Idemo dalje Dakle, Dolomiti Koliko su mi mesta kroz koje sam juce prolazio bila deparesivna toliko su mi ova danas puna zivota. Jutro, sunce, lepa priroda, lepa i uredjenanaselja ne tako losi putevi dovode nas do Passo Crosi. Iskljucio sam navigaciju I prepustio liderstvo Vuku. Mozak skoro pa na otavu. Kroz mala i veoma zivopisna naselja prolazimo kulturno postujuci ogranicenje brzine. Nije da smo neki finci vec je vise razlog narandzaste kutije sa kamerama na ulazima u naselja. Otkud znamo kako rade a i nismo neke zelje da placamo kazne. Koji smo mi likovi. Vozeci se kroz nacionalni park Tre Cime, SS 52, sa desne strane su planinsku vrhovi. Lepo za foto tapet.Prolazimo lep I prostran parking i stotinak metarad dalje ukapiramo sta smo mogli da propustimo i parkiramo se na jedva tri metra sirokom putu. E bas smo pacijenti. kako ko progdje tako blene u nas. Nabrzke se fot-pus-pis i teraj. Od ove fotke sam naptavio proster da se prostire po celom zidu.

Kako me je jedan nas drugar pozvao da me pita, a ja to nisam uradio pre, evo ovo je bio nas drug Aca.

Ako nesto nije napisano bas bas, ili je neka fotka izokrenuta, ne zamerite. Brod se ljulja. Dorucak je tipicno italijanski. Listic sunkice I listic kackavalja sa sve parcetom hleba moglo bi da mi sluzi kao lupa a ne kao sendvic. Hteo sam da popijem kafu a gazdarica ni da cuje. Samo kapucino. To se pije ujutro. Nista kafa. Dobro sam se naspavao. Dan obecava. Gazdarica kaze da sledeca pet dana nema prognoze za losim vremenom. Samo sunce. Ono jeste jutro hladno ali posle. Slojevito. Polazak u 8. Skupljamo se na trgu. Svi mi deluju nekako vedro i sa elanom. Napunih flase onom vodom sa izvora. Valjda se necu unerediti.

Ona teta je ustvari naturalizovana ruskinja. Dosla kao devojka, udala se I ostala. U plavoj kuci se nalazi I restoran koji je ovog puta bio otvoren samo zbog nas. Osoblje u restoranu naravno ruskinje. Trazili smo supu sa rezancima kako bi se zagrejali a dobili smo spagete sa malo parmezana I kecapa. Shvatia ruskinja da se zeznula pa nas castila sa strudlom. Lepo neko mesto samo mnogo strmo. Ovde krave pasu pod rucnom. Vece je naravno posveceno susenju robe. Tu je industriski fen bez koga ne bi ni u Afriku. Sto se tice opreme za kisu, neko rece:"Uopste nije pitanje dal ce da propusti vec kad ce da propusti." U svakom slucaju ako nisi pokisao onda si se skuvao ko virsla i onda se rascvetas.

Ipak je ona baba dobro ukapirala I eto nama tete. Brzo sam ukapirao da je celo selo i svi objekti pod najam I da posluju preko jedne adrese. Prakticno nemas pojma gde ce da te smeste. Podelise nas u dve kuce. Neznam kako je kd mladjed dela ekipe ali Aca I Darko su dobili zasebnu jedinicu u odnosu na mene. Neznam koliko ih je spasio jedan drveni zid. Na prvu mi je bilo jasno da napamet ulazak u „dvoriste“ nema sanse. Izvidnica, planiranje, priprema su pola ostvarenog posla. Domacin nam je cak I garazu ustupio. Extra. A u garazi? Ko sto rekoh planiranje. Aca je profulao dvoriste jer se nije usporio I skrenuo naglo uzbrdo. Nas cetvoro je moralo da pridrzava motor da bu ga uparkirali. Zajebano je bilo. Darko je izabrao sigurniji nacin. Skrenuo je na terasu preko pita pa okrenuo motor i uterao. Nije da se hvalim ali vise je bio plan i sreca nego nesto vece jer uterah ga odma pored ovog zutog. Da li je Darko prao motor? Sumnjate?

Kucaj tamo kucaj vamo, ulazim u plavu kucu i nalazim neku babu od 100 godina. Dal ukapira baba da trazim „bambinu“ al ode zu stepenice. E sad da je neka teta pa da je pratim ali babu? Nepada mi napamet. Izlazim napolje kad vidi vidi sta je macka donela. Drugi deo ekipe stize na trg. Ne mogu da veruju da smo stigli pre njih. Da se vratim na momenat kad smo se razisli, oni su produzili dok nisu naisli na neki market. Cekali, cekali, sigurno malo popizdeli pa nastavili. Usput naisli na most u rekonstrukciji pa morali malo nazad. Al sve u svemu svi smo stigli citavi.

Negde na pola ne vidim Pukija u ogledalu. Pus pauza. Taman zavrsavam cigaru I eto njega. “Koliko jos ima?” “Preko ovog brda I tu smo.” Picimo preko Mote Zoncolana pa do San Pietro di Cadore. Da li zbog loseg vremena ili nesto drugo ali ovaj deo Italije mi je delovao prilicno depresivno. Kisno odelo je drzalo dok je drzalo a onda kao da me neko zaliva vodom. Pisa mi se ali mi se ne staje koliko je mi je hladno. Dodje mi da se upisam samo da mi bude toplije. Garmin kaze da nema vise od 30 km do smestaja. Puki mi daje znak da mora da stane da da pisa i da ga cekam na raskrsnici. San Pietro di Cadore hotel, hotel, restoran, cafe, i tako sve. Prestaje kisa. Odjednom kao da je za deset stepeni toplije. I nimalo depresivno. Cekam Pukija i duvanim trecu cigaru za redom. Evo ga. Garmin kaze da imamo kilometer do odredista. Vidim da put ide prilicno uzbrdo kao I da se gubi u oblacima. Costalta, selo na litici i iznad oblaka. Ulice su toliko uske I strme da mi je odmah bilo jasno zasto nema veceg vozila od Fiat Pande 4x4. Ulazak vozilom u dvoriste i parkiranje, e to je vestina. Ovde krave pasu pod rucnom. Teta Garminka kaze skrenite levo pa skrenite levo. Gde bre da skrenem? Pa tu ni magare ne moze da prodje. Zaustavljam se pored prvog lokalca. Ima vise od 80 godina. 100%. Kapira sta trazim i pokazuje mi iznad. „Casa azzurro, bandera..“ nije rosa ali ajd. Levo desno izlazimo na trg sa veoma visokom banderom I zastavom. Mislim da na italijanskom bandera znaci zastava. kod nas to je znak za stub ili za keza u skolskom dnevniku. Elektricare necu da pominjem. Tu je i cesma sa izvor vodom da se umije putnik namernik. Ali nigde zive duse.

Depresija i smrzotija Vremenska prognoza nam ni danas nije nesto naklonjena. Posle-podne je najavljena kisa koja ce trajati do vecernjih sati. Kako vidimo da se na samom prelazu zaustavljaju motorciklisti radi skidanja kisne opreme, stajemo i navlacimo na sebe istu. Ko zna sta je ispred nas. Ideja je da magistralnim putem od Tropolac do Mauthena pa preko prevoja Crose Carnico vratimo u Italiju. Ispred Mauthena Puki bez najave staje pored puta pod neku nastresicu kako bi navukao kisne navlake na cizme. Ni od juce se nisu osusile. Ja se zaustavljam da ga sacekam. Ostali nastavljaju. Vuk ima navigaciju, Ja imam navigaciju. Inace me je navigacija izludjivala navodila me je sve tamo gde ne zelim da idem. Proslo je vise od desetak minuta kad smo nastavili. Kako se nista nismo dogovorili pratim navigaciju koja me na prvoj raskrsnici vodi preko reke Gail ( mesto Dellach) sto se ispostavilo kao dobra odluka jer jeneki most bio trenutno zatvoren. Pa je drugi deo grupe trazio alternativu. Vozi, vozi, vozi nigde drugog dela gupe. Kako kisa pojacava nije mi bas palo na pamet da se vracam nazad. Teraj do prelaza. Put od Mauthena do samog prevoja dobrim delom pokriven “verandama” tako da je to dobra zastita od padavina. U podnozju prevoja postoji groblje poginulima iz 1. Svetskog rata. Pre nekoliko godina je bila ozbiljna lavina, medjutim groblje jeo stalo netaknuto. Na samom prevoju koji je nekad bio granicni prelaz, Puki trazi pauzu, ozbiljno ga boli ruka. “Koliko jos ima?” “Najmanje jos dva sata” Ja pokusavam da stupim u kontakt sa Duletom ili Vukom. Bez veze. Bolje da sam zvao Acu. Njemu je telefon povezan sa kacigom. Magarac. Uveren da su ispred nas dajem po gasu bez obzira na vremei put ispred sebe. Put ispred je Strada Steatele 52 bis. Izgleda kao kad pokusavate da vratite u zivot hemisku olovku. Onako nazvrljate.

Prolazimo jezero Predil, Sella Nevea, Pontebba i prevoja Nessfeld u Austriju. Dan je suncan tako da se cesto prelazi iz seke na sunce. To zna da kvari uzivanje. Dodatnu opreznoznost trazi vidno losiji kvalitet puta kroz Italiju. Oko podne je toliko bilo sparno da smo popadali sa motora. Krijemo se u senci stubova I znakova pored puta. Dule izokrenuh te ne nemerno. Inace ovo kupanje u Soci je oko 10h.

Vrsic, Soca Ko je spavao u istj prostoriji gde i ja, ne budi se odmoran i naspavan. Potrebna je jaca droga ili dobri cepovi za usi. Svakako Aca ne deluje sveze. Raspolozenje popravlja dorucak koji je toliko obiman da koristimo priliku i pravimo rezervu za ostatak dana. Ipak nije bas sve idealno. Aca I Darko bi rano da se krene, dok je mladji deo ekipe za malo vise spavanja. Takodje vidno razocarani sto se odlazak na Mangart izbacuje iz plana krecemo preko Vrsica i uz Socu lagano prelazimo u Italiju. Toliko je lepo da gubimo osecaj za vreme. Skoro podne a nismo ni na pola danasnje rute. Moracemo da smanjimo zaustavljanja. Lepa Slovenija. Dobri putevi. Uzivao sam.

A prethodnica? Opalila kroz Italiju na Mangartsko sedlo. Kako nije bilo nikoga da ih spreci, motorima su isli do kraja puta. Kaze nisu videli nevreme dok se nisu popeli. A kad su hteli nazad sustigne ih bujica u tunelima. Nema gde da se sklonis. Kisa je totalno stala kad smo se kod Jesenica iskljucili za Kranjsku goru. Prosto je neverovatna lepota planine nakon kise. A I voznja. Milina. U hotelu nas jedna fina curica obavestava da su nam promenili smestaj tako da socijalni spavaonu bez toaleta menjamo za pravu hotelsku sobu I to sa sve doruckom. Cena ista, usluga extra. Prethodnica je vec stigla. O hotelu sve naj. Jeste da smo po trojca u sobi ali nemam nikakve zamerke. Za preporuku. Restoran preko puta necu da reklamiram. Nije zasluzio. Kako to po obicaju nalaze vece se iskoristilo za susenje mokre robe. Ovaj nas Puki je Ohridski biser. Imao je ideju da mokre cizme osusi u masini za susenje vesa.

Kad znam sta hocu da kupim i ima velicina i jos imam pare, gotov sam za par minuta. Al nekom treba I do dva sata nista da pazari. Prodje dan a mi se ne okupasmo. Ne mislim na znoj. Sedim tako na ivicnjaku, pogled mi se gubi u daljini a daljina kao da mi se priblizava. Daljina = crno sivi zid koji dolazi sa zapada. „Dule vidis li ono?“ “Ma jok nije to nista. Pa ona dvojca bi nam javili da je ozbiljno.“ Naravno posle kvalitetno utrosenog vremena na parkingu okupanom suncem idemo da sipamo gorivo. Nekad mi se cini da je prilicno nezahvalno biti prvi u koloni. Blenes u navigaciju, odlucujes kad stati kad pisati idt. Mnogo je lakse biti drugi a i treci osim ako ne zevas nezainteresovano pa produzis pravo dok svi skrecu desno. Konacno napustamo Ljubljanu. Nekako kao da vise nije onako sparno. Jos uvek je onaj sivi zid ispred I cini mi se da mi se kezi (seva i grmi). Lagano prolazim pored ulaza na veliki parking sa pumpom I restoranom sa desne strane. Primecujem da brisaci rade na vozilima koja dolaze iz suprotnog pravca. Lagano prolazim izlaz sa velikog parkinga sa pumpom I restoranom sa desne strane. Prve kapi kise deluju kao osvezenje nakon prilicno sparnog dana. Druge kapi kise deluju kao upozorenje. Sivi zid je prisao na samo par desetina metara, zinuo kao neka scena iz filma Savrsena oluja. Stajemo ispod nekog nadvoznjaka. Navlaci kisnjake. Toliko je padalo da je na auto putu vode bilo oko 10 centimetara. Uz tako jak vetar da nam ni stajanje ispod nadvoznjaka nija pomoglo. Kao da smo se sa sve motorima bucnuli u jezero. Eto ti kad neces ko covek da se okupas. Dobrih sat I malo jace nas je tukla kisa. Nije problem da vozim po vodi. Veci je problem vidljivost. Sleperi ne fermaju nista voze kao da je suvo. A da nismo ovo, e da nismo ono. E verovatno bi bili babe i ne bi isli u vojsku.

Dare ima izuzetnu zelju da nas svrati do TC moto u nameri da kupi novu C4 kacigu. Super povoljna. Ajde de. Za to vreme kako se ne bi samo gusterisali, Dule I ja pokusavamo da resimo problem rupe na koferu. Nevredi. Ubedjujem ga da se ratosilja kofera a radi balansa da preostali stavi na sediste iza. Nista od bacanja Kofer se mora vratiti Nemanji. Odcopao je ceo put sa jednim sa sa strane a dva iza. Nasa prethodnica se javlja da je napustila Bled te krece na Mangart. Jeste da smo se dogovorili da sutra svi zajedno idemo. Dosta im je kupanja. Dobro.

Puki i Vuk sa javljaju sa Bleda. Palo kupanje I krempite. Mislim se jos malo pa I mi stizemo da se osladimo. Jest ahaa.

Majce gotove a od Andreja stize vest da nema sanse da krene na put. Nije zec pojeo kupus pa da bude steta, a ni avion se nije srusio pa da je tragedija. JBG, drugi put. U svakom slucaju Vuk se nije bacio u veliki trosak oko smestaja. Voznja u grupi ima stranu koja ti se svidja a ima i stranu koja ti se manje svidja. Generalno motor vozis sam I sam uzivas u tome. Lepo je na pauzama na blejis okolo sam za stolom. Imas koga i da zajebavas a i ima ko I tebe da zajebava. Naravno uvek te neko ceka ili ti juris za nekim. Ne spavanju si sa medvedom ili lavom. Ni u nevolji nisi sam. Tempo voznje je vec prica sama za sebe.Ti bi glumatao Rosija a ja bi mirisao cvece uz Nirvanu. Kompromisi. Kako su nam putni pravci bili jasni kao I prenocista odmah smo se dogovorili da se necemo slepo pratiti i nema ljutis. Ako se nekom negde staje iz bilo kog razloga, nema problema. Puki je u najavi dao do znanja da zbog stare povrede zgloba sake ne moze da vozi predugacke ture, krece dan ranije do Zgreba. Vuk mu se prikljucuje. Aca najavljuje da ce jos u petak krenuti na Triglav. Hoce malo da se pentraci I juri koze. Ostatak grupe ce u utorak ujutro iz BGD. Zasto u utorak, pa da bi dali fore Darku koji se vraca sa puta u nedelju vece. Cekanje, revija, C4, bujica - olujica Spakuj se prepakuj se. Sve na gomilu pa ponovo. Kako sam nabacio nosace bocnih kofera imao sam prilicno konfora pa sam mogao da izvoljevam. Na pumpu iza aerodruma stizem na vreme u 07:30h. Po meni kasno za jedan letnji dan al sta ces. Jedan plavi i jedan zuti su tu. Nervozni od neizdrza. „Sta je bilo?“ „Nemamo pojma“ Dule je malo zaglavio u poznatoj beogradskoj jutarnjoj guzvi jureci. Pozajmio kofere. Aca nije otisao ranije na Triglav. Darko juri neki HR Moto magazin, te nas moli da stajemo na svakoj usputnoj pumpi dok ga ne pronadjemo. Dule koluta ocima I neveruje usima. Do Bajakova je jos bilo i prijatno, frisko. A I ne toliko monotono uz silne radove I neravnine. Koliko odmakosmo od spacvanskih suma vrucina I dosadno idealno ravan put uzimaju danak. Dorucak I voda pa jos jednom kafa voda I gorivo. Naravno I motomagazin. Darku nesto nije jasno kako ga je pumpadzija odrao u nepovoljnom kursu zamene jevreja za kunice. Dok lepimo vinjete na Bregani Dule primecuje da ima ozbiljan problem sa koferom iznad izduvne cevi. Bilo glupo da da fotkamo. Kad je menjao lonac nije obratio paznju na ugao izduva. Tako da je vreo izduvni gas napravio ozbiljnu rupu na koferu. Za to sto se nista nije zapalilo, zasluzna je boca vode koja je bila na dnu. Probali da zakrpimo nekim konzervama i kobojagi izolacijama ali ne vredi. Ajd kad stignemo pa cemo da trazimo resenje.

Plus jedan, logo majca, minus jedan Desetak dana pred polazak nas drugar Vuk otima par dana od godisnjeg odmora I Yamaha servis ostavlja da se snadju kako znaju i umeju, u nameri da se pridruzi nasoj moloj grupi na malom Dolomite Tour. Nabrzaka (makazama i kopir aparatom) pravim foto logo i stavljam sve ucesnike na zid (majce)

Ovaj putopis posvecujem nasem drugaru Aci koji nas je napustio nakon nase letosnje zajednicke voznje i za kojeg verujem da sa isto strasti jezdi putevima nebeskim. Januar 2019 I snegovi parvo vreme za duboku zamisljenost dok nam Dule izlaze svoju ideju o jednonedeljnoj voznji po Alpima. Radnja se odvija u Cevabdzinici Valter (Borca) uz neizbezne cevape, krpice itd. Alkohol ne reklamiramo. Ideja je da u cetri dana obidjemo Dolomite i Juzni Tirol (oko 1200 km). Deo puta (oko 1200 km) do i iz Slovenije racunamo kao nesto sto mora da se odradi. Ruta je to I sad krecu “zelje cetitke I pozdravi”. Neizbezan deo prepravke rute. Znali smo da ne mozemo da prespartamo sve staze i bogaze za cetri dana a i nije nam zelja da samo gledamo u auspuh i belu liniju. Odlucujemo da dnevna tura bude oko 300 km I do 8 sati voznje. Kurvimer u ruke I eto mapa kretanja. Plan dnevnih ruta je preciznije odradio Andrej a zacinio ga Darko idejom da se obavezno popnemo na Marmoladu. Usvajamo datum polaska, 2. Jul (Utorak). Na sebe sam preuzeo odgovornost i rezervaciju smestaja. Da. A ko ide? Kad se prave planovi I to oni u ranom periodu, Januar – Februar, obicno se nesto iskundaci. Svadba, baba, beba itd. Svi su cvrsti sa namerom ali sta da radim ako neko odustane. Mozda zvuci nepopularno ali dajem predlog da napravim rezervaciju za smestaj i nakon toga da se svi ucipe. Ako neko odustane nema vracanja love. Usvojeno bez komentara. Naravno da sam prepravljao rezervacije. Neverujem da cita ovaj putopis ali bi se zahvalio momku iz Bookinga (Mujica na privremenom radu u Amsterdamu) koji je ispratio sve moje prepravke i zahteve. Na put se spremaju: Andrej, Dule, Darko, Puki, Aca I naravno Ja. 2.Jul Utorak Youth Hostel Nika WC i tus zajednicki Nema dorucak Adresa: Bezje 16, 4280 Kranjska Gora, Slovenia 3. Jul Sreda Albergo Diffuso Costauta Ima dorucak Adresa: Via Casanova 39, 32040 Costalta, Italia 4. Jul Cetvrtak Residence Concordia Nema dorucak Adresa: Via De San Doane 14, 32020 Falkade, Italia 5. Jul Petak Aineterhof Ima dorucak Adresa: 9 Ainet, 9951 Ainet, Austria 6. Jul Subota Klub zlatna ribica Nema dorucak Adresa: Cesta Toneta Tomsica 6, 4270 Jesenice, Kako vreme prolazi a ja ne cuvam bas nesto posebno racune ali ako me ne vara secanje nocenje nas je kostalo po osobi ne vise od 150 jevreja sve sa taksama. Sto bi se moglo reci SUPER jeftino. Pare su na gomili i lagano cekamo Jul.

Bas je nedostajao "bobra stil"

Blagodarim

Nije zgorega da i Milica svojim pisanjem zacini svoju prvu veliku voznju Inace sve pohvale za istrajnost ka ostvarenju cilja dozvola i motor

Sad cu da procitam sve ispocetka

Samo lagano, Ovaj predlog je veoma dobar: 1) ne vracam se u Istambul 2) iz Izmira putem E87 do Canakkale (dvorac canak to je ona drvena posuda koju su koristili cobani sa sir i kajmak, te nije bilo zgodno prdnuti u istu) 3) prelaz na Evropsku stranu pa preko grada Kasen (poznat po gurmanskoj kuhinji) prema Alexandropoliju (autoput prema Solunu a ima mogucnost za skretanje na Thassos) Svi znamo za odredjene tenzije ove dve zemlje tako da svaka saradnja i mogucnost nudi nesto

Sta reci? Hvala. Steta sto nije u planu bilo i letenje balonom. Mada, guzvanje sa 24 drugih, ne predstavlja mi uzitak.

Moze neka fotka sa tvoje 1 Januaske voznje da obogatimo post?

To sto stiskam rezervoar jace jer mi je hladnije izmedju prepona ne moze da izbrise osmeh i osecaj zadovoljstva. U mom slucaju terapija da se gura dalje.