@ujkaalbert Hvala Drago mi je da ti se svidja

Bilo bi lepo organizovati neko druzenje, sad su prosle euforija i guzve oko praznika, tako da je idealno vreme

Kiselina je zeznuta ako iz nekog razloga iscuri, moze da osteti delove oko akumulatora.

Ja sam uzeo Vartu 12ah pre jedno 2-3 godine i evo odlicno radi za sad

Hvala, Lako je preci 1000km u danu na autoputu, magistralom je dosta tesko. Turski autoputevi su odlicni za voznju, tako da moze bez problema da se drzi malo jaci tempo. Da smo imali vise dana za odmor, sigurno bih pravio pauze i vozio manje dnevno. @Bruno 68 Unapred smo bukirali smestaj u Batumiju na par dana. Inicijalni plan je bio da jedan dan obidjemo plaze na zapadu Gruzije, drugi dan da odemo dokle se moze sa ovim motorom u pravcu oblasti Svaneti na Kavkazu, i treci dan granicu izmedju Turske i Gruzije na oko 200km od Batumija. Vreme nam je pokvarilo planove za kupanje i Kavkaz, a preduga cekanja na granici plan za treci dan. Znas kako kazu, ljudi planiraju, a Bog se smeje.

Da, definitivno treba vise dana za Gruziju, ali nazalost nismo imali vise vremena zbog obaveza. I obavezno enduro motor da ne zavisis od asfalta

Tako je, nije do dela sekunde, nego zbog samog osecaja ubrzanja

Sedamnaesti dan Krecemo iz Istanbula ka Beogradu, ocekuje nas oko 1000km za danas, samo sto za razliku od polaska nije nas pratila kisa ceo put, nego je dan suncan I temperature su vec visoke nakon sto se predje Bosfor. Kuci stizemo oko 18h, puni utisaka sa putovanja. Guma je odlicno izdrzala iako nisam ocekivao da ce izdrzati ceo put. Yamaha FJR se jos jednom pokazala kao odlican motor za duza putovanja.

Sestnaesti dan To bi bilo to u sustini, sad ostaje onaj dosadni deo povratak u realnost. Krecemo nazad ka kuci preko Ankare, Bolu, Istanbula I Bugarske, kao I u polasku. Na ovom delu puta nista posebno zanimljivo. Guzve oko Istanbula su ogromne, ali koristimo priliku I vozimo zaustavnim trakama pa se probijamo tamo gde je to bilo moguce. Prespavali smo u istom smestaju nadomak Istanbula kao I u dolasku, koji se nalazi na oko 720km od Kapadokije.

Petnaesti dan Voznju balonom smo ostavili za neki drugi put. Ali smo za danas planirali da ustanemo dosta rano da bi stigli na neki od mnogobrojnih vidikovaca I posmatramo izlazak sunca I mnostvo balona koji se provlace izmedju stena I upotpunjuju ceo taj prizor. Dolazimo do rent a quad agencije, uzimamo kvad I krecemo da istrazujemo okolinu. Nigde ne zurimo, I imamo vremena da se zavucemo I na neka nepristupacna mesta na koje vodici ne vode jer zahtevaju malo I snalazljivosti u voznji kvada. Tri sata na kvadu je bilo taman. Mnogo toda smo prosli, videli, slikali, otkrili zabacena mesta bez gomile turista I prasine. Preko dana je u Kapadokiji prilicno vruce, ali uvece se temperatura spusta toliko da je bez dukserice veoma hladno. Sto I ne cudi jer se Kapadokija nalazi na oko 1100mnv, ali nema suma, brda, nego samo pesak, brezuljci I kanjoni pa se stvara utisak da nisi na visini nego u pustinji.

Cetrnaesti dan Za danas smo planirali da posetimo selo Uchisar, koje se nalazi nedaleko od Goreme-a, obidjemo par poznatih dolina u Kapadokiji I predvece da odemo na turu kvadovima na neko mesto odakle se posmatra zalazak sunca. Sve je bilo odlicno osim ovog dela sa organizovanom turom kvadovima. Mislim, nije bilo lose, ali preveliki broj turista sa kvadovima, mnogo prasine je malo pokvario celokupni uzitak. Dobra stvar je sto sam uz vodiča skapirao kuda vode grupe sa kvadovima, tako da sam uspeo da za sutra rezervisem samostalnu voznju kvadom, sto se ispostavilo kao pun pogodak. Inace, nije bas tako lako naci nekoga ko bi iznajmio kvad za individualnu voznju jer je zakonom zabranjeno izdavanje kvadova osim za grupne voznje u pratnji vodica, jer su se dogadjale razne nesrece.

Trinaesti dan Malatya je bilo samo usputno mesto za prespavati. Dalje nastavljamo ka dobro poznatoj Kapadokiji. Danas nemamo mnogo da vozimo, tako da je dan opusten. Preostaje nam oko 420km do Kapadokije. Odavde vec pocinje da se oseca vrucina. Pravimo par pauza za kaficu, rucak I negde oko 16h stizemo u smestaj. Smestaj ima bazen u dvoristu tako da sam iskoristio priliku da se malo osvezim pre nego sto krenemo u setnju po gradicu Goreme gde smo I odseli.

Na samoj granici sa Turskom nije bilo guzve, par kamiona, ali smo imali malu zavrzlamu. Niko od zaposlenih ne prica engleski, ali traze neko dodatno osiguranje a ne mogu da nem objasne kakvo je to osiguranje. Salju me sa saltera na salter koji se nalaze na 200-300m razdaljine, da bi tek posle pola sata naisao neki kamiondzija koji zna po koju rec engleskog I objasnjava nam da je to neko obavezno osiguranje koje se izdaje u jednoj od zgrada na granici. Odlazimo tamo, lik nam daje neki papir koji rucno popunjava sa mojim podacima I podacima motora, naplacuje oko 20ak eura I kaze da mi vazi par meseci. Zavrsavamo sve na granici I prelazimo u Tursku. Od same granice krece nov, sirok asfaltiran put sa vise traka, stvarno za uzivanje u voznji. Na ovom delu puta jedva da se I sretne neko vozilo. U gradu Kars stajemo da napravio pauzi I da nesto na brzinu prezalogajimo. Sam grad I nije neki reprezentativan primer uredjenog I lepog grada, ali su ljudi veoma prijatni, prilaze, pozdravljaju se, zapitkuju iako ne znaju engleski zele da popricaju, I svi su nekako nasmejani, pozitivni. Kratko se zadrzavamo jer treba stici do Malatya-e gde smo bookirali hotel. Ceo ovaj region se nalazi na vecoj nadmorskoj visini, tako pa neretko samo vidite znak da se nalazite na npr 2400nmv, a I oseti se po malo hladnijem vazduhu, ali je veoma prijatno za voznju. Prolazimo pored olimpijskih skakaonica u gradu Erzerum-u, koji se nalazi na visoravni od 1950mnv.

Dvanaesti dan Danas se pakujemo I napustamo Tbilisi, a I Gruziju I idemo ka Turskoj. Ocekuje nas malo duzi put od oko 950km, s’tim sto je trecina puta kroz Gruziju po lokalnim I seoskim putevima, tako da ocekujemo da stignemo predvece u smestaj. Put nastavljamo preko mesta Manglisi, Tsalka, Nardevani, Kartsakhi. Ovaj put je za svaku preporuku, priroda je prelepa, sve je zeleno, prostrano, put je uglavnom dobar. Put vodi kroz zabacena neurbanizovana gruzijska sela, gde jos mozete videti kuce od blata/gline. Inace mnoga od ovih mesta kao sto je Tsalka poticu jos iz kamenog doba. Ceo ovaj kraj se nalazi na vecoj nadmorskoj visini, tako da je neka prosecna temperatura u julu mesecu oko 16 stepeni. Ovde smo se I najvise smrzli na celom putu, jer smo odugovlacili sa oblacenjem postave odela I toplijih rukavica.

Polako pocinje da pada mrak, Tbilisi je sav u svetlima, pogotovu taj stari deo grada. Na brdu sa jugo-zapadne strane starog grada je najpoznatiji I najvazniji spomenik grada, Mother of Georgia (na gruzijskom Kartvlis Deda). Spomenik predstavlja gruzijsku zenu u tradicionalnoj nosnji koja u jednoj ruci drzi vino za sve one koji dolaze kao prijatelji, a u drugoj mac za one koji se usude da dodju kao neprijatelji.

Stizemo I do popularnog ali dobro skrivenog, krivog sata. Sat je novijeg datuma iako izgleda kao da je star mnogo godina. Preporuku smo dobili I da obidjemo neku vrstu pijace, Dry Bridge Market, I nismo pogresili sto smo svratili. Ovde se mogu naci razni predmeti iz doba prvog I drugog svetskog rata, pasosi iz SSSR-a, razne vrste sablji, tepiha, slika, starih satova…svega ima. Nedaleko odatle se nalazi I poslasticarnica Tiffany bar and terrace, sa terasom na vrhu zgrade. Ovaj put terasa nije radila iz nekog razloga, pa smo u kolacima I kafi uzivali u restoranu u prizemlju. Kolaci su odlicni, ali ipak se ne mogu porediti sa kolacima iz Samsuna u Turskoj.

Na samoj obali reke ali sa druge strane u odnosu na stari deo grada se nalazi crkva Svete Bogorodice Metekhi. Odavde se pruza prelep pogled na sam centar Tbilisi-ja, kao I na neke od zanimljivih gradjevina koje krase grad. Od crkve nastavljamo peske do Rike parka. U parku se nalazi jedna od nekoliko cudnih I prepoznatljivih gradjevina Tbilisi-ja, koncertna dvorana Rike, kao I neobican most koji se zove Most mira (Bridge of peace). Cuo sam, ali ne znam da li je to bas istina, da je ove gradjevine gradio neki lik koji veoma podseca na naseg Gorana Vesića ex zamenik gradonacelnika Beograda, I da Gruzijci uopste nisu ponosni na ove gradjevine I kazu da im ruže grad.

Obilazak nastavljamo u samom centru grada I odlazimo do poznatog distrikta sa sulfidnim kupatilima. Legenda kaze da je kralj Vakhtang u 5. veku tokom lova naleteo na tople izvore i bio toliko impresioniran da je izgadio grad oko njih. I sam naziv grada Tbilisi na gruzijskom znaci toplo mesto. Nazalost nisamo posetili ni jedno kupatilo jer nismo imali vremena.

Jedanaesti dan Danas ne idemo nigde dalje, fokusirani smo na sam grad I blizu okolinu. Prvo odlazimo do prelepog spomenika na brdu sa kod se pruza pogled na jezero Tbilisija, Chronicle of Georgia. Jezero koje se nalazi u podnoziju brda se cesto naziva I more Tbilisi-ja, ali ne znam iz kog razloga. Kako se nisam okupao u Crnom moru, resio sam da ponesem sorc I okupam se u nekom malo manjem moru. Iako je napolju temperatura bila preko 30 stepeni, voda u jezeru je bila izuzetno hladna, ali nista sto bi me sprecilo da se na kratko osvezim. Nakon kupanja I ispijenog gruzijskog piva nastavljamo ka po meni jednoj od najlepsih gradjevina u Tbilisi-ju, Katedrala svete Trojice, poznata I kao Sameba katedrala, inace glavna katedrala gruzijske pravoslavne crkve u Tbilisi-ju. Katedrala je impozantna po svemu, smestena na brdo iznad Tbilisi-ja odakle se pruza prelep pogled na sam grad. Katedrala je novijeg doba, cija je gradnja zapocela 1995 godine a zavrsena oko 2004 godine, I predstavlja jedan od najvecih verskih objekata na svetu.

Odavde idemo prema granici sa Azerbejdzanom. Na samoj granici se nalazi manastir David Gareji Lavra. Ova oblast se naziva I gruzijska pustinja I prostire se duz granice sa Azerbejdzanom do samog istoka Gruzije. Ovo nije klasicna pustinja gde vidjate samo pesak I po neku fatamorganu. Pasnjaci su prekriveni sitnom travom, teren je blago brezuljkast I ima par slanih jezera. Put kroz ovaj deo je nov, asfalt je prelep za voznju, pogotovu sto nema guzvi, mozda je bolje reci da nema zive duse na putu. Prolazi se kroz selo Udabno koje predstavlja neku oazu kojih I nema bas previse u ovoj oblasti. U toku voznje primecujem da me svaki cas nesto udari po cizmi, ali kontam, mozda tocak podigne kamencic pa ga pokupim cizmom. Medjutim, kad smo stali primetime da mi obe cizme imaju tragove krvi. Pogledom na put shvatis da to nisu bili kamencici nego ogroman broj onih velikih skakavaca, koji iz nekog razloga izlaze na asfalt pored toliko trave okolo. Manastir je veoma lep, sagradjen na samoj padini brda koje razdvaja Gruziju od Azerbejdzana, neke prostorije su uklesane u pescane stene. Ono sto me je razocaralo je sto je svestenik ili monah svo vreme bio ispred manastira I gledao mobilni telefon, a nije se udostojio ni da ustane, a kamoli da nas I jos par turista provede kroz manastir I mozda isprica neku zanimljivu pricu. Javio se tek kad sam podigao dron da mi objasni da to nije dozvoljeno u okolini manastira I to sa nekih 200m razdaljine od mene na gruzijskom jeziku. Usput smo svratili I do slanog jezera koje je dobrim delom presusilo.

Put do sledeceg mesta koje smo planirali da poserimo je prilicno dosadan I monoton. Gradic Sighnaghi je smesten na brdu I sam prilaz gradu je prelep za voznju, lep asfalt, voznja kroz sumu, veliki broj krivina. Grad je opasan zidinama koje su nekada davno sluzile da se grad odbrani od napada osvajaca. Smesten je u srcu vinske regije Gruzije I veoma je poznato turisticko mesto. Obici ovaj gradic je za svaku preporuku, svratiti u lokalne restorane, popeti se na ocuvan deo zida koji okruzuje grad, proci kroz gradske trgove.

Deseti dan Za razliku od prethodnog dana gde smo se pentrali po planinama, ovaj dan je planiran za posetu poznatim gruzijskim vinogradima I gruzijskoj pustinji. Put prema gradu Telavi nas vodi preko prevoja Gombori. Put je zanimljiv za voznju, kroz sume, livade, brezuljke. Dolazimo do najpoznatijih vinarija u ovom delu Gruzije, vinarija Khareba i Graneli. Vinarije se nalaze u mestu Kvareli. Ove dve vinarije dele zajednicki ulaz, s’tim sto se ovde nalazi samo skladiste I restoran vinarije Khareba, dok vinarija Graneli ima I postrojenja za proizvodnju vina. Odlucili smo se da posetimo samo vinariju Khareba zbog prelepog parka u kompleksu I zanimljivog skladista vina. Inace, vino skladiste u tunelima koje su kopali oko 6-8 godina I duzina tih tunela je oko 6-7km, u kojima se nalaze milioni boca vina raznih starosti, kvaliteta, sa raznih podrucja Gruzije. Iskoristili smo priliku da idemo u vodjenu turu za deo tunela koji je otvoren za posetioce I ukljucuje degustaciju vina. Vina su im prelepa, od boje, ukusa, mirisa, a nije se ni manje ocekivalo jer je Gruzija regija odakle je I poteklo prvo vino. Pogotovo su mi zanimljiva njihova vina koja proizvode na malo drugaciji nacin svojstven njima, koriscenjem jedinstvenih posuda od gline koje zakopavaju u zemlju, koje se nazivaju Qvevri. Pored restorana vinarije nalazi se replika tradicionalne kule koja je karakteristicna za Gruziju I jos se mogu videti na planinama Kavkaza. Inace su kule sluzile za odbranu sela I poticu iz perioda izmedju 9-12 veka.

Na putu ka Tbilisi-ju nailazimo I na prelep manastir I tvrdjavu Ananuri koji se nalazi na samoj obali jezera Zhinvali. Nedaleko od Ananuri komplexa nalazi se usce dveju reka Crni i Beli Aragvi. Na par kilometara pre Tbilisi-ja se nalazi veoma poznat manastir Jvari. Jvari manastir se nalazi na vrhu brda na samom uscu dveju reka Argavi I Mtkvari sa odlicnim pogledom na grad Mtskheta, nekadasnji glavni grad Gruzije. Nismo ulazili u sam manastir jer je u toku bilo vencanje, pa smo iskoristili priliku da snimimo manastir iz vazduha. Kad smo stigli u smestaj dogovorili smo se sa kragujevcanima da se nadjemo u gradu I da odemo na pivo. Vece je veoma brzo proslo uz zanimljive price i planove za narednih par dana.

Nakon prelaska preko prevoja Jvari, dolazimo do Rusko-Gruzijskog spomenika prijateljstva koji potice iz 1983.godine I nalazi se na obodu najpoznatijeg gruzijskog skijalista Gudauri.

Nastavljamo.... U povratku prolazimo pored simpaticnog sela Kanobi koje je svoje mesto naslo na samoj ivici provalije i mineralnih izvora Bidara Travertines.