@ProMaster @pitans Paaa bice ili Gs1200 ili nov Strom 1000... ali to tek sledeće godine jer u ovoj imam neke druge planove, a do tada ću gledati vas kako se vozite Sto se tiče Stroma 650 siguran sam da je uloženo-dobijeno najbolji odnos, ja sam se tako lepo vozio sa ovim motorom da nemam reci bez ijednog jedinog kvara za ove dve i po godine. Ko zna možda opet bude i 650 nova... @AArnold Imam takvu navigaciju....katastrofa je, iz čista mira krene da baguje, zakoci samo, od normalne rute napravi neku gde tipa za 1000km produži put..... doduše jeste otporna na udarce, popila je i pesnicu i beton u Italiji i ostala živa

@nikvuksa Hvala za slike, vratilo me na pocetak Hvala svima, drago mi je da vam se svidja putopis @djolji Paaaa ili Gs1200 ili novi Strom 1000, ali to tek sledeće godine ove sam na kratkoj pauzi zbog nekih drugih planova.

Srećna nova 2020-ta, puno sreće i zdravlja želim svima. Naravno i puno bezbednih kilometara! Dan 12: 07.08.2019. Planirana ruta: Matrei in Osttirol – Glacier Pasterze – Grossglockner - Nockalm road – Bled – 480 km Danas vozimo čuveni Grosglokner. Prethodno veče smo videli da najavljuju kišu na Grosglokneru već oko 12 h, tako da odlučujemo da baš, baš poranimo da bismo je izbegli. U skladu sa tim budni već u 6:30 h, doručkujemo brzinski i krećemo. Kafu ćemo popiti usput. Vozimo fantastičnim putevima, može se reći da je kvalitet za nijansu bolji i od italijanskih puteva (a i tamo smo bili oduševljeni). Vrlo brzo prilazimo ulazu na Grossglockner High Alpine Road. Ulazak se plaća 26,5 eur za motor. U cenu karte ulazi i nalepnica i mapa. Nije malo, ali vredi. Prva stanica nam je glečer Pasterce. Dugačak je oko 8,4 km i samim tim najduži u Austriji. Dužina glečera se smanjuje svake godine za cca 10 m zbog globalnog otopljavanja. Kažu da se od prvog merenja koje je izvedeno 1851. godine prepolovio. Odavde se dobro vidi i najviši vrh Austrije – Grosglokner, po kome je i prevoj dobio naziv. Svidelo nam se ovde baš. Sve je uređeno, priroda lepa. Čak smo i mrmote videli. Odavde nastavljamo ka prevoju. Prati nas sunce sa ponekim oblakom, dakle vreme top! Oko 10:30 h smo na vrhu prevoja gde pijemo kaficu na 2500 m nadmorske visine. Sunčano je, ali je temperatura vazduha svega 7-8 stepeni. Ovde pravimo dužu pauzu. Uživamo. Zatim prolazimo kroz tunel i vidimo sneg u avgustu! I dalje vozimo prelepim predelima. Sada je već dosta tmurnije ali nema kiše. Ubrzo izlazimo sa ovog prelepog puta. Nastavljamo dalje ka Zell am See gde planiramo sledeću pauzu. Međutim tu kreće neka sitna kišica pa se ipak ne zadržavamo mnogo. Vozimo dalje. Prolazimo kroz brojna skijališta i stižemo do ulaza na Nockalm road. Cena za motore je 12 eur. Put je dobar i predeli su lepi, ali mi i nismo nešto bili fascinirani. Nekako smo ga brzo prošli i očekivali smo mnogo više. Može biti i da smo prethodnih dana videli toliko toga lepog, pa danas Grosglokner da ga je jednostavno sve to zasenilo. Ali nema veze. Čekirali smo i to. Nakon što smo sišli sa ovog puta, pronalzimo kutak za ručak. A zatim preko Vilaha nastavljamo ka Bledu u koji stižemo predveče. Malo smo prošetali oko jezera, napravili nekoliko fotki i seli na čuvenu blejsku krempitu. Smeštaj nam je bio na oko 5-6 km od Bleda, u mestu Radovljica. Tamo ni manje ni više srećemo Čačane koje dobro poznajemo i koji su krenuli ka Grosglokner-u sa koga mi dolazimo. Kakva slučajnost. Posedeli smo sa njima i uz hladno pivo prepričali doživljaje, nakon čega odlazimo u krevet. Sutra idemo kući. Odlučili smo da posle fantastične vožnje i odličnih 13 dana nema razloga da se mučimo po bosanskim putevima. To neki drugi put. Nećemo da kvarimo utisak. Dan 13: 08.08.2019. Planirana ruta: Bled – Čačak – 750 km Ustajemo oko 7:00 h, pakujemo stvari i krećemo. Danas će nam biti najnaporniji dan. Imamo oko 750 km i to uglavnom autoputa. I posle 13 fantastičnih dana, oko 17:45 h stižemo kući u Čačak. Video klip sa Grosgloknera: Eto to bi bilo to sto se tice naseg putovanja sa sada već bivšim motorom. Sta da kažem sem da smo stvarno uživali, putevi odlicni, priroda pprelepa... Nadam se da sam bar deo toga preneo preko slika i video materijala. Naravno za sva dodatna pitanja oko puteva i cena stojim na raspolaganju( naravno ako nekoga zanima). Do nekog sledećeg putopisa veliki pozdrav od Sase i Ivane

Svaka cast @lemy ako si za dan prešao 9000km i to po zimi , 80k ima na satu

Prvo drago mi je da sam upoznao clana @lemy i da mu se svidela moja rakija, a drugo drago mi je da je ovaj motor kupio neko koji ga je već zavoleo na prvi pogled! Neka ga služi samo kako je i mene služio i biće zadovoljan! Veliki gospodin motor, a @lemy želim puno bezbednih kilometara, i još jednom ovako javno.... ništa ne diraj samo sipaj gorivo i vozi!

Dan 11: 06.08.2019. Planirana ruta: Bolzano – Dolomiti (Canazei) – Cortina d'Ampezzo – Matrei in Osttirol – 350 km Standardno ustajemo rano. Svu aparaturu (toster, ketler, aparat za kafu i mleko) i mini frižider sa hranom imamo u sobi. Spremam nam doručak i doručkujemo na terasi apartmana okruženoj plantažama jabuka i sa pogledom na Prealpe u daljini. Stvarno nam se svideo ovaj smeštaj. Sve je odlično. Ono što nam je ostalo od doručka pakujemo za užinu. Neka se nađe. Nismo mnogo žurili sa doručkom, pa tek negde oko 7:30 h pakujemo stvari i polako krećemo. Danas su u planu Dolomiti. Nemamo mnogo kilometara kao prethodnih dana ali planiramo da obiđemo nekoliko prevoja pa će nam dan svakako biti ispunjen i zanimljiv. Inace prethodnu noć sam loše spavao i imao užasne snove, stigao me je neki umor i danas nešto i nisam bio za vožnju, razmišljao sam kako bi bilo lepo da ostanemo da odmorimo ceo dan... Da ne dužim previše, odmah po polasku nam se desio peh na semaforu gde mi je devojka sa crvenom vespom presekla put i samo se stvorila ispred mene...udaram je sa nekih 30 na sat prvo kreš barom a zatim i desnim bočnim koferom. Onako u brzini nekako ostajemo na motoru i mi i ona...silazim trčim ka njonj vidi se da je baš uplašena...vespa poprilicno ulubljena, na nasem motoru ni tačkica. Bilo mi je u glavi gde bre sad da zovemo policiju i ostalo, medjutim sama je rekla da je sve ok, da je kriva i kako nas nije videla. Vracam se na snove i poprilicno nervozan i posteno uplašen krećem dalje. Taj dan sam vozio sve nešto u grču, ali na sreću sve je prošlo baš baš dobro. Ukratko, ovo je nas plan za danas što se tiče Canazei. Ovo kako sam ja vozio prevoje mislim da je najbolja opcija ako hoćeš sve da vidis. Idem sad prevoj po prevoj, a na kraju ću okačiti mapu samih prevoja. Prvi na redu je bio Passo Sella 2240m. Put od Bolzana do samih Dolomita fantazija. Na putu ka sledećem prevoju, konačno ugledamo one čuvene stene po kojima su Dolomiti i dobili ime (dolomit - tip karbonatnih stena koji je uzrok karakterističnih oblika i boja ovih planina). Pred nama su nestvarni prizori. Drugi prevoj za danas je Passo Pordoi na 2239 m nadmorske visine. Na njemu nas je sačekalo sunce i topao vazduh pa se skidamo u kratke rukave i odlučujemo da ovde popijemo kafu. Na ovom prevoju je i veća gužva nego do sada pa smo jedva našli slobodno mesto u kafiću. Dosta poznat pas, iskreno očekivao sam i veću gužvu tu ali ok...dosta ljudi sa biciklama, pešaka, kabrioleta... Sledeći prevoj je Passo Campolongo na 1850 m nadmorske visine. Zatim sledi meni za danas najlepši – Passo Gardena na 2136 m nadmorske visine. Put do prelepog mesta Corvare, a zatim i sam pas. Prema prvobitnom planu odavde je trebalo da se spustimo na Canazei, tu ručamo i dalje se opet vratimo do Corvare i nastavimo ka još 2-3 prevoja i odmorimo u Cortini d'Ampezzo. Međutim, kako smo još jutros videli da predviđaju kišu za posle podne i kako sunce već nema već je oblačno, odlučujemo da skratimo krug i ne siđemo u Canazei već krenemo direktno ka Cortini d'Ampezzo. Od Gardene se vraćamo istim putem do Corvare, zatim idemo do San Cassiano odakle se spustamo na paso Valparola i paso Falzarego...pas takoreći jedan do drugog. Odatle nastavljamo dalje, pravimo pauzu za užinu na jednom mnogo lepom vidikovcu. Već smo pomalo gladni, ali zbog vremena odlučujemo da ručak ostavimo za kraj kad siđemo u Cortinu d'Ampezzo sa poslednjeg prevoja. Poslednji prevoj za danas je Passo Giau na 2236 m nadmorske visine. Ovde je već jasno da je kiša veoma blizu. Međutim ta igra oblaka i pogled sa ovog prevoja sa tamno sivim bojama nas je oduševio. Možemo reći da smo u nekoliko sati videli Dolomite u svim njihovim bojama.Preporučujem da se sa ovih pasova spustite do mesta Selva di cadore, put je fantastican i onda preko pasa Giau popenjete do Cortine. Ludački put za motor. Mnogo mnogo dobar pass za vožnju, odličan put i prelepa proroda. Već nam je tu bilo jasno da nas je kiša polako stigla, tako da smo se na samom prevoju vrlo malo zadržali na nasu žalost...jbg rekli smo da se ovde vraćamo motorom, drugi put više sreće, opet srećni krećemo dalje jer ovo nam je poslednji prevoj za danas, vreme nam je bilo top. Idemo dalje... Do Cortine nas prati ozbiljan pljusak tako da nam i ona ostaje za neki drugi put, munje su bukvalno tu pored nas...vozimo dalje ka Austriji.U jednom trenutku pogledam ispred nas – levo je vedro a desno se spustilo nebo. Srećom mi idemo levo. I tako izbegavamo ozbiljno nevreme koje bi nas sigurno zadržalo ovde duže nego što smo planirali. Nakon nekih pola sata napuštamo Italiju i ulazimo u Austriju. Dočekuje nas vedro nebo i sunce. Pošto smo već ogladneli stajemo na prvu OMV pumpu da nešto prezalogajimo i skinemo kišnu opremu sa sebe. Ovde nam ne treba. Bukvalno nemam reči za ovaj put. Krivina na krivinu, kvalitet asfalta nigde nisam video takav, voznja do samog mesta ne da i je prijala posle današnjeg dana nego već nemam snage ni da se smjem ispod kacige. Ovde stvarno drugi bog, od kise ni K... U Matrei stižemo negde oko 18:00h. Matrei in Osttirol je malo i slatko mesto u zapadnom Tirolu. Nalazi se relativno blizu Glosgloknera zbog čega smo ga i odabrali za noćenje. Smeštaj odličan, smešten 3-4 km izvan centra ovog mesta, u prelepoj prirodi. Vlasnik ljubazan ali zna samo nemački. Nekako se sporazumesmo. Smestaj plaćamo 51e, odlična cena... Nakon što smo se smestili, istuširali i presvukli odlazimo na večeru u jedan restoran koji smo videli još u dolasku. I tako se završava još jedan dan prepun utisaka. Naravno na kraju video, ko ima vremena neka pogleda naravno dosta vise se vide prelepi predeli i sami prevoji.

Motor više nije na prodaju, dobio je novog vlasnika. Kolega @lemy je ponosni vlasnik. Sa srećom

Hvala svima, zbog previše obaveza nikako da završim sve i okacim. Nadam se da će to biti za vikend

Odlicno

Dan 10: 05.08.2019. Planirana ruta: Bologna – Riva del Garda – Madonna di Campiglio – Passo Gavia – Umbrail pass (Switzerland) – Passo dello Stelvio – Bolzano – 530 km Konačno je došao i taj dan – idemo u Alpe! Ustajemo rano, čili i odmorni. Kreveti u Ramada hotelu odlični, tako da smo se dovoljno odmorili i napunili baterije za današnji dan. Kao što se može videti gore, plan nam je poprilično ambiciozan. Ali smo rešeni da ga ispunimo. Mnogi su nas savetovali da izbacimo Stelvio i skratimo današnju rutu, ali to nije dolazilo u razmatranje jer je upravo Stelvio bio jedan od glavnih ciljeva putovanja. Kao što rekoh, ustali rano, već u 7:30 h bili na doručku. Švedski sto sa raznovrsnom hranom, možda i najbolji doručak do sada. Odjavljujemo se iz hotela, pakujemo stvari na motor, štelujemo navigaciju i krećemo. Dakle, Stelvio stižemo! Obzirom da danas imamo dosta kilometara da pređemo a želimo da se i zadržimo na pojedinim mestima (obećao sam Ivani da ćemo stati gde god joj se svidi da slika i snima sve), odlučujemo da do Rive del Garda idemo autoputem. Tačnije, negde kod Rovereta se isključujemo sa autoputa i preostalih 20ak kilometara idemo magistralom. Putarina od Bolonje do Rovereta je za motor izašla 13 eur – to je nekih cca 200 km. Kako se približavamo Rivi, pojačava se i gužva na putu. Ipak je ovo avgust a i Lago di Garda je veoma popularno za čuveni ferragosto. Srećom, mi smo motorom pa većinu uspevamo da obiđemo. Mislili smo da napravimo neku pauzu veću u Rivi pošto je Ivani prvi put da je na severnom delu jezera Garda (do sada je bila u Peschiera del Garda koja je na južnom delu jezera), međutim ipak odustajemo jer ne želimo da gubimo vreme koje će nam u Alpima biti dragoceno. Pošto ravno 243 km nismo napravili pauzu, stajemo na pumpu na brzinsku kafu i toalet.Sto se tice Rive nista specijalno, ja sam bio vec par puta nista promenjeno. Put od Riva del Garda do ovog mesta Storo je bukvalno kao stvoren za vožnju motora. Krivina na krivinu , a put kao smirgla...odlican Zatim nastavljamo dalje ka Alpima. Sledeća sigurna stanica je Madonna di Campiglio – čuveno italijansko skijalište. To je ujedno i prvi prevoj koji ćemo proći. Na putu do Madone, predeli nestvarno lepi. A tek prilazimo Alpima... Pošto sam ja jedne godine skijao ovde i toliko Ivani pričao o Madonni di Campiglio, rešavamo da svratimo na sladoled i ovde napravimo malo dužu pauzu, bar pola sata. Obišli smo i krug po gradiću koji je stvarno prelep. Pravi planinski. Sve je totalno prilagođeno sredini u kojoj se nalazi. Iz samog mesta se vidi cuvena staza najstrmija u Alpima, zove se "Pista Spinale" i ima nagib od 70%. Ni meni nije jasno kako sam vozio tuda ali ok, Ivana me je samo pogledala i rekla da sam lud...ok nista novo A onda se nižu i prevoji... I naravno prelepi alpski predeli. Ne treba ni da pominjem da je put bolji nego kod nas u ravnici... I onda polako stižemo do prvog od dva najbitnija za danas... Passo Gavia... Ivani je ovaj prevoj, ne samo danas nego kada smo sumirali ukupne utiske cele ture, ostavio najveći utisak. I meni je stvarno bio top, top! Uzak put, uglavnom bez zaštitne ograde, realno što se asfalta tiče najlošiji na ovoj turi, ali... ta sloboda i moć prirode koja te ostavi bez daha... na ovom prevoju se to najbolje osetilo. Bilo je nestvarno, jedno drugom smo sve vreme vikali u kacigu “vau”, “vidi ovo”, “au” i slično. Slike delimično govore... Ko se peo zna o cemu pricam, jako opasan put na dosta mesta bez bankina... Negde pred sam prevoj, ugledam vrh pogled i ne mogu da odolim da stanem na jednoj krivini. Bar na 5 minuta. Kada smo se popeli na sam prevoj, odlučujemo da ćemo ovde ručati. Još tu i jezero i klupice i stočići pored njega. Odlično. Ono što ne očekujemo su oblaci koji su se odjednom navukli i kiša koja kreće. Ne zaboravite da smo ipak na 2652 m nadmorske visine i da se ovde vremenski uslovi brzo menjaju. Srećom završili smo sa ručkom i krećemo brzo da se pakujemo. Pravimo jednu grešku (mojom krivicom priznajem) koja nas pukom srećom nije nešto skupo koštala na kraju. Ne oblačimo odmah kišna odela. I narednih 15 minuta kisnemo. A kiša koja pada na ovoj visini je ledena. Srećom, silazimo u niže predele okupane suncem pa se relativno brzo sušimo. Dobronameran savet: obući kišnu opremu u prvom trenutku kada se učini da može krenuti kiša. Nipošto ne čekati da ona krene da pada jer kada jednom pokisneš, džaba kišno odelo onda. Nažalost zbog kiše se na Gaviji nismo zadržali koliko smo hteli, ali opet sa druge strane uspeli smo da izbegnemo neku jaču kišu. Nastavljamo ka Bormiu i prati nas sunce. Sledeća stanica je Švajcarska i Umbrail pass, a zatim– Stelvio. Umbrail pass je samo nekoliko kilometara pre Stelvia. Put do ovih predela fantastičan – i asfalt i krivine i predeli. Dosta tunela na ovom potezu što ga takođe čini zanimljivim. Na nekoliko mesta smo stali da napravimo po neku fotku. A zatim stižemo u Švajcarsku. Vrlo brzo osvajamo i Stelvio. Kako je već oko 17 h i kako se i ovde uz sunce navlače i neki oblaci, nažalost ne zadržavamo se predugo. Ipak smo na 2758 m nadmorske visine i čas posla može iz ovih oblaka da krene i sneg (ima ga ponegde na okolnim travnjacima). Taman što smo krenuli, počinje sitna kišica. Srećom brzo joj bežimo pa nije bilo potrebe za kišnim odelom. Pauzu pravimo u odličnom kafiću na nekih cca 1800 m nadmorske visine. Na samoj litici i sa pogledom koji puca. Sumiramo utiske za sada uz cappucino i toskanelo( naravno)...Gavia je ludacki pass definitivno! Naravno dole drugi Bog, kada smo krenuli ka dole samo sam rekao Ivani ajmo polako ovo lako moze u sneg da prevede. Sad kad vracam film i sa ovo malo kiše ludačku smo sreću imali sa vremenom. Ova pauza nam je baš prijala. Posle pauze polako silazimo u ravnicu i praćeni dugom ulazimo u beskrajna polja jabuka koja okružuju Bolzano i regiju u kojoj se nalazi. U Bolzano stižemo oko 19:30 h i odmah nas hvata pljusak. Pošto smo bili gladni pronalazimo kebabe u centru i sedamo da jedemo dok kiša ne stane. Nakon toga odlazimo u smeštaj. "B&B Mele d'Oro" odličan smeštaj u samom polju jabuka. Ono što nas je fasciniralo je što se sa domaćinima nismo ni videli. Putem whats up-a smo dobili instrukcije kako da preuzmemo ključ iz kasete ispred vrata, a zatim i sve ostalo vezano za apartman. Pošto je i ovo bio smeštaj sa doručkom, doručak nam je bio u sobi sa svom potrebnom aparaturom. Noćenje za dvoje smo platili 81 eur... Bolzano zanimljiv gradić nema sta,tuširamo se i sedamo na terasu da uz čašu piva sumiramo današnje utiske koji su fantastični. Najbolji dan do sada! Idemo da spavamo sutra pičimo u Canazei treba odmoriti, tamo sam skijao i znam sta sve ima da se vidi.Čisto da napomenem da je 530km ozbiljna kilometraza za Alpe, ako mozes da isplaniraš sve u 300km to je top. Video klip sa 10. dana moto ture:

Kakav video, uživao sam. Svaka mu cast kuda ga vozi, posto sam vozio hard enduro znam šta je voziti ovoliko težak motor po ovakvim terenima. Dobar video za sve koji kažu da strom nikako nije za off

@trailerPantalone su naše proizvodnje firme Enter imaš njihov sajt na netu sa ponudom svih modela koje prave. Šta znam mislim da je bolje kupiti moto pantalone letnje nego ovo, ali opet kako ko hoće. Sto se tiče rezervacije vrate ostatak iznosa u par dana. Hvala svima, nastavak sutra

Dan 9: 04.08.2019. Planirana ruta: Popoli – Gran Sasso – Lago di Trasimeno – Passo Londa – Muggelo – Bologna – 546 km Opet ustajemo veoma rano. Moram priznati da se nismo nešto baš lepo naspavali. Pored toga što je smeštaj bio jako lep i čist, krevet i nije bio baš najudobniji. Cena smeštaja je uključivala i doručak koji nam je postavljen na terasi sa pogledom na grad. Doručkujemo, pijemo kafu pa polako pakujemo stvari na motor i krećemoooo! Na izlasku iz Popolija kreću odlične krivine koje su obeležene za vožnju relija, tako saznajemo da se u ovom kraju održavaju i neke reli vožnje. Danas nas očekuje toliko toga. Šta više, svaki naredni dan će biti sve zanimljiviji i bogatiji, uzbuđenje nam raste zbog toga. Svako veče pripremamo rutu. Okvirno već imamo plan za svaki dan, ali na navigaciju ništa ne ukucavamo unapred već dan za dan. Ipak je dosta faktora koji mogu da utiču na rutu. Prvobitno smo za današnji dan hteli da ubacimo i Monti Sibilini i da idemo do Rosijevog rodnog mesta Tavulije pa odatle ka Bolonji. Međutim, zahvaljujući kolegi @pronto ipak smo shvatili da ćemo tako izaći na put koji ide paralelno sa obalom (a nije uz more) i koji je u avgustu paklen, a opet i nezanimljiv za vožnju. Tako odustajemo od Monti Sibilini i idemo ka Toskani, opet rutom koju je preporučio gore pomenuti kolega sa foruma. I ovde mu se još jednom zahvaljujemo jer je današnji dan bio pun pogodak. Za početak krećemo ka Nacionalnom Parku Gran Sasso. NP Gran Sasso je jedan od najvećih u Italiji i prostire se na teritorijama tri regije: Abruco, Lacio i Marke. Gran Sasso je zapravo najviša planina u Apeninima. Najviši vrh je Corno Grande visine 2.912 m. Nismo uspeli da nađemo gotovo ništa o ovom delu Italije, tako da sami biramo Već pri samom ulasku u nacionalni park srećemo nekoliko motora što ukazuje da predeli koje ćemo uskoro videti obećavaju. Sigurno se ovde vraćamo motorom. Plan je kad nam vreme to dozvoli da odemo vozimo dva/tri dana samo Sasso...odlican je za voznju ali odlican. Zbog nedostatka vremena, mi ćemo zapravo proći samo jednim malim delom nacionalnog parka, od Asergija do Ariskije (Assergi to Arischia). I danas smo u letnjim pantalonama, što se ipak oseća, na momente je bilo prohladno – ipak smo sad u planinskim predelima. Ali zbog svega posle, odlučili smo se za letnje pantalone. Evo i mape kuda smo mi prošli: Kako se pred nama polako ukazuje planina, uzbuđenje sve više raste. Predeli su fantastični, krivine taman kako treba, asfalt šmirgla. Oduševljeni smo. Već komentarišemo da ćemo se jednom vratiti da malo više provozamo ovim putevima. Posle nekog vremena pravimo kratku pauzu da uživamo u pogledu. A zatim nastavljamo ka jezeru Trazimeno. Što se nas tiće, Gran Sasso odličan 5! Do Trazimena idemo najbržim putem, ali bez italijanske autostrade, biramo magistralne puteve. Sada je već ozbiljno toplo. Možda i najtopliji dan do sada. Juče je bilo samo kritično dok smo došli do Matere, posle smo se polako peli u više predele pa je i temperatura bila prijatnija. Pauzu pravimo u prelepom Passignano sul Trasimeno. Opet idemo iz regije u regiju. Prvo Abruco, sada Umbrija. Parkiramo motor i pronalazimo klupicu uz samo jezero. Ovde pravimo malo dužu pauzu uz osveženje slatkišima i hladnim napicima Nastavljamo dalje i sami predeli nam polako ukazuju da ulazimo u Toskanu. Tu smo negde na sredini Italije... A koliko juče smo bili na samom jugu... Šta reći o Toskani a da se već ne zna. Jedna od najposećenijih regija Italije. Glavni grad regije i meni jedan od najdražih u Italiji – Firenca. Sada nemamo vremena da je posetimo, ovaj put se ipak samo vozimo putevima koji su poznati kod nas bajkera. Prilikom pravljenja rute za danas, a po savetu kolege sa foruma, biramo između dva prevoja – Londa ili Futa. Nijedan nismo vozili, tako da je svejedno. Biramo Londu jer ovim putem izbijamo na čuvenu moto GP stazu Muggelo. Nakon što smo izvozili Londa pass, nailazimo na neki restoran sa kampom pored i prelepom baštom, bukvalno u sred ničega i rešavamo da je vreme za ručak. Kako ne bismo bili baš mnogo bezobrazni, ručamo na klupicama ispred celog da kažem kompleksa. A zatim ulazimo na kafu u prelepu baštu već pomenutog restorana. Kako je danas nedelja, puno je ljudi pa nam se baš svidelo. Nastavljamo dalje. Sledeća stanica je Muggelo. Mapa od Trazimena do Muggela: Stžemo direkt pred ulaz u Muggelo. Ivana mi kaže "hajde da uđemo motorom", ja joj kažem "jesi li ti normalna, baš će da nas puste". Na kraju vođeni time da smo sad tu motorom i da ništa ne gubimo ako pitamo, prilazimo čoveku na ulazu koji nam opušteno kaže "samo izvolite!". Top! Obišli krug po Muggelu, u toku je bio trening, vrh. Nekoliko fotki za uspomenu i nastavljamo dalje. I dalje se vozimo prelepim predelima, sada idemo u pravcu Firenzuole ali već je 18 h a mi do Bolonje još imamo 80ak km. Trebalo je da idemo i do Chalet Raticosa, čuvenog mesta za bajkere, ali pošto nas prijatelji već čekaju a i mi smo umorni, ipak se posle Firenzuole uključujemo na autoput i jurimo ka Bolonji. Ova deonica autoputa fascinantna. Sve tunel do tunela. I svi su dugački po 4, 5 i više km. Jedan je čak bio čini mi se 10-11 km. Komentarišemo mi preko komunikacije da ko zna koliko ćemo platiti putarinu za ovu deonicu, jer svima nam je poznato da su putarine u Italiji ne baš povoljne. Međutim, kada je došlo vreme da se isključimo, pored kućice stoji čovek koji nam maše da prođemo, rampa podignuta. Sve u svemu mi putarinu ne platismo, nemamo pojma zašto. Ali se ne bunimo. Vec na polovini puta sam oetio bas veliki umor sto od vrucine sto od voznje. Poslednjih 20km do Bolonje sam vozio pun gas samo da stignem u hotel, gde su nas sacekali 2 autobusa kineza i gde smo se cekirali pola sata...jebeni kin#zi Negde oko 19 h stižemo u Bolonju. Smešteni smo u blizini sajma, hotel “Ramada Encore Bologna” odličan. Nov, moderan, sobe čiste, krevet preudoban (to sam prvo proverio). Ima 4 zvezdice i stvarno je odličan hotel i nas je izašao baš povoljno – 51 eur noćenje sa doručkom i svim taksama za dvoje. Mislim da je to odlična cena inače, a pogotovo za Italiju. Brzinski se tuširamo i krećemo ka centru. Ivana presrećna. Dok je živela u Italiji, bila je smeštena u Riminiju ali je baš često dolazila u Bolonju i otuda tolika vezanost za ovaj grad. Osmeh na slici sve govori. Ostatak večeri provodimo sa prijateljima koje nismo odavno videli. Uživamo. Negde oko 22:30 h stižemo u hotel. Spremamo rutu za sutra. Sutra kreće nama najvažniji deo ovog putovanja. Idemo u Alpe. Video klip 9. dana moto ture:

Pa plavi je najlepši ma nije meni nikakava zurba, i da se ne proda imam da se vozim na prolece nije frka. Bez kofera bočnih i auspuha sam spreman da spustim cenu koliko koštaju klot na oglasima.

Nisam zadovoljan uopšte, jako loša ventilacija, velika buka, po kiši magli sa pinlokom...ja sam je uzeo par dana pred put, bas sam se razočarao iskreno ne vredi taj novac ni najmanje. Hvala Panto

E ok. . Mogu i na kraju putopisa da sklopim sve i okacim, svakako ce nekome koristiti. Ja npr kad sam gledao to dole za more nije bilo puno informacija, skoro uopšte. Za Alpe to nije problem.

Hvala svima, drago mi je da vam se svidja. Videh sad da sam nesto u poslednjem postu zeznuo tekst sa nekim glupim fontom...ne zamerite .

Dan 8: 3.8.2019. Planirana ruta: Uggiano La Chiesa – Matera – Popoli – 620 km Došao je i trenutak kada je vreme da nastavimo dalje sa našom turom. Završilo se naše, da kažemo letovanje za ovu godinu i vreme je da krenemo ka severu i višim predelima. Ne mogu da kažem da nam je bilo dovoljno izležavanja na plaži i da nam nije žao što se pomeramo dalje, ali kad pomislimo na sve ono što je tek pred nama, uzbuđenje raste i jedva čekamo da krenemo. Prva stanica je Matera. Već oko 8:00 h ujutru smo spakovani i na motoru. Moramo da krenemo što ranije kako se ne bismo istopili usput. Vrućine su nesnosne. Srećom smo poneli letnje pantalone, ne znam kako bismo izdržali drugačije. U Materu stižemo za nešto manje od tri sata vožnje, ne praveći nijednu pauzu. Ne što smo nešto jurili i žurili već što nam zaista nije trebala. Put odličan. Sad nešto malo o samom gradu. Matera je grad u italijanskoj pokrajini Bazilikata. Ono po čemu je poznata je stari deo grada (Sassi di Matera) zbog koga je uvrštena na spisak svetske baštine UNESCO-a. Grad leži s obe strane malenog kanjona reke Gravina. Sastoji se od više naselja: Saso Barizano (Sasso Barisano) s bogato ukrašenim portalima, Saso Kaveozo (Sasso Caveoso) s rimskim amfiteatrom, Ćivita (Civittà) s katedralom i park na platou Murđa Matera (Murgia) s mnogim razasutim crkvama. 1950. godine, Vlada Italije je nasilno premestila većinu stanovništva Sasija na područja grada u razvoju. Međutim, ljudi i dalje žive u Sassiju, pa je, Matera jedino mesto na svetu gde se ljudi mogu pohvaliti da još uvek žive u istoj kući svojih predaka već 9.000 godina. Mene je sve ovo asociralo i na podzemni grad Derinkuju u Kapadokiji koji smo obišli prošle godine. Sto se mene tice popeo sam se na jedan vidikovac, malo pogledao okolo i seo u sam centar na cappucino i hladnu vodu jer je napolju +35, do je Ivana isla da istrazi malo vise sam gradic. Lepo je i treba videti svakako. Negde oko 12:00 h nastavljamo dalje. Na izlazu iz Matere sipam gorivo, kako automat nije prihvatao novac već samo karticu nisam imao izbora. Placam istom i naravno rezervise mi sa kartice 100e. Ovo je informacija za one koji planiraju put cisto da znaju, ne znam dal je to tako svuda ali u Italiji jeste. Ubrzo zatim sam primetio da mi navigacija ne radi, ok posto je kinezara i već smo se svadjali par puta mislio sam da se samo iskljucčila jer ona to tako hoće. Natera me baksuz da prvi put od kada imam stroma stajem na putu i skidam osigurace i proveravam zice . Ispostavilo se da je punjac u prekidu, srecom imam rezervni punjač...kaci idemo dalje. Usput ulazimo iz regiju u regiju. Bazilikata, Molize pa Kampanja i na kraju Abruco. U jednom trenutku smo toliko blizu Napulja kada se gleda na karti. Neverovatno. Pejzaži se smenjuju. Najpre sve žuto i valovito u Bazilikati pa kako sve više zalazimo u Apenine, sve je zelenije. I dalje duva vetar, ne tako kao onog dana kada smo dolazili, ali nije ni naivno. Postao nam je saputnik na ovom putovanju. Pravimo drugu pauzu negde na oko 200 km posle Matere. Stajemo na jednu pumpu koja ima malu baštu ispred koju koristimo za ručak. Zaboravio sam da napomenem da na ovoj turi konstantno nosimo ručak sa sobom kako bismo jeli kada nama odgovara i gde nam se svidi. Imamo malu rashladnu torbu u koju staju ne samo sendviči već i razne salate sa piletinom, tunjevinom i sl. Imamo još oko 200 km do Popolija. Sada smo već u totalno zelenim predelima. Idemo u planine. Sve nam se više i više sviđa ono što vidimo. Ne samo priroda, već i preslatki mali italijanski gradići ušuškani u brdima. Deluju nestvarno i komentarišemo kako bismo jednog dana ponovo prošli ovuda ali da obiđemo sve te gradiće. Kao iz nekog srednjevekovnog romana su. Spavanje veceras nam je bas u jednom takvom. Koga interesuje evo mape od Matere do Popolija. Vecinom odlican put za motor, asfalt na nekim delovima bukvalno kao smirgla sto smo i isprobali jelte . Negde oko 18:00 h stižemo u Popoli, sladak mali i ušuškan srednjevekovni gradić. Smestaj nam se zove "Bella Vista", za nas dvoje sa doruckom koji je bio skroz ok cena je bila 36e...super. To je zapravo jedna velika porodična zgrada sa 4-5 apartmana za izdavanje i delom u kome živi sama porodica. Sve je jako lepo i moderno uređeno, i što je bitno jako čisto. Imaju divnog psa Lupitu koja me docekala odmah na ulazu...mnogo volim zivotinje tako da ću dobrim delom ovaj gradić pamtiti po njoj. Naziv smeštaja sasvim opravdan jer sa terase na kojoj se postavlja doručak, puca pogled na ceo grad. Odlazimo do centra da pronađemo market i rešimo da se vratimo na terasu, saberemo sve utiske od danas i uživamo u večeri. Iako ovih 620 km zaista nismo osetili, uživali smo u svakom kilometru, polako nas stiže umor. A sutra nas čeka još zahtevniji i zanimljiviji dan. Video današnjeg dana: Dan 9: 04.08.2019. Planirana ruta: Popoli – Gran Sasso – Lago di Trasimeno – Passo Londa – Muggelo – Bologna- 546km

Hvala. Pa eto ja od ovog decka sto sam kupio motor njegov drugar vozi stroma sa 207000 na satu, barem je tad imao. Uz redovno odrzavanje stvarno mislim da nema problema, ne samo sa ovim nego bilo kojim motrom. Stvarno mislim da ce tesko ici prodaja samo zbog te brojke sto mi je tuga da je lepse da te neko laze, iako sam imao par predloga da vratim kilometrazu nije mi padalo na pamet...ali jbg Srbija sve naopako...

Dan 3-7: 29.7.-2.8.2019. Planirana ruta: bez specijalnog plana obilazićemo jonsku i jadransku obalu Prvog dana na moru rešili smo da idemo na neku od plaža na jadranskoj strani Apulije. Jutro je oblačno, a kasnije će se ispostaviti da će takva biti prva 2 dana (čas, sunce, čas oblaci pa i malo kiše), ali kako smo totalno beli, možda to i nije loše. Bar nećemo izgoreti. Prva plaža koju posećujemo je na oko 20ak km od našeg smeštaja – Torre dell' Orso. Na putu do nje prolazimo pored Otranta a zatim i jezera Alimini koje se uliva u Jadransko more. Plaža je peščana i ogromna, sa borovom šumom u pozadini. Na njoj vrvi od ljudi. Nikad toliko suncobrana nisam video na nekoj plaži. I to je ono što nam se ne sviđa. Međutim, u borovoj šumici nam se svidelo. Neverovatan zvuk zrikavaca (obratite pažnju, čuje se i na snimku), prirodan hlad i uživanje. Vraćali smo se ovde još dva puta. Voda savršena. Topla i čista i pored ogromnog broja kupača. Inače nam je utisak da nikad lepšu boju jadranskog mora nismo videli nego u Apuliji, ali da je period u kome smo mi došli sam sezonski pik pa nismo mogli baš lepo sve to da doživimo zbog gužve. Nakon nekog vremena odlazimo i do La Grotta della Poesia. To je praktično prirodni fenomen – prirodna pećina sa morskom vodom. U blizini se nalazi i arheološko nalazište. Naredni dan odlučili smo da krenemo na kontra stranu. Ujutru nas budi sunce. Put odličan, uz more. Prolazimo kroz Santa Cesarea Terme. Nastavljamo dalje ka Porto Miggiano. Nažalost, plažu jesmo pronašli ali nismo uspeli da se spustimo – stepenice su razrušene i deo mora da se pređe preko stena koje su visoke 20ak metara. A boja vode prelepa (prosudite sami)... Posle ovoga smeštamo se na Castro Marina, jedno kupanje, sušenje pa nastavljamo dalje. Sledi Cala del'Aquaviva, nakon koje odlučujemo da odemo na jonsku stranu. Ionako smo već na pola puta. I tako stigosmo mi na Maldive di Salento, na jonskoj obali, nekih 40ak km od smeštaja. Stigli mi, a sa nama i oblaci. Ovde su nas uhvatila dva pljuska. Ona letnja. Svejedno, i pored toga i uz činjenicu da ovo nije baš tip plaže koji mi volimo, mi smo ovde uživali. Iako sam tip koji je mislio da nikada ništa neće kupiti od crnca sa plaže, ovo čudo na vazduh radi savršeno! Ne znam kako ga ranije nisam imao. Odavde idemo do Santa Maria di Leuca, koja se nalazi na samom dnu štikle. Inače je poznata po svom svetioniku – visok 47 m i drugi po važnosti u Italiji (posle onog u Đenovi). Samim tim Stromarom sam došao na najjužniju kopnenu tačku Italije. U narednim danima obilazimo faraljone Sant'Andrea i pronalazimo jednu uvalicu koja je bila baš po našem ukusu i kojoj smo se vraćali dva dana uzastopno – Roca Vecchia. Ono što nam se najviše svidelo na ovoj plaži je što su na nju dolazili lokalci koji se poznaju međusobno. Zanimljivo je što svako od njih ima svoje mesto na plaži, mi smo tu bili kao "uljezi". Bilo je zanimljivo slušati ih. Faraglioni di Sant'Andrea Roca Vecchia Naravno ja sam na toj plaži gde su lokalci imao svoje mesto sa sve mojim krevetom, hladnim pivom i toscanellom. Otrantom smo šetali uveče, osim prvog dana kada smo ga malo obišli i po danu i gradić je jako lep. Tvrđava mu daje poseban šmek, kao i veliki broj uličnih izvođača. Verujem da je svako ko je bio u Italiji probao njihov gelato - mi ga nismo preskočili nijedno veče. Ovo je ukratko naših 6 dana na moru. Posle ovog izležavanja, doduše kratkog, krećemo ka severu i nečemu zbog čega smo najviše i došli. Ispostaviće se da posle ovog letovanja, i jedno i drugo imamo veću želju za planinom nego za morem... Ko zna, možda ćemo nekad i letovati na Alpima. U slučaju da nekog više interesuju mape i plaže same obale, slobodno neka piše. Svakako je za preporuku. Priče "ma gde ćeš dole, dole su beda i cigani" zaboravite! Video klip sa mora:

Skupo? Problem prave kilometraže?? Akcija za crni petak vracanje kilometraže na 27000Km uz dodatak nov/nov/nov/

Tako je

Malo pre kiše...put ka passo gavia 2621m.

Dan 2: 28.7.2019. Planirana ruta: Bari- Alberobello – Uggiano la Chiesa (u blizini Otranta) – 295 km Kako je iskrcavanje predviđeno za 09:00 h, budimo se nešto ispred 08:00 h. Ivana je lepo spavala, što i nije bio slucaj sa mnom. Negde tokom noći me je probulo to ljuljanje i zvuk nekog metalnog predmeta koji se kotrljao po podu iznad nase...bilo mi je odmah jasno da se ooozbiiljno ljuljamo i da što pre moram da zaspim. Ok, pričam to Ivani ona se smeje...bas ti hvala.Tek kasnije saznajemo da je u toj noći bilo ogromno nevreme na obalama Crne Gore i Albanije i da je more bilo baš uzburkano. Bilo kako bilo, mi noć preživeli! Nakon što se umivamo i oblačimo (poneli smo letnje pantalone jer znamo da nas čeka cca 35 stepeni danas), pakujemo ranac sa stvarima i krećemo u potragu za kafom i nečim da prezalogajimo. Kako smo bili veoma blizu obale i iskrcavanja, nije bilo vremena za neki konkretan doručak u restoranu trajekta, pa se zadovoljavamo kroasanima i kafom na palubi. Malo smo i prošetali po trajektu. Stvarno je ogroman, bar nama prvi ove veličine na kome plovimo. Doduše, do sada smo samo išli na kraće vožnje do grčkih ostrva. Zvuk sirene kaze da smo blizu iskrcavanja pa krecemo polako prema motoru. Sinoc kad sam ostavio motor decko koji je bio tu nervozno mi je rekao da je vezivanje motora njegov posao, posle onog ljuljanja od sinoc nije da nisam pomislio dal je na mestu. Silazim dole motor bukvalno vezan nekim kanapom za drugi motor i to je to...kako je on ostao na mestu pojma nemam...ali ok super (sliku nazalost nemam). Relativno brzo prolazimo pasošku kontrolu, nameštamo navigaciju i krećemo ka prvom odredištu za danas – Alberobelu.Kroz čitavu “štiklu” prolazi dobar autoput koji je besplatan, ne naplaćuje se putarina. Do Alberobela imamo nekih 60ak kilometara, s tim što mi biramo da veći deo bude put kroz unutrašnjost,jer ipak je na motoru autoput nezanimljiv. Vrlo brzo stižemo na naše odredište. Pronalazimo parking za motor – ovde smo prvi put videli obeležen parking za motor koji se naplaćuje, 2 eur za sat. Kako smo se parkirali kod samog centra i kako je već vruće, duže od toga ne planiramo da se zadržimo. I tako, skidamo se u kratke rukave i krećemo u obilazak. Sam gradić je smešten na raskršću italijanskih pokrajina Bari, Brindisi i Taranto, a ono po čemu je najpoznatiji su trulli – bele građevine sa sivim kupastim krovovima. Upravo zbog ovih kućica Alberobelo je 1996. godine uvršten na listu UNESCO-ve svetske baštine. Stvarno je prelepo i izuzetno živopisno. Ivani je odavno želja da poseti ovu destinaciju pa mi je dodatno drago sto smo tu motorom, svakako vredi obići i videti.Ono što malko kvari utisak je veliki broj ljudi (kao i sa svim drugim turističkim destinacijama) i za nas velika vrućina (ipak smo moto čizmama i pantalonama, pa taman bile one i letnje, nije baš prijatno). Nakon kraćeg obilaska, sedamo da nešto pojedemo i konačno popijemo italijanski kapućino uz dodatak toscanello kafa . Pravimo plan za dalje. Pošto je jako vruće, odlučujemo da idemo pravo ka smeštaju kako bismo što pre stigli do plaže i usolili naše pozadine. Smeštaj smo rezervisali u mestu Uggiano La Chiesa, smeštenom na oko 6 km od Otranta. Kao baza za narednih 6 dana sasvim ok. Navigacija kaže da do smeštaja imamo oko 160 km.Ono što nikako ne očekujemo da će nas na putu od Alberobela ka smeštaju uhvatiti nenormalan vetar. Kad kažem nenormalan, reći ću samo da smo za 100 km napravili 3 pauze. Vetar koji nas je na prošlogodišnjoj turi uhvatio od Jedrena do Istanbula je klasičan povetarac u odnosu na ovo sad.U nekim momentima sam imao utisak da udaramo sigurno u zaštitnu ogradu, toliko nas je mlatio. (slike puta imamo u videu koji cu okaciti ispod) Zanimljivo je to sto ja slepo verujem navigaciji i onako kroz pricu sa Ivanom i ne obracam pažnju sta mi ona prica. U jednom trenutku me isključuje sa glavnog puta i vodi nekim sporednim koji je obelezen na kartama...reko ok pa valjda ona zna. Sve bi to bilo ok da se meni rezerva nije upalila i da sam ja vec odavno trebao da sipam gorivo, put kojim smo prosli se vidi na videu...uzak mali putic koji prolazi ja ne znam gde, znaci sada na mapi to ne mogu da nadjem. Ivana je vec nervozna i kljuca mi po glavi kako ce nam nestati goriva, izlazimo na glavni put konacno i ja vidim pumpu...juuhuuu. Stajem i bi mi cudno sto tu nema bas nikoga ali kontam ok, krecem da sipam i posto Ivana perfektno govori Italijaski cita mi kako pumpa nije u radu...ooookkk. Muckam motor goriva nema jasno mi je...srecom nekih 2km dalje smo naišli na pumpu...stalo je 20l znaci da goriva prakticno nismo imali za dalje od toga Tek kasnije sam video da sam na navigaciji ostavio uključene makadamske puteve...genije. Napokon, negde oko 15:00 h stižemo u smeštaj. Smeštaj “I Pizzicati” na prvi pogled odličan. Soba prostrana (samo ću reći da smo imali dva bračna kreveta) i prečista, sa terasom od oko 30 m2. Osoblje, Kjara i Rita na prvi pogled (a pokazaće se da prvi utisak ne vara) divne i preljubazne. Dobro je da sam dobio i ključeve od dvorišta gde samo ja parkiram motor. Smestaj nas je kostao 300e 6 noćenja sa doruckom, sto je za Italiju vrh.Jedina mana smeštaja je što nema Internet. Mislim mana... Da smo svi malo pametniji to bi trebalo da bude prednost i pravi odmor. Za ovaj deo nemam nesto previše slika, da ih ne vadim iz videa okačiću link ispod: Dan 3-7: 29.7.-2.8.2019. Planirana ruta: bez specijalnog plana obilazićemo jonsku i jadransku obalu.

Hvala puno svima. Drago mi je da vam se svidja, nisam bas tip koji dosta slika uglavnom je za to zadužena Ivana, ali pokušaću da docaram sto više mogu.A sto se tice Ivane i putovnja na motoru tu nemam problema, veći problem imam kad krenem negde sam uvek je u fazonu...aaaa jaaa?? Naravno nije tako bilo u pocetku, kada sam kupio prvi motor nije bila bas nesto zainteresovana, diplomirani turizmolog i velika želja za skitnjom su to promenile pogotovu kada je okusila slobodu i čar putovanja motorom. Dobar je suvozac i ono sto je bitno zna da se vozi na motoru...necu je menjati .