Ево, ево!
Било је баш онако кад не можете да нађете речи којима се могу описати сви догађаји који су се накрцали у та два дана августовског викенда.
Траблмејкер ЕндуроБој екипа састала се на О-Ем-Ве пуНпи на Ибарској магистрали на Петловом Брду у следећем саставу: Водени Зека, Дух, нови члан Гоша и гост изнанеђења мистер Цопе (у наставку текста Куротресина). Одмах смо установили да је то последњи пут да се састајемо на овој пуНпи.
Куротесина, реч од једанаест слова, припала је Цопету, а разлоге зна шјор Коматовић (надимак куромлатина чека новог власника, а иначе су обе речи "власништво" Мирка Пајпера који је по видиковачкој пијаци јурио Милку Цанић да је обрадује речима од 11 слова!).
Куротресина је покренуо групу и у његовом препознатљивом темпу зачас стижемо до Ваљева. Бата Кома (у наставку текста Комица, надимак сам себи доделио, прим.аут) каже да пичимо и да се нађемо у Бајиној Башти. Одлично! Сроламо Дебело Брдо и имамо времена да свратимо у Рогачицу на Дрину!
Овај надасве пријатни господин нам је доставио потребну количину кофеина...
... уживање у погледу на Дрину...
Дрвосече у саставу Комица, Патак и Цока су видели наше моторе и јављају да су отишли пут Бајине Баште. Купимо пинкле и за њима. Срећемо се на пумпи. Из кола им трешти "Нервозни Поштар" и незаобилазна композиција: "Мирише сир, мирише сир и препечена ракија, на трулом пању, јој на трулом пању, доручкује нас десеторица! Ми смо дрвосече, потаман нам све, око насКе зелене шуме Босанске...". Дивље тестере везане на приколици...
Правац Митровац на Тари. Ту сачекујемо дрвосече... Куротресина нервозан. Мора назад... Жена, Јаје (син Алекса)...
Завирујемо уз обалу Заовинског језера у потрази за местом за камповање. Истоварују се тестере. Дрвосеча Комица има пара к'о блата! Па његова ћопава кошта око 40 000 евра (мислим да толико кошта Фау-Веов Крафтер комби)!
Хард ендуро секција се распаковала, обукла гомилу опреме и одјездише! Цока креће са све спуштеном ћопавом! Шта је жеља за шумом! Комица га прати... Креће врло лагано јер је човек који је власник тог имања, и који нам је дозволио да се улогоримо на равном делу плаца, замолио да му не оремо пут...
Софт ендуро секција се дели на две струје: ону која ће да гледа цице и ужива у урбанијем делу Митровца - Дух и Гоша и кумове који ће мало на неки лакши оф-роуд. Миц по миц и ето мене и кума у некој шуми. Заглибили у блато и креће борба човека и магарца!
Нешто је кршило и ломило кроз шуму и кумови су одлучилу да "по пола" купе један "тетејац"! Зајеби!
Повратак у камп. Цока и Комица роштиљају, а ми само сенфујемо! И опет доминација Икс Ела у суровим условима. Једина расвета нам је фар мог мотора. Ако испразним акумулатор не хајем! Имам и курблу!
Након хедонисања у мрклом мраку ником се не развлече шатори. Неће ни Кома. Спустио подлогу поред Патковог шатор и изјављује: "Комица ће овде под ведрим небом!" Одједном ћемо сви под ведрим небом! Небо звездано, без облачка... Али Свети Илија дође тамо од Републике Српске (вероватно су га задржали на скупу у Бијељини) па нас почасти салвом грмљавине и првим капима кише. Комица са мобилним у зубима, који му је једино осветљење у мрклом мраку, раширује свој шатор. Ми се сакривамо се под тенду уз неку камп кућицу.
Цока под дејством седатива долази касније... Спавамо као сардине, а сањамо протоколарно јутро: купање у језеру, доручак преосталог роштиља, лубеница и вожња.
Јутро!
Гошина јутарња гимнастика!
Купањац!
Комица...
Заовинско језеро...
Протоколарни део је завршен. Полако се пакујемо...
... и договарамо где ће ко. Хард ендуро секција иде "негде", Водени Зека и ја ћемо на Предов крст, а Дух и Гоша на купање на Перућац!
Прелепи путеви за ендуро моторе и кум и ја уживамо. Држимо се инструкција бата Коме и излазимо на Предов крст. Окрепљење чорбицом, удисање пуним плућима...
... одатле на преко 1000 метара надморске висине да погледамо са висине како изгледа Заовинско језеро и испромовишемо нови Траблмејкер ЕндуроБој производ! Кад је пук'о поглед, на ручицу кочнице која ми је пукла кад сам отрес'о нисам ни помислио.
На овом видиковцу постоји кућица у којој је Вата Животиња снимаo неки филм. Потпуно је отоврена и доступна на коришћење путницима намирницима. Jедини услов је да све остане како је било!
Са видиковца крећемо у илегалан улазак на територију Републике Српске и освајање Великог Столца на 1675 метара надморсе висине, али се губимо на неким шумским путевима, губимо доста времена и одустајемо.
Али има дана за мегдана, јер Тари се враћамо сигурно!
Враћамо се поново на Предов Крст и одатле ка Бајиној Башти да се нађемо са Духом и Гошом. Хвата нас и нека мала кишица али јој измичемо и долазимо на Перућачко језеро...
Гошу и Духа не можемо да покренемо са плаже и ми одлазимо да их сачекамо у оној крчни на Дрини, код оног финог господина. Удара прави летњи пљусак и гледамо Дрину у новом руху, новој лепоти...
Како је почео пљусак, тако је и престао. Дух и Гоша долазе потпуно суви. Телефон звони: "Зајашите магарце и да закољемо лубеницу на Дебелом Брду, па да се растајемо". Кома је поптуни цар!
Лубеница преклана, Цока предложио будућем станару недовршене куће где да инсталира клозетску шољу и растајемо се са Комицом, Патком и дизајнером ентеријера!
Поново креће кишица и пут је јако опасан. Два три претицања, сустизање и обилажење дрвосеча и Водени Зека и ја губимо из погледа у ретровизор Духа и Гошу... Стајемо са стране и чекамо. Пролази крос тројка, ове двојице нема... Стрепња... Нема домета на мобилном... Одједном има и зовем Духа. Гоша је пао и забио трансалпа под банкину.
Њему није ништа. Срећом. Долазе до нас за 5 минута. Нема их 15 - 20, а сваки минут вечност. Остале нам очи на кривини где треба да се појаве. Ипак долазе!
Место где смо их чекали и поглед на пут који је као стакло кад је мокро...
Трансалпи. Духов је у овом случају трансалп и по, пошто је све изломљене пластике ставио под гуртне на свом мотору... Гоши није ништа и то је најбитиније! Идемо даље...
ТА је овако полупан и са друге стране...
У Ваљеву стижу пропуштени позиви. Кома је бринуо. Сви су бринули и сви су били ту да помогну. То је прелепо сазнање. Лепе ствари потискују ружне. Гоша је добро, срца пуна лепоте и неоцеђеног адреналина.
Тара, ви' л би бак ту ју, ма шта ти о томе мислила! :cool:
П.С. Нека бане прича како сам у шуми исекао змију на пола!