Treći dan. Sibiu, Transfaragašan road, Bran Posle doručka krećemo na najznačajniji deo puta. Do podnožja Karpata smo brzo stigli. Stigli smo sa severne strane. Počinjemo da se penjemo, po asfaltu koji je priolagođen zimskim uslovima, dobrog jr kvaliteta bez rupa ali je dosta izbrazdan radi boljeg prijanjanja guma u zimskim uslovima vožnje. Na otprilike polovine puta stajemo radi fotografisanja. Odjedamput veliki broj muva počinje da se skuplja oko motora. Kada sam se udaljio svega 20cm nije bilo niti jedne. Ukapirao sam, skupljaju se da se greju, odnosno oko agregata motora. Pogled je veličanstven. Na samom puru je veliki broj motocikla i kola. Uglavnom svi voze lagano i uživaju u predelima. Nastavljamo vožnju do vrha 2044m. Na samom vrhu postoji malo jezero odmah do parkinga, veliko jezero i tunel dužine 1km. Na obrocima iznad velikog jezera ima još uvek snega tako da smo posmatrali entuzijaste koji su se peli i spuštali sa skijama. Posle prolaska kroz tunel počinje nizbrdica sa puno krivina. Nailazimo na dva vodopada, od kojih nam je jedan oduzeo dah. Put je još uvek dobar. Kada smo se spustili u nizinu put postaje katastrofa. Maksimalna moguća brzina je 30km/h. Do Vidaru jezera a to je jedno 60km vozili smo dva sata . Imao sam utisak da će plombe da mi poispadaju. Pauza na Vidaru brani i kontrola motora da se nesto nije rasšrafilo. Miljku je pukao nosač vizira. Na sreću sve plombe su tu. Ova deonica puta je kao stvorena za Doktora. U gradiću Kurte arđeš nalazimo po preporuci vrščana Srpsku kafanu. Psdle odlične karađorđeve krećemo ka Branu. Ovaj deo puta mi je poznat odranije. Ponovo se penjemo uz Krpate. Prepoznajem kolibu u kojoj sam i pre 5 godina kupio odličan kozji sir, što sam učinio i ovaj put. U Bran stžemo oko 22,30 časa i užurbano tražimo smeštaj, jer nije preporučljivo da ostane napolju, obzirom da je tu negdeDracula. Našli smo smeštaj uz pomoć jednog taksiste za 12 eura po osobi.

slike

Drugi dan. Fađet, Deva, Hunedoara, Sibiu. Ujutru smo krenuli ka Hunedoari, gde stižemo oko 12 časova. Put je lošeg kvaliteta. Pored puzta vide se ostatci nekadašnjih velikih fabrika, koje su sada napuštene.Doručkovali smo na OMW pumpi.Kroz grad nas je proveo jedan ljubazan čovek, odnosno kolima nas je dopratio do Corvin zamka. Do zamka smo došli kao i njegovi osnivači na konjima doduše metalnim. Zamak izgleda kao da je napravljen pre 20 godina a ne pre nekoliko vekova. Ulazak u zamak se plaća mislim oko 5 eura. Došlii smo do zaključka da se najbolji opanci prave u Rumuniji. Treba na ovim kulama zameniti crepove. Posle višečasovnog obilaska zamka, krenuli smo ka Sibiu. Smeštaj smo rezervisali u Chess hostelu. Smeštaj 12 eura. Grad je fantastičan, spoj stare, socrealističke i moderne aritekture.

Posle pet godina kada sam se zadnji put vozio po Rununiji, doduše u skraćenoj verziji rešio sam da ponovim vožnju, ali sada mnogo dužu i zahtevniju. Planirana je maršuta : Kraljevo, Vršac, Temišvar, Deva, Hunedoara, Sibiu, Transfaragasan, Bran, Brašov, Sigišoara, Jaši, Konstanca, Bukurešt, Snagov, Sinaja, Krajova, Drobreta Turnu Severin, Bor, Kraljevo. 2857 km po AutoRouth 2002. Nekako sam pribavio pozivno pismo radi dobijanja vize. Pasoše smo predali na viziranje u Vršcu i tu smo se sa ljubaznom refernticom dogovorili da pasoše preuzmemo na dan kada polazimo na voznju, da ne bi smo bezveze palili dva puta do Vršca. Planiran je polazal 18.06.2009.godine i da voznja traje deset dana. Na vožnju su krenuli : 1. Slobodan Suša, Moto Guzzi 2. Ratetić Miljko, BMW K 100LT 3. Aleksandar Ilić, BMW K 100 RS Prvi dan.Kraljevo, Vršac, Temišvar, Fađet. Polazak u 8,oo čsova ispred radonice majstora Suše. U Vršac stižemo u 10, 45 i preuzimamo pasoše u konzulatu. Odlazimo na kafu u centru grada, gde srećemo bajkere iz Vršca. Tu upoznajemo lika na zalost zaboravio sam kako se zove koji je sa svojim frendom vozio Latnisku Ameriku, obrnuti smer od Čegevare. On nam je dao informaciju daje bolje da ne spavamo u Temišvaru , nego da produžimo još jedno 30km u mesto Fađet, socrealistički hotel cena smeštaja oko 7 eura. Nako espresa i razgledanja BMW spremljenog za trke oldtimera i čopera u izradi krećemo put graničnog prelaza Vatin. Oba granična prelaza prolazimo bez zadržavanja. U Temišvar smo stigli oko 15,00 časova po najvećoj vrućini i saobraćajnoj gužvi. Obzirom da sam GPRS zadao centar grada, on nas je odveo u jedan od centar, gde smo u prvom kafiću seli da pijemo kafu i vodu. Malo smo se vozili po gradu ali na žalost zbog velike saobraćajne gužve nisam napravio slike grada. Uputili smo se ka Faget-u, gde smo stigli oko 18 časova. Put je bio osrednjeg kvaliteta. Cena benzina 0,92 eura. Na pumpama ne primaju eure, idu kartice. Na većini pumpi idu samo domaće, Rumunske kartice.Hotel je pored puta i baš je onakav kakvu smo dobili informaciju – napravljen kasnih 60 tih. Dvorište Hotela uređeno , puno cveća. Sobae čista, kupatilo i WC na kraju hodnika. Zadnji put sam se tuširao u ovakvom kupatilu kada sam bio sa školom na moru u Kumboru 1969 godine.( doduše i vojsci 1980 je bilo isto) Iza hotela je kafana gde smo uveče smestili motore. Posle 22 čača na ulici nema nikoga i nijedna kafana prodavnica ne radi.

Vracao am se iz Panceva, kada sam u Batocini, na izlasku sa auto puta video motcikl na asfaltu. Murija nije dala da se zaustavljamo ali koliko sam video motor je skoro prepolovljen na samoj raskrsnici za Paracin i Jagodinu. Kaciga je bila postavljena na jaknu pored motora.Drugo nista ne znam. Sta se to desava u Kragujevcu. 05.06.2009.godine kada smo se vracakli iz Vrsca kod pumpe blizu Autoprevoza videli smo jedan motocikl sav slomljen pored bandere, a na kraju ulice misli da se zove Kraljevacka polozen je bio drugi mootor. Sta je sa tim ljudima ? Jesu li zivi ?

Ova tura je bila namenska, samo Atina. Ranijih godina provezena je skoro cela severna Grcka.Albaniju smio vozili 2007 godine, odnosno prvo Makedoniju, pa Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku - Hvar, Bosna. Boze zdravlja 18.06. planiram da ponovo obidjem Rumuniju, oko 2900km.

na granici nemas nikakvu posebnu proceduru, potreban ti je pasos i zeleni karton za motocikl

kawasaki KLX 650 c ?

Ziveo prvi maj ;D

Mozes sa 125 da predjes tu kilometrazu bez problema, ali bez forsiranja. Od beograda do Novog Sada imas jedno 80km.

Do dobijanja sengena, ti obilazi Zapad, a ja cu Istok i Balkan, pa nakon toga valjda cemo negde da se sretnemo.

sto bi rekao jedan moj prijatelj "ekstra se vi zajebavate". Treba znati i umeti da stvoris sebi ugodjaj.

Veoma intersantna tura, pogotovu za one koji nikada nisu vozili ovim krajevima. Mislim da smo se sreli na OMW pumpi u Celijama.

Sto rece Kepo ovo mora da se vidi, a i da se vozi. Ukoliko se organizuje voznja zainteresovan sam

Extra voznja. Pre dve godine isao sam obrnutim smerom MK, AL, MNE, HR, BIH, SRB.

Nije, nisam hteo da je zamaram da mi salje garanciju, jer nisam znao tacno kada cu da podjem, pa sam uradio rezervaciju hotela i po tom osnovu pored ostalih potrebnih paira dobili smo vizu na 30 dana sa jednim ulazom.

2003 godine sa ekipom sam bio na Hilandaru. Ove godine sam planiaao i i Meteore ali zbog kratkog vremena koje sam imao na raspolaganju, otavio sam ih za sledecu godinu.

svaka cast. najvise mi svidela deonica oko Jajca. A mogli ste i da izadjete na Travnik na cevape na Plavim Vodama. Od travnika je bar pre tri godine asfalt bo kao makadam, tako da bi ste nastavili pravu enduro voznju. U savkom slucaju prelepa voznja.

vec naruceno

Tacno tako, vreme je blio ogranicavajuci faktor, bukvalno iz kancelarija na put, sa puta pravo na posao.

Uvek sam terao motore sa kuferima, kako zadnjim tako i bocnim. S vremena na vrene treba prekonrolisti, dotegnuti srafofe. Ukoliko preopteretis topcase posle duze voznje sigurno ce ti olabaviti srafovi. Mom prijatelju je pukao od vibracija originalni givijev nosac. Koliko znam proizvodjaci preporucuju, odnosno garantuju bezbednost do 120km a ne i preko toga. To govorim za ugradnju aftermarket. Za fabricki ugradjene je vec druga prica. Nisu samo rupe na asfaltu problem da se odvali topcase. Jos jedna veoma bitna stvar, obavezno proveriti da li su kuferi zakljucani. Desava se da zaboravis da ih zakljucas pa onda stvari skupljas po putu, ukoliko ih nadjes. U principu treba ispostovati preporuke proizvodjaca. Bocni koferi su veoma dobri za nedaj boze ako padnes. Znaju da sacuvaju noge a i motor.

izmedju Lamie i Larise, pocela sitna kisa, a od Gevgelije pa do Stobia provala oblaka,

Ujutro krecemo nazad za Srbiju. Ialazak iz Atne je mnogo laksi jer sam vec naucio kuda treba da vozim. Auto put ,pumpe i drumarine.Prvi duzi odmor na reci Tembi i obilazak crkve Svete Petke.Drugi duzi odmor Stobi Makedonija. Kada smo stigli u Predojane oko 18 casova zena nije mogla vise da se vozi, ali oboren je record 800km za dan. Nocenje u motelu 2.600 dinara sa doruckom. Sutradan voznja od 200km. Ukupno predjena kilometraza 2257km. Za pocetak sezone dosta.

Treci dan smo obisli zgradu Parlamenta, veliki park koji je ujedno i botanicka basta. Prosetali smo i do Panatenaikosa, olimpiskog stdiona gde su odrzane prve moderne olimpiske igre. Duz ulice su staba mandarina koje imaju i cvet i plod. Fenomenalan miris. Stadion je inace zatvoren ali ne i za mene. Uvece vecera u jednoj od poznatijih tavern. Grci imaju jednu leopu naviku da sa porodicom idu na vecere. Jedna od bitnijih stavki SEKE koja pogadja grke je ta sto ne mogu svako vece da idu u taverne. Za nase prilike Atine je prilicno skupa. Kafa od 4 eura pa na vise.