Hehehe, fenomenalno

R.I.P.

Zdravo Alex, dobrodosao

Dovoljno za pocetak. Dobrodosao

E ovo je predstavljanje. Pre svega, dobrodosao! Sto se tice motora, ja bih na tvom mestu posle Beverlyja 500 ipak uzeo neku sportsku 600tku ili nesto slicno, mislim da ti je R klasa 1000 prejaka i preopasna, te da moze da te lako dovede u nezgodnu situaciju usled "nervoze" motora.

Strasno

Utrosi 2 minuta i napisi u svom predstavljanju najosnovnije o sebi, pa da se bacimo na pomenutu temu

Dobrodosao

Molim novog clana u ime svih sa foruma da se lepo predstavi. Ako ne zna kako, neka pogleda 2-3 predstavljanja onih koji su to uradili Hvala

Kad mi ga neko ustupi na dvodnevni test, drage volje Ako neko ima zelju, nema problema, dogovoricemo PS isto vazi i za ostale motore i skutere, ko god ima dovoljno poverenja, malo dobre volje i mrvu zelje da pojacamo test sekciju sajta, neka me kontaktira preko PP pa da vidimo mozemo li nesto da iskombinujemo :wink:

Dobrodosao

Dobrodosao

Vec sam cestitao na motori.hr, ali moram jos jednom. Chalo, MAJSTORE!! :kul:

MOTO TEST: Aprilia Scarabeo 250 E da… kako narod kaze, kad nekom pruzis prst, ubrzo hoce celu ruku. Vozeci tokom 5 dana iznajmljenu Yamahu XT, i prolazeci svakodnevno pored mnogobrojnih rent-a-moto radnji sirom Ostrva Sunca, bio sam gonjen zeljom da probam jos nesto pre nego se vratim u Beograd. Posle kraceg objasnjavanja lepsoj polovini kako je to apsolutno neophodno i mnogo bitnije od recimo odlaska na veceru ili kupovine zenske garderobe, postigli smo konsenzus da je jedina opcija neki veci skuter posto ona “vise ne seda na onu drmusavu spravu za mucenje” tj XT. Receno-ucinjeno, i isto jutro sam iznajmio Apriliu Sportcity ciji test ste vec mogli da procitate. Posle tri dana uzivanja, resio sam da poslednja tri dana iznajmim drugog vranca iz iste ergele, jer svakako, i Scarabeo mora da je fenomenalan kao i Sportcity, a uz to i oduvek mi se dopadao kako izgleda… Medjutim, ispostavilo se da sam stekao dosta drugacije utiske, koje cu pokusati da vam sto vernije prenesem. AL’ JE VELIKI! Prilazeci Scarabeu, odmah sam se setio Beverlyja i prvog susreta sa njim. Veoma slican utisak velicine ostavlja i ovaj skuter, koji deluje veoma glomazno i tesko dok stoji. Ovaj vizuelni stav je potpuno svesno smisljen i napravljen, posto je osnovna dizajnerska nota jasna asocijacija na americku ikonu Harley. A ko je jos video lagan i pokretljiv Harley? Svejedno, posle par minuta razgledanja seo sam na sediste koje na izgled deluje izuzetno udobno. Deluje ali – nije. Ovo ce se posebno pokazati kasnije tokom voznje poznatom rivijerom ka Lindosu gde mi je zadnja strana utrnula vec posle 20-30km.. Veliko razocarenje. Sediste je premeko i prekratko, odnosno prvih par minuta deluje jako udobno ali veoma brzo nakon toga pocinje da, upravo zbog previse mekane postave, umara. Uz to, sedezni deo je prekratko krojen te mu fali 3-5 centimetara ka prednjem panelu a uz to ne drzi bas dobro vozaca, tako da sve u svemu moram da dam negativnu ocenu sedista. Suprotno od mog utiska, moja saputnica je bila naprosto odusevljena njenim sedisnim prostorom i udobnoscu, i tvrdi da je bilo daleko najudobnije od svega sto smo vozili. Moguce je da je u pravu, ali ostaje utisak da vozac nije najsrecnije resen na Scarabeu. Sto se tice suvozackih nozica, one su dobro postavljene sa aspekta suvozaca i njegove udobnosti, ali lose za vozaca. Naime, leva suvozacka nozica u potpunosti zaklanja bocni oslonac koji je uz to prilicno pomeren unazad. Ostaje nejasno zbog cega se Aprilia odlucila za ovakvo konstruktivno resenje, posto i pored detaljnog pregleda nisam nasao ni jedan mehanicki sklop koji bi uslovio ovakvu cudnu poziciju nozice. Kako bilo, jos jedan sitan minus, po meni potpuno nepotreban i isforsiran, Steta. Standardni fabricki vetrobran lepo izgleda i solidne je visine, te solidno vrsi svoj posao. Uopste zastita od vetra je sa prednje strane dobra i tu nema nikakavih zamerki. “Rogovi” tj upravljac je postavljen prilicno visoko, slicno kao na Beverly seriji Piaggio masina, a same rucke su dosta razmaknute i ponovo podrzavaju utisak imitacije Harleyja. Same rucice su nesto grublje, cini se kao da su se konstruktori u startu potpuno odrekli zena vozaca. Verovatno je i ovo danak striktnom sprovodjenju projektnog zadatka kreacije “Harleyja sa variomatom”. Sto se tice retrovizora oni su solidni, mada su na Sportcitiju veci i bolje pozicionirani. Sve rucne komande su naravno ergonomski postavljene i veoma lepo uradjene, a posebno bih pohvalio prekidac za zmigavce sa leve strane koji je vrlo kvalitetan i ima, za razliku od vecine slicnih kod drugih skutera, jasan “klik” kada se iskljucuje ili ukljucuje, veoma lepo uradjeno. Posle laganog upoznavanja, kljuc u bravu, stisak kocnice, okret, starter, malo turiranja gasa i …krecemo! OOOOOOOOPPPSSSS!!!! Krrrhhh… struganje necim po asfaltu…odgurivanje… leva noga, desna noga… umalo da padnemo!! Jedva sam se zaustavio! Sta se desilo – levi bocni oslonac, popularna “copa”, je ostala spustena! Neverovatno, ali Aprilia nije ugradila mikroprekidac koji je potpuno standardan na svim maksi skuterima i koji gasi motor automatski kada je nogica u spustenom polozaju, odnosno sluzi upravo kao sigurnosni mehanizam za ovakve slucajeve. Scarabeo ima i veliku centralnu dvostruku nogu, pa su mozda zakljucili da im ova sitnica nije potrebna. Ja tvrdim da jeste, i da su se svesno odrekli jedne super korisne sitnice… Ponovo minus u opstem skoru. A STA JE SA GEPEKOM? Na ovom mestu sam hteo da pocnem da pisem o utiscima iz voznje, medjutim ponovo prisecanje neugodne epizode sa bocnom nozicom me je navelo da nastavim sa kritikama, pa hajde da udarimo odmah na najvecu. Elem, najvecu sok sam doziveo kada sam podigao sediste u nameri da ostavim par sitnica u prtljaznik. Verovali ili ne, ali ispod ogromnog sedista koje obecava litre i litre prostora nema NIMALO mesta! Bukvalno! Samo potpuno ravan plasticni odlivak…Ovo je vec izazvalo vrlo mracan ton u mom raspolozenju pred voznju, jer mi je prosto neverovatno da konstruktori u Apriliji nisu nasli za shodno da ostave makar minijaturni otvor za neke osnovne sitnice. Kao slag na tortu, otvor za ulivanje je naravno i ovde ispod sedista, sto nikako ne podrzavam. Ako vec na znacajno manjem Sportcityju nije bilo mesta pa je to bilo iznudjeno resenje, stvarno ne razumem kako je moguce da na ogromnom Scarabeu nije bilo dovoljno volje da se ulivanje goriva izvede direktno sa prednjeg panela, ili makar bocno, kako vozac i suvozac ne bi bili prinudjeni da ustaju kada god stanu na pumpi. Konacno, finalno razocarenje je bilo otvaranje prednjeg pretinca ispred vozacevih nogu. Pomislio sam da ce biti izdasnih dimenzija kako bi se kompenzovao nedostatak prtljaznog prostora ispod sedista, a dimenzije njegovog poklopca su mi govorile u prilog. Medjutim, ponovo minus – kada sam ga otvorio, ispostavilo se da je prostor ponovo minijaturnih dimenzija, sve sto vam je na raspolaganju je maleni otvor tj pregrada za naocare za sunce i eventualno dozvolu sa desne strane, a ostatak otvora je inace “dubok” tek nekoliko milimetara! Stvarno neverovatno… Ufff, ala mi je krenulo… e da nastavim u “pljuvackom” tonu: instrument tabla naravno dizajnerski prati ceo skuter, odnosno potseca na chopper stil i ocigledno prati komandne table vecih Harleyja. Medjutim, po mom misljenju ni ovo nije najsrecnije uradjeno. Tabli doduse nista posebno ne fali, ali je potpuno dosadna a uz to i diskutabilno pregledna. U nocnim uslovima, osvetljena je vrlo slabim zuckastim bocnim svetlom, dakle resenje koje vise ne praktikuje NIKO, i moram da kazem da sam i ovim detaljem bio prilicno nezadovoljan. Pre nego predjemo na utiske iz voznje, da ipak damo i poneku malecnu pohvalu: iako cudnog oblika, rukohvati za suvozaca su zapravo veoma anatomski i moj suvozac tvrdi da se veoma lepo i lako drzala tokom svih voznji. Uz to, njeni oslonci za noge su vrlo udobni, siroko postavljeni i kada nisu u upotrebi, moguce ih je vrlo elegantno sklopiti kako ne bi estetski kvarili ukupni dozivljaj. 100 MILES AND RUNIN’ I tako, pomesanih emocija i prilicno narodjan da ga odmah vratim rentijeru i trazim nesto drugo, ipak smo krenuli ka nasem odredistu, 55km udaljenom Lindosu. Prvi utisak je da je Scarab znacajno tezi i masivniji od Sportcityja, sto se delimicno gubi kada se pokrene iz mesta. Medjutim, utisak masivnosti ostaje, pogotovo tokom gradske voznje gde smo se provlacili izmedju zaustavljenih automobila i drugih motora. Prednji kraj iz perspektive vozaca deluje mnogo vece i masivnije, i uopste utisak koji konstantno imate veoma vuce na iskustvo voznje nekog motora srednje zapremine. E sada, zvuk motora je, paaaa… bezveze. Nije napadan, nije ni sportski rezak, nema ni brundanja, a opet nema ni besumnog kretanja, kao da Aprilia nije uspela da pomiri zelju da i zvucno isprati Harley uzor i ostre zapadnoevropske propise koji strogo ogranicavaju dozvoljeni nivo buke. Moj utisak je bio potpuno ndefinisan sve vreme, i do kraja trodnevne voznje nisam uspeo da se naviknem na neodredjen ton koji je dolazio od strane motora. Takodje, primetio bih da se konstantno cuje lagani zvizduk pri svakom dodavanju gasa, koji delimicno potseca na zvuk turbine na turbo motorima. Kako Scarab svakako to nije, ostalo mi je nejasno sta uzrokuje ovaj zvucni zacin koji je dodatno doprineo maglovitom zvucnom otisku masine. Motor vuce dosta nelinearno i neodredjeno. Daleko od toga da ne vuce ili da vuce lose, ali sila povlacenja je do krajnje granice omeksana a ne dobija se u celom opsegu brzina ravnomerno. Pri kretanju, moguce je lagano i precizno kontrolisati silu povlacenja, ali tek posle perioda navikavanja. Pre toga, Scarabeo jogunasto povlaci nekad cimavije i snaznije a nekada slabije, i definitivno ne poseduje linearnu ugladjenost Sportcityja. Kada vec pravim poredjenje, da kazem da i zvucno i po nacinu razvijanja snage Scarabeo ima neke slicnosti sa Beverlyjem 250, ali je Beverly daleko ostriji i linearnije vuce, uz definisaniji i sportskiji zvuk. Dalje, prilikom kocenja motorom pojavljuju se osetne vibracije koje variraju od tek primetnih do vrlo osetnih, pogotovo pri kretanju malom brzinom. Verujem da je ovde razlog velika tezina Scarabea kao i motor koji nije fino podesen za njegovu karoseriju. Ako hocu da nadjem neke pozitivne strane ove masine (a hocu), onda je to svakako ponasanje pri vecim, vangradskim brzinama. U opsegu od 80-100 km na sat skuter ide besprekorno, lepo vuce, vetar je beznacajan a stabilnost i osecaj sigurnosti za primer. Svakako da tome doprinosi i njegova nesto veca tezina, koja se od balasta u gradskoj voznji pretvara i prednost na otvorenom putu. Sto se tice kocnica, dobre su ali mekano podesene. Kocenje je pouzdano, cak veoma sigurno, ali rucice kocnica su po mene premekane i sa previse praznog hoda i definitivno traze period ozbiljnog privikavanja. Vidi se da tezina skutera predstavlja ozbiljan zadatak za ugradjene diskove, te sam ne zeleci da rizikujem tokom tri dana druzenja sa Scarabom kocio dosta rano i vrlo mekano, i gotovo uvek istovremeno sa obe kocnice. Ogibljenje je jedna od jacih strana Scarabea, podeseno taman kako treba, ni premekano ni pretvrdo. U saradnji sa velikim serijskim tockovima i dobrim gumama, ono ostavlja povoljan utisak sigurnosti i stabilnosti na putu. Vecinu neravnina apsorbuje bez ikakvih problema, a jedino sto povremeno dopire do vozaca su uzastopni bocni nabori na asfaltu, koji se manifestuju kao lagana neodredjena vibracija zadnjeg dela. Takodje sam primetio da u opsegu brzina oko 60 km na sat korman ima tendenciju podrhtavanja, sto mozda ima veze sa vrlo jakim vetrom koji je tih dana duvao na ostrvu. KAO PO SINAMA Definitivno najjace oruzje Scarabea je njegova putna stabinost i ciklistika. Na moje iznenadjenje, skuter se vozi gotovo kao motor, izuzetno lako se prebacuje “sa kolena na koleno” i dozvoljava jako velike uglove obaranja. Drzanje putanje je potpuno uzorno i moguce je precizno ga voditi po zamisljenoj putanji bez popustanja sve do prilicno velike brzine. Ono sto je dalje uocljivo je da se skuter solidno bori sa vetrom, sto smo imali prilike da testiramo u uslovima nenormalno jakog vihora koji je pravio ozbiljne probleme cak i automobilima duz obale. Jasno, borba sa vetrom je mestimicno poprimala oblik naginjanja i otimanja kormana iz ruku, ali mnogo manje nego sto bi se ocekivalo a svakako ne toliko da bi iznenadilo ili zbunilo vozaca. Takodje, zbog iste te vece tezine skuter je veoma stabilan i u laganoj gradskoj voznji, jednom kada se naviknete mozete da prosto “milite” sporije od pesaka. Komanda gasa moze da se vrlo postepeno zavrne, tako da kontrola masine pri minimalnoj brzini nije problem. Sto se tice potrosnje, ispostavilo se da Scarabeo trosi osetno vise od Sportcityja, najverovatnije usled povecane tezine, mada mislim da je bitan faktor i veoma jak vetar koji je na ukupan iznos sigurno dodao par decilitara goriva. Pri voznji na otvorenom putu, Aprilia je trosila 4,5-5 l na 100 km, a pri strogo gradskoj nekih 5,5-6l. Ovaj rezultat nije za posebnu pohvalu, mada ako pomislite da Harley trosi koliko trosi, ovo izleda kao da ide na vazduh… sve je u uglu posmatranja… KUDA ZA TEXAS? Za kraj da pomenem i par detalja vrednih diskusije: kofer za prtljag je ogromnih dimenzija i pravilnog, cetvrtastog oblika. Nazalost, neznam da li dolazi kao serijska oprema, ali potpisujem da je apsolutno neophodan. Sam kofer ima iznutra cak i ukrstene trake za vezivanje prtljaga (!) a ima i vrlo ergonomsku drsku koja omogucava lako nosenje kofera kada se skine sa nosaca. Kofer je definitivno lepo promisljen i konstruisan, pogotovo imajuci u vidu da mu je mehanizam za zakljucavanje monokey tipa, dakle jednim potezom se kofer i otkljucava i skida sa motora. Da pomenem jos i da je otvaranje sedista veoma lepo reseno preko kljuca: naime, ako kljuc pritisnete i zatim okrenete u levo, zakljucacete volan. Ali, ako to isto uradite bez pritiskanja, otkljucacete sediste i ono ce uz lagani “klik” da se malkice podigne na gore. Vrlo simpaticno reseno, vredno hvale. Kada sam poslednjeg dana vratio kljuceve i pozdravio se sa ovim “spageti vestern” junakom, imao sam vrlo pomesane utiske. S jedne strane, Scarabeo je masina sa savim jasnim stilom, definisanim personality-jem, dizajnerski ispracena od pocetka do kraja, odlicnim ponasanjem u voznji i neospornim sarmom. S druge strane, niz konstruktorskih propusta i tesko obrazlozivih resenja u velikoj meri anuliraju sve sto je postignuto, te ostavljaju kiseo ukus u ustima… Bas kako kada gledate dobar western film, revolverasi se odmeravaju, casovnik kuca podne… a onda jedan od njih progovori italijanski. Za sve one kojima cena od 3800 do 4100 evra ne predstavlja problem a okoreli su ljubitelji Harleyja koji su (ipak) shvatili da nema poente njihovg ljubimca voziti po beogradskoj guzvi, kao i za sve one kojima je american icon nedosanjani san i vide sebe kako prelaze beskrajne milje kroz pustaru Arizone, Scarabeo moze da pruzi mnoge trenutke uzivanja, pod uslovom da ste spremni da mu oprostite poneki nefunkcionalan detalj, vecu potrosnju i kamionske dimenzije… Ali to i jeste ono sto Harleyja cini legendom na tockovima, zar ne? Pohvale: - originalan izgled - dobra cikistika - stabilno upravljanje - solidne i dobrocudne kocnice Zamerke: - nelinearno ponasanje agregata - prisutne vibracije pri otpustanju gasa - odsustvo ma kakvog prostora pod sedistem - lose osvetljena, dosadna instrument tabla - bocni oslonac koji ne iskljucuje agregat kad je spusten SAZNAJTE VISE: http://www.combattiva.it/scarabeo/ www.aprilia.com

Kao sto rekoh: VStrom 650 K6 ili jos bolje, K7 sa ABS-om

E pa dragi moji, kako sam i obecao pre par dana, evo prvog testa masina koje sam vozio tokom letovanja u Grckoj. Za sada postavljamo ovo kao temu, a nadam se da ce Pablo vrlo brzo prebaciti ovaj tekst i slike u sekciju garaza / predstavljamo... gde im je i mesto. TEST: APRILIA SPORTCITY 250 Tekst i slike: Andrejp Koristeci godisnji odmor na grckom ostrvu Rodos kao izgovor za unistavanje novca putem iznajmljivanja raznih prevoznih sredstava na dva tocka, imao sam zadovoljstvo da tokom 3 dana vozim i testiram Apriliu Sportcity. Pokusavajuci da skinem osmeh sa lica, zalosno sam na kraju treceg dana vratio kljuceve vlasniku rent-a-moto servisa gde sam preuzeo Sportcityja. Jasno vam je vec sada – ovo je una bella macchina. IZGLED Pogledajte slike… Sportcity je na mene ostavio emotivni pecat cim sam ga ugledao prvi put, dakle kada se prosle godine prvi put pojavio. Sklad linija jos vise dolazi do izrazaja uzivo, i ova Aprilia deluje vrlo kompaktno i lagano. Vozeni primerak je bio u tamno sivoj boji, a pored nje dostupne su svetlo metalik siva, teget plava i krem belo-siva boja. U svim kombinacijama, skut je veoma lep, a da me neko natera da se izjasnim, mozda bih najpre uzeo najsvetliju, krem varijantu. Dobro de, opravdanje mi je da su moji motori uglavnom tamni… ERGONOMIJA Prvo sto sam primetio kada sam prisao skuteru su naravno njegove dimenzije. Sportcity deluje manji nego sto zapravo jeste, sve dok mu se savim ne priblizite i sednete na njega. Pored toga, njegovi veliki tockovi 15ice doprinose skladu proporcija i dodatno pojacavaju sportsko-elegantni duh koji provejava iz ove masine. No kako kazu neki, od gledanja nema selameta, pa sam naravno brze-bolje smestio svoju pozadinu na isti i prepustio se proucavanju osecaja sedenja. Polozaj sedenja je veoma udoban i prirodan, sediste je cvrsto ali ne i tvrdo. Ovaj inicijelni utisak ce biti kasnije i potvrdjen cinjenicom da ni posle gotovo 100 km neprekidne voznje nisam osecao nikakav umor niti “trnce”, ali o tome kasnije. Zastita nogu od vetra prednjom maskom je odlicna, a kada to pominjemo da kazemo u startu i da ova Aprilia ima nesto izuzetno korisno: naime, skuter ima ugradjene izduve toplog vazduha za zimske uslove koji su tako pozicionirani i dizajnirani da duvaju topao vazduh kroz bocne skrge tacno preko i pored vozacevih nogu, formirajuci time vazdusnu zavesu koja stiti noge od hladnog spoljasnjeg vazduha. Kako je na Rodosu bilo skoro 33C nisam dobio zelju da ovaj sistem pokusam da isprobam u praksi, medjutim verujem da dobro funkcionise a svakako ne moze da skodi. A ono sto ne skodi verovatno i korist, jel’ te… Sto se tice vetrobrana dimenzije su mu potpuno letnje: sasecen je sasvim, na minimalnu visinu. Moram da kazem da mi se ovo nije dopalo, bez obzira na visoku dnevnu temperaturu. Tokom voznje moje rezerve prema ovom delu opreme su se pokazale kao tacne, s obzirom da je veoma jak vetar koji je duvao na ostrvu ucinio voznju znacajno manje prijatnom nego da je skuter bio opremljen vecim, visim vetrobranom. Za utehu ostaje cinjenica da se visoki vetobran nalazi na spisku dodatne opreme, kao i da je veoma lepo izdizajniran i cini potpunu estetsku celinu sa Sportcityjem. Korman tj rucke su postavljene vrlo nisko, sto u principu i nije lose, medjutim ja sam navikao na nesto visi polozaj na vecini motora i skutera koje sam do sada vozio. Ovako kako su postavljene, ostavljaju utisak slican onom koji imate kada vozite neki 50ccm skuter, dakle prednji kraj je ekstremno upravljiv, gotovo da mozete da ga vrtite “malim prstom”. Na nisko postavljene rucke sam se ipak vrlo brzo navikao, a posle nekih 10ak kilometara i prestao da ih primecujem. No ono sto svakako mora da se doda na ovom mestu je komentar vezan za rucice koje hvatate rukama. One su PERFEKTNE. Ne pamtim da sam imao bolju senzaciju dodira na ma kom motoru, sa serijskim ili aftermarket rucicama… mekane, udobne, daju dobar “odziv”, ne klizaju… Savrseno! OPREMA Sportcity je opremljen kombinovanom analogno-digitalnom info tablom lepo odmerenih dimenzija. Tokom nekoliko nocnih voznji imao sam zadovoljstvo da uzivam u kombinovanom crvenom osvetljenju analognog dela slicnog utiska kao recimo na Audijima ili BMW-ima prethodne generacije, i zelenom osvetljenju digitalnog displeja koji se nalazi desno od analognog pokazivaca brzine. Na info displeju dominira veliki digitalni casovnik, pored koga mozete naci i informacije o kolicini preostalog goriva, temperaturi motora i jos ponecemu. Analogna kazaljka sa desne strane je veoma optimisticki bazdarena do 160kmh odnosno 100 mph, no bez obzira na to, veoma je citljiva i vrlo lepo izgleda. Ovde cu takodje kriticki primetiti i da je merac goriva relativno neprecizan, te da mi se tokom voznje cesto desavalo da u par minuta zavisno od nagiba vozila i ubrzanja promeni prikazanu kolicinu preostalog goriva za 50%, sto stvarno mislim da je previse. Bolje bi bilo da je merac manje osetljiv, jer ovako ne predstavlja pouzdanog partnera na iole duzoj turi. Kada podignete sediste, nacicete prtljazni prostor dovoljan za smestaj jet kacige, ili nesto sitnog tereta. Licno bih bio zadovoljniji da je ostavni prostor izdasniji, no ipak je dovoljno veliki za ostavljanje nekih osnovnih sitnica. Za krupniji teret postoji mogucnost dodatnog zadnjeg kofera u dve dimenzije, a na testiranom modelu je bio montiran Kappa aftermarket kofer od 42l, koji se pokazao kao vise nego dovoljan u suocavanju sa opremom za plazu moje lepse polovine. Ono sto mi se manje svidelo je nedostatak bocne nozice – skuter ima samo dupli centralni oslonac. Naravno veliki broj konkurenata u klasi iz ovog ili onog razloga primenjuje takvo resenje, no smatram da je u mnogim situacijama bocna nozica mnogo funkcionalnija i jednostavnija za upotrebu i parkiranje, pogotovo ako je vozac skutera zenskog pola te tezina skutera i sila potrebna za podizanje na bocni oslonac postaje znacajan faktor. Kada je vec tema prostor ispod sedista, da kazem da mi se takodje nije dopalo sto je otvor za dolivanje goriva smesten ispod sedista. Realno, ovo resenje koristi bar 50% konkurencije i masovno je prihvaceno u svetu variomata. Takodje, ono je potpuno u redu u slucaju da se sami vozite, i nije neki poseban problem sici sa motora i natankovati, zar ne? Pa, ne. Zamislite da recimo zurite negde, a usput imate i suvozacicu ili suvozaca. U ovom slucaju, i ona / on moraju takodje da “sjasu”, a pored toga ne mozete recimo da pruzite gosn’ pumpadziji pripremljenih 3-4 evra, munjevito sipate tih nekoliko litara i odmah produzite dalje… Nije mana, ali moglo je i drugacije, recimo kao na Beverlyju 250 gde je otvor za sipanje direktno ispod elegantnog plasticnog poklopca na prednjem panelu. Jedna od prvih opaski moje suvozacice bila je da su rukohvati veoma udobni i da se vrlo lepo obuhvataju rukom. Ja bih jos dodao da su i estetski skladno reseni i uklopljeni u celinu motora. Nozice za suvozaca su super elegantno resene, i jednim laganim pritiskom nestaju u telu skutera kada nisu u upotrebi. U izvucenom polozaju, vrlo su lepo pozicionirane i dovoljno siroke i dugacke za udobno oslanjanje nogu. VOZNJA Normalno, posle kraceg razgledanja i komentarisanja startovali smo motor i zaputili se iz glavnog grada Rodosa ka udaljenom Lindosu, koji je na nekih 55km juzno. Prvih 5-6 kilometara smo presli po centru grada, koje sam ja iskoristio za navikavanje na masinu i sticanje osecaja za komande i upravljanje, pogotovo imajuci u vidu da smo prethodnih 5 dana proveli na Yamahi XT. Srecom, Aprilia je ekstremno user-friendly i navikavanje je veoma kratko trajalo, te smo posle par krugova po centru dali zmigavac i ukljucili se na krivudavu magistralu koja vodi pored obale mora ka Lindosu. Na samom pocetku ovog pasusa da primetim kako je vozeni primerak star tek 3-4 meseca i da je presao do preuzimanja negde oko 8700 kilometara, sto nam daje za pravo da ga ocenjujemo kao novu masinu, bez obzira na cinjenicu da je u rent-a-moto floti. Tezina motora se ne oseca. Pri stajanju, Sportcity je vrlo lagan i lako upravljiv, ali cim se pokrenete iz mesta ovo se visestruko pojacava i imate konstantno osecaj da vozite necujnu, hiper-snaznu “pedeseticu”. Upravljac je, ponavljam, neverovatno lagan i pokretan i reaguje na najmanji dodir. Imajuci u vidu i potpuno “slim” dizajn skutera jasno je da je probijanje kroz gradsku vrevu i guzvu prava decija igra – Sportcity je u ovom okruzenju potpuno “svoj na svome”. Agregat je – FANTASTICAN! Na ovom mestu bih rado ponovio ovo vise puta, iako je to protivno osnovnim pravilima pisanja ovakvih tekstova. No dozvolite mi da pokusam da ukratko podelim sa vama odusevljenje koje je motor i njegov setup ostavio na mene i moju lepsu polovinu. Dakle, povlaci necujno, linearno i potpuno besumno, predivno! Razvoj snage je stalan i izuzetno balansiran, kako u gradu tako i na otvorenom putu. Treba reci da se Sportcity proizvodio u 125 i 200ccm varijantama, a od ove godine se ugradjuje i motor od 250ccm. Nasa masina je bila 250ccm, a ja slobodno mogu da kazem da ne pamtim da sam se lepse vozio na nekom skuteru, bar govoreci o motoru. Najbolja potvrda ovome je komentar moje devojke koja je vecinom potpuno nezainteresovana za tehnicke komentare o motorima, koja je izjavila da “ovo mnogo lepo ide”. Mnogo lepo, i mnogo vise od toga… Pokusavajuci da agregatu nadjem makar neku primedu, primetio sam da bi u opsegu brzina 60-90kmh mozda mogao da bude malo ostrijeg odziva, sportskiji… Kupi onda nekog GSXRa prijatelju, cujem iz zadnjih redova… Kocnice… ostre k’o tashta posle pijace. Umalo da me neprijatno iznenade, jer stvarno nisam bio pripremljen na tako snazno i kratkohodno dejstvo istih. Pogotovo je leva, zadnja kocnica jaka, i vrlo potseca na prednju kocnicu nekog R motora, kocite jednim prstom ili blokada sledi. Desna prednja je nesto meksa, ali generalno ostaje utisak da su kocnice izuzetno jake i potpuno sportski ustimovane, sto se meni generalno dopalo. Ne treba ni pominjati da su obe kocnice diskovi, i da im je dejstvo veoma efikasno. Poverenje koje ulivaju moze se uporediti sa poverenjem koje uliva kocnica na sportskim kolima, bar onima koje sam ja do sada vozio. Ogibljenje je udobno ali sportski cvrsto. Namerno kazem cvrsto a ne tvrdo, jer ipak vrlo lepo obavlja pored stabilizacione i amortizujucu uogu, prenoseci do vozaca i suvozaca prigusene vibracije u dovoljnoj meri da voznja ni u jednom trenutku ne postane neudobna. Na momente je bilo moguce osetiti sitne uzastopne neravnine nastale usled veoma visokih temperatura, koje se manifestuju kao lagano podrhtavanje cele masine, ali nista alarmantno. Moja ocena je da je ogibljenje odlicno podeseno i optimalno dimenzionirano za ovu masinu. Pomenuo bih i da veliki tockovi svakako doprinose opstem utisku sigurnosti i stabilnosti, kao i sigurnom i udobnom ponasanju u voznji. U samoj voznji, skuter vrlo precizno drzi zadatu putanju, sve komplet sa suvozacem i zadnjim koferom. Moguce je tacno ga voditi po zamisljenoj liniji u vrlo velikom opsegu brzina, bez ikakve tendencije ka otklizavanju ili proklizavanju. Zacudo, kada sam pokusao da malo “obaram” Apriliu iz strane u stranu, konstatovao sam da ova radnja ide zacudjujuce sporo, odnosno da skuter pokazuje laganu tendenciju opiranja brzom prebacivanju tezista. U neku ruku ovo je zapravo i logicno, jer njegova namena i konstrukciona resenja nisu ni predvidjena za ovakvu voznju, primerenu motorciklima. Zapravo, Sportcity je i pri vangradskim, vecim brzinama savrseno upravljiv samo sto tehnika voznje ipak treba da ostane skuterska, dakle vise manevrisanja kormanom i laganim naginjanjem a manje prebacivanja tezine telom kao kod motora. Mali detalj koji mi se svideo: prekidac za “blicanje” tj kratkotrajno dugo svetlo nije izvedeno da taster, tj na pritisak palcem leve ruke, vec na potez odnosno na pritisak kaziprstom, sto je resenje koje se primenjuje na motorciklima… vrlo simpaticno i pokazuje kako je Aprilia vodila racuna o detaljima koji potvrdjuju njeno stratesko usmerenje ka svetu trka i racing motociklizma. Potrosnja tokom ova tri dana se u kombinovanom rezimu pod punim opterecenjem kretala oko izracunatih 3.5l na 100km, sto mislim da je vrlo korektan rezultat. Poslednji dan tokom koga je dominirala gradska voznja potrosnja je porasla ne otprilike 4,5-5l na 100km, sto je i dalje u okviru proseka klase. Ipak, treba imati u vidu da je sva kilometraza napravljena sa solidno kvalitetnim grckim gorivom, te da je moguce da bi ovi iznosi bili i nesto veci sa domacim super kvalitetnim prozivodima naftne Industrije Srbije, svetski poznate po neverovatno kvatitetnim naftnim derivatima i proizvodnom procesu poslednje generacije… UTISCI Ova Aprilia najvise potseca po svom duhu i stilu na drugu cuvenu italijansku marku - Alfa Romeo. Poseduje privlacan izgled, ostar i ubedljiv motor, pomalo je diskutabilne funkcionalnosti u pojedinim detaljima, krase je vispreno reseni detalji koji doprinose opstem utisku i definitivno zraci poznatim italijanskim smekom. Ko je zapravo ciljna publika ovog skutera? Mladi i dinamicni zaposleni, brzog tempa i stila zivota, koji cene izgled i stil vise od funkcionalnosti, a brzinu i sportsku notu vise od apsolutne ustede. Takodje i mladje zaposlene zene, agresivnog stava i zivotnog stila. Normalno, na njemu ce se lako videti i ostali, pre svega sportski nastrojeni studenti i studentkinje kao i oni malo stariji koji ne mogu da se pronadju na klasicno stilizovanoj Vespi, a smatraju da im je neki skuter od 50ccm preslab i previse “deciji”. I naravno, verujem da ce se u njemu pronaci i vozaci R motora koji su resili da za gradske day-to-day uslove nabave i neki skuter sportskih karakteristika…Filozofija ove masine je vrlo slicna sportistima iz Maranela, i prosto vas tera da ga vozite agresivno i ostro. Nazalost, osnovni ogranicavajuci faktor pri nabavci ovog fenomenalnog italian-lovera ce za vecinu zainteresovanih biti cena. Nisam nasao tacan iznos, ali Xtreme Moto ga prodaje za negde oko 3300 evra, sto svakako predstavlja respektabilan iznos. Iako je to dosta manje od npr Aprilie Scarabeo 250 i slicnih konkurenata, ne treba ispustiti iz vida da je korejska konkurencija osetno jeftinija, barem za sada, te da uglavnom proizvodi funkcionalnije i raskosnije skutere, barem sa aspekta ponudjene opreme i value-for-money odnosa. Ako ste ipak osoba kojoj je stil i uzivanje u voznji ispred teretne funkcionalnosti po svaku cenu i ustede svakog dinara, te ako osecate potrebu da vam i skuter bude dinamican, lagan, brz i zabavan, ne trazite ni korak dalje. Aprilia Sportcity je fantasticna gradka masina, sasvim sposobna i za solidne vikend izlete do obliznjih sportskih centara. Da sam ikako mogao, odvezao bih moj iznajmljeni primerak pravac za Beograd. UKRATKO Vrline: Sjajan i ubedljiv agregat Izgled i sportski stil Izuzetna gradska upotebljivost i manevrabilnost Umerena potrosnja Izuzetne kocnice Mane: Prenizak windscreen Relativno mali tovarni prostor Nedostatak bocnog oslonca TECHNICAL SPECIFICATIONS Engine Horizontal, single cylinder, 4 stroke. Forced liquid cooling with centrifugal pump. 4 valve head with overhead camshaft. Fuel Unleaded petrol. Bore and stroke 72 x 60 mm (250 cc) / 72 x 48.6 mm (200 cc) / 57 x 48.6 mm (125 cc) Displacement 244.29 cc / 198 cc / 124 cc Compression ratio 11:1 (250 cc) / 11.5:1 (200 cc) / 12.5:1 (125 cc) Maximum power 16.5 kW (22.5 HP) at 8,000 rpm (250 cc) 15.4 kW (21 HP) at 9,000 rpm (200 cc) 11 kW (15 HP) at 9,500 rpm (125 cc) Maximum torque 21 Nm at 6,250 rpm (250 cc) 16 Nm at 7,000 rpm (200 cc) 11 Nm at 8,250 rpm (125 cc) Fuel system Electronic fuel injection (250 cc) / Carburettor (125/200 cc) Ignition Electronic inductive discharge ignition with variable advance (250 cc). Electronic CDI with automatic advance (125/200 cc). Starting Electric. Alternator 300 W (250 cc) / 180 W (125/200 cc). Lubrication Wet sump. Forced circulation with mechanical pump. Gearbox Automatic torque converter. Clutch Automatic centrifugal dry clutch. Primary drive V belt. Final drive Gearbox. Frame Double tube single cradle frame in high tensile strength steel. Front suspension Hydraulic telescopic fork with 35 mm stanchions. Wheel travel 100 mm. Rear suspension Engine unit acting as swinging arm. Double hydraulic shock absorber with 4 preload settings. Wheel travel 80 mm. Brakes Front: Twin Æ 260 mm stainless steel discs with twin piston floating calipers (250 cc). Front: Single 260 mm stainless steel disc with twin piston floating caliper (125/200 cc). Rear: Æ 220 mm stainless steel disc with twin opposed piston caliper. Wheels Light alloy. Front: 2.75 x 15”. Rear: 3.00 x 15”. Tyres Tubeless. Front: 120 / 70 x 15”. Rear: 130 / 80 x 15". Dimensions Overall length: 1,985 mm Overall width: 880 mm (with mirrors); 660 mm (without mirrors) Wheelbase: 1,360 mm Seat height: 780 mm Dry weight 148 kg (250 cc); 146 kg (125/200 cc). Tank capacity 9 litres (reserve 1.5 litres). Colours Excalibur grey, Shot grey, Couture blue, Moka black. Accessories 35 litre removable top box with matching painted lid 32 litre New Concept removable top box in textured black finish with optional backrest 28 litre fixed Ovetto top box in painted black finish with backrest Large windshield Sports windshield Leg cover

Suzuki VStrom 650, oko 7200€ Nije bas namenjen za pocetnike, ali ako si u stanju da se kontrolises i imas "kocnicu u glavi", misim da ti je to daleko najozbiljnija kupovina, naravno ako imas putne ambicije

Pozdrav

Hello Doc

Dobrodosao

Dobrodosla

Dobrodosao

Bolji, normalno... nije debeo :finger:

Dobrodosao