Jaknu sam kupio sinu pre par godina i on je nosio svega par puta vozeći se samnom. Bio je zadovoljan jer ima velike luftere napred i nazad tako da je podnosio temperature i preko 35 C, a na nižim od 12-13 C se nije vozio, koristio je termo zaštitu bez problema. Nije je nosio po kiši pa ne znamo kako se ponaša. On je u međuvremenu izrastao i sad mu je mala, a na žalost i meni.

mob. 063 85 22 384 Đole

Ne mogu da okačim slike pa sam postavio link oglasa. https://www.kupujemprodajem.com/motocikli-oprema-i-delovi/odeca/modeka-aeris/oglas/178974253?utm_source=kp&utm_medium=interfejs&utm_campaign=social_share&utm_term=link&utm_content=oglas

Podržavam ovu pokrenutu temu, pa bih zamolio da se konkretnije kaže nešto više nakon stečenog iskustva, kako će novi članovi redarske službe steći znanje i veštine koje vi imate? Da li su u pitanju napredni kursevi bezbedne vožnje, nešto slično što je bilo organizovano od strane BJB pre desetak godina na adi Huji i na drugim lokacijama? Ili se očekuje da su to već prošli? Da li su preduslov da potencijalni redari imaju sredstva komunikacije ili im se to daje uz obuku na korišćenje u toku rada? Da li je potrebno znanje i veština oko pružanja prve pomoći? Da li treba da budu uz povređenog vozača i njegovog zbrinjavanja? Da li treba da pruže pomoć u slučaju kvara motora i organizovanja šlep službe? Da li redar snosi odgovornost i koju? Shvatam da mnogi žele pozitivno da doprinesu ovoj zajednici, ali nisu možda svesni visine tog zadatka. Ja sam bio na nekoliko zajedničkih vožnji i imao poverenje u redarsku službu, pa očekujem da i u buduće to izgleda još profesionalnije kako bi ostali učesnici bili spokojni.

Hteo bi neki utisak i razmišljanje da stavim ovde, ako bi možda pomoglo oko boljeg razumevanja situacije. Prošle nedelje sam stalno očekivao informaciju gde će biti održan veliki skup u organizaciji studenata. Inače sin mi je student i učestvuje na plenumu svog fakulteta. Tačnu odluku ne donose do poslednjeg momenta iz bezbednosnih razloga, a pogotovo od formiranja ćacilenda i traktorskog prstena. Bi le su varijante i kod bivšeg SIV-a. U petak uveče smo nas pedesetak bajkera bili ispred skupštine, gde je počela montaža bine i trga Nikle pašića i držali blokadu jer je na Terazijama bio doček studenata pešaka. Imali smo i jednu akciju zaustavljanja Jeepa (naravno crne boje) iz BIE (predstavili se ljudi u kolima) koji su prošli policijsku blokadu u takovskoj kod RTS i skrenuli kod skupštine ka terazijama i vraćeni su nazad. Prosto smo stali ispred njih i tražili da se okrenu i vrate. Sve je prošlo OK. Na parkingu kod IKEE nas 2000. Prema prethodnim informacijama koje imamo treba da se vozimo auto putem i parkiramo na parkingu Veterinarskog fakulteta i okolo. Da li je to moguće? U nekom trenutku pre polaska čujem da se ide do donjeg Kalemegdana, tu ostavljamo motore i idemo peške do skupa ,a gde to, ne zna se i dalje. A možda ipak bude SIV? Kolona kreće, policija zaustavlja saobraćaj na auto putu i mi dolazimo do Dušanvca i isključujemo se za autokomandu i stajemo ispod Veterinarskog fakulteta oko15min. Koliko je bajkera uspelo da se isključi sa auto puta i šta sa ostalima? Iza te kolone stoji pratnja policije i ostali saobraćaj. Mora da se vozi dalje jer ne može se dugo blokirati auto put. Neko je morao da odluči i da sprovede te bajkere i gde na koju drugu lokaciju? Verovatno je znao da kod skupštine ima dovoljno slobodnog prostora jer grupa bajkera koja je sa Emezzete došla tu drži taj prostor prazan. Pretpostavljam da se tada (oko 13,00) znalo da skup neće biti kod skupštine već na Slaviji. a ujedno bi svi bajkeri bili na jednom mestu. Nas redari kod Veterinarskog puštaji i stižemo ulicom Kralja Milana do Terazija gde se parkiramo. Posle oko 1 sata skoro svi bajkeri se pomeraju iz Kralja Milana ka trgu Nikole Pašića i dalje, kako bi ulica bila ispražnjena za prolaz naroda koji ide iz pravca Novog Beograda preko Brankovog mosta, Terazija ka Slaviji. Nas desetak ostadosmo u ulici i ispratismo turiranjem reku ljudi koja je išla ka Slaviji.

107.Djolji

Bravo za kolege i hvala svima koji doprinose studentskoj snazi

Prošao sam pre mesec dana od Andrejevice do prevoja Trešnjevik, poslednjih 5-6km nije obnovljen asfalt, ima dosta oštećenja na putu i vratio sam se. Nisam išao prema Mataševu.

I kod mene je ista situacija, model 2016, 54000km, prvi sam vlasnik. Do sada ništa nisam radio sa korpom i ako se čuje taj zvuk. Pojačam muziku i to je to

Da li neko zna kakava je put br 143 koji ide od Pecke do ukršatanja sa magistralom Valjevo Loznica? Vozio sam ga pre 7-8 godina i bio je loš asfalt, pa da ga nisu možda popravljali?

Kojim putem je bolje ići od Goča jezero Selište do Vrnjačke banje, preko Stanišnica (put 209,208) ili put 411?

Bila je ovo baš AVANTURA. Samo planiranje ture je trajalo podugo, pa čak i rezervisanje smeštaja je bilo ne izvesno, skriveno od "očiju javnosti", ali se isplatilo i ispostavilo najbolje do sada. Te zasluge pripadaju Vođi, glavnom, koji ima najbolji i najlepši motor na svetu i vozi najbolje od svih. To je cenim taman onih 200e za neostvarenu opkladu. Vreme nas je poslužilo, suvo sunčano sa idealnom temperaturom za to doba godine. Druženje je bilo na vrhunskom nivou i grupa je bila skladna kako po pitanju stila i načina vožnje tako i po piću i hrani, dakle utrkivanje ko će brže i više Ono što je dobro jeste da smo svi tokom vožnje bili potpuno trezni i svesni da samo tako možemo uživati u krivinama i u ritmu vožnje koje one nameću. Tek na kraju dnevne vožnje nastupa naš lep tradicionalni ritual nazdravljanja domaćom rakijom "Đeneral" sipano u metalne čašice poređane na top case u čast uspešne vožnje. A posle se to lagano nastavlja na terasi apartmana i ... Dolomiti su na mene ostavili snažan i upečatljiv utisak. Vrhovi nisu parali oblake jer ih nije bilo, a trava je zelenija nego naša jer po njima pasu samo Milke... Da, priroda se ovde nesebično poigrala i ovim narodima podarila ta bogatstva. Mi imamo naša ali ne znamo da ih čuvamo i niti da od toga naparavimo i razvijamo turizam. Tek sam sa ovom ekipom zagrebao Alpe i uveren sam da ću nastaviti. Što se tiče Brunovog događaja mogu reći da iz mog ugla gledanja sam to sve teško podneo. Ja sam 2014 imao direktan sudar motorom sa kolima, i na sreću vozio sam u grupi i imao je ko meni da pomogne prevashodno moj brat. Tačno sam znao kako se Bruno oseća i šta sve mogu i smem da preduzmem u prvom trenutku. Bio je sve vreme svestan i sarađivao. Sreća da nije bilo težih povreda, ali u prvom momentu nije tako izgledalo. Proverili smo pokretljivost ruku i nogu, trupa, vrata i glave i da li ima nekih bolova. Tek posle toga skunuli kacigu i podmetnuli ispod glave smotuljak kišnog odela, dalje smo čekali hitnu pomoć koja je brzo došla. Doktorka je toliko vešta da bi ga pregledal i da je bio na drvetu ili visio sa neke stene. Inače se bavi alpinizmom. Vožnja u pratnji hitne pomoći do Jesenica mi je bila stresna em zbog jurnjave za njom i neobazirenja na usputne kamare em zbog neizvesnosti sa kakvim povredama je Bruno. A tamo kad smo stigli kao u Američkim filmovima, visok zapadni standard. Prijem brz, a i nismo dugo čekali da se izvrši pregled 1-2h. Baš sam bio pod stresom šta će biti na kraju. Bili smo na vezi kuckajući poruke i sa njim i sa njegovom Micom. Ona je odlično podnela sve ovo. Valjda zna skim živi I onda dobijem poruku: izađi napolje ja sam na klupi kod izlaza. Vidim nije mu ništa?! samo bos na levoj nozi, pomislih kako da ga takvog vozim na motoru 30km do Kranjske gore gde nam je smeštaj i gde nas ostali čekaju. Ali tehničar sa prijema je već pozvao taxi . kad smo stigli, a tamo ni manje ni više žurka, od stresa su se svi lečili na isti način kao što naša tradicija nalaže. Da bila je ovo AVANTURA, po svim pogledima, fantastični predeli i putevi pravljeni samo za bajkere, dinamična vožnja po krivinama, smeštaji i hrana opet za gladne bajkere, događaj koji je Bruna koštao jeftino (povreda prsta na nozi) i skupo, delovi i popravka Stroma. Ako je moralo nešto da se desi, eto desilo se predzadnji dan i to na takav način i u takvoj meri taman da je Strom prezimio u servisu kod Joce, a Bruno negovan kući kod Mice Svim drugarima iz ove grupe se nesebično zahvaljujem na svemu i očekujem da Glavni obelodani novu rutu

Taman je za hladnije dane