Da izložim i ja svoj trenutni problem. Stari akumulator nije mogao da startuje motor (Keeway supershadow 250), pa kupim odgovarajući (po svim parametrima) novi Vartin akumulator (oko 3.500din), klasičnog tipa. Stavim, upali ko mina, provozam se okolo i ostavim motor. Počne onaj kijamet od vremena i 15-ak dan nisam palio motor. Posle probam da startujem - skroz mrtav. Startujem migavac - ne radi. Upalim svetlo na kratko ono tinja. Ne imadoh multimetar uzase i nisam mogao da izmerim napon. Odnesem aku do obližnjeg majstora, on ga stavi na punjač, kaže - prazan! Ostavi ga na punjenju neka 2-3 sata, uzmem ga, monitiram na motor, on upali. Vozim se i taj dan sa njim. Ostavim ga uveče, sutra ujutru probam da upalim, on zavergla jednom, dva puta i vidim nema snagu, neće upaliti. Odguram motor (ko tuč je težak, skoro da ga je teže gurati nego Belorusa od 3 tone) do obližnjeg automehaničar, priključimo ga na auto akumulator (preko ovog mog od motora) okreće se ko ventilator, vergla ali neće da upali! Proverimo svećice, prilično suve, kao da ne prima gorivo, proverim gorivo (skinem crevo koje ide iz rezervoara u karburator, ono curi bez problema): Proverim jel baca varnicu na svećici kao da ne baca! Pitam se da nije CDI? Ostane on tako jedno 5 sati (onako priključen na auto-akumulator preko akumulatora od motocikla. Dođem posle i startujem ga, a on upali! Provozam ga naokolo nekih 20-tak kilometara, parkiram pa posle 2-3 sata dođem, startujem ga, on opet upali. Odem do benzinske stanice 2-3km dopunim gorivo , hoću da startujem - kad on ne može! Pomognu mi dva momčića da ga upalim na gurku, parkiram kod kuće. Proverim hoće li startovati - ma kakvi ni da mrdne, nema snagu.Potpuno nov akumulator. Motor ima alarm (koji nije bio aktiviran svo to vreme) i daljinsko paljenje. Jel ima neko ideju šta bi moglo biti? CDI? Ili mu nešto dobrano izvlači struju (alarm, daljisnko paljenje...???!!!) Kako da proverim da li je regler ispravan, dali se akumulator uopšte puni, pored toga što ga nešto očigledno prazni.? Ideja mi je da kupim dobar punjač (CTEK-a trenutno nema tamo na Zrenjaninskom putu), da propisno napunim akumulator, da skroz iskopčam i alarm i daljinsko paljenje,da proverim nekako dal mu je regler ispravan i dal motor uopšte puni akumulator kada radi...i da vidim šta će se dalje zbivati, nakon isključenja ovih potencijalnih "krivaca" za pražnjenje.

Prvi put seo za motor u 52 godini - Keway Supershadow 250, ja sitne građe, ispod 60 kg 165 visina, ali sportskog tela (trenirao gimnastiku i bio dosta dobar u tome, biciklizam, trčanje...) Po nesreći keeway ne sasvim ispravan za vožnju, al situacija je bila takva da nisam moga drugačije. Položio za motor pre 30 godina, na MZ250 zajedno sa B kategorijom, bez ikakve obuke za motor; motor od tada nisam vozio, seo par puta na tuđi moped, sve skupa 1-2 sata voznog "iskustva" Doduše biciklom i sada prelazim 2500-3000 km u sezoni). Vozio sam auta, kombije, furgone, džipove sepcijalnih namena, između ostaloga i po Evropi (Austrija, Italija, Nemačka, Švajcarsk, Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija Bugarska, Grčka, čak i Kipar (vožnja sa leve strane) i po najprometnijm putevima na svetu, u Severnoj Americi - ( čuvena 401 Detroit-Toronto-Montreal; tzv "Macdonald Cartier-Freeway" - na nekim mestima ima 24 trake), http://www.youtube.com/watch?v=0jnjWUvWCdQ 407, 403 Qeen Elizabete Way (Toronto-Hamilton-Bufalo, preko Nijagarnih vodopada)... ... Sa 52 godine nemate puno mesta u mozgu za učenje novih stvari - uglavnom vam je "interna memorija" popunjena i nema više gde šta da stane. Kad neko uči kao klinac nešto novo, njemu se mozak formira u skladu sa veštinom koju stiče. Starog konja (mada oni koji me ne znaju misle da imam 30-35-6 godina, kako ko - a tako se i osećam) ne možeš naučiti novi trik. Al životno iskustvo i zrelost pomognu - sa druge strane. Elem, sednem ja na motor još kod majstora, koji je nešto prethodno prško po njemu,... da probam, jel to sad "ide". To mi prvi put posle polaganja (pre 30 godina) da sedam za motor. Teren brdovit, put uzan s rizlom po ivicama i krivinama. Više nego iznenađen težinom motora (iako nije pretežak za motocikle - 150 kg) i razlikom u upravljivosti u odnosu na biciklo, i mopede (koje sam kratko vozio), poteram ja to nekako uz brdo pazeći da držim kontrolu nad mašinom, sa pažnjom na kvačilu, ako šta pođe loše pa se uspaničim, stisnem kvačilo, pa onda "sednem i razmislim" šta dalje. Znam da gas ne sme biti jak, a kvačilo mora lagano da se pušta - tad imaš kontrolu. Okrenem, vratim se nazad zaustavim i nikako da ga ubacim u neutral, cimni ovamo onamo, nikako ne ide. Na kraju ugasim ga u brzini. Konstatujem da ni za živu glavu ne smem sa tim da prođem kroz grad (Beograd), pre toga moram da vežbam na nekom neprometnom mestu. Platim prevoz u furgonu za motor do mesta gde mi stanuje burazer i tamo počnem da vežbam, ide mi dobro, al motor nije ispravan, stalo me zeza, neće da upali, pa hoće da upali, pa isprazni bateriju, levi migavci mu ne rade, korman mu napukao, nema šta prethodni vlasnik nije čačkao po njemu... al kad krene ide, dok ga ne ugasim, kad ga ugasim može da upali samo na gurku (prazna baterija - vuče mu negde struju, plus ne puni ga...). Eto ti primera loših okolnosti za početnika. Al niti sam pao (do sada, prešao sam nekih 300 km vežbajući) niti sam imao ozbiljan problem sa vožnjom (imam ozbiljan problem sa motorom i to sređivanje je u toku).Meni je kao početniku najbitnije bilo da ima kontrolu nad motorom, da znam kako da ga kontrolišem, i da ga ne teram dok mi nije jasno kako tu kontrolu mogu ostvariti. Obuka, kakva god bila (čak i ako je samouk, kao ja) i koji god metod da se koristi, mora početniku omogućiti da pre nego poveze motor - bude siguran u to da zna kako da ga kontroliše. Prvo teoretski, gledanjem primera drugih (dobri i loših primera - za to je youtube odličan) a potom vrlo postepenom i laganom praksom, najbolje da sa motorom mili bez gasa (ili sa slabim gasom ako ne može bez) kontrolišući ga kvačilom i eventualno kočnicom za stani-kreni. Ja sam to ostvario tako što mi je bilo jasno da je ključ kontrole prvo - u kvačilu, potom u osećaju za osetljivost gasa i konačno kočnica - to troje su međusobno povezani na složen i suptilan način, a sklad u baratanju njima, i time kontrola nad motorom se postiže polaganim i postepenim vežbanjem u toku kojih početnik stiče osećaj za taj sklad i iskustvo finesa koje postoje u tom odnosu. Ne sme početi da vozi ako mu nije jasno kako da kontroliše motor, a jednom kada počne da vozi mora stalno biti oprezan dok mu postupci ne postanu deo rutine. Tek onda može u saobraćaj, jer pre toga on će obraćati pažnju na upravljanje motorom, a ta pažnja mu je neophodna da prati okolnosti i situaciju u saobraćaju u kojoj se nalazi. Dok ne postignem takvu rutinu, u neki ozbiljan saobraćaj neću ni da idem.