24-May-2014 Ponovo krecem oko 8h po lokalnom vremenu. Obilazim ostrvo sa istocne strane prolazeci kroz Kalamitsi, Sarti, Vourvourou. Fenomalni putevi za bajkere, predivni pogledi na more i zaliv. Svracam u Nikiti za suvenire i onda pocinjem krstarenje ka Beogradu. 800km po GPS-u ali veliki deo auto-putem. 9h voznje po prognozi, izdrzacu. Jos jednom se divim panorami Soluna sa Ring Road-a, nakon cega izbijam na put za Evzoni i Gevgeliju. Put do Beograda je prilicno dosadan i napravio sam pauzu u motelu Predejane gde sam pojeo pristojan sendvic. Ma da nije to onaj motel kakav je bio krajem osamdesetih. Najteze mi je pala deonica od Nisa do Beograda jer sam vec bio iscrpljen. Oko 18h sam stigao kuci, ziv, zdrav i presrecan.

Panorame sa mobilnog...

23-May-2014 Vec sam se izvestio u pakovanju pa sam jutros krenuo relativno rano, oko 7h po nasem vremenu (8h po lokalnom). Stavljam kacigu kad hendlam pak-tregere. LOL Krecem iz Nikiane, ali zbog novog plana, resavam da obidjem malo unutrasnjost ostrva. Tamo je prelepo! Putevi pusti, uzani, urasli u cvetne zbunove i mirisno bilje. Rusticna mediteranska sela sa napustenim kamenim kucama su bukvalno kao iz filmova. Spustam se lagano u Agios Nikitas i oko 10h pravim pauzu u lokalnom beach bar-u. Nakon ice-cold Nescafe Frappe-a ulazim u more i banjam se 15-a minuta. Voda kristalno cista, ne previse topla (kao Jadran na leto otprilike) ali pravo uzivanje i idealno rashladjenje jer je sunce vec pocelo da fino pece, a ja lagano da se kuvam u full opremi. Bar ima i svoj tus i bazen sto sam takodje velikodusno iskoristio. Osvezen, nakon nekih 45 minuta krecem dalje do Lefkasa, pa preko pokretnog mosta, onda kroz podvodni tunel preko Preveze kanjonom do Janjine na auto-put. Slikam i snimam na toj deonici ono sto sam juce propustio. Put dalje prilicno dosadan sve do Nea Mudanie, prakticno pocetak Halkidikija. Tu pocinje zanimljivija deonica, primorje, cetinari... aroma terapija. U Neos Marmarasu su stradala jos dva girosa i onda sam nastavio do Toronija. Stizem na vreme u vilu Rizos, caskam pola sata sa domacinima, popismo i po pivo, poigrasmo se sa psom Ringom. Uzivam u prelepom zalasku sunca... Prosetao sam uvece do gradica tj. do obale (posto je smestaj na obodu naselja), uzivao u zalasku sunca, ponovo je palo kupanje u moru dok su me lokalci cudno gledali, i nakon degustacije lokalnih sladoleda, povlacim se u svoje odaje na zasluzeni odmor. U toku noci traje borba sa komarcima koji su mi se krvi napili u svakom mogucem smislu. Mislim da sam ih u jednom trenutku sve pobio tako da sam ostatak noci cvrsto spavao. Motor i oprema: Manju vodootpornu torbu prebacujem u zadnji kofer i tako sebi dajem malo vise mesta iza ledja. Mnogo udobnija voznja. AirHawk je ostao spakovan u koferu do kraja putovanja.

Panorame slikane mobilnim telefonom...

22-May-2014 Izvanredno sam spavao i nakon laganog SDO dorucka (pasteta od tune) oko 8:30 bio sam spreman za pokret. Naravno ispostovao sam gazdu/kolegu, te smo popili kaficu, procaskali i dogovorili se da mu kod Ivana napravimo vizir i da mu posaljem busom. Sa ponosom javljam da je gazda Chingo prezadovoljan vizirom! Nakon tankiranja krenuh na put u 9:50h. Presao sam preko Galcice sve do Prespanskog jezera. Tu nailazim na samoubilacku kornjacka koju sklanjam sa puta. Nadam se da se kasnije ujedinila sa svojom porodicom. Do Bitole rutinski, a onda 20 minuta vrtenja po gradu jerbo putokaza gotovo da nema. Tu resavam da parola "mapu citaj - seljaka pitaj" vise ne radi i palim iGo na telefonu koji me bez problema izvodi na put za Grciju u koju sam usao oko 13h. U Grckoj gorivo skupo, oko 1.6-1.7 EUR za litar. Prokletnici. Ima i neki Shell racing za 2 evra po litru, za sve Ghost Ridere out there. Ma da primecujem evidento povecan broj kilometara pre nego se upali rezerva, tako da mu dodjete na isto. Patevi u Grckoj su fantazija. Mnogo siroki, kvalitetan kolovoz, odrzavano. Grci odlicno voze po putu: npr. na auto-putu ne jurcaju vec svi voze oko 130 km/h (bas svi: kamioni, autobusi, dostavna vozila...), nema onog primitivnog "nabijanja u branik" i blicanja, generalno nema nervoze, imaju razumevanja za ostale ucestnike u saobracaju. Na motocikliste cini mi se posebno obracaju paznju - sklanjaju se maksimalno u desno kad te vide i mozes komotno da preteknes tako da ni liniju ne gazis. Stvarno se mnogo sigurno osecas kad vozis pod tim uslovima. Duz auto-puta postavljene su kamere koje mere brzinu tako da je mozda to uzrok sto nema divljanja po putevima. Po ulasku u zemlju put bejase klasican regionalni sa po jednom trakom, al kvalitetan, a nigde zive duse. Ravnica uglavnom pa se brzo ide, gotovo da nema krivina. Samostalne krave i koze dominiraju pa sam morao da povedem racuna. Ubrzo sam izbio na auto-put pa je narednih 300 km bilo klasicno krstarenje uz povremeno tankiranje skupim gorivom. Doduse mnogo "udobnije" zbog vec pomenutog stila voznje lokalnog stanovnistva. Od Grevene do Janjine su predeli mnogo lepi - auto put prolazi kroz planinski masiv Pind sa jedne strane i Tzoumerka sa druge. Potpuno alpski trip: visoki vijadukti, dugacki tuneli, cetinari na sve strane, vazduh svez i lep. Od Janjine do Preveze se prolazi kroz klisuru reke Louros, gde je put izvanredno lep i kvalitetan a priroda divna: vertikalne litice se na pojedinim mestima spustaju gotovo do samog puta, a reku nadvisuju platani sa krivim stablima. Izgleda nadrealno. Pred kraj puta se prolazi kroz podvodni tunel i preko jos jednog pontonskog pokretnog mosta dolazi na ostrvo u mesto Lefkas. Lefkas je prevashodno steciste jedrilicara i pomoraca te je luka prepuna otmenih plovila. Ne zadrzavam se vec se upucujem dalje ka mestu Nikiana gde sam smesten. Ubrzo stizem u vilu Magemenou i divni domacini mi pokazuju sobu. Nisam jeo nista od onog laganog dorucka, te se munjevitom brzinom upucujem do Nidrija gde "obaram" dva izvanredna girosa. Sve sto je do tog trenutka bolelo, smetalo, nerviralo - izleceno je. Grcka standardno divna. Sve jako mirise na poljsko bilje, cetinare, more... One strizibube vec pocele da pevaju. Ma mediteran - melem. Narod standardno gostoljubiv i od srca prijateljski prema nama Srbima. Sto vise godina u dupetu imamo, to ucimo da bolje i lakse procenimo ljudksi karakter i brze mu spoznamo sustinu. Sto sam stariji, to su mi Grci slicniji nama, to su manje razlike. Ma istinska braca, ali zaista u svakom smislu. Vecernja setnjica po Nidriju. Simpaticna varosica, rekao bih tipicna za grcko primorje. Inace, po grckim mestima se masovno voze motori. Voze svi, od klinaca pa do dedica. Uglavnom voze mopede nalik na Hondu Cub, cetvorotaktne masine od po cca 125 kubika, veliki tockovi, u stanju raspada, bez svetla, bez tablice, bez auspuha. Kacigu doslovno niko nema! Ni jednu nisam video, ni na laktu! Svi na motorima po naseljima jure kao manijaci. Apsolutno sam se nebezbedno osecao kad sam vozio po propisima - onog trenutka kad sam postao u voznji agresivan skoro kao i lokalci, situacija se, necete verovati, drasticno popravila. Usao sam u taj neki njihov ritam, nisam vise bio levo smetalo. Cudno iskustvo. Yamahi XT ko pleve. Ko da samo to voze preko 125cc. Interesantno. Oko 23h sam spreman za krevet, medjutim tu sam proveo sat i po buljeci u Google Maps i iGo i uporedjujuci rute. Problem je nastao jer mi je Google dao procenu da cu, ako vozim planiranom rutom Lefkada > Arta > Trikala > Larisa > Katerini > Solun > Toroni, voziti 9 sati 600km. iGo se prethodnih dana pokazao odlicno u pokazivanju logisticki bitnih tacaka (benzinska pumpa i sl.), a posebno je dobro davao procene vremena puta, i sada je on za zadatu rutu pokazivao 11 sati! Ovo je za mene bilo ipak previse, jer u startu imam jedan sat lag-a (Grcka je CET+1 vremenska zona), check-iranje u smestaju na Halkidikiju je do 20h, o deonici preko planina nisam prikupio nikakve informacije, a i generalno mi se cinilo na osnovu iskustva od prethodna dva dana da je to vremenski ipak previse za mene i izlazi van zone komfora koju sam sebi zadao. Na kraju krajeva, ideja je i videti nesto, napraviti pauzu, uzivati, a ne sesti na motor i stajati samo za dolivanje goriva. Tako ja na zalost odlucujem da se vratim istim putem kojim sam dosao, sve do Kozanija, i da onda nastavim auto-putem do Soluna i dalje na istok do Sitonije. 8 sati voznje po GPS-u - prihvatljivo, jer kad stignem imacu vremena za odmor, kupanje, klopu. Motor i oprema: Danas sam vozio bez AirHawk-a i, iako mi je trtica trpela veci bol nego proslog dana, nisam imao problema sa kolenima i opsta situacija je bolja. Zakljucujem da sam definitivno omasio velicinu.

19-May-2014 19:30h Na godisnjem sam odmoru, ostalo mi je jos nedelju do povratka na posao. Sedoh za komp i nakon jednocasovnog bauljanja po Google Maps-u, ideja o cetvoroodnevnoj touring avanturi, koju sam vec nekoliko dana procesuirao u glavi, polako je pocela da dobija finalnu formu. Krecem u utorak ujutro, idem na jug: Beograd > Ohrid > Lefkada > Sitonija > Beograd. Videcu Ohridsko, Prespansko, Jonsko i Egejsko. Cetiri dana, tri noci, 2550km. Zelja mi je pre svega da pobegnem malo iz Srbije, sto dalje. Grcka je uvek pozitivno delovala na sva moja cula, znao sam da ni ovaj put nece izneveriti. Cinilo mi se da put i destinacije predstavljaju dobar odnos kilometraze, kvalitetnog siteseeing-a i preko potrebne relaksacije. Odlazim na Booking.com, smestaj sortiram naravno po ceni i bez problema nalazim vrlo pristojne sobe za 15-ak EUR po noci. Iznenadih se kad videh sobu za 4.5 EUR na Lefkadi! Brze bolje sam bukirao, ali crvrc: ubrzo mi Grk salje mejl gde se izvinjava i kaze da je pogresio cenu za jednu decimalu. Nakon kraceg razgovora sa jednom izuzetno finom devojcicom iz svedskog ofisa Booking.com-a, slozismo se da "ko radi - taj i gresi", te sam taj "bargain" morao da zamenim za nesto realno (cca 20 EUR). Smestaj resen. Supruga, koja ulazi u 9. mesec trudnoce, junacki podnosi to sto sam tako naprasno odlucio da odem SAM na, za mene, tako dug put motorom. Ja sam ipak, zadovoljan kako su pripreme krenule, jako fino spavao te noci, sto se za nju ipak nije moglo reci. Krelac sam, znam, trebalo je da ovo malo mudrije i blagovremeno isplaniram - trebalo je da pretpostavim da ce brinuti. 20-May-2014 Danas logisticke pripreme, i malo kvalitetnog vremena sa suprugom, cisto da ublazim stetu od sinoc. Idemo do supermarketa da obezbedim SDO za put. Kasnije svracam i do majstor Bokilica da mi zameni prednje plocice i filter vazduha, i da mi da "Amin" da je masina spremna. Uvece pakovanje pa povecerje. Supruga je vec kul (ili samo tako deluje) jer je smestaj rezervisan a motor proveren... valjda je pocelo po malo da joj se cini kako nisam bas potpuni diletant. 21-May-2014 Ustao u 6, kupanje, brijanje, dodatno pakovanje sve do 8h kad sam cokio zenicu u obraz i napustio stan. Ovako je izgledalo na pocetku pakovanja... A ovako na kraju... Montiram opremu na motor i tom prilikom mi iskliznu pak treger pri maksimalnoj zategnutosti i opali me posred cela! Mislio sam da sam sebi otvorio lobanju. Zvezdice sam brojao. Sva sreca pa me nije zveknuo po oku - tacno bi ostao bez istog. Odvezog se sa ogromnom cvorugom i bolnom glavom do pekare da nesto gricnem, i nakon toga krenuh na put u 8:40. Po autoputu moja krilata zdrebica i ja tutnjimo 130-ak km/h, te sam oko 10h bio kod Paracina, oko 11h kod Nisa. Oko 13h stizem na granicu za Makedonijom. Na granici defekt sa mehanizmom za otvaranje poklopca za gorivo (gde mi je ujedno i pretinac za dokumenta). "Workaround" je podrazumevao demontiranje torbi sa sedista, podizanje sedista i rucno povlacenje sajle. A kao ocistili Bokilic i ja kontakte i "popravili" jer me je vec to pocelo zezati par dana ranije. Nakon raspakivanja, pasos pecatiran, zatim ponovo pakovanje. Nakon tog iskustva, pasos sam drzao u dzepu od jakne; no gorivo ce biti interesantno natociti. I naravno, na sledecoj pumpi otvaranje opet ne radi preko dugmeta. Opet skidam torbe i rucno otvaram. Nakog toga sam i poklopac od pretinca drzao otvorenim. Predah... Deonica auto-puta kroz MK... Oko 15h sam se vec iskljucio sa autoputa za Prilep, i oko 17h dosegao Ohrid. Imao sam par pauza od po 20-ak minuta usput za kaficu i ostale potrebe. Ohrid... Trazio sam smestaj jedno pola sata jer naravno nisam odstampao podatke sa Booking.com-a. Stigao sam kod gospodina Ljupca Chinga oko 17:30. Chingo je gazda vile u kojoj sam bukirao smestaj. Ispostavlja se da je covek bajker i da vozimo iste motore! Koja je verovatnoca?!? Pogled iz smestaja u vili "Chingo"... Taj prvi dan puta prosao regularno, tu i tamo po koja kapka kise, ali se odmah osusi. Viza kartica sljaka tako da je logistika bila "seamless". Gorivo vo Makedonia poeftino nego vo Srbija. Umoran sam bio prilicno, ali i vrlo lepo raspolozen, tako da se to nekako anuliralo. Za veceru njeguska kobasica i nordijski hleb, pa do carsije na tulumbe. Mehanizam za otvaranje pretinca sam te veceri definitivno popravio: skinut el. motor i propisno ocisceni i podeseni kontakti. Hvala kolegi bajkeru iz Beograda koji je, videvsi me da petljam oko motora, prisao i ponudio asistenciju! Jes da ga je supruga gledala popreko, ali je ipak ispao laf. Tu sam provalio da mi ne radi dugo svetlo (blic radi), nesto prekidac zeza. :S Ali ok, ja ionako vozim po danu, a i farovi su mi inace odlicni pa je OK voziti i oborenim svetlima. Ohrid je super. Opustena atmosfera, prijatni domacini, fina klopa. Obavezno posetiti stari grad i manastir i utvrdjenje na brdu. Jezero prelepo, cisto. Osecaj ko da si na primorju. Motor i Oprema: Jos uvek sam u fazi gde "stelujem" sebi poziciju na motoru kako bi dugacak put prosao sa sto manje napora. To je, uzimajuci u obzir torbe koje vozim, "work in progress" bio i ostao tokom celog mog puta. AirHawk vazdusni jastuk mi je ublazio pritisak na dupetu, ali je ipak bio presirok za moje sediste pa je sa strane strcao, te mi je celim putem drzao noge blago rasirenim. Na kraju dana su me kolena dosta bolela. Scotoiler CrampBuster se pokazao kao prilicno korisna stvar. Ruka mi se znacajno manje umarala. No, nije nesto bez cega se ne moze. Povizeni vizir by Ivan je "must have" za ovaj motor ako zelite da duze putujete. I tacka. Lanac podmazujem teflonskim sprejem na cca 300-400 km, tecnosti proveravam na zastancima.

Rasprodajem opremu... Jakna Held Hakuna, velicina XL. Cordura platno, perfektno ocuvana. Sa tvrdim Knox protektorima na ramenima i laktovima, pena na ledjima. Ima vetro i vodonepropusnu postavu. Odlicna ventilacija, bokovi se potpuno skidaju. Fenomenalna u svim vremenskim uslovima. 110 EUR Rukavice Held Rainstar u velicini 11. Gore-tex membrana, kozija koza, tvrdi protektori, gumeni brisac. Odlicno stanje, manje ogrebotine. Testirano po kisi - ne propustaju vodu. 70 EUR Kaciga Givi X.01, velicina L (59-60 cm). Prava modularna kaciga. Moze da bude jet, a ima i dva zamenjiva dela za bradu (letnji i zimski). Gornji ventovi takodje u letnjoj i zimskoj varijanti. Izuzetno tiha kaciga za sve vremenske prilike, poseduje suncani vizir. Sa estetskim nedostacima na plastici zbog loseg cuvanja (vidi se na fotografijama). Viziri besprekorni. Postava odlicna (skida se), samo mala naprslina na kozi (vidi se na fotografijama). Kopca sa "tasterom". 100 EUR Kontakt na pp, mejl vladasonic et gmail tacka com ili telefon 060/8170036.

Prodat.

Kaparisan...

Ja eto vozim Pegaso i takodje sam prezadovoljan, ali ne bi mogao da ga izdvojim kao favorita iz ove grupe jer prosto ostalo nisam posedovao i vozio. Isto vazi i za (tvoj) KLE.

Nije ni striktno pravilo da motor sa dva cilindra radi mirnije od onog sa jednim. Npr. moj motor radi cini mi se nesto mirnije od Trans Alp-a. Ja takodje ne mislim da je za pametnog coveka previse 650 kubika kao prvi motor, ali svakako je kud i kamo lakse na 250. Pegaso-i su po meni za bas lagani offroad tipa makadam. Nista zahtevnije mu ne lezi. Slicna je situacija sa KLE i TA. Ako hoces ozbiljniji off od toga, onda moras da uzmes nesto lakse, sa malo ozbiljnijom suspenzijom, visim clearance-om, itd...

Jebes motor, cuvaj zdravlje.

Prednji lancanik...

Put Rtanj - Soko banja je predivan, jedino sto ne znam u kakvom je stanju kolovoz.

Imas npr. resize u MSPAINT-u.

Po zakonu mozes da je vratis. Ali ok je i da mislis drugacije. O kacigi pricamo sve vreme, ne o vremenu.

Pa mozes i da je vratis i da ti vrate novac.

Kako?

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103696-%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B2/page__pid__1657219

Ako si danas ista pametniji nego tada, ti bi trebalo da osudis ovakvo ponasanje. No ne ocekuje se to jer si ti podjednako bio nesmotren, nezreo, neusmeren i nedisciplinovan. Ovo dete ce verovatno sa 19 god. da zavrsi u crnoj hronici, a vi mu ovakvim komentarima svakako pomazete da do toga i brze stigne.

@Mrle Terao si, bio si mlad i lud, a nije imao ko da te spreci i usmeri. Ali to i dalje ne znaci da je to u redu, bez obzira na tvoje uzivanje. Opametio si se valjda do danas za toliko da ne savetujes decu da rade iste gluposti samo zbog te "velike srece" koja u delicu sekunde moze da postane velika nesreca. Na zalost, drzava nema mehanizam da adekvatno deluje kako ovo dete (ili sutra neko drugo) ne bi ponovo na isti nacin stavilo svoju i tudju glavu u torbu... samo radi uzivanja i fazona.

Kontakt na 060/8170036 ili vladasonic {et} gmail {tacka} com

Na prodaju Aprilia Pegaso Trail 650, 2006. god. Do sada ukupno presao 27500 km. Vlasnik sam od Maja 2013 (9000 km). Pouzdan Yamaha agregat, jeftin za odrzavanje, odlican za turing (~140 km/h krstareca brzina na putu), moze i lagani off-road. Motor u izvanrednom tehnickom stanju, estetski tu i tamo po koja ogrebotina. Spreman za put u svakom trenutku. Potrosnja oko 5 l (normalna kombinovana voznja). Vozen tokom cele godine, gotovo iskljucivo po asfaltu, samo u nekoliko navrata laksi makadam. Ne trosi ulje, ne lupa, ne tandrce nista. Odrzavan besprekorno i redovno kod majstor Bokilica. Ulje menjano na svakih 5000 km, svecica stavljena NGK Iridium na 14000 km (Avgust 2013.), kociono ulje zamenjeno na 11000 km (Jul 2013.). Filter vazduha zamenjen na 23500 km (Maj 2014.) Plocice zamenjene zadnje na 20000 km (sada su 3 mm), prednje na 23000 km (sada su 5mm). Gume Metzeler Tourance EXP kupljene i montirane u Avgustu 2013. na 13000 km (skinute fabricke Pirelli Scorpion MT90 A/T). Sara na prednjoj 4 mm, zadnjoj 5 mm. Akumulator je prethodni vlasnik kupio nov 2012. god., radi savrseno. Lanac i lancanici OK, amortizeri takodje. Ugradjen povisen vizir by Ivan, sa lamelom. Dobija se i fabricki. Ugradjeni nosaci bocnih kofera kod majstor Sebe. Givi E21 bocni koferi. Zadnji kofer Givi E450 sa naslonom. Ugradjeni stitnici ruku (touring varijanta). Ugradjena Salto 12V uticnica. Ugradjen Scotoiler Cramp Buster. Ugradjen biper za zmigavce. Centralni stender fabricki Od prvog dana garaziran i pod ceradom. Registracija istekla. Razlog prodaje: prokreacija i nedostatak vremena za voznju Proba moguca samo uz depozit. Cena: 3200 EUR

Ne, ali ce znati da koristi znakove interpunkcije.

Cekaj, borimo li se protiv putarine ili protiv poskupljenja osiguranja? I jel postoji organizacija koja ovaj protest organizuje ili ne?