Ja u Arilje možda dođem a možda i ne, voleo bih ali to ne zavisi od mene. U svakom slučaju moj eventualni dolazak ne treba vezivati za Skup, to su dve različite stvari. Poslove oko Skupa moramo da završimo u narednih par dana a posle neka se voza ko gde hoće.

Šumi, pošto krmci a pošto ovce? Da li može da se posao pogodi tako da nas sve čeka zaklano u nekom frižideru (ne u pekari, u kasapnici ) pa da uzimamo kad nam treba? Klanje nam oduzme dosta vremena a jurnjava za koljačem posebno, lakše je da se to uradi ranije.

Osokolila me tema, baš sam se vraio u život.

Tema je za nagradu: na sledećem Skupu jedna glava je tvoja!!!! Obavljeno.

Što se mene tiče uredu je i za ovcu, što da ne. Važno je da se dogovorimo oko para kako bi krenuli što pre da ih skupljamo jer nije ostalo mnogo vremena.

Opak motor!

...da se mrdamo sa mrtve tačke. Prasiće smo izučili, to pečemo sjajno a Duki kasapi od milja. Za roštilj takođe, svi su majstori. Kako stojimo sa kuvanjem, ima li među nama kotlićara sa iskustvom? A kako stojimo sa prasićima, jel ih ima u Arilju ili da dovodimo sa strane? Da li je neko čuo ili zna gde može da se nađe prasad od Mangulice? Srpska je sorta, zdrava svinja sa zdravim holesterolom i može da se proba jedino u Srbiji pa ako bi to mogli da priuštimo gostima onda bi uradili pravu stvar. Mada, klubski čovek progovara iz mene, nije Mangulica jedina crna svinja. Velika je naša familija a tradicija duga, evo samo jednog od mnogih primera:

Ja bih još bakelit i gume lanca. I ništa više, savršen je! Bombonica!

Gotovo je sa glasanjem, ove godine 5. Skup MZ Svet-a održaće se u Arilju. Ko ima predlog o visini kotizacije i specifikaciji troškova? Šumi, jel ti živ žiro račun?

Ovo sam shvatio tek kada sam video kako je kod mene: štrokavo, prašnjavo, blatnjavo, sve žice su iste usrane boje... To je bre posao za nekog ko zna da radi. Izbacio sam sve nastavke i sada ima samo jedan, to je moj maksimum. Radi, dobro je, ne čačkam više... Zamenio sam i ulje. To uvek menjam, pred svaku sezonu. Staro je i dalje bilo žućkaste boje, verovatno redovna zamena ulja štiti prenos od crkavanja jer bi crko milion puta do sada zbog prikolice da nije svežeg ulja. Ovaj put sam sipao Bergoline, od dve vrste odabrao sam kao bolju, za ekstremne uslove ekspolatacije. Imao sam nameru da sipam Galax menjačko potpuno sintetičko ulje, video sam na sajtu. Zvao sam Galax i kažu da nema, da su pravili neku količinu ali se nije dobro prodavala zbog visoke cene iako je kvalitet najbolji. Tada su prestali da ga prave a na sajtu stoji kao mogućnost, ako bi neko npr. kupio 100.000 litara napravili bi oni, ne bi im bilo teško. Ta izrazito visoka cena nije problem za nas jer sipamo jedu flašu, verovatno su se bunili oni što kupuju na kante a sad zbog njih i mi da ispaštamo. No, džaba diskusija, potpuno sintetičkog menjačkog domaćeg ulja nema i kraj. Kurbla mi je pukla, kupio sam drugu a nemogu da izbijem kajlu iz stare i da je skinem, verovatno mi je mali "ubeđivač". Gume na fuzasterima treba da zemenim, valjda ću moći ovako da ih natakarim bez zezanja, da ne moram da ih kuvam.

Hvala. Raščupaću ga to je sigurno a da li ću da sastavim to ćemo videti.

Planiram sutra da čačkam malo pa me zanima odakle idu žice za zadnje migavce? Jedan se odvalio a žica je nastavljana 100 puta pa ako nije komplikovano ja bih to sve zamenio, i taj deo instalacije i migavce. Ma i da je komplikovano ne sme da me mrzi, nemogu na nastavljane žice opet nešto da nastavljam, na sebi da fušerim... Vidim da moram da skidam limeni deo za tablicu, to onako ovlaš bez detaljnijeg zagledanja...

Još par dana pa zaključujemo glasanje a nakon toga prelazimo na dogovor o kotizaciji.

Ma dobro ti nama došao a što se terapije tiče nema čega da se stidiš. Ja sam od skoro počeo da pijem lekove za pritisak i hranim se kao i ti: LOŠE. Al dok se jelo, jelo se i te kako a i pilo se uz jelo mada i bez jela... Mi smo svi naši, bolest ne bira ni čoveka ni vreme tako da insulin nije nikakav problem, nema sramote za te stvari. Prošli put imali smo novitet, Štrumf je jeo ribu jer čovek ne jede meso pa smo za njega napravili šta je trebalo. Sada i ja mogu da vam se pridružim iako mi krmetina nije zabranjena mada je nepoželjna pa eto, ništa čudno a ima nas više. Što se motora tiče sve ti je na raspolaganju: pomoći ćemo ti šta treba, imaš delove nove i polovne, ima ovde i majstora za stvari koje nemožeš sam, sve će ići kako treba.

ja cu da otvorim glasanje ,moj predlog je ako vec mi pravimo skup da to bude u srbiji Sada je 5. Skup MZ Sveta što znači da smo do sada imali 4. U ovoj temi navedeni su kriterijumi po kojima biramo lokaciju. Opet, ova je tema u tesnoj vezi sa predhodne četiri koje takođe treba pročitati jer se sada samo nastavljamo na sve što je bilo predhodnih godina. Među ponuđenim odgovorima svaki lokalitet je u Srbiji zato što je MZ Svet reprezent MZ populacije Srbije. Na naše skupove dolaze prijatelji iz drugih država koji reprezentuju MZ populaciju države iz koje dolaze dok smo mi, eto, odavde. Arilje je takođe u Srbiji, ovo ovde Arilje u ovoj ovakvoj Srbiji. Dakle, kao i predhodnih godina, pravićemo sasvim sigurno Skup u Srbiji tako da je Kukul dobro rekao i za sada i retroaktivno za sve četiri godine. Neka bude u Srbiji pa šta bude!

Počinjemo sa glasanjem. Predloge je sublimirao Mihac na 6. strani pa sam ih kao takve ubacio među ponuđene odgovore.

Veliki su mi filmovi a moraću da nađem način da ih okačim, ima divnih detalja i sa lijanom na plaži, ma milina bre! Još dan - dva pa glasanje.

Sa Sony kamerom sam bio prezadovoljan oko 9 godina, naučio dosta toga ali tehnika ide napred pa je HD prevazišao standardnih 720x576. Snimke sam obrađivao u Pinnacle Studio programu koji sam imao u nekoliko verzija i nisam imao potrebe da pokušavam sa komplikovanijim programima. Ipak, sada ima novih stvari a ja čak ni teoretski neznam šta je za mene najbolje. Kamera je ova: http://www.tehnomanija.rs/katalog/sony-kamera-hdr-cx130eb.html Radim sa Pinnacle Studio 15 programom. Neobrađeni snimci su u ekstenziji AVCHD Video (.MTS). Ja bih montirane delove sačuvao u nekom formatu koji ne zauzima mnogo mesta i ne gubi na kvalitetu ali to ili nemože ili ja neznam. Ili možda može a sasvim je sigurno da neznam šta da radim. Kad pogledam neke bolje snimke profi filmova vidim da je dobar deo njih u MPEG4. VEliki filmovi, zahtevni a malo mesta zauzimaju i to je ono što je njima pošlo za rukom a meni ne. Zapravo, buni me sve što se pojavilo nakon tih 720x576. Šta je bolje da koristim MPEG 4 ili MPEG 2? Ili možda nešto treće? Kamera ima sistem po kome prilagođava broj frejmova do 50 u zavisnosti od onoga šta se snima pa neznam da li softverski treba da podesim na 50, na 24 ili 25? To ranije nisam imao, sve je bilo 24. Da li jedan takav film može da bude rezan da DVD koji je čitljiv na bilo kom savremenijem DVD plejeru a da se ne ubogalji kvalitet?

Danas nam se Svakak oženio za srećnu dobitnicu Ivanu. Nije se lako dao, čuvao se godinama ali je ženska upornost, kao i obično, pobedila. Mladencima želim sve najbolje u životu i braku. ------------------------------------------------------------------- (neću novi post, ima veze sa gore iznetim) Ovo je inače brak koji je sklopljen između ljudi koji se poznaju mimo Foruma. Ipak, ima primera da su se parovi ovde upoznali i da je veza rezultirala brakom. A ima i veza koje su ostale na tom formalnom statusu ali vremenski gledano uopšte nisu za potcenjivanje. Sa druge strane imamo momaka a nijedan loš, samo različiti ali po ukusu svake normalne žene. Nego, da podelim neka svoja razmišljanja preko jedne priče. Ta je priča sa istinitim ishodom ali je jako zanimljiva pa je pitanje ko je i kako kitio dok je došla do mene. Ipak, vredna je pažnje. Moj pokojni ujak Mile je bio predsednik jednog planinarsko smučarskog društva dugo godina. Imali su oni raznih aktivnosti i u poređenju sa nama radili su stalno nešto, imali takmičenja skijanja, planinarenja, speleologije, orijentacije... Nikad nisam mogao da pohvatam šta rade, uvek po nekoliko događaja u isto vreme... Jednom prilikom gleda Mile kakve momke ima: sve same ljudeskare, moralni gorostasi, idealni prijatelji, radnici, ljudi... I nikome ništa ne fali. A momci. Reši Mile da olabavi malo od tolikih planskih aktivnosti, takmičenja, bodovanja, medalja... i da se "klub" okrene sebi, da usmere napor ka unutra kako bi se konsolidovali redovi. Usledio je dug proces informisanja, traženja, kopanja po raznim arhivama jer Interneta nije bilo i pošto se oko tog posla angažovalo više ljudi rezultati nisu mogli da izostanu. Pronašli su neko slično društvo, planinarsko ili smučarsko jebem li ga koje a da ima neke veze sa onim što oni rade. E sad, kao sve ostalo, i ovde ima dobra i loša strana. Loša je ta što je daleeekooo, u Rusiji, negde u piiizzzduuu lepu materinu. No, dobra je što mahom beleže ženske članske karte, nema muških članova ili ne bar u takvom stanju da bi žene njima bile zadovoljne. Uzme Mile artiju od memoranduma pa u mašinu: "Draga braćo i sestre U svakom slučaju oni vole taj kraj u pizdu materinu, samo o njemu pričaju iako ga na većini karata i nema. Ali eto, ljubitelji prirode i pravi znalci ispravljaju karte i prave nove pa su tako oni do detalja upoznati sa konfiguracijom terena, vrhovima i ostalim sranjima. Ali sve to džaba, ne ide po slikama, treba to videti. Zato bi oni došli, sami bi snosili svoje troškove ali bi mnogo značilo ako bi ih neko dočekao, uputio, naročito oko hrane i slično jer su mahom muškarci u pitanju pa im je eto, sa te strane potrebna podrška. Ubrzo, dođe odgovor a po pismu se videlo da ni njihovo rukovodstvo nije od juče. Kažu "sestre" da je stvar ozbiljna, da su na planetarnom nivou mahom neke seronje čim takve resurse niko nije otkrio sem njih iako su se reklamirale kako su znale i umele. Nema druge, rukovodstvo pakuje kofere pa za Rusiju, da se stvar utanači, da ne bude posle izneverenih očekivanja ili ne daj Bože suza... Koliko znam, a malo znam jer sam detalje priče pokupio okolo verovatno zbog familijarnih razloga, sastanak na najvišem nivou je prošao mimo svih očekivanja, saglasili su se o svim pitanjima i bez razgovora. Kada se rukovodstvo vratilo odmah su prionuli na posao i oformili grupu za posetu ovim Bogom danih prirodnih lepota. Znam da su ostali dve nedelje. Znam da je bio dobar provod, da su se trojca vratla kući u pratnji lepših polovina i da je samo jedan usro motku. Po sopstvenom priznanju on je kriv, naučio je da bude momak, sve bi hteo da se ženi ali kad do toga dođe ne uhvati ga niko, "forsira livadu". Ostali su osvetlali obraz, retko o tome pričaju zbog ovih koji su se oženili ali na spomen majčice Rusije brk svakome zaigra. Pored ovde navedenog čuo sam još dosta detalja ali kako je sve to Mile krio od mene pitanje je šta je istina. Ipak, Ruskinje su došle za Beograd, učinak je jasan pa neka priča ko šta hoće ali posao je završen na opšte zadovoljstvo. A znam i da imamo tradiciju u ovim stvarima. Pitomci vojne akademije uvek su imali igranke sa studentkinjama pedagogije i lično poznajem bračni par koji se tako upoznao a danas imaju dvoje dece. Evo, možda bi Duki mogao da se informiše, verovatno je neko čuo za takva dešavanja. A pazi sad: "Руске девојке су познате у свету не само по лепоти већ и као добре домаћице. Странци често долазе у Русију да пронађу и одведу у своју земљу словенску лепотицу." *http://www.ambasadarusije.rs/rusija.php Artiju od memoranduma imamo, delegaciju možemo da oformimo čas posla, Internet je tu, ustvari sve je tu samo je pitanje ima li dobre volje.

Epidemija je to burazeru, epidemija... Mi smo od prvog dana imali stav da novac nemože da bude razlog da se ne vidimo. To lepo zvuči ali na kraju ipak mora da se poplaćaju razne stvari pa se uvek natežemo. Ali šta da se radi, sreća je naša što na ovim prostorima nema besnih niti smo inficirani potrošačkom manijom pa lečimo razne frustracije kupovinom. Naučili smo da živimo sa onim što imamo, ustvari drugi su nas tome naučili pa tako moramo. Nađi ti kombinaciju kako da dođeš, ostalo ćemo rešiti.

Ma trebao bi da dođeš na bilo koji način. Ako bilo šta možemo da pomognemo - tu smo.

Ovo je i više nego odlično jedino se plašim da je to malo skupo za nas, tako mi deluje na prvi pogled. Hranu spremamo sami jer je jeftinije a i što reče Duki "šta bi inače radili". Nisam nešto ni siguran kako bi se vlasniku dopalo da se tuda muvamo tri dana. Skup jeste jedan dan ali dolaze nam gosti iz inostranstva pa taj jedan preraste u tri. Kakav je vlasnik, da li vredi razgovarati sa njim? Ugostitelji bi najviše voleli svadbe i ispraćaje a od nas para nema, i ono malo što nakupimo jedva nas pokrpi. Istini za volju hrane uvek ima ihihiii ali piva nikad dosta dok o propagandnom materijalu samo može da se mašta, jedva bude za nalepnice...

Hvala Igore! Da li neko zna kakva je situacija za delove za televizor? Verovatno ih negde ima čim je Floyd sklopio njegov. Pecu ne računam, u Beču nađe šta mu treba ali preskupo plaća, deru ga opasno...

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/77877-mz-etz-251/page__pid__1249916#entry1249916