Bitno je da smo podigli barem na trenutak borbeni duh nasim studentima. Svi koji nesto seru verovatno nisu uradili nista. Pustimo ih neka seru. Drago mi je da sam zapalio plamicak u vama, zao mi je sto taj plamen nije stigao do mnogo veceg broja kolega i zao mi je sto ste cak uspeli zamalo i da ga ugasite u meni. Lenjost i letargija je strasna. Ali to nije ni bitno. Bilo je nas 30 ratnika svetlosti. Nekad je i to dosta. Izasli smo bukvalno u svim medijima, ljudi su aplaudirali, taj dan nije bilo ni jedne provokacije. Studenti su bili ponosni, neki su i plakali. I neki od nas sa njima. Hvala vam svima.