GABON.......PUT PO VODI DO.........NZOGO ! Ovo će biti jedna mala priča o viđenju Gabona sa vode..............da, kao što možda znate Gabon je ispresecan brojnim rekama.......tropska klima – kišna sezona duga (oko 9 meseci) .........vode svuda, što u rekama što u Atlantskom okeanu koji zapljuskuje Gabon u dužini od više od hiljadu kilometara. Gazda Moma ima nameru da otvorimo novi kamenolom, papirologija je gotova i došlo vreme da se ode i vidi na licu mesta kakav je kvalitet nalazišta i posebno važno proceniti raspoložive količine granita za eksploataciju. Dogovor je pao, iznajmićemo brod........čamac......gliser, nisam siguran kako da ga nazovem – ovde ga zovu ˝pirogue˝ - jedno je sigurno – brz jeste, ima dva motora Yamaha V6 od po 200 KS i pošto je nama bitno da u toku dana odemo i vratimo se i znajući da zalivom ˝Estuaire˝imamo oko 40 km i još toliko rekom ˝Remboue˝ odabrali smo brz prevoz. Da smo išli putem imali bi oko 150 km asfalta i oko 130 km zemljanog puta.......ukupno 280 km i trebalo bi nam nekoliko džipova i minimum dva dana da odemo i da se vratimo. Po dogovoru brz prevoz stiže u 08:00.............. putnika ukupno ima 11 (iz Solimara – firme u kojoj radim nas trojica – beli, Malezijanaca ima tri – žuti plus prevodilac - crni, jedan Kinez i tri Srbina iza Soco BTP (isto tako naša firma - isti gazda), jedan geometar, jedan inženjer projektant i jedan inženjer rudarstva......... Krenuli smo...........ovih 400 KS stvarno ˝dobro guraju......˝............ Prolazimo pored utovarnog mesta za rudu manganez.......... Nastavljamo ...... I uskoro na vidiku ostvro ˝Peroquet˝ ili ti na Srpskom ostrvo Papagaj......... Pored nas ukotvljeni brodovi........

Pre svega dubok naklon za JARE..............koje je dalo svoj zivot za dobrobit ovako prestizne grupe bajkera sa svojim lepsim polovinama.................BRAVO ZA JARE !!! Vidim da se lepo provodite..............samo tako nastavite........zavidim vam...... Pozdrav........iz Afrike.....

Prijatelju ......zaista nema nikakvog razloga da se izvinjavas, niti se ja ljutim .......svaki komentar je dobrodosao.... Za 2010. godinu plan je sledeci: Predložio sam Verici da idemo preko Italije na Korziku i da tamo ostanemo nedelju dana, zatim siđemo do Sicilije i odatle za Grčku brodom, obiđemo Krf, Peloponez, Krit i polako bez žurbe kopneni deo Elade tojest Grčke i nazad kući preko Makedonije. Pozvali smo Bobana (Vericinog brata od strica) da on krene iz Španije i nađemo se na Korzici, verovatno će iduće godine biti ukinute vize pa će i Boki (moj drug iz caffe Slonče) ići sa nama, verovatno i gazda Ivan V Strom (valjda će završiti kuću do tada) .......... Ako ne budu mogli............Verica i ja ćemo ići, opet sami.... ali sa osmehom ;D To je okvirni plan..............valjda će se ostvariti okvirno. Pozdrav iz Afrike.............

Hvala na cestitkama........Piter, zamenio sam plocice na oko 25.000 km (moglo je jos da se vozi ali sam ih ipak zamenio), ulje u motoru je sinteticko 100% .....Motul tako da je potpuno normalno da ISPARI jedan deo izmedju dva menjanja (na 10.000 km).........tako da ne treba UOPSTE da te razocarava BMW.....motor je IZUZETAN...........PO SVIM KRITERIJUMIMA Hotel u Fesu je odlican, drago mi je da si i ti uzivao............. Pozdrav iz Afrike...........

Doktore ......Bravo!............ fotografije su DOKTORSKE !......zaista prelepi predeli........... Bili smo na istom jezeru.........Lago di Guarda...........samo sto smo mi bili na juznoj strani jezera .....u mestu Desenzano di Guarda.... Super je lepa tura koju ste obisli............vidi se da ste uzivali.........TAKO i samo tako i treba...... Veliki pozdrav iz Afrike.........

Dogodine...........kad dodjem u Beograd, predložio sam Verici da idemo: - preko Italije na Korziku i da tamo ostanemo nedelju dana, zatim siđemo do Sicilije i odatle za Grčku brodom, obiđemo Krf, Peloponez, Krit i polako bez žurbe kopneni deo Elade tojest Grčke i nazad kući preko Makedonije. Pozvali smo Bobana (Vericinog brata od strica) da on krene iz Španije i nađemo se na Korzici, verovatno će iduće godine biti ukinute vize pa će i Boki (moj drug iz caffe Slonče) ići sa nama, verovatno i gazda Ivan V Strom (valjda će završiti kuću do tada) .......... Ako ne budu mogli............Verica i ja ćemo ići, opet sami.... ali sa osmehom ;D ;D ;D To je okvirni plan..............valjda će se ostvariti okvirno.

Hvala Simo na lepim rečima.............. Postoji velika razlika u udobnosti prilikom voznje izmedju GS-a i Adventure-a .......zaista velika.........kada budes u mojim godinama, želim ti da vozis Adventure-a......... i da praviš i veće kilometraže od mojih. Inače za tvoju informaciju..........moja najveća kilometraža u toku jednog dana je bila prošle godine kada sam dovezao Adventura od Luksemburga do Beograda............u cugu.............1.511 km........krenuo sam u 06:00 i stigao u Beograd u 23:00, zadržali su me na našoj granici oko 3 sata (uvozni papiri)........... Tako ti je to moj prijatelju kada omatoriš pa stalno sam sebi pokušavaš da dokažeš i pokažeš može li se još......... ;D ;D ;D Pozdrav..............

Ovo je video snimak Korzike ........vidjen od strane dvoje bajkera na Hondi CBR 600 RR i Suzuki GSR 600............ <object width="320" height="265"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/watch?v=SnIucei5BcI&hl=en&fs=1&"></param><param'>http://www.youtube.com/watch?v=SnIucei5BcI&hl=en&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/watch?v=SnIucei5BcI&hl=en&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></embed></object> Posto prvi put pokupšavam da ubacim adresu.........nisam siguran da li sam uspeo.........ajde da vidimo.

HVALA TI ! zaista slušajući ovu muziku, gledajući slike...........otputovao sam na 4'52'' i bilo mi je baš lepo......... Pogledao sam i ostale video snimke sa Youtube-a koji se odnose na Korziku..........super. Hvala još jednom......... Pozdrav iz Afrike..........

Hvala na lepim rečima.............svima. Dogodine...........po povratku u Beograd, predložio sam Verici da idemo preko Italije na Korziku i da tamo ostanemo nedelju dana, zatim siđemo do Sicilije i odatle za Grčku brodom, obiđemo Krf, Peloponez, Krit i polako bez žurbe kopneni deo Elade tojest Grčke i nazad kući preko Makedonije. Pozvali smo Bobana (Vericinog brata od strica) da on krene iz Španije i nađemo se na Korzici, verovatno će iduće godine biti ukinute vize pa će i Boki (moj drug iz caffe Slonče) ići sa nama, verovatno i gazda Ivan V Strom (valjda će završiti kuću do tada) .......... Ako ne budu mogli............Verica i ja ćemo ići, opet sami.... ali sa osmehom ;D To je okvirni plan..............valjda će se ostvariti okvirno. Pozdrav iz Afrike.............

22. DAN................. KOPER (SLO).......preko Postojne (SLO) i Zagreba (CRO) .......do BEOGRADA - SRBIJA.......... oko 650 km: Buđenje.....doručak.......jutarnja gimnastika sa prtljagom..........i eto nas spremni za poslednji dan ove ture. Nismo raspoloženi baš nešto.......... :( Slikamo hotel.........za uspomenu......... Dok nam se motor oprašta od silnih barki, čamaca i jahtica iz obližnje marine........... :'( Garmin nam pokazuje da je more svuda oko nas................ I opet ono...............pun gas.....sa ;D.....i eto nas ubrzo do Postojnske jame, Verica mi reče da nikad nije bila........pa rekoh ajde da svratimo........ Koliko se ja sećam, kada sam sa školom bio (a to je bilo davno, davno.........još u prošlom veku)...........nije bilo ovako lepo sređeno....... Da bi došli do samog ulaza u jamu, prolazimo pored brojnih prodavnica raznih suvenira..... Ima i nekih kristala............ I naravno nadaleko poznata ˝čovečija ribica˝........... Došli smo do ulaza u pećinu........ I tada je Verica videla CENOVNIK !!!!!!!!!!! ??? Pošto je moja supruga poznata kao jedna racionalna i štedljiva osoba...........samo je rekla ˝Štaaaaaaaaaaaaa !!!!!˝ > i dodala da nisu normalni.............. Ionako je trebalo da sačekamo oko sat vremena za sledeći ulazak..............tako da smo rešili (u stvari Verica je rešila) da ne idemo u obilazak........... Popušio sam cigaretu............ Stavili smo kacige..........i gas.........prema Zagrebu......... Ubrzo smo stigli do Zagreba ................ I otišli do Duleta.........Vericinog brata od ujaka, meni jedna jako draga osoba......... Odmorili smo se i lepo ispričali.............nismo se videli godinama............ Inače Duletova ćerka Tea je višestruki šampion u Softball disciplini...........ne pitajte me šta je to tačno.............ne znam. Posle nekog vremena, krenuli smo .................autoputem Zagreb – Beograd. Malo je bezveze što nigde nema table na kojoj piše pravac BEOGRAD, tek negde na oko 60 km od granice..........ima jedna tabla. Malo su opterećeni (mislim na vlast).........kod nas lepo piše Zagreb (tabla) u sred Beograda.........i nikome ne smeta......... Istina nismo primetili nigde.........ali baš nigde nikakvo mrštenje ili nešto slično na našu Beogradsku registraciju. Naprotiv .........ljudi su ljubazni. Stali smo na pumpu u Lipovljanima............jeli i .......... popili po jedno ˝Ožujsko˝ pivo.............. i uhvati me neko nostalgično raspoloženje....................možda od piva............ Nešto razmišljam.........celu godinu dana ja intenzivno spremam ovaj put za Maroko i toliko sam puta sanjao......da, bukvalno sanjao, da putujem i prolazim kroz neka meni poznata mesta, toliko puta sam pričao sa ljudima koji su u mom okruženju u Gabonu ......sa Vericom što telefonom, što preko Skype-a........sa sestrom Svetlanom..... Maltene sam proživeo ceo put detaljno i pre nego što sam upalio motor i krenuo........ Sada sam ga u javi ...........provozao...........provozao sam svoj san......ostvario sam ga.......evo još malo i to je to...........evo još danas smo na putu sa 5 pari gaća, 1 šorcem, 1 farmerkama i nekoliko majici (BJB) i par drugih........ Dvadeset drugi dan se ponavljaju iste stvari ujutru i tokom dana............sem što se pejizaži, ljudi, putevi, smenjuju stalno...........i to je ONO što bi mogao da proživljavam STALNO............da, to bi bila prava stvar,.............. a možda i ne bi...........možda bi izgubilo svu svoju draž, možda............ Bilo kako bilo, put je OSTVAREN.............i to me ispunjava nekom mešavinom sreće a istovremeno i tuge. ............ Napisao sam jednom prilikom odgovor jednom mladom bajkeru na pitanje kako je to kada se završi jedna tura..............evo da ponovim: JUTRO JE...........USTAO SAM I ..................OSECAM SE GLUPO.............I TUZNO..............NIGDE NE IDEM.............PUT JE ZAVRSEN !!! To mu dođe to................ Kada saberemo i oduzmemo..............prešli smo tačno 9.985 km od starta 08. maja u 08:00 do danas 29. maja predveče kada smo ušli ponovo u Beograd. Potrošili smo onoliko para koliko smo imali...................sve to može i mnogo jeftinije ....a može i mnogo skuplje............ovo je bila naša ˝mera˝. Upoznali mnogo jako prijatnih ljudi..........videli puno nama jako dragih osoba..........sve u svemu................i Verica i ja smo krenuli sa malim osmehom ......... i vratili se sa OGROMNIM osmehom.......... ;D Preneli smo već naša neka zapažanja jednom mladom paru iz Beograda koji su otišli za Portugal.........vama dobro poznati ˝Hoze˝ i njegova simpatična Ana. Kome treba bilo kakva informacija vezana za ovu turu.............neka mi se obrati na mejl zoranmihajlovic1957@gmail.com Zahvalni smo BJB zajednici koja je pokazala interesovanje za naš put. Drago nam je da možemo putem ovog sajta da podelimo sa vama sve ........ili skoro sve što smo videli, doživeli i tako to........... Kao što neko reče...........ova priča je prerasla maltene u seriju (ko one španske serije)......nije mi bila namera da odugovlačim i ˝davim˝.........ali brže nisam zaista mogao (zbog posla). Svima veliki pozdrav od Verice i Zorana – Marokanca.....................

21. DAN..... FIRENCA (I)......(Comacchio).........KOPER (SLO) oko 620 km: Sinoć smo dobro večerali u piceriji blizu hotela............sam hotel je starinskog tipa, sobe sa visokim plafonima ukrašeni kreveti slikama, stilski luster................cena 100 evra noć. Jutro je....................i uobičajena gimnastika sa prtljagom............ Sinoć je foto aparat bio neupotrebljiv (baterija), pa smo slikali u prolazu piceriju gde smo večerali........ Krenuli smo kroz Firencu, bez žurbe, naišli na simpatičan kafić i .............stali i popili kafu za mene..............kapućino za Vericu. Slikali smo motor, parkiran medju drugim kolegama na dva točka............. Ulice Firence su malo uske..........stari je to trgovački grad Naišli smo na jednu crkvu za koju predpostavljamo da je pravoslavna (zbog oblika)....... I pre izlaza iz samog grada ...........sipali smo benzin..........cena je bolja nego u Francuskoj..... Rešili smo da idemo kroz nacionalni park “Foreste Casentinesi” koji je delom u Toskani, delom u Emilia-Romagna…………nismo ni malo pogrešili……… Put odličan, planine..............kao što ste već upoznati ja volim planine.............predeli prelepi........... Krećemo se delom u pravcu Bolonje..... Usput vidimo da ima ljudi koji su pravi umetnici .......pogledajte šta uspevaju da urade sa biljkama............. Kada smo ušli u planine i šume..........posle jedne krivine......... Smo stali na parking......... I ja sam se vratio peške nekih stotinjak metara sa flašom u ruci............ Da natočim VODU SA IZVORA........... Pa sam se onda lepo vratio, laganica ............do motora............ Za to vreme moja supruga je pokušavala (i to uspešno) da slika jedan vrlo zanimljiv cvetić.............. Slikao sam je dok slika cvetić.............. Pa sam onda i ja slikao isti cvetić.............. Tako smo mi slikali isti cvetić, nasmejali se malo ............i nastavili put......... Prilikom silaska u niže predele na put nam je izašla SRNA, ali kao na filmu..........kako smo prilazili krivini..........spazio sam je i počeo da kočim.........Verica brzo vadi foto aparat.................ali srna je bila brža i ........ode u žbunje, posle prelaska puta........Verica je ipak slikala................nadajući se da će uhvatiti srnu .............ovaj put bez uspeha..... Nastavljamo put........vinogradi, zamkovi...............mnogo lepo bre sređena ova Italija – bar u ovom delu............. Ima i crkava........ Tako zevajući levo – desno, stigosmo mi do gradića na obali Jadranskog mora po imenu Comacchio...............negde oko 15:00...... Udjosmo u gradić........sve nešto mrtvo izgleda.........nigde ljudi, valjda je još rano za turističku sezonu..........ipak je tek 28 maj.......valjda kasnije idu na odmore......... Tražimo neki restoran, nadali smo se da jedemo ribu........ovaj put nemamo sreće, sve je zatvoreno, kažu da restorani otvaraju tek od 18:00, a zatvorili su u 15:00............nije bre ni čudo što imaju ekonomsku krizu........slabo nešto rade. Našli smo jednu malu piceriju, neki čikica ostao sa otvorenom radnjom, gleda neku TV seriju i kako smo prišli motorom i pitamo ga da pomeri jednu stolicu sa parkinga kako bi se mi parkirali.......on nam odmah nešto odmahuje rukom i kaže .......ima samo pica. Kažemo mi njemu......odlično, mi baš i hoćemo da jedemo picu. Čikica je morao da prekine gledanje serije i doneo nam je dve pice......................mogu reći ODLIČNE. Verica je naručila neku sa paprikama i salamom.............. Ja sam naručio QUATRO STAGIONE..................i dobio neku picu sa 4 sira !!! ??? valjda me nije dobro čuo............mada se dosta dobro snalazim sa Italijanskim jezikom ???............... Ali, nikakav problem................i ova pica je bila ODLIČNA !.......super ukusna......... Dok smo jeli naišao je komšija i parkirao pored nas..............nisam odoleo a da ne slikam.........motor mu je PRELEP.........zar ne? Jeli smo i nazad na put.............nekako ne napredujemo, kilometri nešto ne prolaze kao prošlih dana...........možda zato što se bliži kraj našem putu........... Dosta je toplo..........vozimo se lagano. Da budem iskren..........ja bih da okrenemo i nazad opet da uhvatimo pravac za Maroko, preko Korzike........Španije........Portugala.......Francuske, a može i preko Holandije........samo da putujemo............. Nisam nešto raspoložen.............ne ide mi se kući........ Posle nekog vremena stigli smo do Kopra u Sloveniji gde smo odlučili da prespavamo.........i to u hotelu Koper. Smestili smo motor uz sam ulaz u hotel......da mu bude lepo i da gleda prolaznike i more........mi uzeli sobu (tražili su nam da je platimo unapred ??? ), odbio sam, uzeo ključ i rekao idemo prvo da pregledamo sobu..........možda nam se ne svidi ! Istuširali smo se, presvukli i sišli do recepcije...........malo smo im rekli da je soba NIKAKVA i da cena nikako ne opravdava kvalitet sobe...........hotel je u nekom soc-realističkom stilu (ostatak SFRJ stila)........platili smo sobu sto i nešto evra.........i malo neraspoloženi...........otišli da večeramo do obližnje marine. Koper je vrlo lepo sredjen ............ Večera je bilo ODLIČNA, kelner čista desetka.............čak i malo previše ljubazan.........pitao nas je bar deset puta da li je sve u redu, da li nam treba još nešto..........sve na odličnom Srpskom jeziku......... Predjelo od hobotnice........ Verica je naručila neku ribu (kao i uvek........) u nekom sosu........ Ja isto ribu, blitvu i krompir........ Sve to lepo zalili sa par piva............ I lepo otišli na spavanje....................u hotel KOPER u Kopru.........Slovenija.

19. i 20 DAN..... CORSICA (Korzika) ....... oko 500 km .........po Korzici – trajekt (Bastia – Livorno) pa do Firence oko 130 km: Probudili smo se u 06:00, odmorni...................doručkovali smo i izašli na palubu da vidimo ostrvo Korziku u daljini........... Zašto smo odabrali da obiđemo Korziku? Razlog je jednostavan.........u Gabonu imam prijatelja koji se zove Francois Leccia (Fransoa Lećia) koji je Korzikanac, radi u firmi PMUG koja se bavi klađenjima na konjske trke koje se održavaju u Francuskoj. Firma PMUG zapošljava samo Korzikance. Tokom našeg druženja, Fransoa mi je mnogo pričao o Korzici, kako je lepa priroda, hrana odlična, ljudi dosta zatvoreni ali u isto vreme i jako gostoljubivi, može se reći i svojeglavi, vrlo ponosni na svoje poreklo i neizmerno hrabri i odani prijatelji...........što mi je Fransoa dokazao u Gabonu više puta........ali o tome nekom drugom prilikom. Čak mi je i pokazao nekoliko video snimka Korzike, puštao njihove tradicionalne pesme..........sve je to mene jako zainteresovalo i tako se rodila ideja da obiđemo Korziku. Fransoa ima jakog dobrog prijatelja Henri (Anri) koji živi u Libreville-u i koji kada je saznao da ću obići Korziku samo kratko rekao ˝svrati u moje selo i obiđi mi majku, dočekaće te kao svoga.........tamo imamo restoran Pacifique Sud ˝. Napisao mi rečenicu ˝ZICAVO - Pacifique Sud – od prijatelja Henri Vestrucci˝ na parčetu papira. Obećao sam da ću obići Zikavo i majku. Trgo sam se iz trenutne zamišljenosti .............približili smo se Ajačiju........ Ovog jutra nema pakovanja prtljaga .............kako smo parkirali motor........tako smo ga i našli ujutru. Sišli smo u garažni deo broda i spremno u dobrom raspoloženju dočekali da se iskrcamo i upoznamo KORZIKU.......... Iskrcali smo se .................bacili pogled na brod koji nas je tako lepo dovezao........ I krenuli do prve pumpe da sipamo gorivo. Moram ovo da vam ispričam. Sipam ja gorivo i uđem u pumpu da platim i usput da uzmem auto kartu kako bi imao bolji pregled gde idemo. U pumpi sedi samo jedan čovek i izgleda totalno nezainteresovan za mene. Plaćam i pitam da li ima auto kartu Korzike........čovek mi kaže ...DA..............ja ga pitam gde se nalazi da bi je kupio...........a on mi kaže ......a gde ćete ? Ja mu kažem da idem do sela Zikavo da obiđem majku jednog prijatelja..........čovek ustade, promeni izraz lica i kaže.....pa to je moje selo......ko ti je prijatelj? Ja mu kažem Anri Vestrući........čovek odmah izlazi iz pulta i pruža mi ruku sa osmehom i rečima ˝Anri legionar, služili smo u istoj jedinici......jel si i ti bivši legionar?˝ prihvatim pruženu ruku i objasnim mu kako se poznajemo Anri i ja. Donese mi kartu, ja da platim..........čovek se samo nasmeja i reče........putuj prijatelju i kada budeš u mom selu......nadiši se dobrog i zdravog vazduha........toga ovde uz obalu nema i nema šta da platiš........mi smo prijatelji. Prijatno iznenađen, izađem i odosmo sa pumpe......... Kako smo odmakli od Ajačija..........vreme je da se pije kafica.......stanemo, videći simpatičan restorančić. Nema nikoga.......sve otvoreno, ajde da ne zovemo ........pojaviće se već neko..........sednemo i pogledamo poklon kartu Korzike. Vrlo brzo, izlazi jedna starija sitna žena i odmah kaže da ne radi kuhinja.........rano je. Pitam jel može kafa i sok...............kaže – to može. Donese nam kafe i sokove i videći kartu pita gde ćemo. Ponovim destinaciju i žena se raspriča kuda ćemo ići, preko kojih brda, kojih mesta ..........očigledno vrlo ponosna na svoje znanje geografije Korzike. Pozdravimo se sa prijatnom gospođom i nastavismo svoj put ka selu Zikavo. Uz put smo naišli na kolonu sportskih ˝Reno 8 Gordini˝ u neverovatno dobrom stanju.......ma, ko novi ! Setih se.........pa Korzika ima u svojoj tradiciji Rally takmičenja što auto, što moto........uskoro u saobraćaju se pokazalo da maltene svaki Korzikanac zamišlja da je Reli vozač, non stop neki gasovi, kočenja, prolazi kroz krivine pun gas ......................... Putevi su uski, asfalt odličan, brda ........planine.......svuda................ Krivina za krivinom...........milina za vožnju...............uživam svim čulima........ Kez ne skidam sa lica.. ;D ;D ;D............samo se smejuljim ispod kacige........ne znam šta mi je...........u stvari ODUŠEVLJEN SAM KORZIKOM.............SVIĐA MI SE ........MNOGO ! Priroda je prelepa, nema industrije, nekako sve zeleno, čisto ..........ponekad u saobraćaju treba stati ........propustiti kolegu sa kamionom šleperom.......sve se to odvija zaista bez problema, bez psovki, mrštenja i slično........... Maltene sve građevine koje smo videli su napravljene od kamena........lepo. Malo, malo pa naiđemo na nemiran potok kako žubori............. I stigosmo mi do sela ZIKAVO, nađosmo majku u restoranu. Kada smo se predstavili, žena nas je primila uz širok iskren osmeh.............dobrodošli smo. Ponudila nas je domaćim suvomesnatim proizvodima.................. Što nikada ne odbijamo.....................sa uživanjem. Jeli smo Korzikanske tvrde sireve..............kada kažem tvrde.......onda zaista takvi i jesu...........tvrdi bre, ko kamen. Ali kada se tanko iseče..........hum, ide lepo uz domaće pivo ˝Pietra˝ (inače odlično pivo, kaže Verica). Ja nisam znao, ali Korzika je vrlo popularno mesto gde dolaze motociklisti iz cele Evrope..........putevi su izuzetno zanimljivi za vožju motociklom. Videše nas i stadoše neki .........mislim da u Holanđani ili Englezi.............. Mi se pozdravismo sa Anrijevom majkom..........popismo po jednu ˝Myrthe˝ - liker od neke voćke.........nešto slično divljoj malini ili tako nešto...............ali je ODLIČNO ! I odosmo dalje...........................ima i radova na putu...... Tako sretosmo jedan par – francuzi na GS 1150.......upoznali smo se i vozili zajedno nekih pedesetak kilometara........snimali oni nas.........snimali mi njih.......... A fotografija ................nema. !!! Zašto ? Rezultat moje gluposti..................tokom vožnje brodom od Bastije do Livorna u Italiji...........ja sam malo gledao moj novi foto aparat Canon 50 D i malo šetao po meniju. Tako sam došao do toga da sam mojom greškom formatirao (obrisao) memoriju................poludeo sam...........obrisao sam nekih 300 snimaka. Nervirao sma se ceo dan.............ljut na samoga sebe.......kako sam mogao ? To je razlog što sa Korzike nema mnogo, mnogo lepih snimaka...............Verica je tada manje snimala sa HP R817 (malim digitalnim foto aparatom) jer sam ja dosta snimao.........pa da se ne dupliraju slike...............Auuuuu, ne mogu da verujem šta sam uradio........evo i sada dok ovo pišem ........nerviram se. Šta je ..........tu je, nastavimo sa pričom uz manje fotografija........... Na Korzici planine imaju i večiti sneg.............. Sreli smo više puta turiste koji pešače i na taj način otkrivaju ovo prelepo ostrvo. Na putu ima dosta šišarki............ Planine su PRELEPE................zar ne? Tako smo stigli u Gisonaćio...........mesto na istočnoj obali gde smo rešili da kampujemo.......... I kampovali smo tu jednu noć...............i shvatili da izgleda više nismo mi za to. Ili smo se odvikli............ Večerali smo u divnom restoranu na obali, blizu kampa............sve je bilo savršeno........predjelo od hotobnice............šnicla od sveže tunjevine (za Vericu) i Orada (za mene) ........sve to smo zalili izuzetno dobrim roze vinom ˝President˝. Inače vinogradi su svuda okolo kampa..........u nedogled........... Kamp je odličan, košta 21 evro za jednu noć (1 šatorsko mesto i motocikl), WC, tuševi, prodavnice, plaža, borova šuma.........sve to čini da zaista nemamo nikakve zamerke za kamp. Bilo je zanimljivo ............za jednu noć. Sutradan smo nastavili prema Bastiji gde smo se ukrcali na brod za Livorno. Posle vožnje brodom od nekih 3 sata..........stigli smo u Italiju i nastavili pravo do Firence gde smo našli hotel. Slika nema jer sam ja bio jako nervozan .........ljut na samog sebe. > Verica nije snimala, jer nije ni bilo nešto posebno zanimljivo do Firence. Večerali smo u jednoj piceriji blizu hotela i legli da se lepo odmorimo .........u krevetu, verujte mi da je mnogo, mnogo udobnije nego u šatoru iako smo imali svu neophodnu opremu (šator Kalahari, vreće, podloge na naduvavanje, jastuke na naduvavanje........) za kampovanje......................ali, nedostajalo nam je još mnogo nekih drugih sitnica kao što su kanap koji bi razapeli da malo luftiramo stvari, osušimo peškir, stolice (na rasklapanje) bez kojim moraš da stojiš ili da legneš u šator............i tako neke sitnice, recimo plin i džezva za kaficu........ Bože moj.............samo se žalim, a ne bi trebalo, bilo nam je lepo ali nekako lakše i udobnije u hotelu. Legli smo i po običaju zaspali .................kao bebe..........sa osmehom na licima.......... ;D ;D ;D

Ukupan trosak za prevoz 2 osobe, 1 motocikl i kabina Luxe (bracni krevet + trosed +2 fotelje + kupatilo tus-kabina)..........ukupno 301,66 Evra, od toga.......kabina je 120 evra ostalo je prevoz dve osobe i motocikl. mozes sve to videti na sajtu Corsica Ferry..............link adresa: http://www.aferry.fr/quote/Booking/AFRYBook2.asp?A=A&SD=104828906616620090723113740 Zelim ti da uspes i da napravis taj put...................vredi sve pare ! Pozdrav iz Afrike.........

18. DAN..... ANDORA.........(Montpellier).....TOULON (trajekt) do AJACCIO (Corsica).... oko 580 km putem i cela noć brodom: Lepo smo se naspavali..........svež vazduh ........planina.......... Doručak i oblačenje .......sneli smo stvari ispred hotela (na trotoar) i otišao sam da izvezem motor iz garaže kako bi ispred hotela natovario stvari. Iz garaže silazim jednosmernom ulicom na glavnu ulicu na oko 200 m od hotela. Izlazeći na glavnu ulicu vidim devojku u uniformi kako reguliše saobraćaj................i odmah me zaustavila uz prodoran pisak pištaljke. Kaže ona meni “Gospodine, kako vozite bez kacige ?.....pa to je strogo zabranjeno.” Odgovorim joj ja da sam upravo isterao motocikl iz garaže hotela koji se nalazi na 50 m nizbrdo, uostalom vidi se prtljag na trotoaru i moja supruga koja me čeka. Ona samo ponavlja kako je zabranjeno voziti bez kacige...........meni polako .....ali sigurno raste pritisak......kažem joj da sam turista i slažem se da ne treba voziti bez kacige....ali, malo razumevanja za strance nije na odmet. Devojka (pandurka) je nepopustljiva..............kaže mi da idem po kacigu ako mislim da nastavim ..........??? Da ne bi eksplodirao , gasim motor, ostavljam ga na ćopavoj i odlazim do Verice po kacigu...........vraćam se, stavljam je na glavu i ona kaže ..........SADA JE OK, možete nastaviti kuda ste krenuli. Ja (u sebi) joj je..m ma..u.......... > Parkiram se na trotoar us sam ivičnjak kako ne bi zakrčio prolaz pešacima i počnem da pakujem stvari.....................kad sleće mladi “marsovac” na vespi, i on u uniformi neke lokalne policije i kaže mi da je strogo zabranjeno parkirati na trotoaru...........??? Ja tek počeo da pakujem............kažem mu da nema mesta da parkiram na ulici jer je ulica uska i smetaću saobraćaju.............on mi na to kaže da to nije njegov problem – na trotoaru ne može i poče da vadi mobini aparat za naplatu kazni kreditnim karticama.........??? Ne mogu da verujem.... :-[.....u sebi hoću da puknem....... .......kažem mu ja .......nema problema i pomerim motor lepo na saobraćajnicu i to ga malo zakosim i oslonim na ćopavu tako da sam zauzeo pola trake. On zadovoljan ..............ode. Ja polako počnem da pakujem, automobili kada naidju (a nailaze non-stop) sačekaju pa prođu. Dok sam pakovao naiđe autobus, stade i čeka..........pogledam šofera, vidim čovek se uopšte, ali uopšte NE NERVIRA dok se iza njega stvara kolona i to poprilična...... Čekao je oko 15 minuta i mi lepo odosmo........... Ja ovo ne razumem.............ovi ljudi su TOTALNO drugačiji od nas .......definitivno. Odosmo do BMW zvaničnog servisa................ Objasnim im da imam mali problem, kompjuter mi pokazuje da mi je prednja guma izduvana.....a vidno nije i u vožnji nemam nikakav problem. Serviser ljubazan, sede na motor i otera ga u servis. Vraća se posle desetak minuta i kaže da će da mi preinstalira softver, i da moram sačekati oko 45 minuta...........................OK. Odemo taksijem Verica i ja do tržnog centra da ja kupim foto aparat Canon 50 D sa objektivom 70-200 mm................. > nema Canon opreme ..........vratimo se do servisa i zateknemo grupu Austrijanaca (jedan od njih je pao, pa su došli do servisa da srede motor i da nastave put). Malo se ispričamo.......... malo sačekamo.........vreme prolazi............i oko 10:30 dovozi motor servise i ljubazno se zahvali što smo svratili uz napomenu da ne dugujemo ništa - sve je besplatno...........motocikl je u garantnom roku...........sada je sve OK kaže i napomene mi da kada se budem vratio u Beograd OBAVEZNO odem do servisa BMW da mi zamene GPS antenu kontakt brave............i to besplatno. Sednemo mi na motor i gas do centra da tamo kupim foto aparat, videli smo sinoć u jednoj radnji koja otvara tek od 11:00 pre podne ???. Ostavim motor na nekom vrlo lepom trgu........ Verica slika vrlo čudnu ali uspešnu arhitekturu koju primenjuju Andorci........ Ja srećan, kupio sam aparat kakav sam želeo i to bukvalno 50% jeftinije nego li u Beogradu..............ohohoooooooooo.............dobar sam posao napravio. Sada imam pravu igračku za fotografisanje....... Podne je prošlo i najzad smo krenuli iz Andora la Vella .........idemo u pravcu Perpignan........put je odličan..........vidik na sve strane F E N O M E N A L A N !!!!!!! ;D ;D ;D Verica me pita ..................zašto sam toliko oduševljen predelima kroz koje prolazimo..............ja..........ne znam.........valjda volim planinu. ;D ;D ;D Ubrzo prolazimo granični prelaz Andorra – France............ Ima i tunela ............koji se plaćaju.............. Tu negde pri dnu Pireneja..........moj stomak se opet javlja............mora da se JEDE ! Odabrali smo lepu kafanicu uz put i lepo smo i jeli.............. Sada je ostalo da vozimo malo brže da bi stigli na trajekt u Tulon............po redu vožnje imamo trajekt u 22:20 i stižemo u Ajačio u 07:00. Pošto malo kasnimo...........već je popodne, vozimo bez pauza............sem, kada se mora. A moralo se stati i doliti motorno ulje ...........došlo je do minimuma – opomenuo nas je serviser u Andora le Vella i pošto nije imao Motul...........ja sam odlučio da dospemo na putu..........kupićemo Motul na nekoj pumpi. Kupili smo litar ulja..........i dosuli ravno 0,7 lit...........sada je sve OK........možemo pun gas dalje............ Ostatak puta do Tulona je prošao vrlo brzo.............vozili smo istina malo brže (kad se moglo išli smo oko 170 km/h..........kad se nije moglo onda malo sporije) i stigli smo u Tulon u luku odakle kreću brodovi za Korziku oko 21:00. Moram da objasnim nešto. Kada gledate fotografije ..............ne obraćajte pažnju na vreme i datum............jer nisu tačni............ja nisam obratio pažnju na taj detalj, nisam naštelovao vreme i datum. Stigli mi u luku i pitamo na ulazu čuvara gde se ulazi (vidimo da nema kolone automobila, kamiona.....motora)........čovek kada je čuo da idemo za Ajačio kaže ......pa, svi su ušli.........požurite, jel imate kartu ?.............a mi nemamo. Požurili smo, sva sreća brod je kasnio pa smo se ukrcali po skraćenom postupku..........SUPER ! Zatražio sam na recepciji u brodu kabinu kako bi smo se odmorili od puta i bili spremni za sutradan................i dobili smo super kabinu.......istina malo skuplju ........ali zaista luksuznu, sa kupatilom. Na stočiću nas je čekala mala voćna salata i hladna voda..........super nam je prijalo. Smestili smo se, otišli u restoran na večeru................slikali se na palubi I odplovili za Korziku...............................

17. DAN..... ALIKANTE (Santa Pola) .........Barcelona.......ANDORA oko 740 km: Danas imamo malo duži put ........oko 740 km.......ićićemo autoputem većim delom. Poranili smo, popili kafu sa Bobanom, pozdravili se, spakovali stvari na motor i .........gas. Uf, što je lepo kada znaš da možeš da kočiš kad god treba..........nekako je mir u glavi i problema nema...................osmeh je ponovo na licu. ;D ;D ;D Posle nekih 300 km bez pauze..........stali smo na kaficu. Parkirali pored bratskog četvorotočkaša................... Verici se spava................kaže da joj je lakše na motoru jer kada stanemo onda joj se odmah spava..............šta da vam kažem – imam čudnu ali jedinstvenu ženu.......zato je i volim. :-* Posle nekog vremena moj stomak više ne može da izdrži ...........prazan. Stali smo da ručamo iako je restoran preko puta autoputa. U principu to ne volim jer ostavljam motor na jednoj strani a mi idemo na drugu...........u restoran. Ali ........glad je jača. Imaju simpatičan pešački most............ Verica i ja.....................zar nismo divan par ? Najeo sam se ........pošteno (ogromna salata, lep sendvič i voda..........pivo je Vericino) Te mi tako stigosmo do Barcelone..............očas posla........... I nastavismo (bez stajanja) za Andoru..........krenuli u brda......ima krivina.......super !!!!! Andora .........još 152 km. Sipamo gorivo.............ponekad....... Poštujemo pravila ekologije.............djubre u kantu........ I malo malo pa tunel................u početku neki kratki a onda i neki duuuuuggaaaaaački ........... Ima ih koji su duži od 5 km............malo bezveze....... Priroda je prelepa.............jezera, reke...........kristalno.......smaragdno zeleno-plave boje...... Ulazimo u teritoruju države ANDORA...........i krećemo se prema glavnom i jedinom gradu Adora la Vela..........ostalo su gradići i sela.......... Imaju mnogo lepe tablice na motorima............i kolima.... Svež planinski vazduh, sve čisto............. Verica uspeva sa foto aparatom da napravi od normalnog motora..................."motor šleper" Smeštamo se u hotelu sa 3 zvezdice...........cena ko da ih ima 33...........imaju garažu. Kaže mi čovek sa recepcije da siđem malo ulicom i prva desno i izaćiću iza hotela.......tačno pred garažu.....on me čeka. Krenem ja ......i da budem pošten........do sada nisam video takvu uzbrdicu pod saobraćajem.............ljudi pa ono ima 45%..........ne mogu da verujem..........popeo sam se prvom sa minimalnim gasom..............imao sam osećaj da će prednji točak da se digne i da ću se naći na leđima............. Preživeo sam............. Znate Andora la Vela je grad koji je maltene uklesan u planinu, svuda neke uzbrdice...........primera radi. Verica i ja kada smo odabrali hotel, pogledali smo ga i videli da ima oko 5 spratova i ušli, uzeli sobu i čovek nam daje ključeve i kaže soba je na SEDMOM spratu, i pokaže nam gde je lift ??? Ja ne razumem ..........kako 7. sprat kada smo videli da hotel ima oko 4 – 5 spratova..........uđemo u lift .........kad ono ima dugme i za 8. sprat ??? Stisnemo dugme za 7. sprat i počnemo da se smejemo.........kažem ja Verici......sada kad izletimo ko iz katapulta ne krov............ali ništa od toga.......... Izađemo na 7. sprat i odemo do sobe.............Verica po svom običaju odmah otvara prozore (da izluftira.........) i zove me ...........da vidim preko ulice na istom nivou u STANU........parkiran DŽIP, a sprat niže neka žena kuva večeru............meni ništa nije jasno ??? Kasnije, kada smo izašli i kada smo malo prošetali videli smo da je LITICA tako strma a oni grade tako čudno.........da je druga ulica od nas u visini SEDMOG SPRATA !!! Žao mi je što nismo slikali taj džip.........ne znam zašto nismo...........ali verujte mi da je ovo ISTINA. Verica mi je svedok. Večerali smo, ima lepih restorana.........(ovaj na slici smo slikali sutradan - bateria na foto aparatu se ispraznila i ostaviili smo aparat na punjenje u sobi) I tutanj na spavanje ...........posle duge šetnje. Krenuli mi nizbrdo i lepo nam ide...........zevam ja u izloge moto radnji...........ima ih preko stotinu i to jedna do druge......i onda primetimo da je bolje da se vratimo do hotela .......ALI, sada je put UZBRDO i mi pošto smo oboje malo veći kalibar...........dušu smo ispustili do hotela.........u stvari više ja nego Verica. Ona ima neku čudnu kondiciju, nije mi jasno. Zaspali smo ubrzo................sutra idemo do BMW servisa – nešto mi se pali upozorenje da mi je prednja guma nedovoljno napumpana ...........1,7 bara.........videćemo sutra. Laku noć........................

Izvinjavam se što nisam baš pojasnio TAČNO šta sam osetio u Marakešu .........vezano za kočnice. Evo detaljnog objašnjenja: Kada smo doputovali do Marakeša, smestili se, skinuli prtljag sa motora i u šorcevima krenuli do grada da se malo promuvamo...........kako smo krenuli na prvom znaku STOP ja prikočim ............i osetim da motor MNOGO grubo koči - osećaj je kao kada se pločice potroše pa počne metal da dodiruje diskove.........znači nije da sam stiso kočnicu kao "som"...........već sam imao takav osećaj kada blago dodirnjem kočnicu da ona "zakopa". Odmah sam u glavi povezao (pogrešno) da su se pločice potrošile.............. Kada smo se vratili iz grada ja lepo uzeo lampicu (pošto je dan i to sunčan dan) da vidim istrošenost pločica ............... Video sam .........odnosno NISAM video ureze koji postoje na kočionim pločicama i koji služe upravo da pokažu istrošenost pločica....... ZAŠTO NISAM VIDEO.............eh, pa nisam video jer se skupilo gareži (crna prašina - kako se pločice troše tako nastaje ta garež) i meni se učinilo da nema više onih kontrolnih ureza. U glavi sam odmah p...zdeo , i za mene su pločice bile potrošene...........a ostalo mi je oko 1500 km do Bobana, gde bi mogao da promenim pločice. ZATO sam vozio na način da maltene ne kočim............kako se to vozi bez kočenja ?.............eh, pa lepo..........NE KOČIŠ KOČNICAMA, već predviđaš i kočiš motorom maksimalno .........a kada se mora.......onda stisnem kočnicu...........misleći da rizikujem da upropastim diskove (ako već kočim metal na metal)...... Nadam se da sam dovoljno pojasnio................ Kada sam skinuo kočione šape............video sam pločice ........i video kontrolne ureze.........samo sam očistio pločice od gareži.........sklopio i nastavio put........bez problema. Pločice sam zamenio po povratku sa puta u servisu Radulović.............ujedno sam promenio i zadnju gumu (koju sam potrošio totalno.....i ukockastio je jer sam vozio pretežno pravo, bez velikog obaranja po krivinama....). Zašto u Raduloviću a ne kod mog druga Spaleta............zato što sam u medjuvremenu dobio pismo od BMW iz Nemačke da se obratim BMW ovlašćenom servisu da mi zamene BESPLATNO komplet kočiona creva i antenu GPS od kontakt ključa koja se nalazi ispred kontakt brave (crna PVC kutija). Objasnili su da je serija (kojoj pripada i moj motocikl) imala malu grešku, pokazalo se da su na nekoliko modela procurela kočiona creva i iz tog razloga menjaju svima besplatno.........za antenu isto tako, došli su do zaključka da se mora promeniti jer može doći do toga da prilikom davanja kontakta GPS ne odradi svoj posao i onda je NEMOGUĆE STARTOVATI MOTOCIKL - ni na koji način. Eto to su razlozi............. Pozdrav svima..........iz Afrike.

16. DAN.....MALAGA – Granada – Murcia - ALIKANTE (Santa Pola) oko 500 km: Jutro je osvanulo.........novi dan............pakovanje i doručak u neobičnom stajlingu hotela IBIS....... Em, što su im šunke ODLIČNE.........još ih koriste kao vidne mamce ...........pa kako da odoliš...... Krenuli smo polako u brda prema Granadi...........vreme uobičajeno – duva Španski vetar non stop. Posle nekog vremena....................odjednom ..........vetar stade. Kažem ja Verici da mi je to čudno. Do sada je vetar non-stop duvao kada smo bili u Španiji.............vrlo brzo smo shvatili zašto ........... Oblaci nas okružiše i poče prvo kiša.........mi se vozimo............ali polako prerasla u jak pljusak..........Verica mi kaže da stanem da obuče kišni kombinezon..........ja šta ću ? slušam ženu.......usput i ja obučem kišni kombinezon (jedva preko Rally Pro 2 odela)...... I nastavismo mi po pljusku ............i vetar se vratio, tako da smo imali komplet nevreme. Vozimo umerenom (sigurnom) brzinom i vidim ja da Garmin pokazuje 148 km/h dok kilometar sat na BMW-u pokazuje skoro 160 km/h .........neko tu laže.........verovatno kilometar sat. Posle nekih sat vremena vožnje po lošem vremenu............smirilo se i mi stadosmo da skinemo kišne kombinezone............kad sam malo bolje pogledao Vericu.......umro sam od smeha :D ...........liči mi na kosmonauta ili na Atom-mrava sa kišnim kombinezonom par brojeva većim - sama ga je birala - niko joj nije kriv...........morao sam da je slikam...... Malo smo se odmorili.........cigaret pauza........ spakovali kišne kombinezone i gas...........međutim, meni se opet spava..........ne znam šta mi je.............malo malo pa mi se spava............te lepo svratimo u prvo špansko kafanče na putu izmedju Granade i Murcia ........na kaficu......... osveženi kafom i RedBulom...............pun gas po lepom vremenu ....bez kočnica....do Bobana u Santa Polu.......pored Alikantea brzo smo stigli, Santa Pola je prelep gradić na obali........ Boban, inače pilot u Rajan Er (Irska avio kompanija koja ima bazu u Alikanteu) je bajker.........ja sam ga svojevremeno davne 1977 godine zarazio moto virusom (provozao sam ga na Kawasaki Z 900).......tako da sada Boban raspolaže lepim voznim parkom...... KTM 990 Adventure, Yamaha R6 i Mitsubishi Mureno............plus prikolica (za R6 kada ide na moto staze da se vozi) i odličan bicikl kojim održava kondiciju..... Boban kao odličan Srpski domaćin nas je izveo na večeru........Fritura i pivo su bili ODLIČNI........ Eh, sada da objasnim IZNENAĐENJE koje sam najavio krajem prethodnog dana: Kao što znate još od Marakeša se mučim sa kočnicama...........ne kočim, koristim motornu kočnicu maksimalno i tako već oko 1.500 km..... usput se nerviram, zovem Bokija.......u glavi j.....m k..u mom drugu Spaletu a i meni >......... Stigli smo i Boban je nabavio komplet kočionih pločica i ja lepo krenuo da ih zamenim......prvi manji problem.....nemam u alatu Torex ključ ??? da bi mogao da odšrafim šape............nema ga ni u alatu Boban :-[.........sva sreća te KTM u svom alatiću koji dobijete uz motor IMA TOREX .............bravo KTM ! Skinem ja kočionu šapu i pogledam pločice.......................kad PLOČICE DOBRE !!! Lep se vide urezi i ima mesa još dovoljno za nekoliko hiljada kilometara sigurno. Spale je znači bio POTPUNO u pravu. Ovim putem mu se izvinjavam, a ja..........evo priznajem ...........ispao sa glup. ..............što nisam malo bolje pogledao u Marakešu. Trebao sam da stanem na neku pumpu i da vazduhom izduvam malo kočnice i tek onda da pogledam jer od gareži nisam video kontrolne ureze. Moja greška.............koja me koštala vožnje koja mi je pojela kilo živaca. :( ............ Ali ...............što se kaže ..........SVE JE DOBRO ......KADA SE DOBRO SVRŠI ! ;D ;D ;D Sklopim ja nazad šape...............nove pločice stavim u alu kofer i u glavi potpuno miran i siguran u kočnice.............čekam sutradan.........sa osmehom ;D ;D ;D Eto ..............tako je to bilo....................

:) Evo, pokusacu preko vikenda da ubacim jos koji dan.................zaista se trudim..............ali ne postizem Nadam se da cete biti zadovoljni............ Pozdrav..........SVIMA.........

Upavo tako "Doktore"............svaki dan......novi dan........i nova uzbudjenja........ponekad i saznanja.... Videces.......bice smeha.........kad saznas na sta mislim......... Iduce nedelje ide nastavak........do tada veliki pozdrav ........SVIMA...... ;D ;D ;D

15. DAN.........Fes – Tanger – trajekt – Algeciras – Malaga ..........oko 550 km: Ustali smo rano..........dočekala nas je Naima (Berberka – Berberi su nomadi, starosedeoci Maroka). Čaj je spreman, doručak isto tako.............u razgovoru Naima saznaje da me je šezdesetih godina čuvala berberka Mimuna..........drago joj je........pije čaj sa nama. Pitam je za mejl hotela, kako bi joj poslao slike ............Naima me iznenađuje, daje mi svoj mejl............definitivno – Maroko se promenio dosta od mog detinjstva. Sedim i malo razmišljam o svemu tome na vrlo udobnom divanu. U predivnom vrtu hotela.......... Zatim jutarnje pakovanje prtljaga na motor.......... I odosmo mi ................Fes još spava, ulice prazne.......... Na putu često nailazimo na radove, preusmeravanja.......... i u jednom od tih silnih preusmeravanja.....................mi ZALUTASMO u plantažu pomorandži..........pitamo mi jel smo na dobro putu.......oni klimaju glavama..........kasnije desetak kilometara ustanovljavamo da oni nas NE RAZUMEJU ! Kad smo shvatili da smo totalno van puta, pitali smo opet i nekako se vratili na asfaltni put........ izgubili smo dosta vremena a ne možemo da žurimo .......nemamo kočnice ??? Sipamo benzin.......motor malo prljav...... I nastavljamo prema gradu Larache u pravcu Tanger..... Stajemo da se osvežimo.........ja nervozan, uzimam telefon i zovem Bokija, pozdravljam ga i kažem mu da pozdravi mog druga Spaleta i da mu poruči da se vozim bez kočnica na njegovo insistiranje da ne menja pločice..........??? Idemo dalje............ I polako stižemo u Tanger..... Na vreme da se ukrcamo u super luksuzni Hydro-jet koji nas vodi nazad u Evropu.........ja zadovoljan što smo stigli bez problema i na vreme..........uskoro vidimo Giblartarsku stenu. Do Malage ............pun gas...........na autoputu zna se – nisu neophodne kočnice ........... ;D ;D ;D Smeštamo se u hotel IBIS..........63 evra za dve osobe..........super, trkom na večeru u prvu kafanicu........... Posle večere...........vrlo kratka šetnja Verica me tera da još šetamo..........ja odlučno odbijam i bežim na spavanje.................. Čudno........ovde i banke imaju svoj GRB Sutra ćemo stići do Alikantea.......kod Bobana........da zamenim kočione pločice..............kad tamo IZNENAĐENJE !!! A kakvo iznenađenje............videćete u nastavku ovog našeg putopisa.......malo po malo .......vraća nam se osmeh na lice ;D ;D ;D....

14. DAN.........Marrakech – Fes oko 450 km: Došlo vreme da se krene opet na put.............stvari spakovane, motor pregledan i mali problem. Od kako smo stigli u Marakeš, primetio sam da motor nekako drugačije koči, kao da jače koči nego što bi bilo normalno. Tokom priprema, dok sam bio u Gabonu, javio sam Bokiju da uradi servis kompletan na motoru, da promeni gume i da promeni kočione pločice. Spale (moj dobar drug) je uradio sve...........i nije zamenio pločice jer kako kaže – nema potrebe da mi uzima pare nepotrebno. Ja sam insistirao da se promene jer je motocikl prešao već oko 13.000 km, a treba da pređem još oko 10.000 km tokom puta. Spale je ostao pri tvrdnji da su pločice OK. Pregledao sam pločice uz pomoć lampice ...........i.............nisam video zareze na pločicama koji pokazuju istrošenost...........bio je dan, sunce. U glavi mi je sinulo da sam glup što nisam bio izričit da se promene pločice.............Šta sada, treba da pređemo još oko 1.500 km do nekog servisa u Španiji gde bi mogli da zamenimo pločice. Pošto smo imali u planu da obiđemo Bobana - Vericinog brata od strica u Alikanteu (nešto pre Valensije), nazvao sam ga telefonom i zamolio ga da ode do BMW servisa i kupi original pločice. Pošto po planu stižemo u subotu kod njega.............zameniću sam pločice. Znači krećemo na put Marakeš – Fes – Tanger – Algeciras – Malaga – Alikante, voziću tako da koristim kočnice samo u krajnje neophodnim momentima, gledaću da maksimalno koristim motornu kočnicu. Krenuli smo...........ja malo nervozan što moram da pazim na kočenja........da predviđam ........sve to mi smanjuje užitak i vožnja više nije uživanje već suprotno. Priroda je lepa..........na svoj – Marokanski način.......... U ovom delu Maroka, rečna korita su većim delom godine suva......... Džamije su i dalje kockaste........... Sipamo gorivo na pumpi Afriquia, u Africi..........tada se malo odmorimo, Verica popije čaj od sveže nane, i nastavimo............ Kao što sam već napomenuo da su Jugoslovenski agronomi pomogli da se poljoprivreda razvije u ovoj zemlji...........nailazimo na dokaze – dugi akvadukti koji dovode vodu do uredjenih poljoprivrednih imanja su vidni sa puta. Ima rečnih korita koja imaju i vodu........ali su retka.......... Verica ponekad slika moju jaknu, kada naiđem na neravninu.........foto aparat klikne......slučajno..........rezultat je ponekad interesantan....... Ponekad stanemo i van pumpi i restorana..........prirodne potrebe traže svoje.... Put nije uvek asfaltiran...... Pored puta rastu džinovske Agave, biljke od kojih se prave skupocene kreme u kozmetici. Ponekad, oznake na putevima nama ............ama baš ništa ne znače, niti nam pomažu (ne razumemo arapski) Mic po mic...............i došlo podne..........moj stomak kaže da je vreme.........svraćamo u prvi gradić....... I nalazimo Francuski restoran............koji samo nosi ime francusko, hrana je – lokalni specijaliteti...........ne žalimo se (Verica pogotovu.......) Posle ručka, nastavljamo put................ponekad naiđemo na ovce na putu, putokaz – kamen putar – kaže da je Azrou na 44 km.........dobro je.........napredujemo....... Priroda je sve zelenija, približavamo se Ifranu........... Opet nailazimo na makadam...............asfalt, malo kasnije..... Stižemo na Ifran. Kažem na ........Ifran, jer je Ifran vazdušna banja na visini od oko 800 – 1.000 m i ja sam još kao dete (šezdesetih godina, kada smo živeli u Maroku) dolazio što sa školom, što sa roditeljima.............. i imam sliku crno belu iz tog vremena pored LAVA sa Ifrana (samo što ne znam gde je). Postoji legenda koja kaže da je poslednji pustinjski lav upravo došao na Ifran da ugine, jer su tu vazduh i priroda čisti. Ljudi su postavili spomenik Lavu i kažu da je dobro da se rukom dodirne skulptura lava........donosi sreću. Mi ne bismo da menjamo običaje........... Vrlo brzo stižemo do Fesa. Fes je stari univerzitetski centar zapadne Afrike, koji postoji još od 674 godine.................da, da,................znači da postoji već 1335 godina.......... Kao grad i nije nešto posebno, veče pred polazak ja sam u Marakešu preko interneta rezervisao hotel Dar El Ghalia, preko www.booking.com , hotel sa 5 zvezdica koji ima čuvan parking hotela i prelepo izgleda na slikama, nalazi se blizu ulaza u Medinu (stari grad). Cena je 150 evra za noć, rešio sam da iznenadim Vericu prvoklasnim hotelom.................ALI............nije tako bilo. Uđemo mi u Fes..........i vozimo se nekom avenijom i na semaforu pitam nekog čoveka koji vozi „papaki“ (ko je bio u grčkoj shvatiće da je mali motocikl sa polu automatskim menjačem – nema kvačiko, ima 3 brzine)...........da li zna gde je hotel DAR EL GHALIA, on mi reče da zna i da će da nas odvede...........zahvalim se ja unapred i krenemo da ga pratimo............... Vozimo se mi tako i polako prelazimo u ružniji deo grada.............maltene ciga mala. Verica me pita dali ovaj uopšte zna gde ide..........ja joj kažem ........videćemo. Posle prelaska preko trotoara i penjanjem ulicom širokom oko 2 m, dole isto kao u Skadarliji.......kaldrma........stajemo na kraju ulice..........dalje vode neke stepenice....... Vodič se okrete i kaže mi da ostavim motor i ženu tu a on i ja idemo stepenicama do hotela.............???.......meni se sve prevrne u glavi, pritisak mi skoči i ja mu kažem da ne dolazi u obzir da ostavljam niti motor a niti ženu bilo gde.........i kakav je to hotel kada ne možemo da mu pridjemo, ni motorom !!! Iznerviram se i izvadim rezervaciju (koju sam odstampao u Marakešu....pametan sam ja, nego šta ?) na kojoj ima telefon hotela. Nazovem, i čovek mi potvrdi da je vodič u pravu.......stigli smo, ali do hotela se mora peške !!! Ne mogu da verujem............. Kažem mu ja da izađe na ulicu da ga vidim pa ćemo se dogovoriti............i on kaže da samo siđemo na aveniju niže i da nas on čeka. Tako i uradimo i siđemo na aveniju koja nema ni a od avenije.........obična ulica. On nas stvarno čeka.............predstavi se da je direktor hotela. Pitam ja gde je parking.........on mi pokaže niz ulicu proširenje gde mogu da ostavim motor koga će da čuvaju dvojica koji tu sede na pvc stolicama ............ Ja se onda predstavim da sam novinar iz Srbije koji je pozvan od strane ministra za turizam Maroka da napravi reportažu o Maroku i da nam je on preporučio ovaj hotel koji smo birali na internetu..........kažem mu ja da ne dolazi u obzir da ostavljam motor gde mi je pokazao, kako sa prtljagom...........on mi kaže lako – natovariće moje alu kofere na magarence !!!..............ne mogu da verujem......???....... Kažem mu ja da odemo on i ja do hotela da ja to vidim, pa ako ne odgovara da poništimo rezervaciju (želja mi je samo da odem ...............i pokušam da spasim 150 evra). Otišli smo do hotela............ja sam morao da udjem iz profila..........jer ovako direktno .......ne ide, vrata uska. Kada smo ušli ...............stvarno je prelepo..........ali nema parkinga i ja tražim da poništi rezervaciju predamnom i da mi odštampa poništenu rezervaciju...........plaćam 30 evra za www.booking.com i njemu 200 dirhama (oko 19 evra)...........i odosmo mi odavde............ Nalazimo super pristojan hotel u normalnom delu grada..............hotel se zove Dar Alian i soba košta oko 70 evra..............dobijamo apartman, malo kičerski namešten, ali takva je moda ovde...........super udobno..........i super ljubazno osoblje.. Dogovaramo se da nas sutra ujutru u 6 sati dočeka čaj i doručak jer moramo da krenemo rano kako bi stigli na vreme na trajek u Tanger...........vozimo se kao babe.........bez kočnica (štedim ih maksimalno). Spavamo kao bebe...............sutra je novi dan ..............

Nastavak sledi ...............kako ugrabim vremena............a vremena ........malo. Trudicu se da do kraja nedelje postavim ostatak puta po Maroko-u........znaci Marakeš - Fes (preko Ifrana i planina Atlas) i Fes - Tanger - trajekt - pa Španija do Malage gde smo prespavali........ Znači ........vrlo skoro......za par dana. ;D ;D ;D

11. – 12. – 13. DAN.........Marrakech ........3 dana odmora: Stigli smo u Marakeš.............sa osmehom na licu. ;D ;D ;D Dočekali su nas isto tako sa osmehom i ljubaznim rečima. Hotelski kompleks ’’Palmeraie Village’’ je napravljen na svojevremenoj plantaži palmi pa zato i nosi ime ’’Selo Palmi’’. Šta da vam kažem ..............sve je PREDIVNO, usluga odlična, svi ljubazni................... Sam kompleks se sastoji iz dva dela. Deo koji se zove GOLF – tu je malo skuplje........i imaju i golf. Dolaze sa skupim kolima........ Postoji i Japanski restoran koji vrši dostavu sa mopedima marke Yamaha Prelepo je......... I drugi deo PALMERAIE koji je prepun cveća, bazena, vila........gde smo mi bili u apartmanu. Apartman se sastoji od dnevnog boravka, kuhinjice (kompletne sa sudovima, čašama, escajgom.....čak i srebni čajnik nam je bio na raspolaganju), kupatilo odvojeno od wc-a, spavaca soba ...........sve centralna klima......i terasa. Roletne na struju, TV u dnevnoj sobi i u spavacoj, kamin..........da, da........kamin (valjda je zimi hladno....). Medjutim - desilo nam se da smo morali da zamenimo apartman koji su nam dodelili. Kada smo ušli, osetili smo neki neprijatan miris koji i posle provetravanja nije nestao.............zatražili smo da nam zamene apartman i oni su odmah poslali osoblje i preselili nam stvari u drugi apartman gde je sve bilo OK. Uživali smo............ali baš UŽIVALI..........na bazenu. Pauza ..............za pivo........ Pa opet na bazen......... Kao što sam napomenuo, vile se nalaze u lavirintu prelepe prirode....cveća... Išli smo i u grad u laganoj opremi........... Marakeš je vrlo zanimljiv grad, moderan, sa lepo uredjenim saobraćajnicama, vrlo lepim prodavnicama.........svetski poznatih firmi Obilazak grada je moguć i modernim autobusima.............ali i fijakerom.....laganica.... Na ulici možete sresti žene obučene u tradicionalne Dželabe, ali i moderno obočene isto tako........ U Marakešu se nalazi poznata džamija Koutoubia pored koje je značajno arheološko nalazište......... Kada se umorimo od obilaska, mi lepo sednemo i popijemo sok....čaj.....kafu.... I ............gle iznenadjenja............ulica koja nosi ime Yougoslavie............da, kažu da su Jugosloveni zaslužili da ulica nosi njihovo ime jer su mnogo pomogli jugoslovenski agronomi da Maroko ima izuzetno razvijenu poljoprivrednu proizvodnju porvća, voća, žitarica...........lep način da se zahvale............meni je bilo drago da ovo vidim. Obišli smo i "medinu" (stari zanatski deo grada......nešto kao baš-čaršija u Sarajevu) gde smo kupili neke suvenire, ručali u restoranu "Argana".... Tako smo mi proveli divnih tri dana potpunog odmora, leškarenja, brčkanja u bazenu i šetnji po Marakešu................ Sledeće je ..................POVRATAK..........sišli smo od Beograda do Marakeša i sada ćemo lepo da se vratimo............ne istim putem...........videćete............biće zanimljivo..........i kao što sam već napomenuo.........sa osmehom na licu.......... ;D ;D ;D

Pozdrav kolega........ Super tura, vidim da ste uzivali..............super. Moja supruga i ja smo odradili nesto slicno u maju/09. Poceo sam da postavljam putopis na adresi http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=37900.0 pa pogledajte, bili smo u nekoliko gradova gde i vi..............super je bilo.............mogli bi odmah OPET ..... Veliki drugarski pozdrav supruzi Ireni i vama kolega.................iz Afrike.