Evo je i u drugoj boji...

Neka te sluzi dugo i bezbedno

Nemogu da verujem da ste odustali od svog motora....tu nesto nije u redu......osim ako ga niste i vi kupili "ispod ruke".....neshvatljivo mi je takvo ponasanje......ja bih se borio svim sredstvima da povratim ovaj moj krs od 2000 eura a kamoli za tako vrednu "makinu"..... Nemojte odmah da padate u vatru zbog mog posta ali smatram da mogu izneti svoje misljenje na ovu temu posto je vec postavljena......mada imam utisak posto ste se pomirili sa sudbinom da je bolje da je nisi ni stavljao.... :o

Ne, nemam mesta gde da je stavim.....da ima sigurno bih nosio....

"A" od 1979-te....

Evo jos koje slicice...

Saucesce porodici i prijateljima....

Pa valda je normalno da ce se raspitati sta moze dobiti...ja sam pokusao da pomognem sa svojim iskustvom a ne da pametujem

Prodajem GSXR 1100 presao stvarnih 40000 km. 95% vozen na putu...nikad dizan i nije bio podvrgavan bilo kakvom stuntu. Razlozi prodaje ..povreda leve ruke (stepenice) verovatno zavrsio voznju do kraja sezone i drugi razlog kupovina novog motora... Vise slika na : http://gsxr-1100.fotopic.net Cena 2.300 e....Tablice BiH registrovan do Aprila iduce godine.

Za TAX FREE sam siguran 100% posto sam kupovao u Hrvatskoj izmedju ostalog i kacigu na taj nacin.....i sto je jako bitno nemoras se vracati nazad (stedis dodatne troskove puta)....sad je na tebi da se odlucis i kalkulises dali ti se isplati zbog 4% razlike vracati se nazad.....(mislim da sam dobio povrat 18%)

Mislim da sam prvi koji je kupio kod nas...ja sam prezadovoljan sa njom...presao sam oko 10 000 km. pod raznim uslovima....prilikom jakog vetra svaka mi je kaciga zanosila glavu....kada je hladno vreme koristim podkapu i nemam problema.....na zadnjem delu nemam slicnih problema....

Naravno da moze jednostavnije....ako koristis tax free....papire overis na Hrvatskoj granici (da su gume izasle)...povracaj poreza mozes podici u bilo kojoj banci i u drugoj zemlji koja je ovlascena za to (tax free)...provereno iz licnog iskustva i nemoras da se vracas nazad....

Da smo se sreli gore sigurno nebi bilo grceva...posto bi popili koje pivce a onda bih mozda i ostao da prespavam tamo.....

Kao sto obecasmo mi se i nadjosmo ponovo u Banja Luci.....

Drago mi je da znas taj put....jeste TESKO mucenje ali bi mi bilo krivo (sada kada znam)....da nisam prosao tuda....

??? ??? ??? :o :o :o :o ??? ??? ???

Svaka cast majstore, svaki tvoj putopis je toliko lepo napisan i podkrepljen slikama tako da imam utisak kao i da sam sam bio tamo.....

ViVidim da od nase zajednicke voznje po Fruskoj Gori verovatno nema nista….tesko je uskladiti vreme kada bi svima odgovaralo, zato ja odlucujem da odem na kratko do mora (da se okupam u slanoj vodi)…..a i sta cu sam kod kuce…dva stana PRAZNA nikog da mi “opera sudje”….sin na jednoj strani na C.G. primorju zena blizu njega…..pa evo i mene…. Samo nevozi mi se klasicnim putem pa resih da malo modifikujem rutu…… Razmisljam da krenem ujutro kada svane medjutim budim se oko 3,15 nemogu vise da spavam, znam da bi biloi samo mucenje da pokusam da odspavam jos malo na silu a i verovatno bih posle toga bio slomljen i nesposoban za voznju…..na brzinu pakujem stvari i krecem na put…..dok sam vozio ka izlasku iz Beograda temperature je izuzetno prijatna…medjutim kako sam napustio grad sve je hladnije i hladnije ……polako dolazim do Preljine skrecem ka Cacku….molim boga da svane sto pre jer mi ni dodatna oprema ne pomaze….. Najzad polako svice ali temperature je i dalje niska…stajem na pumpi i kazu mi da se samo 4 stepena….brrrr i sada se najezim kada se setim… Penjem se uzbrdico iznad Uzica…kad god mogu stanem da napravim koju fotografiju jer priroda i prizori su fenomenalni….delic toga pokusavam da podelim sa Vama…..dakle sunce se pomalja ja vozim ka planini Tari ali je jos uvek izuzetno hladno….bez obzira na potkapu, kombinezon rukavice i dodatnu jaknu…nos pocinje polako da mi “pusta vodu”, ali to me nece pokolebati da stanem i cekam sunce…nastavljam dalje….stizem na Taru…priroda je predivna…pravim kratku pauzu i nastavljam ka Visegradu i Andricevoj “cupriji”…nadam se da cu dole naci starog drugara kome sam zagubio broj…. Usput prolazim pored Mecavnika …penjem se gore bageri nesto popravljaju prilicna je buka tako da se ne zadrzavam….nastavljam put kroz predivnu prirodu i uskoro prelazim u Bosnu….prolazim pored manastira Dobrun…temperature se popravlja kao i moje raspolozenje…. Stizem u Visegrad hvala bogu drugara lako nalazim…tu se zadrzavam par sati i put nastavljam putem pored reke Drine prema Srbinju… Od Foce odnosno Srbinja skrecem prema Scepan Polju i granici sa Crnom Gorom, Put vodi kanjonom reke Tare ispod Vuceva i drugih prelepih vrhova…..moram da naglasim da nije bas po meri R motora ali “deda’ sve podnosi besprekorno… Jednog momenta stajem da pitam patrolu policije…dali sam na dobrom putu??? Jedan od policajaca je takodje zaljubljenik u “dvotockase” I videvsi na mom motoru Bosanske tablice pokusava da me ubedi dam u ga prodam…naravno…ljubazno odbijam ponudu…menjamo telephone i ja nastavljam prema C.G. Bez problema prelazim granicu i dolazim u predele gde nikada ranije nisam bio…..put vodi kanjonom Tare i Pive pored jezera i hidroelektrane Mratinje….na jednom mestu nastavlja pravo prema Niksicu a ja se odvajam levo putem u brda…pravac Durmitor…. Do tada sam bio odusevljen prirodom…ali kada sam usao u ove predele ostao sam bez teksta….mislim da komentari nisu potrebni…slike ce sve rece…i to je opet samo delic onoga sto me okruzuje…moram napomenuti da je put izuzetno uzan i na nekim mestima prolazi pored provalija tako da mi nimalo nije svedno kada mi naidje vozilo u susret a ja sam na spoljnoj strani….srecom saobracaj je redak….. A na vrhu pivo u prirodnom ledu i domaci specijaliteti…mesto se zove Trsa…do Zabljaka jos 43 km…. Par informacija o Durmitoru…. Durmitor je planina i nacionalni park u Crnoj Gori. Najviši vrh je Bobotov kuk visok 2.523 metara. Smatra se da ime Durmitor potiče od keltskih reči ``dru mi tore``koje znače "planina puna vode.” Predeli Durmitora, po lepoti i neokrnjenosti retko i autentično delo prirode, proglašeni su nacionalnim parkom 1952. godine. Smešten na severozapadu Crne Gore, park obuhvata osnovni masiv Durmitora sa kanjonima Tare, Drage i Sušice i gornji deo kanjonske doline Komarnice, zauzimajući površinu od 39.000 ha. Osnovna odlika reljefa durmitorskog područja jeste prostrana visoravan na 1500 metara nadmorske visine, koju presecaju duboke kanjonske doline i sa koje se uzdižu impozantni planinski vrhovi, od kojih je 48 sa preko 2000 metara nadmorske visine i među njima najviši Bobotov Kuk sa 2523 m. Lepoti durmitorskog masiva posebnu draž daje 18 ledničkih jezera, nazvanih gorske oči, na visinama iznad 1500 m. Najveće i najatraktivnije je Crno jezero. Veličanstvenosti pejsaža doprinose, pored lepote jezerskog basena i blistave vodene površine, prostrani šumski predeo koji ga okružuje i vrh Međeda, gorostasno uzdignut nad njim. Udaljeno je 2 km od planinskog gradića Žabljaka, zimskog turističkog centra Crne Gore. Među najlepšim ukrasima parka su i bistre, silovite reke koje su ovom području podarile velelepne kanjonske doline. Posebno impresionira reka Tara, kako lepotom i pokretom svojih voda, tako i dubinom i pejzažem kanjona, čineći ga jednim od najlepših u svetu. Po bogastvu flore i faune, složenosti ekosistema, zastupljenosti preko 1300 vrsta vaskularnih biljaka što predstavlja izuzetnu koncentraciju sa velikim brojem endemičnih i reliktnih vrsta, Durmitor predstavlja izuzetnu prirodnu vrednost i trajnu inspiraciju naučnika i ljubitelja prirode. Durmitorski nacionalni park obiluje značajnim brojem spomenika kulture od antičkog perioda do najnovijeg doba. Najkarakterističniji su srednjevekovni spomenici: razvaline gradova i utvrđenja, mostovi i karaule, nekropole i manastirski kompleksi u dolini reke Tare. Sva raskoš prirodnih lepota, ambijentalnih i kulturnih vrednosti Durmitora i reke Tare, preovladala je da se nacionalni park Durmitor uvrsti u spisak Svetske kulturne i prirodne baštine, odlukom Međunarodnog komiteta za Svetsku kulturnu i prirodnu baštinu, u Parizu 1980. godine, dok je reka Tara i njena kanjonska dolina, UNESKO-vim programom Čovek i biosfera 1977. godine uvrštena u svetske ekološke rezerve biosfere. Na visoravni srecem i dva Nemacka napacena brata....vracaju se iz Guce gde su bili predhodno vece....i nesto im bas nije do voznje...vise im prija izlezavanje na travi.... Dakle stizem do Zabljaka krecem prema Crnom Jezeru ali dozivljavam razocarenje...zabranjen pristup motorom...sreca da sam tu bio ranije.....okrecem motor i pravac Niksic....moram naglasiti da je put katastrofalan a jos je i u rekonstrukciji tako da je voznja prava muka....od jutros sam na motoru i ruke i ostali delovi tela polako pocinju da mi se koce....pogotovo na ovakvom putu gde se izbegavaju rupe...non stop penje gore dole i koci.... Do Savnika oko 45 kilometara mi je bilo jedno od najtezih u zivotu...priroda je i dalje prelepa i predeli se smenjuju samo sto ja nemam vise snage da stajem radi slikanja....zedj me mori...leva noga trne a kafane ili prodavnice nigde.... Posle citave vecnosti pocinjem da se spustam prema prevoju Savnik...iz daljine na dnu serpentina vidim kafanu...nemogu docekati da stignem....najzad stajem ispred....spustam levu nogu na asfalt i eksplozija bola....uhvatio me je grc u nogu zadnja loza kao da ce da pukne...prevrcem se na levu stranu jer nemogu da stojim niti da drzim motor...odmah su pritrcali ljudi koji su se tu nasli...hoce da me podignu medjutim ja odbijam jos uvek mi se koci noga...srecom podizu motor kome se nije desilo ama bas nista....ja se izlezavam jos koji minut dole na zemlji....ustajem uz njihovu pomoc ali noga bas neradi kako treba...bolovi su nesnosni.... Najzad sedam na stolicu i narucujem neskafu i koka kolu...pricam sa ljudima...oni komentarisu...mislili su da sam doziveo srcani udar...kaze covek „lepo si stao i onda se samo prevrnuo...ja mislio gadjalo te srce“...sreca nije.... Posle jedno pola sata ustajem onako sjeban i zahvaljujem se ljudima...gegam do motora ali sada imam veliki problem ...nemogu po navici da se penjem sa leve strane vec moram sa desne.... Krecem ali se uopste vise ne osecam dobro...do Niksica oko 40 km....prolazim ga i idem prema Podgorici...ispred grada 10-15 km. Nemogu vise da vozim ...stajem na parking u hlad i sedim jedno 10 minuta na motoru...pokusavam da se stabilizujem....vec je kasno popodne...nista nisam jeo ceo dan a umor je uradio svoje...odlucujem da probam jos malo da vozim ako ne naci cu neki motel pa cu nastaviti sutra.... Ulazim u Podgoricu i ubrzo nailazim desno na put za Cetinje i za more...srecom neki napaljeni vozac Alfe mi se lepi u dupe i to me malo razmrda...udaram po gasu da ga se oslobodim i tu zaboravljam na sve muke...brzo prodjoh Cetinje i poceh da se spustam prema moru..... Najzad parkirah motor ispred kuce...zena se zabrinula sto me nema.....ja zaboravljam na umor uz casu domaceg vina...jos da nije bola u nozi.....pogled na S.Stefan sa terase bio bi savrsen... Ujutro proveravam kilometrazu presao sam skoro 695 km. Od Beograda..... Par dana na moru i meni je vec dosadno..... Vozikam se okolo i naidjoh na predivan manastir u Rezevicima..... Dva tri dana je za mene previse...dosadno mi je i kada sam ustao resih da se vratim kuci...ali necu opet standardnim putem odlucujem da obidjem par drugara u Berane.....tamo nikada nisam bio.... Cas posla se spremih i resih da prodjem kroz tunel na putu ka Podgorici pored Skadarskog jezera....a posle Podgorice skrenuh u mestu Bioce desno prema Matesevu i Andrijevici,Plavu itd.... Put je izuzetno uzak i los a vrucina ubija...nemogu da vozim dovoljno brzo da bih se hladio tako da nije ni malo prijatno....malo posle nailazim na zastoj...pozar....posto sam sa motorom uspevam da se provucem i nastavljam na svoju odgovornost kroz plamen....fenomenalno iskustvo..... Put nastavljam pored Vasove crkve gde je sahranjen zacetnik loze Vasojevica i penjem se sve do Komova......put je na mnogim mestima odronjen i mora se ici zaobilaznicama preko makadama...100 kilometara sam vozio odprilike 4-ri sata..... Najzad Berane...ukratko prespavao dve noci...docekan vise nego srdacno..obilazili okolinu....jedva me pustili da nastavim put kuci.... Krecem posle rucka...preko Rozaja, Tutina dolazim do manastira Sopocani gde sam morao obavezno da svratim......nakon posete manastiru nastavljam put Beograda i hvala bogu stizem pre mraka.... Dakle presao 1458 kilometara...sipao ukupno 75 litara goriva...sa tim da je u motoru ostalo sigurno vise od pola rezervoara...ekolosku taksu u C.G. nisam platio.....motor me je sluzio odlicno jedino sam gumama prilicno skratio vek voznjom po losim putevima....ako ikada budete imali prilike obidjite ove krajeve necete se pokajati.....nadam se da sam slikama bar malo uspeo da vam docaram ovo moje malo putovanje koje me je prilicno ispunilo zadovoljstvom.....

Bilo je u Hrvatskoj MOTOREVIJI sa njima sam nesto saradjivao tako da smo ostali u dobrim odnosima i kontaktu...ja im poslao slike Suzane da vide privatno a oni stavili u casopis....lol

Dobro je da se sve zavrsilo kako jeste...sto se tice vozaca automobila koji nisu stali da pomognu...sramota a jos vecu sramotu sam video pre oko sat vremena u Beogradu na izlasku iz Tunela koji Vodi od Zelenjaka na uglu sa Decanskom ulicom. Audi 80 je prosao kroz crveno i oborio tipa sa motora (novi B-King)....vozac motora je neznam kako odskocio i prosao svetski sa pocepanim pantalonama i malo ogrebotine......je stajem sa kolima da vidim treba li mu pomoc itd...za to vreme dok je motor jos na zemlji prolazi nekoliko R-ova par ostalih motora i skutera i niko od motorista nije stao da vidi treba li "kolegi" kakva pomoc.... Neverujem da je iko od njih clan ove zajednice jer da jeste verovatno bi naucio nesto o solidarnosti i pomoci na putu......

Ja bih ga uzeo odmah da nemam vec jedan.....ovo je steta ispustiti.....

Dajte slike sto pre.....

Znate li onu Staljinovu cuvenu izreku..."SMRT JEDNOG COVEKA JE TRAGEDIJA A SMRT MILIONA JE SAMO STATISTIKA"

Netreba se nervirati pogledajte sta kaze covek na kraju ovog videa: http://www.youtube.com/watch?v=H9WReO3FPFI&hl=en&fs=1

Mladje narastaje treba edukovati od rodjenja prvo kroz porodicu a posle i kroz skolu....kada dodju do ovog foruma oni su generalno vec formirani ljudi koji imaju svoje principe i ovde su sto se tice edukacije da nauce vise o motorima i voznji na dva tocka deleci iskustva sa drugima.... Hteli mi da priznamo ili ne nasi mladji narastaji su kao i vecina nas prilicno "sjebani" zadnjih 18 godina.....jel uglavnom su odrastali pored roditelja koji su se bavili "gimnastikom" da bi ih prehranili i obukli pritom su uglavnom bili nervozni od problema sto se naravno odrazavalo na decu koja su u sebi gomilala unutrasnji bes i nezadovoljstvo....pisem uopsteno tako da neko ne pomisli da zelim bilo koga da uvredim omalovazim itd.... Ta deca su sada stasala i opet nemogu sebi mnogo da pomognu jel da bi prezivela moraju da rade i samim tim moraju da zapostavljaju obrazovanje....polako su svesni da se situacija nista nije promenila u drzavi ma koliko su imali entuzijazma i verovanja da hoce...cak sta vise zivot im je sve gori posto teret obaveza sve vise pada na njihova pleca.... Sigurno bi svako normalan voleo da nije ovako i da nam deca normalno rastu tada bi mogli da govorimo o ponasanju o kojem ti govoris......nazalost kroz dzunglu se ne probijas olovkom i perom vec macem ako hoces da prezivis.... Necu ni ja vise tupiti o ovome jel svako ima svoje misljenje...ja se nisam opredelio da pesnicama delim pravdu nego ih koristim onda kada je neizbezno jel nevolim parolu..".kada te j... sagni se vise da te manje boli...." a sto se tice drustva i ponasanja u drustvu trudim se maksimalno da se uklapam u okruzenje bez obzira sto mi to ne prija uvek...ne ponasam se bahato sto znaju svi koji me poznaju... Tvoj post me (bez uvrede) podseca na prazne price svih politicara sa ovih prostora....sa razlikom sto je tvoj dobronamerno upucen a njihov se svodi na kako ostati na vlasti..ili doci na vlast radi sticanja materijalnih dobara.... Slazem se da mladim narastajima treba slati pozitivne signale ali sam i za to da treba da znaju da odbrane svoj integritet kada treba....