Dan 14 Iz Samsuna smo krenuli malo kasnije nego inače jer idemo u Ankaru, a tamo nam je naredni dan odmora pa ne žurimo, a i da se malo naspavamo posle kiše. Prešli smo oko 400km brzom saobraćajnicom za nekih 6h, usput oprali motore od blata i kiše, stigli oko 15h u hotel i fino se smestili prvo motore u podzemnu garažu pa mi lagano. Smeštaj za danas i sutra je u odlicnom hotelu The Wings hotels Neva Palace Ankara Nema slika jer smo samo vozili da bi se dobro odmorili danas i sutra.

Dan 13 Kako se jučerašnji dan završio nadali smo se da više nema kiše ipak oko sat po prelasku granice morali smo da stanemo da se obučemo. Sam prelazak granice je protekao lako i brzo osim plaćanja kazne u Gruziji od prethodnog boravka pre neki dan, ali i to je završeno za 10tak minuta, standardan ulazak u Tursku sa 3 checkpoint-a - tablice, pasoska i carina i međunarodno osiguranje. Posle granice smo odmorili u kafiću uz more, mislili smo od juče ali je bilo unapred za danas jer je planirana kilometraza oko 620km tj skoro 9h voznje jer smo odlučili da obidjemo manastir Sumela, u blizini Trabzona. Kiša je padala sitno ali dosadno, prava natapajuca ali nismo odustali od plana iako je kako smo išli dalje od grada ka planini padala sve jače. Put do manastira je otvoren samo za kombije koji voze po ceni od 70 lira po osobi, tako da smo motore ostavili na parkingu i u punoj opremi plus kišna odela seli u jedan od kombija. Međutim, nismo znali da po izlasku iz kombija ima jos skoro kilometar stepenica i stena koje su mokre od kiše i da nakon toga dolazimo do reda za karte koje su 20e po osobi za strance, a za Turke 2e po osobi uz ličnu kartu. Kad smo nekako kupili karte sledi novo penjanje i silazak stepenicama u manastir koji je stvarno neobičan i prelep ali je bilo bas naporno i od sparine smo se toliko preznojili da smo bili mokri i spolja i unutra. Tako da se odmah iz manastira seli u prvi restoran na putu da se osusimo i nešto pojedemo. Jelo je bilo odlično, ali se nismo osusili pa smo obukli sve mokro i krenuli dalje put Samsuna. Nakon jos jedne pauze uz more stigli smo u hotel nakon oko 13 sati puta. Smeštaj je u samom centru Samsuna, a motori su na sigurnom u lokalu pored hotela, u samom izlogu - BM hotel.

Dan 12 Danas je planirano da se predje oko 450km ali u trajanju od 8 sati, nismo verovali da je to moguće ali jeste pošto smo krenuli iz Jerevana za Batumi. Kroz Jermeniju se gradi autoput ali je sve lepo organizovano i nema zastoja, kad smo prešli granicu za 35 minuta bili smo sigurni da ćemo stići bar sat ranije ali to se nije desilo. Kad smo pošli iz Akhaltsikhe gde smo rucali, navigacija je pokazivala 160km i 4h voznje, prvih 50tak kilometara je sve bilo normalno onda krecu radovi gde su zatvorene trake, nakon toga se penjemo na preko 1800mnv i tu kreće kiša pa radovi na putu postaju blato koje kopaju svojim gusenicama bageri, savršena podloga za vožnju . Kretali smo se sigurno 30-40km bukvalno do 10-12km/h, ali ajde nekako smo sišli u podnozje i skinuli kišna odela jer je sve pokazivalo da je kiša otišla dalje. Na samom ulazu u Batumi navigacija nas vodi desno od grada, ispostavilo se kao loša odluka jer nas je odvela pravo u kišu iz tunela, a nakon toga nismo mogli da skrenemo jer je to bio mini autoput pa smo nekako našli prvi izlaz i spustili se u grad mokri kao miševi. Tako da nema slika sa samog puta. Nakon parkiranja motora iza hotela na ograđen parking i smeštaja u sobu gde smo klimu stavili na 30 i sve stvari ispred klime da probamo da ih osusimo za sutra, uputili smo se u obilazak grada koji nije ostavio neki poseban utisak. Obišli smo Batumi ali grad nije ostavio neki utisak, mnogo je mračan nema uličnog osvetljenja, a deluje da je prelep zbog zgrada tako zanimljivih Alphabet kula, Ali i Nino, stari svetionik i mnostvo zgrada vrlo interesantih. Smeštaj je imao siguran parking za motore i odličnu lokaciju - Boutique Hotel 32.

Dan 11 Prvo jutro ustajanje bez alarma ali smo budni oko pola 9 i već oko 9 krećemo ka Khor Virap da vidimo veličanstveni Ararat, put je brz i nije daleko ali je zato povratak bio naporan jer smo se kroz grad kretali sporo u punoj opremi, reda veličine 3.7km oko 23 minuta. Pre povratka na smeštaj obišli smo Svetu Etchmiadzin - Jermensku Apostolsku crkvu koja se smatra Majkom Crkvom u Jermeniji izgradjena je izmedju 301. godine i 303. godine. U muzeju uz crkvu se nalazi Longinovo koplje koje nismo videli, nažalost muzej danas nije radio, ne radi ponedeljkom. Popodne smo iskoristili da obidjemo znamenitosti Jerevana kao što je statua Majke Jermenije, Kaskade ispod statue, crkvu Svetog Sargisa, Plavu džamiju kao i katedralu Presvete Bogorodice, najstariju katoličku crkvu u Jerevanu. Neizostavna poseta muzeju konjaka Ararat gde smo zakasnili na turu kroz fabriku i degustaciju, kao i Trgu Republike i marketu Vernissage.

Dan 10 Krenuli smo u sledeću zemlju na našem putu Jermeniju, ipak kroz Tbilisi smo se u jednom trenutku pogrešno prestrojili i odmah je za nama bila patrola policije, sve uljudno i fino ali smo dobili kaznu u iznosu od 20 larija to je otprilike 7 eura ali je bas ružan osećaj biti kažnjen za takvu glupost, a od ulaska u zemlju gledamo nenormalnu voznju. Od dve trake naprave tri ili čak četiri, bukvalno iz kontra smera preticu iako te vide da si u traci jos ti ablenduju da se sklonis. Nismo dozvolili da nam to pokvari put, brzo smo stigli do granice i bas brzo prošli gruzijsku stranu, kaznu nismo platili jer banka na granici nije radila pa cemo u povratku. Na jermenskoj strani je procedura malo duža, pored standardne pasoške i carinske kontrole morate platiti 3500 drama oko 8e, ali ne primaju karticu te imate bankomat odmah uz šalter i morate sačekati da ispune formulare sa pasošem i saobracajnom radi carinske prijave, sve traje 15tak minuta. Kad smo ušli u zemlju odmah smo stali da bi uzeli osiguranje za vozilo, umesto očekivanih par hiljada drama prva ponuda je bila 23000, pa smo došli do 10000 drama ali smo i to preplatili obzirom da je normalna cena oko 4000-5000 drama ali ajde da častimo momka, inače malo manje od 500 drama je 1 euro (konacno smo naucili da racunamo u dramima ) . Prvu pauzu napravili smo za gorivo i da nešto prezalogajimo ispostavilo se da smo odlicno izabrali restoran i uživali smo, naredna pauza je bila na Sevan jezeru gde smo obišli Sevanavank manastire koji su izuzetni i zadesili se na jermenskoj svadbi. Ipak smo odlučili da slikanje sa mladencima preskocimo Odatle smo nastavili ka Jerevanu, dan pre smo istraživali i našli smo da se istocno od grada nalazi manastir iz 4. veka odnosno najstariji ocuvani manastir na svetu Geghard, slicno nasem Ostrogu uklesan u steni iz koje izvire voda, rimski hram u Garni iz 1. veka kao i Simfonija kamenja, prirodna lepota Jermenija koja je izuzetno neobična. Naravno da smo se uputili da obidjemo sve tri lokacije i tu smo naisli na dosta radova na putu pa smo na smestaj stigli bas umorni oko 21-22h, te smo za naredni dan ostavili vremena za posetu Khor Virap, manastiru iz 7. veka, odakle se iz Jermenije najlepše vidi Ararat. Smeštaj je u centru Jerevana sa parkingom za motore u dvorištu, bukvalno pred prozorom ispod vinove loze - Your home Yerevan. Izgled jermenskog novca - Dram

Hvala na detaljnom citanju i ispravci, sto se tice voznje morao sam da budem mnogo oprezniji ali je CBR izdrzao sve

Dan 9 Kako Nemanja kaze "stigao je tvoj dan "odmora"" pošto smo planirali da imamo dane odmora u Kapadokiji, Tbilisi, Jerevanu i Ankari, ali nije bilo realno da posetimo Gruziju, a da ne vidimo Kazbegi planine i Gergeti crkvu Svetog Trojstva. Tako da je ovaj dan odmora podrazumevao 320km i oko 6h vožnje. Pre iskljucenja za planine obišli smo manastir Samtavro u kome se nalaze mošti Svetog Gavrila Gruzijskog, izuzetno postovanog sveca novog vremena. Put do Gergeti je jedini put iz Tbilisi ka Rusiji pa je izuzetno opterecen. Maltene od isključenja ka planinama, 20tak kilometara od Tbilisi kreću kolone kamiona i to bukvalno po 10-15km gde bukvalno oni stoje u jednoj traci dok se druga koristiti za saobraćaj u oba smera. Ipak uspeli smo da se provučemo i obidjemo spomenik Gruzijsko-Ruskog prijateljstva i stignemo do Kazbegi planina koje oduzimaju dah. Na posebnom mestu nalazi se crkva Svetog Trojstva koja je okružena planinama na samo 15tak kilometara od granice sa Rusijom. U povratku smo svratili da obidjemo Ananuri zamak koji je spolja zanimljiv i nalazi se pored jezera, sastoji se od dve crkve od kojih je samo jedna otvorena. Odatle smo nastavili da obidjemo Sameba crkvu koja je Saborni hram u Tbilisi sličan našem Hramu Svetog Save. Po povratku u smeštaj jos malo smo obišli Tbilisi, videli most Mira, statue Don Kihota i Sanco Panse, cuvenog Lightman-a u Tbilisiju kao i Krivi sat sa posebnim zanimljivostima, takodje uživali smo u sladoledu od vina i naravno pravom gruzijskom vinu.

Dan 8 Planirano je da u Akhaltsikhe samo prenocimo ali smo otkrili Rabat zamak koji nas je oduševio pa smo polazak ka Tbilisiju odlozili za sat vremena. Put do glavnog grada Gruzije vodi preko Vardzie koju nam je više ljudi reklo da obavezno obidjemo jer je u njenim stenama udubljeno vise crkava i tu su se krili hrišćani u prvim vekovima nove ere, stvarno izgleda fascinantno. Odatle smo nastavili ka Tbilisiju i pre odlaska u smeštaj obilazimo Svetitskhoveli crkvu kao i Jvari manastir koji su na 10tak kilometara jedna od druge i obe oduzimaju dah, ipak na kraju dolazi najbolje to je Hronika Gruzije, sigurno jedna od 5 najvelicanstvenijih stvari koje sam video, a da ih je čovek napravio. Nakon smestanja u hotel i kratkog odmora i vecere u starom gradu obišli smo Kaleidoskopsku kuću ali pošto je pao mrak nismo ništa mogli da vidimo, statuu Majke Gruzije i to uspinjačom ovde popularnim funikularom, da bi dosli do uspinjace obisli smo Zion crkvu te smo preko Mosta mira dosli do pocetne stanice, od statue smo se spustili pored Gornje I Donje Vitlejemske crkve nazad u hotel. Smestili smo se u hotelu gruzijskog stila koji se nalazi u Starom gradu Tbilisi i ima svoj zatvoreni parking - hotel David.

Dan 7 Iz Erzencan krenuli smo prema Gruziji, ali usput smo svratili u stari jermenski Aprank manastir iz 12 veka koji je napušten 1915. godine, poslednjih 2.5-3km smo se fino namucili jer je makadamski put u očajnom stanju pun kamenja, ali je vredelo. Odatle produžili smo prema granici Turske i Gruzije, usput napravili pauzu i videli "crvenu zemlju bajki" u Narman Peri Bacaları. Priroda je u ovom delu Turske neverovatna, maltene ceo dan smo bili preko 1500m nadmorske visine dok smo na najvišoj tački bili na 2550m, u jednom trenutku temperatura se spustila na 9 stepeni 21.8.2025. godine, a dan ranije nam je u Dark kanjon bila 36 stepeni. Granicu smo prešli uz plaćanje kazne od juče i dobili popust 25% jer smo platili u roku od 15 dana od dana izdavanja kazne, ipak aparat za kartice nije radio pa smo morali da odemo na drugu stranu graničnog prelaza i da tu uplatimo zbog toga smo izgubili malo vremena. Po ulasku u Gruziju na prvoj pumpi levo postoji kućica koja radi 24h gde smo kupili osiguranje za 15 dana po ceni od 20 gel cca 7e. Posle 20km smo stigli u Akhaltsikhe i smestili se da odmorimo nakon bas dugog dana. Smeštaj u privatnoj kuci osnovno samo uz vrlo gostoljubivog domacina ali sa motorima u dvorištu - Art hotel (najlosiji smestaj na turi).

Sporio ne sporio isto je Hvala

Dan 6 Napustamo Kapadokiju uz jos jedan pogled na balone ali bez ranog ustajanja, uspust smo prosli kroz provinciju Sives i grad Kangal koji je poznat po nacionalnoj pasmini istog imena. danas imamo malo veću kilometrazu da bi obišli Dark canyon tj Kemaliye kanjon koji oduzima dah I vredi do njega doci preko dva kopa rudnika i uskog puta kroz planinu. Posebno sto je to kanjon reke Eufrat, bukvalno smo bili u Mesopotamiji sto je bas jedinstveno iskustvo. Kanjon je rucno iskopan i njegova gradnja je trajala dugo i odnela mnoge zivote, iskustvo voziti se kroz njega je posebno. Odatle smo nastavili prema Erzencan i uživali u dugim krivinama i veličanstvenim planinama koje okružuju Kemeh, svakih par kilometara menjala nam se nadmorska visina i to izmedju 1200m do oko 2000m. Ipak pre toga smo bili na meti radara i dobili kaznu za prekoračenje brzine od 25-50% u odnosu na ogranicenje u iznosu od 4512 lira cca 100e, ali postoji popust od 25% ukoliko se kazna plati u roku od 15 dana. Smeštaj je skroz korektan, motori su bukvalno na samom ulazu u hotel ispred recepcije koja radi 00-24h - Eriza hotel.

Dan 5 Odmor, totalni odmor osim buđenja u zoru zbog balona. Baloni su neočekivano ono sto smo ocekivali podigli na poseban nivo, ostaje žal što nismo poneli insta360 za snimak iz neke od dolina kako lete iznad nas ali valja opet doci. Let smo ostavili za dolazak sa lepšim polovinama, ipak je to posebno iskustvo, a sada smo na moto putovanju. Uživajte u slikama, nema ih previse jer smo uzivali u trenutku. Napomena, ujutru ne morate da ustanete u 4h da bi videli balone, mi smo u 6h krenuli iz hotela i stigli pre nego što je vecina poletela tako da spavajte do 6 bez stresa. Ostatak dana smo proveli na bazenu i u spa centru da napunimo baterije za naredne dane, uvece smo uzivali u zalasku sunca i noci iznad Goreme.

Dan 4 Iz Ankare smo krenuli malo kasnije ujutru, oko 9 i tako izbegli jutarnji špic, ako je to uopšte moguće, možda smo imali sreće sa lokacijom hotela jer smo za 15tak minuta izašli iz grada od preko 5 miliona stanovnika. Put do Kapadokije je vrlo jednostavan vodi preko magistrale sa 3 trake do Tuz golu - isusenog slanog jezera, drugog po velicini u zemlji, koje je nezaobilazna tacka ukoliko ste u blizini. Oduševljavali smo se od kako smo mi prišli na par kilometara pa sve dok nismo zasli iza brda i nismo ga više videli u retrovizoru. Morao sam da nadjem put i sidjem motorom u so iako nije pametno ali sta cu . Posle malo jače od sat vožnje autoputem ulazimo u jednu od stanica ovog putovanja veličanstvena Kapadokija, prvo prilazimo gradu Uchisar gde obilazimo zamak uklesan u ogromnu stenu. Par kilometara ispod zamka ulazimo u Goreme i upućujemo se u hotel da malo odmorimo kraj bazena i napunimo baterije za zalazak sunca i pogled na Goreme noću kao i za jutrenje sa balonima. Goreme nije isto preko dana i noću, jednostavno noću je spektakularno, ali i u svitanje je posebno. Obišli smo Goreme open air museum i iskreno osim Tamne i Zmijske crkve, sve ostalo možete videti i svakako ćete videti kroz Goreme. Hotel u kome smo bili je odličan, parking je u okviru kompleksa i ima obezbeđenje 24h - Zemi hotel Cappadocia.

Bukvalno ne osećam nikakvu razliku, inače mi se mnogo svidela i preudobna je Airoh Commander 2

Dan 3 Od Burse, gde smo prvi put videli ogranicenje 82 sto smo kasnije cesto vidjali kroz Tursku, do Ankare. Išli smo putevima D140, D160 i D170 koji su magistrala koja vodi kroz unutrasnjost Turske, prolazili kroz mnoga sela ali i preko velikog broja brda gde smo naisli na asfalt preko koga se nalazi bukvalno sloj ulja ili gume, kasnije smo zakljucili da se verovatno zbog visokih temperatura i velike tezine slepera njihove gume pomalo tope i ostaju na hrapavom asfaltu sto voznju cini vrlo nezgodnom i neophodno je biti posebno oprezan. Put nas je vodio preko Rainbow planine koja je bas lepa za videti, ipak nemojte ići na vidikovac sa imenom Rainbow nego na Nallıhan Gökkuşağı Tepeleri, odakle je najlepši pogled. Usput smo probali pravi turski tradiconalni dorucak uz jezero koje je nastalo iskopavanjem ruda u blizini grada Beypazari. Put od Dugine planine do Ankare je brza saobraćajnica koja je izuzetno zanimljiva, slično našem Rudniku samo brže. Ankaru smo samo malo "zagrebali" i dobro odmorili, jer u povratku imamo slobodan dan pa cemo sve natenane obici. Smeštaj u hotelu odličan, samo što su motori na platou ispred hotela ali nas uveravaju da je bezbedno sto se ispostavilo kao istina - Lion city hotel.

2 dan Deo autoputa do granice sa Turskom, lako i brzo smo prešli iako je granicni prelaz ogroman i postoje tri punkta - prvi je pasoska kontrola, drugi carina, a treci sluzi da vam upisu tablice u sistem zbog mogucih prekrsaja kao i putarine. Inace nismo imali nikakav problem sa putarinom - HGS, gde god smo vozili imali smo opciju da platimo karticom ili kesom na izlazu, stoji oznaka NAKIT, samo se desavalo da nas pitaju na kom smo izlazu usli na autoput pa smo im govorili prvi veci grad i tako resavali sve. Nakon toga obilaznica oko Jedrena i pravac preko mosta "Canankale 1915" da predjemo Dardanele i stignemo u Troju. Obilazak Trojanskog konja i uzivanje pored mora koje nam je kvario jak vetar, ali smo ipak doruckovali bugarsku kanicu - pitu sa sirom, u nastavku puta kao i 50tak kilometara pre Canankale pa sve do Burse borimo se sa prejakim vetrom. U kraćim periodima koristimo autoput, a većinski idemo magistralom ali je vetar toliko jak da nas udari pomeraju iz trake u traku, našli smo da je vetar bio 43 km/h, pakleno neprijatan osećaj. Bursa je novo otkriće, grad od oko 3 miliona stanovnika, smeštaj u Starom gradu na pešačkoj udaljenosti od svih bitnih znamenitosti. Obišli smo Koza han gde smo uživali u pravoj turskoj kafi i iskender kebabu od teletina, Veliku dzamiju gde je sahranjen sultan Murat I, Zelenu džamiju, Zeleni grob sultana iz 15 veka, dok smo iskender kebab jeli i u restoranu u kome je nastao 1867 godine - İSKENDER Tarihi Ahşap Dükkan. Smeštaj je pravi turski hotel, prizemlje i sprat, hodnici i sobe u starinskom stilu, soba je bila tako pozicionira da toalet sa 2 ogromna prozora gleda na ulicu gde sede prodavci svega i svacega , a parking podzemni - Ipekyolu hotel Bursa.

Prijatelji sa foruma, ove godine smo se uputili na Istok i to Nemanja (Honda Afrika Twin) i ja (Honda CBR650R) predstavljamo vam nase duze putovanje ove sezone, evo plana i putopisa. Ovde imate fajl u kome su svi linkovi smestaja i ruta LINK. Posli smo sredinom avgusta da bi se uklopili u slobodne dane i odmor ipak je putovanje koje traje 16 dana. 1 dan Kako sam ja iz Kragujevca, a Nemanja iz Beograda nasli smo se na naplatnoj rampi Batocina i uputili autoputem do Plovdiva, prva pauza je Nais kafa i provera plana . Brzo smo stigli do granice gde je bila solidna guzva ali smo obilaskom kolone skratili vreme cekanja i brzo smo usli u Bugarsku. Naredna pauza je bila u Sofiji za ručak u Happy grill, velika preporuka, bas prekoputa crkve Sv Nedelje - gde se nalaze mošti Kralja Milutina, u blizini su i crkva Sv Petke Samardzike, Narodna Skupština, crkva Rotonda iz 4 veka posvecena Sv Djordju Pobedonoscu, iskoristili smo pauzu da obidjemo ove znamenitosti i da malo protegnemo noge. Nastavak puta je, nazalost ali planirano, bio autoput jer nam je cilj da sto odmorniji stignemo u Tursku kada krece uzivanje. Stigli smo u Plovdiv u kasno popodne, smestili se u hotel i krenuli u obilazak grada. Plovdiv izuzetno pozitivno iznenađenje, lep i ziv grad, poseduje dva nalazišta iz Rimskog carstva Teatar i Stadion, takodje centar grada je lepo obići zbog kombinacije pravoslavlja i muhamedanske vere - plovdivska mitropolitija i poznata dzamija na maloj udaljenosti. Smeštaj odličan, podzemna garaža za motore hotel Bayko.

AMC Rajko Kragujevac, kontakt 0658762046

Nazalost ne, ali Nemanja govori pa nam je to olaksalo mnogo

Evo tabele Spanija Andaluzija Portugal 2024.xlsx.zip Okacicu screenshot za smestaje pa pogledajte na Booking i Airbnb U fajlu su linkovi za rute planirani, usput smo ih prilagodjavali samoj situaciji svaki dan Ukupan trosak nam je bio oko 2500-2700 eura, uracunata hrana, putarina (znate cene bar okvirno, nisu male), lanac, majstori, kupovine poklona, kupovina opreme u Trstu, neke prsluke i pantalone kupili u Dekatlonu. Bas nismo stedeli na hrani i picu, vise veceri smo fino popili da uzivamo maksimalno. Trosak u tabeli se odnosio na smestaje, gorivo i trajekt jer ostale troskove nismo mogli da predvidimo, ali ipak za 18 dana u Zapadnoj Evropi na motoru mislim da je to skroz ok cena.

Plan je bio da preko Andore nastavimo do Barselone gde treba da se ukrcamo na trajekt i da se vratimo nazad do Djenove, ipak morali smo malo da modifikujemo tj da ne obidjemo Andoru cisto mojom krivicom. Olako sam drzao da ce lanac izdrzati put iako sam unapred dogovorio da ga zamenim par dana pred put, nemam objasnjenje zasto sam ipak odlucio da to ne uradim tad nego kad se vratim sa puta to je jedino sto nam je pokvarilo uzitak puta ali kako moja braca Nemanje kazu nema veze, imamo razlog vise da se vratimo u Andoru i obidjemo sever Spanije sta su ti braca . Prosli smo sve tunele i mostove ka Andori, napravili pauzu na pumpi gde smo odmorili i krenuli u poslednjih 40tak kilometara da dodjemo u Andoru obidjemo je kratko, rucamo i nastavimo prema Barseloni ipak u jednom kruznom toku, verovatno zbog toga sto sam promenio brzinu u nizu lanac je bukvalno spao sa zadnjeg lancanika, sreca pa sam to osetio odmah i raskvacio kvacilo da nisam poleteo preko motora. Stali smo i uspeli da nadjemo servis koji radi u blizini jedan Nemanja je otisao do servisa da proveri da li rade i mogu li da nam pomognu dok smo drugi Nemanja i ja uz pomoc srafcigera uspeli da vratimo lanac na lancanik, to vam govori koliko je bio opusten. Servis je radio ali nisu imali lanac na stanju, nego su skinuli lanac i lancanik ocistili maksimalno i zategli ga koliko god je bilo moguce, kako bi uspeli da se spustimo u Barselonu i da stignemo na trajekt. Lomili smo se da li da ipak odemo tih 10tak kilometara do Andore ali je Nemanja bio razuman i ubedio drugog Nemanju i mene da se unormalimo pala je odluka da krenemo do Andore sa dva motora dok cekamo da u servisu obave posao, ipak ne lezi vraze kako mi sve stoji u tank torbi na granici smo ukapirali da ja nemam pasos pa smo morali da se okrenemo i tako ostavimo Andoru za sledeci put. Put od servisa do Barselone je bio bas napet da se problem ne bi ponovio, a napetost je rasla u samom gradu gde se mnogo vise saltovalo nego na otvorenom putu ipak imali smo srece i sve je bilo kako treba. Ovaj put trajekt nije puno kasnio pa smo se brzo ukrcali i legli da odmorimo od bas napetog dana. Trajekt u povratku je bio prepun marokanaca i ponuda na njemu u smislu hrane i pica je bila mnogo oskudnija u odnosu na dolazak tako da ukoliko planirate turu gledajte da putujete Grimaldi lines kompanijom. Prijao nam je odmor na trajektu i to smo shvatili tek kad smo stigli u Srbiju , bice vam uskoro jasno zasto. Stigli smo u Djenovu uvece i uputili se u smestaj koji je bio udaljen 50tak kilometara, opet je bilo brige i napetosti zbog lanca jer je i dalje bio opusten pa sam to vece trazio gde bi mogli da zamenimo lanac, naravno da je to bio vikend i da u Italiji vikendom rade manje nego kod nas. Na srecu, nasao sam servis koji je ovlascen za Hondu bas iz razloga jer oni sigurno imaju lanac na stanju, odmah posle dorucka smo se uputili ka njemu i imali su lanac na stanju ali serviseri ne rade vikendom , sreca u Italiji sto u svakom gradicu imate po 10 majstora za motore pa je bukvalno prekoputa ovlascenog servisa bio privatni servis ali u nenormalnoj guzvi. Svakako su se potrudili da nam pomognu jer smo na putu i posle par poziva momak nas je uputio kod kolege koji drzi manji servis i trenutno je slucajno u njemu. Stigli smo za par minuta, covek nas je poslao u obliznji kafic na kafu i posle pola sata je zamenio lanac. Nasoj sreci u tom trenutku nema kraja pa oko 10h ujutru odlucujemo na predlog Nemanje, koji je bio razuman za Andoru sada se to promenilo , da krenemo za Beograd odnosno Kragujevac, otprilike imamo 1200/1300km. Tada na scenu stupa odmor koji nam je bas prijao na trajektu . Krecemo i bukvalno pravimo pauze na pumpama da sipamo gorivo i ukoliko neko bas bas tad mora do toaleta, cak su i pus pauze izbacene , vidimo da nam je prolazno vreme dobro i da stizemo u Sloveniju ranije od planiranog ali tad dolazimo do problema druge vrste - krece ponovo kisa i od ulaska u Sloveniju do Zagreba ne prestaje. U nekim momentima toliko pada da automobili staju u zaustavnu traku sa sva cetiri zmigavca ali mi imamo cilj da stignemo kuci tog dana i od toga ne odustajemo. Posle Zagreba kisa staje i mi stajemo u McDonalds da pojedemo nesto i da se malo osusimo, taj deo je bas prijao . Ipak posle 70tak kilometara kisa opet pocinje i prati nas do Beograda, otprilike na nasoj granici ostajemo bez baterija na komunikaciji i tad krece bas naporan deo puta. Mrkli mrak, kisa i ne mozemo da pricamo ili slusamo muziku, izdrzali smo i stigli zdravi i citavi u Beograd/Kragujevac i tako zavrsili ovu izuzetno lepu, zanimljivu i uspesnu turu . Hvala mojoj braci Nemanji i Nemanji sto su me trpeli i kad sam bio previse naporan i nervozan kao i sto su mi bili podrska i pomoc kad sam zbog svoje gluposti napravio problem sa lancem i tako mogao sve da nas dovedem u problem, Bogu hvala sto nam je pomogao da nam putovanje bude uspesno i da se zdravi i citavi vratimo kucama.

Iz Madrida uputili smo se prema Saragosi, ideja nam je bila da prva pauza bude u malom mestu Alcala de Henares, rodnom gradu Servantesa, ipak to uopste nije tako malo mesto jer se u njemu nalazi vise fakulteta pa smo na trgu uz kafu i curose uzivali u pogledu na ogroman broj mladih koji je u tom periodu setao trgom. Usput smo prosli i kroz Castilla la Mancha, mesto iz kog je junak Don Kihot poreklom jer je originalni naziv romana El ingenioso hidalgo don Quixote de la Mancha odnosno Genijalni gospodin Don Kihot iz La Mance. Put smo dalje nastavili kroz skroz drugu Spaniju u odnosu na onu kroz koju smo vec prosli, u ovom srednjem delu zemlje ima mnogo zelenila, reka i neverovatan broj zamkova koji su u odlicnom stanju. Ima ih toliko da kada smo videli prvi odmah smo reagovali i pricali o tome pa drugi isto, treci takodje ali kad smo prosli 17ti prestali smo da reagujemo dok nismo naisli na El castillo de Molina de Aragon koji nam je oduzeo dah. Poznat je i kao tvrdjava Molina de los Kabaljeros, nalazi se na severu provincije Gvadalahara, njegovo poreklo datira iz alkaraza koji su Andaluzani izgradili na rusevinama drevne Keltiberske tvrdjave u 10. veku, Napravili smo pauzu i uzivali u pogledu na njega, ugrejali se toplim obrokom, neka kombinacija pasulja i graska, te nastavili dalje prema Saragosi. Imali smo srece da smo smestaju Saragosi nasli bas u samom centru grada i to sa garazom pa smo bili spokojni. Grad je bas zanimljiv i potrudili smo se da obidjemo sve sto smo mogli da stignemo za kasno popodne i vece te smo na kraju uzivali u vinu i pogledu na velicanstvenu katedralu Basilica del Pilar, na mestu katedrale se po legendi u 1. veku na stubu ukazala Bogorodica te je iz tog razloga na tom mestu izgradjena katedrala. Krenuli smo od spomenika Cezaru, ipak je drugo ime grada Caesaraugusta sto jasno govori o starosti ovog grada koji je smesten na reci Ebro. U poslednjem trenutku obisli smo gradsku pijacu i nismo se razocarali, planirali smo to da uradimo u svakom gradu ali nam se jednostavno nije dalo te smo se slucajno u Saragosi uputili ka Plaza de Espana i videli da vec treci put prolazimo pored istog objekta, pogledali smo malo bolje i videli da je bas to gradska pijaca. Naravno da smo tu kupili biftek za veceru . Narednog dana smo ujutru svratili da vidimo i preko dana katedralu Basilica del Pilar ali sa druge strane reke kao i da obidjemo cuveni kameni most koji je jedan od simbola grada. Dalje smo se uputili prema Barseloni preko Andore ali su se tu nastavili problemi, nastavak sledi.

Madrid je jedan od retkih glavnih gradova koji mi se svideo, obicno bude nesnosna guzva i ne moze se uzivati u glavnom gradu na pravi nacin, tako je krenulo i sa Madridom. Kako smo bili smesteni solidno daleko od samog centra u Getafe-u, mislio sam da je to poseban grad kad smo shvatili da je Madrid toliko sirok da u sebe "prima" manja mesta u blizini, razlog tome je nasa greska jer smestaj nismo ostavili unapred o cemu sam vec pricao, ipak ujutru smo pokusali da budemo lokalci i da sacekamo bus koji ce nas prevesti do grada od cega smo odustali posle 20tak minuta cekanja, pozvali Uber i krenuli u centar. Sve je bilo odlicno dok se nismo priblizili glavnoj autobuskoj i voznoj stanici gde smo bukvalno 2km putovali 20tak minuta, tada sam pomislio ista prestonica kao svaka ipak prevario sam se. Sem tog trenutka u toku celog dana obilaska Madrida nismo nigde osetili takvu guzvu, cak ni na najposecenijim turistickim atrakcijama. Bili smo pametni sto se tice muzeja Prado pa smo dan ranije kupili karte online i nakon kafe u dvoristu muzeja usli da uzivamo u umetninama, preporucujem i ljudima koje umetnost ne zanima previse da ga obidju jer stvarno ima sta da ponudi. Nakon muzeja zaputili smo se prema Gran Via koja je glavna ulica u Madridu za pesake ne zanimljiva jer je ogromna i predugacka pa smo iz nje nastavili prema Plaza Mayor glavnom gradskom trgu gde smo uz odlicnu kafu posmatrali trgovinu dresovima svih mogucih klubova spakovanih na ciradu koja je na sva cetiri coska probusena i provucen kanap, kad naidje policija da u jednom pokretu sve bude spakovano i spremno na ledjima za beg. Dalje smo nastavili pored muzeja sunke prema Puerta del Sol - Vratima sunca gde se nalazi spomenik "El Oso el Madrono" statua medveda koji ljubi drvo jagoda inace scene sa grba grada Madrida. Put do Kraljevske palate - El Palacio Real je bio kroz prave spanske ulice pune tapas barova, ipak za palatu nismo kupili ulaznicu unapred pa smo obilazak unutrasnjosti ostavili za cisto turisticki dolazak u Madrid. Uzivali smo u njenoj spoljasnjosti kao i crkvi - Catedral de Santa María la Real de la Almudena - koja je deo kraljevskog kompleksa. Odatle smo se uputili preko El Ritero parka do hrama Debod koji je egipatska vlada poklonila Spaniji u znak zahvalnosti na pomoci pri spasavanju spomenika u Nubijskoj dolini pre pustanja u rad Asuanske brane, on je prenet kamen po kamen i sastavljen 1970. godine. Naredna lokacija koja nas je izuzetno interesovala je nalazila se u centru Plaza Espanja, u pitanju je spomenik Don Kihotu i Sanco Pansi iznad kojih bdi Servantes, narednog dana smo obisli i rodno mesto Servantesa o cemu ce biti vise reci u narednom postu. Kako biti u Madridu, a ne obici cuveni Santiago Bernabeu, opet nismo bili upuceni da se to vece igra utakmica izmedju Reala i Deportivo Alaves pa smo kraj obilaska proveli kao i pocetak u nesnosnoj guzvi. Pokusali smo da nadjemo karte ali je vec bilo kasno odnosno mogli smo da kupimo karte samo sto bi to znacilo da u sortsevima ostajemo do kasno u noc u gradu i rizikujemo jos vecu guzvu za povratak pa smo se preracunali da bi bili preumorni za voznju narednog dana i posetu utakmici smo ostavili za neki naredni put. Narednog dana smo preko Alcala de Henares, rodnog mesta Servantesa, krenuli ka Saragosi i uspust prosli kroz nestvarnu Kraljevinu Aragon, o tome u narednom postu.

Naredni dan zapoceo je odlaskom u servis koji sam prethodnog dana pronasao, kako portugalci ne vole puno da rade nisam imao prevelike nade da ce servis krenuti sa radom od 9h kako je to pisalo na sajtu ipak bio sam tamo ranije da zamolim da me prime preko reda jer taj dan smo imali ozbiljnu kilometrazu 700km u danu, ispostavice se do kraja puta da ipak to nije najduza voznja u danu . Na srecu servis je otvoren tacno u 9h, izasli su mi u susret da odmah preuzmu motor ponadao sam se i pitao za zamenu ali nisu imali lanac na stanju pa je jedino sto su mogli da urade da zategnu lanac i da u Madridu odradim zamenu. Sve je bilo gotovo za 10tak minuta, nisu zeleli nista da naplate pa sam ih castio i u znak zahvalnosti kupio sprej za lanac. Obzirom da je Lisabon ogroman i da je vec krenuo jutarnji spic, cuo sam se sa Nemanjama i dogovorili smo se da se ipak ne nalazimo u gradu vec da krenemo ka hotelu Palacio u Estorilu koji nam je bio prva destinacija za taj dan. Dusko Popov je u njemu odsedao i tu ga je upoznao Ian Fleming koji ce, po njemu, kasnije napisati najpoznatije svetske spijunske romane James Bond. Naredna stanica bila je voznja kroz Cascais koji je luksuzno portugalsko letovaliste na putu ka jednom od ciljeva putovanja - Cabo da Roca. Najzapadnija kopnena tacka Evrope je tog dana osvojena, kako smo ranije putovanju osvojili najjuzniju ostaju nam jos dve pa se planovi vec prave . Uzivali smo u vetru sa Atlantika, imali smo srece da nije bila ogromna guzva iako nam je prvobitni plan bio da jos ranije budemo tu, zbog peha sa lancem nismo mogli to da ispunimo i da bas sami uzivamo. Osvezili smo se u obliznjem kaficu i uputili se prema Madridu.

Put ka Lisabonu od Sevilje je bio prilicno dugacak pa smo se lomili da li da koristimo autoput ili ne, ipak odlucili smo da idemo magistralom i nimalo nismo pogresili. Usput smo stali na lokalnu pumpu, upoznali se sa par kolega bajkera koji su taj dan bili u civilu, uzivali u pogledu na maslinjake dok smo jeli nase sendvice za svaki slucaj . Imali smo priliku da jedan deo puta imamo samo za sebe pa smo iskoristili da se malo fotkamo. Nakon toga smo stigli u Portugal, na dva dana bukvalno Nakon sto smo stigli u Lisabon u hotel Nacional koji je na odlicnoj lokaciji, sa podzemnim parkingom doslo je do prvog problema. Naime na put sam krenuo sa lancem koji je do tada presao 20tak hiljada kilometara, delovao je dobro, nije bio istegnut proveravao i ja i majstor, nazalost procena je bila pogresna i pri silasku u garazu koja je u plocicama pipnuo sam prednju kocnicu i motor je proklizao pa sam zavrsio na levoj strani. Pri tome je lanac bukvalno spao sa zadnjeg lancanika dok je na prednjem ostao da stoji, uz pomoc alata koji smo dobili u hotelu nabacili smo lanac na zadnji lancanik i odmah sam se dao u potragu za servisom koji bi sutra ujutru mogao da mi zategne lanac jer naredni dan imamo oko 700km izmedju Lisabona i Madrida pa da u Madridu kasnije zamenim lanac, to je tad planirano. Nismo dozvolili da nam ta situacija pokvari vreme u Lisabonu pa smo se sredili i krenuli do grada da ga obidjemo pesacki, uzivali smo u pastel de nata, u porto vinu kao i divnoj arhitekturi grada i njegovim stanovnicima. Upoznali smo se sa Betmenom i sa neobicnim kucnim ljubimcem na povodcu, zanimljivom feretkom