg dana su se stvari lomile, il' cemo da nastavimo sa paradajz turizmom, il' ce ti fuzasteri napokon da zagrebu asfalt. Nije nam dugo trebalo da se odlucimo, Dolomiti here we come! Plan nam je generalno bio da krenemo na sever ka Cortina d'ampezzo skijaskom centru, pa onda ka Bolzano-u. Do Cortine smo stigli, al Bolzano je ostao daleko jer nas je, uz pomoc par pogresnih skretanja koja te na Dolomitima skupo kostaju, uhvatio mrak. Taj dan se zavrsio u malom planinskom selu Canazei. Pakovanje i paljba U daljini su poceli da se naziru Dolomiti Vaiont brana u mestu Longarone, severno od Venecije. Jedna od najvisih brana ikada izgradjenih, 262 metra visoka. Nazalost najpoznatija po tragediji koja se desila 1963., kada je jezero preplavilo branu usled ogromog odrona planine, poplavivsi ceo grad Longarone i ubivsi 2000 ljudi. Jezero je nakon toga isuseno i brana je prestala sa radom. Spomen ploca nastradalima Cortina Passo Falzarege 2105m Passo Pordoi 2239m Canazei

Dan 1. Jutro. Na prvi pogled isto kao i svako drugo, ali zapravo potpuno drugacije. S obzirom da je sve vec bilo spremno, ostalo je vremena za standardne rituale, kafu, dorucak, novine. Nakon toga, nista vise nije bilo standardno. Nasi zivoti su tog jutra dobili potpuno novu dimenziju, bolju, mnogo bolju Polazak je bio zakazan za 9 sati jer smo tog dana, na zalost, imali 700km auto puta isped nas tako da nije bilo potreba za zurbom. Ekipa stize na vreme i krecemo. Goran Ivan Igor Vuk Krajnje zanimljiv auto put Beograd- Zagreb prolazimo brzo, kao i hrvatsku granicu na kojoj nam umesto dokumenata traze da par puta zavrnemo u crveno, sto se kasnije ispostavilo da je standardna procedura za dvotockase i na ostalim granicnim prelazima. Kroz Sloveniju nas je pratila dosadna kisa, uz par provala oblaka koje su nas primoravale da se zaustavljamo. Jednu takvu pauzu smo proveli u TC motoshop-u (odlicna prodavnica, sve pohvale). Na granici sa Italijom kisa prestaje da pada i posle par kilometara stizemo u Trst. Zahvaljujuci zavodnickim sposobnostima dragog nam Ivana, imali smo smestaj za dz. I to u centru. Detalje u vezi toga cucete iz prve ruke Dok smo se smestili i raspakovali motore, pao je mrak, a sa mrakom je pocela i kisa, tako da se nas planirani nocni obilazak Trsta sveo na nocno obilazenje kafica, ali praznih. Par piva, klopa i bili smo komirani. Dan 2. S obzirom da nam je plan bio da do 15h stignemo u Veneciju, a obilazak Trsta smo ostavili za jutro, morali smo da poranimo. To jutro je definitivno obelezio dorucak. Burek, ali ne bilo koji, Trpkovicev To je zapravo bio poklon koji smo iz Beograda poneli drugaru u Trst, ali je “cudnim” spletom okolnosti ostao u nasim rukama. Vremena nismo imali previse tako da smo odlucili da grad obidjemo motorima, opalimo koju fotku i krenemo ka GraduKojiCudnoMirise. Ka Veneciji smo krenuli magistralnim putem, da bi razbili monotoniju voznje koja je vladala prethodnog dana, nazalost, napravili smo gresku, jer je taj put prolazio kroz dosta naseljenih mesta koje su sa sobom nosile guzvu i konstantne semafore. Posle neki pedesetak kilometara prelazimo na auto put i za nepunih sat vremena stizemo ispred hotela u mestu Mestre. Smestaj smo nasli preko svima poznatog sajta www.booking.com, Hotel Delfino ****, 30 evra sa doruckom, obilatim. To je bio ujedno i jedini smestaj koji smo rezervisali pre polaska, do kraja puta smo smestaj pronalazili putem istog sajta uglavnom jedan dan unapred i mogu vam reci da je to ispalo sjajno resenje, jer smo uglavnom uskakali u “last minute” ponude, tako da nam je na kraju prosecna cena prenocista ispala oko 23 evra! Nakon raspakivanja motora, od kojeg nam je vec postajalo muka, krenuli smo u, ispostavice se, sedmocasovnu setnju sokacima GradaKojiCudnoMirise.

Prosle godine u ovo vreme, ekipa u sastavu SPORTAUTO (Goran), Ssnupi (Ivan), Soony (Igor), Steffan46 (Stefi) i Kivuz (Vuk) pocela je pripreme za turu ‘’Italija 2011’’, red je, da pre nego sto pocnemo sa pripremama za “Turu 2012”, sa vama, od kojih su nam mnogi bili inspiracija, podelimo putovanje koje cemo sigurno pamtiti, dugo. Kako je sve pocelo? Spontano. Zima, kafic, prica o dva tocka, prica o voznjama na kojima smo bili i na koje planiramo da idemo. Trenutak tisine i par medjusobnih pogleda potpunog razumevanja je bilo dovoljno da se donese odluka. Sledece godine idemo u Italiju! Tog trenutka, nase putovanje je pocelo. Ko se makar jednom spremao za malo ozbiljniji put zna koliko zadovoljstva sa sobom nosi taj pripremni period. Datum polaska je bio 5. Jul. To je bilo najduzih 6 meseci u nasim zivotima  Do kraja Juna sve je bilo spremno, ruta, motori, ostalo nam je jos da pozavrsavamo privatne obaveze i sacekamo to posebno jutro. Na zalost Stefi nije mogao da krene sa nama, ali verujemo da ce se ove godine iskupiti Plan je bio sledeci: 1. Dan: Beograd-Trst 2. Dan: Trst-Venecija 3. Dan: Venecija-Canazei 4. Dan: Canazei- Lago di Garda 5. Dan: Lago di Garda-Carpi (Bologna) 6. Dan: Passo della Futa 7. Dan: Bologna-Rimini-San Marino-Castiglione del Lago 8. Dan: Perugia 9. Dan: Perugia-Rim 10. Dan: Rim 11. Dan: Rim-Napoli 12. Dan: Napoli-Brindisi (trajekt) 13. Dan: Igoumenitsa-Paralia 14. Dan: Paralia 15. Dan: Paralia-Neos Marmaras 16. Dan: Neos Marmaras 17. Dan: Neos Marmaras 18. Dan: Neos Marmaras 19. Dan: Neos Marmaras 20. Dan: Beograd

Nesto me ekran zeza pa ne vidim bas najbolje, jel tu pise 185 ili mi se cini?

Moze, al da mi doplatis 210 jevreja

Kofer TOPCASE GIVI MAXIA E52 NOV! neotpakovan u celofanu... MONOKEY Crni 2 kljuca, uputstvo Placen u Trionu 210 eur Cena 185 eur http://www.givi.it/cases/monokey/E52-MAXIA Kontakt telefon 060 66 00 646

Moze 10 kvadrata hrastovog parketa za jaknu i ranac?

Gde si bre Vax I ja sam za, moze sledeci vikend ako bude bilo lepo vreme?

Jos nije stigla zima Ivana

Sone, kako stvari stoje, taj putopis ce posluziti za razbijanje zimske monotonije

E druze hvala na savetima ali mi smo se vratili sa puta pre 2 nedelje Zapljunuli smo se i u Veroni i u San Marinu, a bogami i po Toscani smo fino krivinarili...sve u svemu bilo je fantasticno

Dobio sam ga iz POLO-a u setu za Yamahu TDM 850 4tx, ali se ispostavilo da je prednji zupcanik namenjen starijem modelu odnosno modelu 3vd. Proizvodjac je Hi-Q, puna oznaka mu je 520-16/2910-16. Cena 10 evra. 060 66 00 646

1. Stoner 2. Lorenzo 3. Rossi

Danas i ja zavrsih registraciju sa Loshmijem. Iskreno nisam ni sumnjao da ce sve biti kako treba. Ispunio je sva moja ocekivanja, koja pored ovoliko reci hvale nisu bila mala Veliki pozdrav i preporuka za njega!

1. Lorenzo 2. Pedrosa 3. Stoner

Iskreno u proteklih mesec dana smo planiranje putovanja stavili u drugi plan, stigle nas neke obaveze...ali ove slike sa Garde i putopis su nas vratile na noge, uh kako ste nam sad zagolicali mastu sad...Balkanac, Moover :care: Livigno je utefterisan, vrlo korisna informacija

Dajte neki link za prenos...onaj Lalajkov nesto ne radi kako treba...

1. Pedrosa 2. Stoner 3. Rossi