Neko bi se pitao zasto nismo isli preko Jelice (Guce) pa na Ivanjicu. Nismo zato sto na jezero treba da pridjemo od strane Nove varosi tj Komarana. Malo guzve ispred i iza Uzica. A preko Zlatibora do Zlatara skoro nikog na putu. Al smo uzivali. Na odvajanju za Akmacice nestrpljivo nas ceka domacin koji nam je organizovao camac, smestaj veceru i dorucak. Kasnimo, al sta ces? Usput nam pokazuje gde je kuca u koju smo smesteni. pa tu krave i ovce pod "rucnom" pasu. Nema sanse da se spustimo motorima niz rizlom posut put. Na 500 m od kuce je kafana "Njegos". Tako se vlasnik zove. Bolje je tu da se parkiramo nego na uskom putu. Prodje neko p'jan iz kafane i porusi motore ko kegle. Skacemo sa motora i pod nekom glupom presijom ne ponesemo sendvice i vodu iako nam je receno da tura traje 4 -5 sati. U zavisnosti od alpinistickih sposobnosti svakog pojedinca. Pa i rusa. Ljubazni domacin nudi da nam kacige i cizme, jer smo se prezuli, preveze u konak. Sto da ne pa to je samo kilometar i po daleko. "Moj Misko je vozio dva kilometra vezanih ociju"

Sunce nam se smesi dok ulazimo u Ovcarsko Kablarsku klisuru, prolazimo krivinu gde je stradao Pera Rep kad ono stoje vozila ne pomeraju se. Obilazimo kolonu i imamo sta da vidimo. Cika u oranz kaze: "Dalje neces moci" Sa litice vise neki jaki momci i razvaljuju ispomeranu stranicu i postavljaju zastitnu mrezu. Obustava saobracaja do tacno u podne. Kakvo crno podne? Nego sreca da je rukovalac bagera ljubitelj motora a i taman je pojeo sendvic, resio da pogura odvaljeno kamenje i pusti nas da prodjemo. Zahvaljujemo se radnicima na odrzavanju ove deonice na saradnji.

Ustani kreni, konji su osedlani, ustani kreni, cuvari su uspavani zora rumeni. Naravno da ti adrenalin neda ni posteno da se naspavas. Iako je dogovorene da se skupimo u 7 na Labudovom brdu. ja sam ustao jos u 5. Sto naravno nije pomoglo da krenemo u dogovorenih 7:30 vec u 8:20. Posli smo na voznju i ne kasnimo na voz. Ali kasnimo na brod. Bolje receno na camac. Prvi dan putovanja je planiran u nacionalnom parku kanjona Uvac. Gde je inace i dogovoren smestaj kod jednog mestanina. E taj mestanin nam je dogovorio i plovidbu meandrima. Osim nas sestorice tu su jos neki Rusi i camac krece tacno u podne. Sest motora u koloni je prilicno nezgodno odrzati u jednoj grupi. Dok je prvi obisao 5-6 vozila ili mozda dve tri kolone od po 5-6 vozila, zadnjem moze da se desi da nije ni krenuo u obilazak. A svi trebamo da stignemo u isto vreme. Iz nekog razloga a meni nije tesko, ja vodim kolonu. Punisa i Aca su mi za petama. Zatezem dizgine. Andrej sustize i sledecih 20 minuta rolamao 50 km/h pa cak i stajemo ispred Ljiga. Darko, ljut. Ispaljuje kritiku u stilu: Sta divljate? Ma ne divljamo nego tako ti je to, razvukli smo se ko gace. Resim da vozim zadnji kako bi se uverio jel neko divlja ili ne. Nema tu sta. Tesko je odrzati celinu. Izgleda kao da gnjavimo na zacelju. tj cekamo priliku a i kad je imamo pojedinci su neodlucni. Sta ces? Stpljen spasen. Posle Ljiga je znatno bolja situacija. Sustizemo se. O ovom imam jos sto sta da napisem al kad doje vreme.

Neki kvarovi se nemogu predvideti kao naprimer regler. Ali gume,lanac, ulje, svecice ko ima. Kao i ozbiljniji problemi sa prenosom i lezajevima, mogu ozbiljno da zakomplikuju putovanje. Pa cak i dovedu u pitanje isto. Naravno da Aca nije putovao sa ovim kineskim skuterom jer problem na GS-u resio uz pomoc drugara u G.Milanovcu gde nas je i sacekao. Nisam posteno ni upozno coveka ali evo zahvaljujem se ovim putem u ime Ace.

Naravno osim prtljaga i opreme za putovanje treba spremiti i motore

Krenuo u farmerkama ali oklopljen u plastiku ko "vitez Koja"

Ne bi ja sad tu mnogo da tupim, ipak malo hocu, kako se treba spremiti za visednevni put sa razlicitim klimatskim uslovima. Postoje tu kvalitetna odela, sto bi rekli za 4 sezone. Da ne ispadne da su nam oprema i odela i cizme skuplji od motora ipak tesko je spremiti se za temperaturu za 5 i za 35 C u ladu. Naravno tu se mora racunati na kisu koja moze totalno da pokvari uzivanje. Nema nepropusne opreome. Pitanje je samo kad ce da propusti vodu. A kad se dobro umotas u najlon skuvas se ko virsla. Iz tog razloga pratimo vremensku prognozu jos od pocetka Aprila iako putujemo tek krajem Maja. April razvalio koliko je bilo suncanih dana, sto nije pomoglo da se otopi sneg na Durmitoru istopi. Maj je tradicionalno sa kisnim danima. jos pamtim proslogodisnju kisu koja nas je pratila iz Draca preko Gusinja sve do Novog pazara. Uzdam se u novu opremu ali ipak petnaest puta se pakujem i prepakujem. Za kupanje mi ni gace netrebaju ali za vendranje po Uvcu, muvanje po Tivtu, kotoru i Dubrovniku. Da nepricam za vise casno pesacenje na Plitvickim jezerima. Uz kisu i sunce. Danas sam malo pametniji nego juce. O tome kasnije. Naravno da je super kad imas dovoljno prtljaznog prostora (tri kofera, torbe itd). Mozes da se presvlacis ko mlada. Al meni nesto ruzan fazer sa sve tim after market prtljagom plus sto mi oduzima zadovoljstvo agresivnije voznje na pojedinim deonicama do problema sa provlacenjem. Negde se mora napraviti kompromis a i sam sam minimalista pa mi sve stane u zadnji kofert i jednu nepromocivu torbu. Sta je to sve kad se ja spremam: Alat - kombi gedore minijatura - stelujuci kljuc - traka ona siva - sprej za lanac - sprej za gume - kompresor za gume - set za krplenje guma - fen industriski marke Boss (spasio nam guzice vise puta) a aktivni ves osusi za bukvalno 5 minuta. cizme za 10. jaknu pantalone za 15. - sajla tanja od 1,5 m da provuces kroz rukave, nogavice i kacigu kad vec nemas gde sa istim. - aktivni ves (dva para kratkih majci i gaca i jedan par dugih) - papuce japanke ali tanke (greska, bolje su krokserice, mekane udobne i brzo se suse - army desert pantalone (greska, bolje je kupiti jedne kombinovane pantalone u ovim prodavnicama za planinare, skidaju se nogavice i brzo se suse) - carape duboke ali samo dva para - wind-stop-vest, odlicna stvar i kad je hladno za ispod jakne i kad je vruce za voziti bez jakne a bogami i za kisu. O tome kasnije. - mala flasica Louis-ovog dererdjenta za pranje - pribor za licnu higijenu sa sve tariguzom.(nije problem posuditi sapun, pastu za zube sampon, dezodorans, samo je malo bezveze) - prva pomoc ai iz kola sa dosta pomocnih lekova i za glavu i za dupe.

Prakticno par dana pred polazak prikljucuju nam se Andrej i Aca. I poternica je izdata.

Verujem da je svima poznato kako na pocetku samog putovanja zainteresovanih ima "kolko hoces" a da se kasnije to menja. Nista drugacije nije sad bilo. Sigurno, koliko to moze uopste da bude. Npr. Dule omastio put ka Divcibarama spocetkom proleca. Toma bi isao ali mu se pevaljka vratila sa trudnicko -porodiljskog pa mu svirke krecu ranije nego je planirao. Vuk tek dobio posao u Dukatijevom servisu tako da nema sanse. Nemanja ima slicnu situaciju. Filip je zauzet naukom i studentima. Darko, kao drzavni sluzbenik mora da najavi GO ranije. To su naravno beogradski ugostitelji jedva docekali. a inace sto bi moji klinci kad su bili mali rekli "misija za izija". Dule kao organizator izabrao je termin kad nema frku sa skolarcima i studentima i tu nije bilo mnogo prostora. Ja sam jednostavno morao da utrosim dane GO iz 2017 (pravila firme). Punasa nam nije delovao kao ozbiljan kandidat ako uzmemo u obzir da se putovanje planira u vreme kad se ocekuje da postane "ponosni otac". Iz nekog razloga Punisa ima zahtev da putovanje pocinje u petak. Ajd' dobro uzimamo odmor od petka. pocinje detaljnija organizacija. Dnevna ruta sa zanimljivostima kao i smestaj. Posto nismo imali kao cill da gledamo u belu liniju i auspuh autobusa ili kamiona planiramo da u cilju socijalnoc zivota organizujemo jos po nesto: - Obilazak kanjona Uvac, sa voznjom po meandrima, obilazak pecine i pentranje na vidikovac - Alipsini izvori kod Gusinja - Kanjon Cijevne preko Prokletija - Tivat Porto Montenegro - Kotor -Dubrovnik -Plitvicka jezera

Nada umire zadnja.

Recept je do samog polaska izgledao sasvim drugacije. Izmedju ostalog ideja je bila i odvoziti Durmitorski krug ali pred sam polazak smo dobili informacije da se za to mora sacekati malo.

Negde krajem 2017 Dule je predlozio da bi mogli da posetimo Plitvicka jezera. Moje secanje od pre 36-7 godina (skolska eskurzija) na Plitvicka jezera bazira se na suma je svuda oko nas, voda je svuda oko nas, put je blatnjav ili klimav a devojcica koju jurim mi bezi. A da tu su i Srebrna Krila. Interesantan predlog. Kako to nebi bilo jednostavno, auto-put Beograd-Zagreb-Karlovac-Slunj-Plitvicka jezera i nazad. Dule je malo zakuvao.

Pobeci negde daleko sto dalje gde nnetrbaju pilule za spavanje Pobeci negde neumem da plivam dajte mi pojas za spasavanjeeeeeeeeeee. Totalni sam protivnik ubijanja vremena slusanjem muzike dok jezdim na mojoj Frezi ali vristim u sebi kad je naboj i iscekivanje pre samog praska. Necu da ulazim u ritam zivota koji svako od nas stvara ili mu je nametnut ali sigurno da je zelja za bekstvom u kulminaciji iz dana u dan. U nasem slucaju drage moje, ta zelja je sa dolaskom proleca u eskalaciji. Pocinjemo da se ponasamo kao Express posudje za kuvanje. Pomisao na sve one koji "provre" prerano cini me tuznim ali mi ne oduzima volju da jezdim na svojoj Frezi. Voznja solo, barem u mom slucaju, izgleda kao ustani-vozi-lezi. Predjem prilican put skoro da se nezaustavljam. Radim sta hocu i kako hocu. Nema sumnje da ne uzivam. Al malo je dosadno. Narocito za vreme pauza. Nemogu da gresim dusu ali mi je moja Mica veoma cest saputnik od kako "ona smatra" da su na me deca odrasla. Obojca su vozaci motora. Medjutim voznje sa Micom su kratke. Dnevne. A posto je volim i cenim, kao i sto ima volju i zelju da se vozi motorom. Kao i zato sto ima razuma da nam i deca voze motore, moram da budem i popustljiv prema njenim ogranicenjima. "Presao si 120, kad ce pauza, lakse malo put je ocajan itd". "Pobeci negde ...."

Pozdrav iz Albanije sa zeljom za brz oporsvak. Sent from my SM-A530F using Tapatalk

Dobar vetar plava (zuta) ptico

Dobro dosao Sent from my SM-A530F using Tapatalk

Sta ce joj ambasada ako nije kriva? A i ako jeste, pravno gledano to je saobracajni prekrsaj a osiguranje pokriva stetu ostecenog. Hladno i surovo. Sent from my SM-A530F using Tapatalk

I od mene pohvala za video

Cepaj Katalinski Sent from my SM-A530F using Tapatalk

Gde ste? Sent from my SM-A530F using Tapatalk

Prvo ti zelim bezbedan put. Po Durmitoru vozim 19-og sa par drugara i nocim. 20 Albanija 21-22 Jadranska obala Pa ako se sretnemo

U Igimenici nems nista zanimljivo. Barem meni. Ali zato u Ioannini. Grad sa najvecim brojem univerziteta. Uvece kso da je neko akvarinum razbio. Imaju srednjovekovnu tvrdjavu a postoji i izvesna pecina. Preci planinu nociti u Ioannini pa mozete opet preko planine za Meteore. Nazad u Ioanninu ili Igumenicu autoputem. Prenociti. U Albaniji osvezenje u Sarande. Nadam se da je zavrsena rekonstrukcija ulica do samog mora. Od Sarandea za Vlori. Pauza na vidikovcu. Od vidikovca se prolazi kroz nacionalni park ali se moze probati jagnjetina sa raznja. U Vlori nocenje. Grad je doziveo turisticki preporod u poslednjih par godina. Pocinje da lici na Kansku obalu. Iz Vlori autoputem za Drac/ Dures na kebab pa zasladiti sa sudzukom. Veoma lep park u centru. Iz Draca prema Skadru. Mozete u muzej tvrdjavu Skenderbega. Moze i obilazak tvrdjave iznad Skadra. Samo ne predlazem da motorima idete gore jer se vozi po veoma krupnoj kaldrmi. Predlazem da od Skzdra vozite prema Gusinju/ Plavu. U selu Tamare osvezenje. Sent from my SM-A530F using Tapatalk