Uživam čitajući i dalje...

Meni je ova priča neopisivo zanimljiva. Stil pisanja je vrlo zanimljiv. Treba imati šlifa za ovakve stvari. To ne može svako. Ne bi mi bilo ni na kraj pameti da ću danas čitati šta je bilo 1988. godine. Za mene, još uvek, zlatne godine. Živelo se dobro i moglo se puno toga. Toliko toga je sjajno opisano da nenam reči.Babu- Fikreta i njegovu rabotu si opisao gotovo savršeno! Ma, sve je ... Probudio si u mnogima od nas gomilu sećanja...

Skidam kapu!

Svaka čast!

Hrvati su izračunali da su u julu ove godine imali 26 kišnih dana na primorju. U poslednjih 120 godina toga nije bilo. Zbilja frapantan podatak. Ali vaš šator je izdržao!

Pratim temu. Sa uživanjem čitam kako je teklo putovanje. Nisi smorio u uvodu. Meni se čak posebno dopalo napisano ispod dela LJUDI! Naizgled nebitno, a fenomenalno napisano. Svaka čast, zaista!

Meni je ovo sjajno! Svaka čast!

Skamenio sam se. Nek mu je laka zemlja!

Nisi zakasnio, nikad nije kasno!

Zanimljivo , baš!

Šta reći!? Dosta sreće u nesreći. Moglo je biti i gore nego što jeste. Tu može da se razvije ogromna brzina. Sreća, pa si išao sporo. Oporavi se, pa polako sređuj motor. Tužno izgleda.

Dobro došao! Kači slike!

Samo guraj dalje! Želim ti što brži oporavak!

Bas lepo! Ne remeti nista.

Dečko je danas sahranjem. Da ne objašnjavam sve šta se dešavalo, jer puno toga je "rekla kazala", tako da ću se uzdržati od neproverenih priča. Dakle, pre 7 dana se sve dogodilo. Kiša je padala, vidljivost loša... Šta je bilo u toj raskrsnici, niko tačno ne zna. Navodno da mu je oduzeta prednost. Taj terenac CG tablica, koji ga je udario, se kretao prilično brzo. Dečak je toliko teško povređen da je to strašno. Obe noge su mu bile smrskane, lobanja pukla (imao je kacigu) ruke... Nema dela tela koje je ostalo netaknuto. Verujte da je bio lep kao lutka. Jedan moj đak reče :" Što ode najbolji od nas?" Niko se ne miri sa tim. To je generacija rođena 1999. Uvek sam ih gledao kroz prizmu "Milosrdnog anđela"zbog toga, godine rođenja. Još su oni sjajni šta su njihove majke preživele dok su im bili u stomacima. I onda, ovako dete ode... Filip nije stigao da bude bajker. On je dečak koji je voleo motore. Voleo je život, ali nije stigao da iskusi sve njegove čari. Bilo je puno pitanja, da li je imao dozvolu, ko je dao detetu motor... Imao je dozvolu koja se u Švajcarskoj izdaje za one koji su navršili 14 god ( računam kao nekad kod nas PSP). Tata mu je živeo u Švajcarskoj, a majka u Francuskoj, a on ovde sa babom i dedom. Ne znam ko mu je dao motor. Sami prosudite. Mada, kasno je sada za sve priče. On je skroz otišao. ZA SAFETA: Ako želiš svom detetu dobro, onda to što zabraniš mora da se poštuje. Recept za dobro roditeljstvo se sastoji u dve stvari: LJUBAV I DISCIPLINA!

Uvek izbegavam ove teme, ali se one same nametnu. Nek im je večna slava!

Sad tema može u crnu hroniku. Dečko je danas preminuo. Povrede su bile isuviše teške i nije idržao. Prva godina gimnazije... Nije stigao da poživi koliko zaslužuje. Nek mu je večna slava!

Čim bude više informacija, pišem. Ne bih da ostavljam ovde neke neproverene stvari. Da, tema nije za CRNU HRONIKU.

Kapa dole! Sjajno!

Strava! Počivaj u miru, ljudino!

Svaka čast! Veoma lepo. Vidi se da je bilo uživanje. Meni je bilo uživanje da čitam. Ipak, moram da prokomentarišem da mi užasno teško padaju te stvari kao odnos te devojke na recepciji prema tebi. ČOVEK JE ČOVEK, AKO JE ČOVEK- lepo rečeno. Samo uvek treba da se izborimo sami sa sobom da nam takvi događaji ne unesu gorčinu u lepotu doživljenog. Pozdrav!

Respekt!