Na Majni ćuprija!

I još jedan rad poznatog umetnika...

Magla u Nojštadu! Al ga je Moša uslikao-svaka mu časssss!

Joke" juri "Distance"

Laki na radnom zadatku!

Rumun sprema POSLEDNJU VEČERU!!!

Mošinih 5 minuta za lapetom-topetom!

eno kuće... nema ni 1000km do nje!

mislim...kad napravimo sranje, onda smo Holanđani!

da se zna od kude smo!!!

neki ćete da poginete a neki će se vratimo!

nigde kafane na vidiku!

i još jedna prevodnica!

al' ga je uter'o, svaka mu čast!

pa sad vi vidite zašto "Čukalj česma!"

Evo, da se i ja javim i izvinim. Bio sam sa deda mrazovom sestrom na planinarenju! Ko je gledaofilm "nevaljali deda-mraz" zna o cemu pricam. Probacu da nastavim pricu o nasoj avanturi gde sam stao. 29. dan Čini mi se da smo jedino mi u celom Frankfurtu bili budni to nedeljno jutro. Grad je još spavao kada smo ga, šunjajući se po talasima, napustili. Putovanje se nastavilo u istom ritmu od juče. Malo smo plovili, malo se petljali sa prevodnicama i glavna zabava nam je bila da što pre uspemo da pređemo prevodnicu. Sale je iskakao da što pre otvori vrata prevodnice i pusti nas unutra a mi držali brod u uskom prolazu. Vreme prolaza smo sa 45, smanjili na 11-12 minuta. Pred sumrak, u mestu Erlenbah ušli smo u predivno jezero okruženo brežuljcima. Za divno čudo, sve je bilo besplatno, Čak nas je ljubazni čičica, šef marine, odvezao do prodavnice u obližnje selo. Sa osvetljene talpe, pecali smo do duboko u noć. Rezultat? Ribe 1, mi 0! 30.dan Iako je sunce odavno izašlo, na nebu, iznad naše srpske zastave, još uvek je tinjao mesec. Dok su Moša, i Rumun spremali „Joke“ za plovidbu, Sale i Laza su pakovali pribor za pecanje i smejali se meni koji sam, naravno, psovao labudove! Danas smo se preko net-a čuli sa svojima. Kada pomislim kako mornari u davna vremena nisu mogli da se čuju ili vide sa svojima godinama dok su na plovidbi, odmah zahvalim Bogu na internetu i Saši koji nam svake druge nedelje dozvoli da preko njegovog lap-topa čujemo i vidimo svoje porodice na čak 5 minuta. Divan čovek! Sledeće mesto na našem putu po Majni je bio Nojštad (Neustad). Sale je bio posebno uzbuđen. U Nojštadu je proveo detinjstvo i tu mu se rodila sestra. Međutim, ovo je bio Nojštad na Majni (Neustad am Main) a mesto koje je on očekivao zove se Nojštad an der Vajnštrase (Neustad am der Veinstrasse). To ga je baš razočaralo. Hteo je da iznenadi sestru i pozove je iz mesta njenog rođenja. Izgleda da tih Nojštada u Nemačkoj ima šurnajs!? Veče smo završili igrajući karte. Jes da su Rumun i Laza pobedili, ali s’obzirom da su celo veče jedan drugom gledali karte nije ni čudo. Njih dvojica ne bi dugo živeli na divljem zapadu! 31.dan Magla je obavila jutro u Nojštadu koji je i ovako izgledao sablasno! Otišli smo da sipamo izvorsku vodu sa česme u centru sela. Pošto je Rumun oprao čukljeve na česmi, ona je svečano nazvana „Čukalj česma“! Čim se magla razišla, pobegli smo na vodu. Za par trenutaka sunce se probilo kroz oblake i priroda oko nas se probudila. Bilo je prijatno sedeti uz gitaru i uživati u pogledu na mala sela oko reke u kojima kao da je vreme stalo pre par vekova. Sve češće su nas pozdravljale komšije sa rumunskih brodova koji su nas prepoznavali po zastavi, ali mi smo čekali da ugledamo prvi srpski brod. To bi značilo da smo blizu kuće i znatno bi nam podiglo moral. Ipak je ovo već puno vremena po tuđim zemljama! Saša je morao da obavi neki poslovni razgovor preko interneta i da bi imao stabilnu internet vezu morali smo stati u neki iole veći grad. Izabrali smo Karlštadt, lep gradić kraj Majne sa predivnim centrom. Iako smo se dogovorili da uveče izađemo u grad, posle roštilja i par piva, odustali smo. Jedino je Rumun, picnut ko stari fijaker, išao od jednog do drugog i tražio kompanjopna za izlazak. Na kraju je i on odustao, skinu se i legao mrmljajući kako se našao na brodu sa sve samim lažovima.

evo, prvo da se izvinem sto ne pisem, riknula mi je tastatura. cim je sredim nastavljam. sto se tice "distance" on je ostao u Nojstadu i mislim da su ga posle neki draganovi drugari odneli kopnom za NS. iskreno ne znam. ja sam bio samo vozac. i jos jednom hvala na pohvalama.

28.dan Alarm za budjenje je zazvonio u 5h. Marina je jos uvek spavala kada se "Joke" isunjao na Rajnu. Sunce nas je lagano rasanjivalo a jutro bez vetra i reka sa blagim talasima vracali vedro raspolozenje posle jucerasnjeg dana. Jos tacno 30km a onda kod Majnca ulazimo iz Rajne u Majnu. Bogu hvala. Odjednom se sa radia zaculo "Ajd idemo Rado..." Mosa je nasao neku nasu stanicu i svi smo se raspevali. Sad razumem nase gastarbajtere a i gastarBAJKERE kad se raspilave na subotnjim koncertima narodnjaka. Cirilica bre! U daljini su zasijali neboderi velikog grada. Evo Majnca! Iako je grad lep, samo smo projurili kroz njega. Na izlazu je bilo "skretanje" za Majnu, nas spas od visednevnog, mucnog putovanja po nabujaloj Rajni. Najzad smo, posle vise od 500km docekali mirnu vodu Majne koja je bila siroka 30-ak metara a njen, prirodno brz tok, su usporavale 34 prevodnice-brane rasporedjene po celom njenom toku. Tek sto sam preuzeo kormilo od Mose, jedna od mnogobrojnih malih jedrilica je izletela pred nas brod. Dogodilo se u sekundi! Za trenutak sam skrenuo pogled i kada je neko viknuo "Pazi" ugledao sam jedrilicu na dva metra od broda. Isli smo direktno na nju. Mosa je skocio i skrenuo kormilo u desno. Prosli smo desetak santimetara pored njih. Dva kretena u jedrilici su jednostavno skrenula pred nas brod bez ikakvog upozorenja ili najave. Dok smo prolazili skoro ih ocesavsi, idioti su se smejali. Da smo udarili u njihovu, 3 metra dugu, jedrilicu od fiberglasa, bukvalno bi smo ih zdrobili. Malo je falilo da ih usisivacem skupljaju po Majni. Zar da pored svih onih opasnosti po Rajni ovde, gde je voznja bila zajebancija, ubijemo nekog!?Zapalili smo cigaretu. Pogledao sam u Mosu. Nisam bio jedini kome su se tresle ruke! Na 3.km Majne smo naisli na prvu prevodnicu. Posto su, kao i svugde do tad, veliki brodovi imali prednost ulaska, morali smo da sacekamo da se prvo u prevodnicu uvuku veliki brodovi a zatim se i mi ugurali izmedju njih. Ceo postupak je trajao oko 45 minuta i prilicno nam je kvario prosek dnevno predjenog puta. Znali smo da cemo dnevno preci 7-8 ovakvih prevodnica i to ce biti maltene 5 sati izgubljenih u stajanju. Kod druge prevodnice smo videli nesto sto ranije nismo primetili. Sa desne strane brane je bila prevodnica za velike brodove a sa leve-mala prevodnica za sportske i brodove za zabavu u koje se ubrajao i nas brod. Iako smo ovde sve radnje oko otvaranja vrata na prevodnici i izjednacavanja nivoa pre i posle prevodnice radili sami, ipak je ovo mnogo ubrazavalo nas prolaz. Funkcija prevodnice je , za one koji nisu upuceni, sledeca. Posto smo Majnom isli uzvodno tj uzbrdo, nivo vode pre prevodnice je bio par metara nizi od nivoa posle nje. Znaci, mi otvorimo vrata prevodnice koja se pomeraju na dugme, udjemo unutra, zatvorimo vrata iza nas, pumpe upumpavaju vodu u prevodnicu pod nasim brodom dok se nivo vode u prevodnici ne izjednaci sa onim posle nje. Nakon toga, pritiskom na dugme otvaramo "gornja" vrata i izlazimo sa druge strane. To je bukvalno bio lift koji je nas brod svaki put dizao po 4 do 8 metara. Polako, klizeci po vodi, pribizavali smo se nekom velikom gradu. Pred nama je bio Frakfurt na Majni. Bila je subota i na travnjacima sa obe strane reke su sedele hiljade ljudi. Kao da je ceo grad sisao na obale reke. Posto se nasa, srpska zastava ponosno vijorila na brodu, svakih par minuta se sa obale cuo povik "Srbija!!!" Nasi ljudi su bili presrecni sto u tudjini vide brod sa svojom zastavom a mi smo ponosno dizali 3 prsta. Par momaka je, da bi nas isprovocirali, viknulo "Kroacija". Samo smo im uzvratili "Novak DJokovic" i ucutali su ko govno u travi! Cuj "Kroacija"!? Na samom izlazu iz Frankfurta, pred nama se isprecila jos jedna prevodnica. Njene siluete su se zlokobno ocrtavale u sumraku. Prelazak cemo ostaviti za ujutro! Vezani na sred reke za betonski zid prevodnice spremali smo se za spavanje. Na obe obale reke oko nas, nocno zivot u Frakfurtu je tek pocinjao.

xa,xa,xa...uspeo sam da nadjem i sasinu fotku sa pijanim nemcima! Strasse, lalala, Pferd, lalala...

Stampar, hvala. Iskren da budem, ovo je bila najveca avantura u mom zivotu, ali ne i jedina. 2000. godine ekipa i ja smo gumenim camcem preplovili ceo Tamis od izvora u Karpatima do usca kod Panceva. Put je bio dug 418km a od toga smo oko 250km preveslali. Sledece godine smo to uradili na Tisi. Presli smo ceo njen tok od Ukrajine gde izvire, pa kroz Rumuniju, Slovacku, Madjarsku do Srbije tj do Slankamena gde se uliva u Dunav. Put je bio dugacak 1005km a trajao je 28 dana. 400km smo preveslali a ostalo presli motorom. Ako Bog da i sponzori podrze sledece godine krecemo Dunavom do Crnog mora, zatim kroz Dardanele i preko Bosfora do Hilandara. Plovicemo istim onim gumenim camcem, ali ga prepravljamo da napravimo od njega katamaran i stavimo jedro. Jes da nismo do sad jedrili, ali nismo ni vozili brod pa smo stigli od Amsterdama do kuce. Naucicemo i to. Ranko, naravno da te se secam. Tvoj cale mi je bio drag prijatelj. Sto puta sam spomenuo dozivljaj kada smo pecali jedan pored drugog, on na brodu a ja u mom kanuu. Onda mi je pustao flase piva nizvodno koje sam ja hvatao meredovom. Pozdravi puno kevu a ja tebe pozdravljam.

Svima vam se zahvaljujem na pohvalama, drago mi je da vam se prica svidja i nadam se da cete biti do kraja uz ovu avanturu. A posle...nesto novo!

i jos...

pa jos malo...

na prvoj je 555-i kilometar. Najzajebaniji 2. marina Sent gor 3. ovo je tanker koji se potopio januara. skinuo sam s neta tek da vidite da se to "slucajno" desilo bas ispred ove k...e 4.skotovi!!!

a evo i fotki