E pa nek te taj novi sluzi kao stari, a stari novog vlasnika kao tebe i svi srecni... Dobar motor

I ja sam prolazio tuda neposredno nakon sudara. Stao sam da vidim da li je potrebna pomoc i porazgovarao sa drugarom vozaca koji je pao... Obojica su clanovi Foruma, pa ce se vec sami javiti ako misle da je potrebno... Ono sto je najvaznije, kolega je dobro s obzirom na ozbiljnost pada. Detalje ostavljam njima da iznose...

Ako se pak porodi, doci cemo mi da te popenjemo na motor, a dalje je intuitivno... ... Do F. Gore si kao nov, a mi necemo morati da se svadjamo oko racuna u kafani

1. Zakis 2. Gox 3. PaPaja 4. Lemy 5. Arvak

Dobro jutro Vladivostoce! (Vladivostok local time: 9:30AM) Laku noc! (Belgrade local time: 00:30AM)

print screen windows xp Sredinom maja negde u centralnom Iranu... Sam na putu, zedan i umoran. Jedina hladovina i naslon su oni koje mi pruza moj verni saputnik. Pa zasto ne ovekoveciti trenutak?

... Eh, sta bih sve sad napisao kao komentar... Ali neka ostane ovako... Dovoljno je i bez mojih razmisljanja na tu temu... Samo uzivajte...

Znam da ovo mnoge zanima, a zanimalo je i mene kada su drugi isli (mada iz nekog razloga ljudi ne vole o tome da pricaju )... Nemam sad vremena pa cu se potruditi ovih dana da napisem detaljan troskovnik. Nije nikakav problem i da odmah napisem cifru, ali bih ipak hteo detaljno da razlozim, pa da svi koji planiraju ili mastaju o slicnom putovanju znaju tacno sta ih ceka. Evo ovo cu svakako napisati prvom prilikom.

Od jezika? Pa sad... Ajde da kazemo da mi je engleski tecan. Ruski sam ucio 10 godina kroz osnovnu i srednju skolu i s obzirom na tu cinjenicu rekao bih da je moje znanje istog katastrofalno! Ipak, mogu da se sporazumevam na ruskom i slicnim (slovenskim) jezicima. Italijanski sam takodje ucio u jednom periodu, ali usled nedostatka prakse i on moze uci u kategoriju “katastrofalno poznavanje”. S druge strane, rukama i nogama pricam perfektno, imam pozitivan pristup dijalogu i do sad nisam imao problem ni u jednom delu sveta. Kako rece jedan moj grcki prijatelj: “My friend, language doesn’t matter, it’s important to be positive!”. Drzim se toga. Da, zaboravih... Pred put u Iran sam malo ucio Farsi (persijski). Tek dovoljno za osnovnu konverzaciju i da uspesno predjem na "ruke i noge", ali i vise nego dovoljno da me lokalci gledaju sasvim drugim ocima. Neverovatno je koliko takva “sitnica” nekad pomaze!

Iz gore navedenog, ocigledno ne znam tacan odgovor na ovo pitanje, ali zaista cu dati sve od sebe da to bude sto pre.

Cao drugari! Evo ja da se javim, bar na kratko, da ne pomisli neko slucajno da sam upao u Savu i nestao... Prvo, izvinjavam se svima koje interesuje ova tema, sto ne stizem da odgovaram na pitanja, a jos manje da pisem putopis. Prosto, previse je stvari koje me drze podalje od racunara od kako sam se vratio... Puno je ljudi sa kojima zelim da se vidim, interesovanja (opravdano) zapostavljenih u prethodnom periodu, kao i desavanja koja se ne daju propustiti, a sve to uz posao bez koga se ne moze – i eto objasnjenja mog “nestanka” S vremena na vreme “bacim pogled” na Forum, ali vremena za vise u ovom trenutku nemam. Ostajem pri tome da cu napisati putopis. Bez zelje da to bude “blokbaster”, “najbolji putopis ove godine” ili pak knjiga, jer za tako nesto nemam ni ambiciju ni kvalitet, ali sa zeljom da na jedan pristojan nacin pokusam da docaram ovo za mene nezaboravno putovanje. Za to ce mi biti potrebno malo vremena, pa vas u tom smislu molim za razumevanje i strpljenje koje cu se potruditi da opravdam. I evo, na brzinu da odgovorim na ovih par pitanja, pa da vidimo hoce li i Holandjani proci kao Brazilci sinoc...

Au, pa sad ste uhvaceni u lazi! Transalp otkazao?? Pffff.... Mozete vi to i bolje

Sumrak vrelog junskog dana... Blatnjavi motor se probija kroz narod koji seta Zemunskim kejom... Pred splavom Savana zastaje. Umorni putnik otresa prasinu sa sebe i laganim korakom ulazi na dobro poznatu teritoriju... - Mihailo!!! Zar je vec proslo?? - Vec... - Produzeni s hladnim? - I casu vode! Skoro kao da nisam ni odlazio... (bice ispricano...) Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

Drugari, polako i bezbedno, za 2 dana prodjoh kroz Tursku i evo me sada na bugarskoj granici. Onoj najistocnijoj. Jos cu se malo provozati po Bugarskoj, pa za koji dan kuci... Eto... Ko bi rekao? :D Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

Overio i Tbilisi. Bilo super, bas super... I sada... Imao sam jos nekakve planove, ali dosta je bilo... Uzeleo sam se porodice i prijatelja i od ovog trenutka biram najkraci put ka kuci. Jos nesto manje od 3000km i kod kuce sam... I uvek je tako. Koliko god da sam na putu, uhvati me veliki neizdrz pred kraj... Tako da... Upravo krecem iz Tbilisija. Mada, verujem da ce i povratak doneti jos ponesto zanimljivo... Krecem. Poz! Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

E Lemy, kad ti niko ne odgovara, evo ti jedan odgovor iz Tbilisija Ja sam dan pred put isto kontao - "nisu ludi oni Japanci". Nekako mi je to bilo najpouzdanije... I nakon 12000km mogu da ti kazem da nisu! Turbulencije su mnogo manje. Buka nije mnogo slabija, ali je zvuk ujednacen pa manje iritira. Vazduh mi udara u grudi, a ne u kacigu i uopste mi ne smeta... Prethodno sam vozio pd06 sa povisenim vizirom, pa pd06 sa povisenim vizirom i dodatom lamelom, pa pd10 sa povisenim i konacno pd10 sa fabrickim i zakljucak je - fabricki je najbolje resenje! Mada i najruznije po mom misljenju, pa sad kako volis... Mene, ocigledno, bas briga za estetiku... Naravno, sve je iz licnog iskustva. Mozda nekome vise odgovaraju drugacije kombinacije... Vracam se za 10ak dana, pa ako se vec nisi snasao, mozes da probas, naravno... Pozz! Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

U jbm ti! I meni se ovo desilo!! Vala, sledece godine Kontiki, pa na more! Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

Ne mogu sad, poceo sam da pijem vino sa ovim devojkama... A znas da ne vozim kad pijem... Dakle ipak Erdinger u septembru, "komso" Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

@severian Mmmm, Erdinger... Znao sam da ce se uspon gore nekako isplatiti... Ej, presisaste me vi na istok, a? Nisam vise najistocniji bjbiker... Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

... Da, nema vulkanizera u Stepantsmindi, ako ste to pomislili A ni blizu, kazu... Ma nije problem Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

I za kraj dana... "Postao sam momak, nisam vise dete!" Hahaha... Zamenio sam svoju prvu gumu u zivotu! Prezivele su gume mnogo off-a i onda zica ("fi" 3mm, duzina u gumi 3cm) u sred grada... Ma nije problem... 2h i gotovo. Bez viska delova Kasnije cu postaviti fotke, posto imam i pristup kompu posle dugo vremena, a potom i uputstvo za zamenu gume da pocetnici nauce! Kakav dan! Pozdrav svim KOLEGAMA (sad sam i ja bajker!) Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

Pa ceo tekst je pohvala za Trandzu! Ne?

I sad jos jedan "apdejt" onog teksta od pre par sati... U medjuvremenu sam imao dva testa: - test zrelosti i - test psihofizickih sposobnosti Polozio sam jedan. Ovaj drugi! Naime, evo me na istom mestu kao pre par sati. Lux hotel sa pogledom na Gergeti crkvu... A u medjuvremenu... Pozdravih se sa Ruskom (recepcionerkom koju sam jutros upoznao) i krenuh nazad ka Tbilisiju. Kazu nemoguce je kad padne kisa popeti se do crkve. Jedino taxi ide (Lada Niva), ali za 30eur. Da mi to nije budzet za 4 dana mozda bih i pristao, ovako... Medjutim, kazite mi kakav bi to Stbin bio da mu neko kaze da je nesto nemoguce, a ovaj slegne ramenima? Ok, nezreo sam. Prihvatam. Odoh gore! Prvih par stotina (od 6 ili 7 km) tesko ide po nekom kamenjaru. Na izlasku iz sela vidim da ovo mirise na nemogucu misiju, te se zaustavljam pokraj neke kuce... Po savetu iskusnijih, ostavljam sav prtljag kod seljaka i krecem gore, uprkos njihovom prenerazenom izrazu lica... Pa, sta je najgore sto moze da mi se desi? Mozda samo neka zanimljiva, blatnjava fotka. Pa, i zo je kul. Ajmo... A inace je stvar prelomio neki Nemac. Vraca se sa vrha u Ladi Nivi, zaustavlja se i kaze: "Aaa TranZalp, najbolji motor na svetu!" - Mogu li do gore - Nego sta! Imas li iskustva? - Ne - odgovaram munjevito - Haha, mozes definitivno! Imas duha i najbolji motor. Just go! - Hvala druze, vidimo se! Au, kakva bitka do gore... Par puta je malo falilo da dobijete spektakularnu fotografiju, ali na vasu zalost nista od toga! Ne znam tacno koliko je trajalo (duuugo), ali ne mozete da zamislite osecaj kada sam je ugledao! Kakav prizor! Nestvarno! Ispred mene Gergeti crkva Sv. Trojstva, a iza mene surovi Kazbegi. Najvisi vrh u regionu. Vrh za koji Prometej bese okovan - na sta sam bio upozoren Nije mu bilo lako, tvrdim! Proveo sam neko vreme na ovom nestvarnom mestu, a onda je trebalo vratiti se... Nemoguce je okrenuti motor u sveopstem blatistu koje su napravila terenska vozila. Pokusavam preko trave i... Upadam u rupu. Onako, kao u onaj pesak u pustinji. Isto. Ne mogu da mrdnem, Levo, desno, napred, nazad... A nema zive duse! Hahaha, plakao sam od smeha... A onda, niotkuda, tri coveka obuceni kao motociklisti... - Odakle vi? Ne videh motore? - Pa nama su rekli da je nemoguce popeti se, pa smo dosli Nivom! Odakle si? - Srbija Prasnuse u smeh, kao da sam time sve objasnio. Izvukose me na put. Oni su iz Poljske. Dva GS-a i Afrika. - Sledeci put, momci, krenite pravim motorima i samo hrabro! - Izvini, je l' mozemo jednu sliku s tobom? - Da, naravno! Dugujem vam makar toliko... A onda povratak. Jos tezi, posebno deo sa ogromnim blatnjavim rupama, ali eto... Pretekoh. Po povratku u kucu gde sam ostavio stvari, domacini traze fotke kao dokaz da sam uspeo. Muk. Neverica. - Ajd na rucak! ... A sto sirotinja ume da ugosti. Nemaju mnogo, ali daju sve. Jos sat vremena provodimo u razgovoru i vreme je da se krene... Za Tbilisi. Ali kasno je. Opet cu stici prekasno, a verovatno je i kisa. Onda prihvatam prethodnu ponudu Ruske i njene cimerke i veceras ostajem ovde. Sutra za Tbilisi, a prekosutra je Ani, Ruskinoj drugarici rodjendan, pa cu ostati na zurci... Ah, putovanja... I sad, eto me opet u Rooms Hotelu. Pogled kroz prozor na novoosvojenu teritoriju, fenomenalni espreso i hacapuri koji ceka da bude pojeden... A i dosta vremena da otkucam ovoliki tekst... Da, zivot je tako lep! Pozz! Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

@detektiv kokni kol Ma pozajmio mi je severian one kisne navlake, namenske... Sve to moze za dan, dva... Improvizacija... Ali ovo je druga disciplina. Rekose mi iskusniji, ali ja eto ucim na tezi nacin. Inace, ne treba mi neki poseban luksuz da bih se odlucio na ovakvo putovanje, ali za sledeci put znam bez kojih stvari se ne moze i na cemu ne treba stedeti... Tnx u svakom slucaju... Tom resenju sam inace pribegavao u proslom (biciklistickom) zivotu... Eto vidis... A sad ja trcim moj maraton! Pozz! Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4

Uf... Odakle da pocnem i kako da ukratko napisem ovo sto napisati moram?? Kako sam se smrzao; kako sam vozio kroz sneg i oblak; koliko je vazno imati dobru opremu; koliko sam ponosan na sebe i snagu svoje volje... Ajd da probam, mada mi se ruke jos nisu zgrejale ljudski, pa jedva i kucam... Od poslednjeg dana u Iranu svaki dan imam kisu. Bar po malo. Cesto sam puteve birao tako da zaobidjem kisni front koji se nalazi ispred mene... Nakon sto sam obisao Gori i dosao na raskrsnicu Tbilsi - Stepantsminda, uocavam da je Tbilisi u crnom oblaku dok je na severu vedro. "Odoh na Stepantsmindu, pa cu sutra Tbilisi" pomislih, i okrenuh na sever. Nije proslo 30ak kilometara pocese da se gomilaju oblaci. Jos 10ak i pocinje kisa. Nije toliko jaka, ali ne mogu bas brzo da vozim, pa me sumrak sustize u predelu koji ne nudi pristojna mesta za kamp. I tu negde krece avantura... Nebo kao da se naljutilo. Snezni vrhovi oko mene zastrasujuce izgledaju dok proviruju kroz guste crne oblake. Sve jace grmi i seva. U jednom trenutku je jedan od vrhova na citavih 5-6 sekundi bio pod udarom munje, i to tacno pred mojim ocima. Spektakl! Zastajem kod prvog sela na vrhu, mislim da se zove Gudauri. Vidim zenu ispred kuce kako unosi drva za ogrev (!?)... "Mogu li negde da postavim sator", pitam nadajuci se pozivu da prespavam u kuci, jer ce napolju ocigledna kataklizma. "Moze, tu pored kuce". Pa dobro, nike ni to lose... Tek sto sam postavio sator, krece oluja. Ljudi, kakav pljusak! Ne secam se kad sam doziveo tako nesto. Sakrih se unutra u nadi da ce sator izdrzati. Kvalitetan je, ali do sad nije testiran u ovakvim uslovima. A i gde bih ga testirao? Kisa ne prestaje. Padala je manje ili vise uglavnom istim intenzitetom cele noci. Neverovatno. Budim se oko 6h, kisa ne jenjava. Sta mi je ciniti? Cizme su mi skroz mokre i na tu temu (opreme) cu pisati posebno drugom prilikom. Carape takodje, a druge su mi u torbi koju nisam skinuo sa motora. Sator je pred zoru poceo da pusta. Ne cudi me. Istini za volju malo, a i nisam stigao dobro da ga zategnem, a uslovi su zaista surovi. Prisecam se reci jedne moje prijateljice: "Cuvaj se Kavkaza..." Haha, al me izmalerisala! Improvizujem dorucak i onda borba sa pakovanjem po kisi. Pola stvari mi je mokro. Dok se pakujem razmisljam sta dalje. Pogled ka severu i crnilo u daljini govore da je jedina normalna odluka povratak u Tbilisi. Inace, ne znam koja je temperatura, ali uzasno je hladno. Palim motor i uprkos tome sto gotovo nikada ne odustajem, krecem ka jugu. Treba znati i kada odustati... Stopala jedva da osecam... Razmisljam o tome kako mi je Kazbegi bio velika zelja... "Sta je najgore sto moze da mi se desi?" Jos par minuta, lagano stajem i okrecem nazad. Videcu tu crkvu na Kazbegiju, pa kud puklo da puklo! 40km me deli od nje. Ali kakvih! Srecom, kisa lagano jenjava. Medjutim i dalje je jako hladno, a put je neverovatno klizav. Put za Vladikavkaz je zatvoren zbog velikog odrona, tako da nema automobila. Sam sam na celom putu. Vozim kroz oblak, 30km/h. Vidljivost nikakva. Nakon sto sam izasao iz oblaka gledam malo pazljivije u vizir i imam sta da vidim - sneg. Pahuljice na viziru! Ne mogu da verujem! I dalje se smrzavam i vozim. Obukao sam sve sto sam imao na sebe, ali za noge nema pomoci. Cizme su mi prva sledeca investicija! Spustam se sa planine u Stepantsmindu. Benzinska pumpa sa displejom... Temperatura: 5°C!! A bar je za 2°C toplije nego na prevoju! Haha, koje ludilo! I evo me sad u nekom lux hotelu. Pijem espreso i gledam u crkvu, pre nego sto se zaputim ka njoj... Tako je toplo. Mmmm... I morao sam ovo sada da napisem. Dok sam pod utiskom. Kakvo iskustvo. Verujem da bi se dosta vas menjalo sa mnom za najveci deo ovog putovanja, ali jako mali broj i za ovaj. A meni je i ova i ovakva epizoda bila sjajno iskustvo! I nekako daje svemu prizvuk prave avanture. Tako sam ponosan na sebe i svoju volju zbog trenutka kada sam okrenuo motor na sever! I eto, odoh sad do crkve, pa u Tbilisi. Uzecu smestaj tamo, obecavam. A kisa do Tbilisija? Ma kakva kisa? Veliki pozdrav! P.S. Majka, ne brini, nema vise Kavkaza! Mozda malkice Svaneti, ako ne bude kise Sent from my LG-D605 using Tapatalk 4