“Ni sneg, ni kiša, ni vrućina, ni mrak neće sprečiti naše kurire da hitro isporuče pošiljke koje su im poverene.” – Moto konjičke poštanske službe Persijske Carevine, peti vek pre naše ere (zabeležio Herodot).
Ovaj moto mi se svideo još od prvog puta kada sam ga pročitao, pa se i ja trudim da ga se pridržavam u mom poslu.
Poslednjih par dana u južnoj Kaliforniji vlada nevreme, i deo naselja gde stanujem je evakuisan zbog lavine blata koja se obrušila sa obližnjih brda. To su ista brda koja sam pre nekoliko meseci slikavao kako gore u požaru.
Sve moto škole su, naravno, otkazale sve kurseve. Ja sam po rasporedu imao zakazan večernji čas na poligonu od 18h do 23h, i otiš’o sam na radno mesto jer nisam bio siguran da li je škola javila učenicima da časa neće biti.
Izgurao sam motore na poligon, upalio ih da se zagreju, postavio čunjeve, i uključio reflektore. Bez obzira na nenormalan pljusak, u zakazano vreme pojavilo se šest učenika, i sa sobom uredno donelo kacige i potrebnu opremu. U duhu demokratije, ostavio sam im da odluče da li žele da uče da voze motor tada po mraku i kiši, ili žele da otkažemo čas i dođu kada bude lepše vreme. Upozorio sam ih da iako jesam voljan da im održim čas ako to žele, nema popuštanja zbog nevremena: moraju da odvoze svih pet sati i polože test po istim standardima kao i kad je sunčano i suvo. Svih šest su glasali za održavanje časa.
Ostatak noći kiša je naizmenično padala i prestajala. Iako mokri do gole kože, sva šestorica su junački odvezli sve vežbe, i u 23:00 i poslednji učenik je položio test vožnje.
Užitak je raditi sa ovakvim učenicima. Inspirativno, čak. To sam im i rekao na kraju, i rekao im da bi bili idealni jahači Persijske poštanske službe. Taj deo me nisu razumeli.
1. mart 2014
Moto Škola Arojo
Volnat, Kalifornija