1. Naravno da te subote nismo otišli pravo kući.... ......ih pa ne bi bili dosledni sebi.....ali pošto nam se to javilo kao ideja u toku puta ka kući.......o tome ćemo usput..... 2. Da bi bilo jasnije......Njih petoro su došli na Tasos sa namerom da ostanu pet dana i u subotu se vrate kući jer su toliko novca mogli da odvoje za letovanje a i imali su, pojedini, toliko slobodnih dana na raspolaganju....sedam! 3. Na Tasosu mi dalje nismo mogli ostati opet iz istog razloga - novca....jer sve što smo planirali da potrošimo na odmoru je već skoro bilo potrošeno....sa onim što nam je ostalo mogli smo da ostatak odmora provedemo negde u Srbiji.....a dana smo imali još sedam. 4. "Teralica za muve" odlično deluje i na pčele! Ovo je bitno za one koji nameravaju da kampuju. Inače se zapali sirova kafa u onoj konzervi. I zaista deluje. 5. "Puste pare"...ili "money, money"...i nedostatak istih.... nismo dozvolili da nam pokvari ovo letovanje na koje smo nekako uspeli da se organizujemo pa da uopšte i odemo. Neka zadovoljstva smo sebi priuštili ali zato izbegavajući druge stvari prištedeli. Recimo: Nismo iznajmljivali ležaljke - to je velika ušteda , na plažama uglavnom nismo pili po restoranima i gde god je moglo kupovali u prodavnici osvežavajuće napitke i pili ih u vodi - opet ušteda ali je bilo i posebno zadovoljstvo. Doručak i večera uglavnom u kampu od hrane koju bi kupili u prodavnici - ušteda ali je spremanje iste uek bila zanimacija. Ručali smo uglavnom po restoranima - e to je trošak. Ali vredi. Dok smo se vozili po ostrvu kafu, pivce, sokiće ponekad pili i po restoranima - ne znam šta je ovo ušteda ili trošak ....ali bi pocrkali od vrućine da nismo. Uveče nismo izlazili osim ono jedno veče....na "kokos žurku" ! Doduše mi za tim nismo imali nikakvu potrebu.

U kamperskom svetu prvi dan kada stignete i poslednji kada krećete se zove "Nulti dan" . dan koji se ne računa jer se raspakujete ili pakujete, određujete mesto gde ćete postaviti šator....muškarci i žene se obično raspravljaju oko svega i svačega... ....sve ovo zaista piše na sajtu za kampere a ima i istine....osim što piše da oni baš vedrog duha i opuštenog stila taj nulti dan provedu u najvećem smehu i zabavi. Mi izgleda spadamo u ove druge! Subota jutro! Ustali kada smo se i dogovorili! U 7h! ....ne nije nam se išlo ali dobro imamo još subotu....taj ceo dan....oni će do Beograda iz cuga pa kada stignu , kao mi kada smo dolazili. Neće praviti pauzu za spavanje kao u dolasku. A mi pravac na Rajac iz cuga bez prespavljivanja bilo gde. Nedelja im je dan za konsolidovanje redova u Beogradu pred posao u ponedeljak....a mi na Rajcu....pa da se sada baš odmorimo.... Naši drugari su se šalili sa nama kako nam neće dati mira i neće dozvoliti da budemo sami već će nam odmah u ponedeljak popodne doći na Rajac i povesti i ostatak društva zajedničkog. Pa šta blizu je Beograda....i tako će svaki dan....navikli se sa nama.... Mi smo rekli da ćemo pobeći u šumu budemo li čuli i jedan motor da se približava.... ...Naravno da smo se šalili i da bi voleli da je to mogla biti istina! Deni i Čeda odguraše Nemanju da bi upalio....ostatak kampera koje smo upoznali je došao da nas isprati i pozdravi se i mogli smo da krenemo.....

Posle dobrog i dugog kupanja otišli smo svi zajedno na ručak a onda ispratili Jecine i Dekijeve prijatelje na trajekt. Usput su nas snimali jer im je bilo prvi put da imaju predvodnicu i pratnju motora. Snimci su u obradi. Ostatak tog dana i veče smo proveli u kampu. A "prošvercovali" i Slavicu i Nemanju...Šalim se malo ali nam niko ništa nije rekao što su oni prespavali jedno veče kod nas u šatorima....I onako ujutro krećemo! Od onoga što smo imali pri ruci....momci su po Denijevom predlogu napravili sjajnu spravu za teranje muva...takozvanu " dimnu teralicu".... Kada ste u kampu ili negde kampujete parola "snađi se" je glavno pravilo. Dobro je ako ima neko ko ume da osmisli i improvizuje nedostatak potrebnih stvari. Deni je uglavnom bio "izumitelj" svega i svačega....bivši izviđač koji je prošao razne obuke.....kao napr. preživljavanja u šumi mesec dana bukvalno s' ništa dobijenog... ( ovo ako bude želeo neka vam piše moj dragi suprug ) .......šta su onda muve i komarci za nas...pih Ova sprava se najviše svidela Nemanji.... U međuvremenu su pored nas postavili šatore četvorica motorista iz Nemačke. Svi sa BMW - ima....došli preko Bugarske....a motori čisti kao da su malopre izašli iz fabrike....Upoznasmo se i posedošmo malo svi zajedno u prijatnom razgovoru o čemu drugom nego o motorima. No bilo je vreme da krenemo da se pakujemo. Ovi Nemci nisu mogli da veruju šta smo sve mi poneli i kako to sve izgleda kada se natovarimo. Nismo ni mi! Auuu....šta je stvari pa jer ovo sve naše....? Da li je moguće? Kao da je manje bilo kada smo krenuli ovamo? Pravi se sokić da se okrepljujemo dok se pakujemo.... Na pola pakovanja valja malo i odmoriti....i dobiti ideju kod koga staviti po nešto što se odjednom pokazalo kao višak stvari.... I počelo je!!! Naravno prisećanje svega i svačega..... Ma spakovali smo se mi brzo nego nam se i nije baš išlo.... ....pa smo tu noć ostali budni duže nego inače....I ako smo znali da nas čeka dug put sutra niko nije mogao brzo da zaspi.... A kada su i hteli ostali im nisu dali.... Gekon i Čeda! Ovo čudence od životinjice smo nas tri videle na slici ujutro jer smo već spavale kada ga je Čeda našao.....i baš nam bilo žao što ga nismo videle uživo.....Čeda ga je naravno posle maltretiranja naroda po šatorima posle pustio i Gekon se izgubio u nepoznatom pravcu.... Ovo je njegova izjava...a da li je i bilo tako zna samo on!

Odveli smo ih na plažu Psiliamos...jer je predivan brašnasti pesak i na obali a i u vodi a ima dosta i plićaka jer su ovi ljudi došli sa decom . I kupanjac i uživancija je mogao da počne.... Slavicina noga ni petog dana nije baš sjajna ali je daleko od onoga kako je bilo prvih dana... I malo Čedinih i Denijevih umetničkih....

I dođe i taj poslednji dan na moru. Nama sedmi a ostatku ekipe peti. Bio je to jedan aktivan odmor, obišli smo i videli dosta mesta, plaža....naravno opet ne sve...ima tu još štošta ali neka ostane za neki sledeći put....Jeste bilo kraće nego smo planirali ali dosta sadržajnije. Mnogo nam je bilo lepo pa nam je bilo žao da se rastajemo. Tako i odlučismo da nazad krenemo svi zajedno. A taj poslednji dan na Tasosu neki su provodili ovako.... A drugi gledajući predstavu na vodi ovako... Deni i Čeda su za to vreme bili u gliseru koji je vukao ove "krofne" i slikali.... Kasnije su nam se pridružili Slavica I Nemanja... Deni je ostao u gliseru da slika.....a Čeda... ....pa devojka nije imala sa kim da se vozi...pa samo iz tih razloga se žrtvovao i lepo završio vožnju kao malopre njega i Nemanja.... Baš mu je lepo....vidi se po izrazu njegovog lica... ...dok devojka zaista uživa.... Prvi put ..... Deki sve vreme pomno prati šta se dešava na vodi.... Drži se Čedo! Eeeee....pa zar opet..... I treća sreća.... Za to vreme društvance na obali uživa u blagodetima raznoraznim....Deki je u velikoj dilemi da li će moći da je pojede.... A onda su nam se pridružili i njih dvojica.... I naravno u neko doba pojavljuje se još jedan... ....iz Nepala je rodom....živi u Italiji.... Nemanja se pravi da spava....i da ga uopšte nije ni video... Pa odakle više ovi izviru.... A malo kasnije stižu Jecini i Dekijevi prijatelji iz Beograda koji letuju negde na obali pa su krenuli to jutro i prešli nekih 400 km da provedu taj dan sa nama na Tasosu...

Veče smo započeli šetnjom. Obišli hotel Alexandra Beach u Pefkariju. Hotel se nalazi na dugoj, peščanoj plaži koja spaja Pefkari i Potos i jedan je od najlepših hotela na Tasosu. A završili na plaži ovog hotela koja je spojena sa plažom našeg kampa. Ležeći na ležaljkama i gledajući u more i zvezde proveli jedno prelepo veče.... Bili smo malo setni jer smo znali da je sutra naš zadnji dan na moru.....A ovo prelepo letnje veče poslednje u ovako opuštenoj atmosferi. Sutrašnje ćemo provesti u pakovanju za povratak u realnost.....U subotu ujutro krećemo put Srbije.....Oni kući da bi se u nedelju pripremili za ponedeljak i nove radne pobede. A nas dvoje na Rajac da se malo "odmorimo od ovog aktivnog odmora" kako su se sa nama šalili naši drugari......ustvari, mi smo imali još par slobodnih dana.....ali da ostanemo na moru više nismo mogli...... I poneti atmosferom prisećali smo se i nekih pesama koje smo ranije znali napamet..... A Čeda je odlučio da ispuni svoju davnu neostvaranu želju.....da spava na plaži.... Pošto ovom našem odmoru nije manjkao hedonizam, već je sam po sebi bio svrha i pravi cilj svih naših delovanja......Samo napred Čedo i uživaj.... Na gornjoj fotografiji smo pokušali da slikamo zvezde.....ne vidi se baš ni jedna.....ali je mašta uvek tu.....i evo pesme koje smo se mi, to veče ne baš cele, setili.... da i sada priskoči u pomoć..... "Plava zvezda" Miroslav Mika Antić Plava zvezda Iza suma,iza gora, iza reka ,iza mora, zbunja, trava, opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava. Cak i ako ne verujes, probaj toga da se setis. Kad zazmuris i kad zaspis, ti pokusaj da je cujes, da odletis, da je stignes i uhvatis i sacuvas kad se vratis. Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lepse da se spava: da se sanja do svitanja. Mora dalje da se luta. Tristo puta. Petsto puta. Mora dugo da se nadje. Treca. Peta. Mora u snu da se zadje na kraj sveta. I jos dalje iza kraja: do beskraja. Mora biti takve zvezde. Sto se cudis. Pazi samo da je negde ne ispustis dok se budis. Jednog dana, jedne noci, ne znam kada, ali znam tacno, izgledace nebo bez nje tako prazno, tako mracno. I sva sunca, sve lepote i sve oci sto se jave, nikad bez nje nece biti sasvim tvoje sasvim prave. Ja ti necu reci sta je ova zvezda cudna, sjajna. Kad je nadjes - sam ces znati. Sad je tajna.... " Ja sam napisao ove pesme da lakše dišete.....da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja. Jednog prijatelja pesnika.... koji je i sam pomalo dečak.....sa jednim sedim čuperkom u glavi, ali još uvek plavim u duši. Plava zvezda sadrži sve ostvarivo i neostvarivo, sve ono što se voli i o čemu se sanja. Simbol je snova i mašte, nade i želje da se ostvari neka ideja u budućnosti. Ona je tajanstvena zvezda vodilja u životu svakog čoveka, zvezda koja ga uvek prati i pomaže mu da dođe do željenog cilja. Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje čitate, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi." Miroslav Antić

Kažu i da je jagnjetina odlična i da se samo ovde pravi ispod sača....ništa od ovoga nismo probali jer smo već ručali....Neki su ostali u taverni da uživaju u pogledu..... Naši fotografi nisu mogli odoleti lepoti detalja ovog mesta pa su krenuli da fotografišu na sve strane.....a nisam odolela ni ja koja sam se zaputila u šetnju i razgledanje.... ....neki su u opuštajućoj atmosferi ovog mesta i zaspali.... Kazaviti je prelepo planinsko selo ušuškano između brda iz koga u daljini pogled doseže sve do mora......Ne vidi se sa obale i zbog toga je jedino mesto koje pirati nisu pljačkali, obzirom da nisu ni znali da postoji......

Taman tako ....zato smo mi i ostali 7 dana na moru umesto planinarnih 15...... Od Limenasa ili Tasos grada do Prinosa ima oko 18 km. Na samoj raskrsnici u Prinosu postoji put koji vodi pravo u etno selo Kazaviti. Udaljeno je 4 km od Prinosa a vožnja do njega je pravo uživanje jer je priroda prelepa. Sve vreme se vozi lepim putem kroz šumu. Selo se smatra jednim od najzivopisnijih na Tasosu. Locirano je na brdu sa prelepim prastarim kamenim kucama i drvenim balkonima i mnogobrojnim crkvama. Arhitektura je zadivljujuća sa pregršt detalja.... Kazaviti je definitvno jedno od najstarijih sela na Thassosu. Danas se u njemu mogu videti ostaci stare škole, starih kuća i crkava, ali ono što je najveća draž ovog mesta jeste osećaj da ste se vratili hiljadu godina unazad i da ste na rajskom mestu sa predivnom prirodom. Selo je inače bilo poznato po dobrom školskom sistemu. Zadržalo je autentičnost, jer je bilo odjednom napušteno. Većina stanovnika se preselila u gradić Prinos pa je sve do osamdesetih godina prošlog veka bilo bukvalno prazno bez ijednog stanovnika. Niko nam nije umeo ili hteo objasniti zašto? Tada je ponovo postalo naseljeno i obnovljeno u svrhe turizma što podrazumeva par taverni u centru sela....ali je većina kuća i dalje prazna.... Ovde se služi najbolje i najpoznatije vino na Tasosu...

Plaža na koju smo došli tog jutra četvrtog dana našeg odmora je Pahis beach koja se nalazi na najsevernijoj tački ostrva. Udaljena nekih 40 km od Pefkarija, 7,8 km od glavnog grada Tasosa - Limenasa ili Tasos grada. U okolini ove plaže nalaze se najekskluzivniji hoteli na Tassosu sa 4 i 5 zvezdica "Ilio Mare", "Alea" , " Makryammos Bungalows".....Jedna je od najpopularnijih plaža na Tasosu sastavljena od mekog belog peska i šljunka idealna za plivanje, ronjenje, sportove na vodi i naravno sunčanje. Celom dužine plaže prirodan hlad pravi borovo drveće.... Pošto je bilo dosta rano pa nije bila tolika vrućina seli smo u jednu od taverni na obali da popijemo kafu....i početak tog dana je obeležio šoping..... Prilazi nam dečko....iz Senegala je rodom....i malo je reći da su se muškarci malo štrecnuli kada je prišao setivši se situacije od pre neki dan ....naravno bila je to šala ali zato patike koje je prodavao nisu. Dobre i jeftine....Kada smo krenuli da pričamo sa njim i njegovim bratom otkriše nam kombinaciju za nabavljanje.... Malo razmišljanja da li da se pazare.... Deki potpuno ozbiljan preseče razmišljanje momaka obuvši jednu patiku na onu zdravu ne naduvenu nogu pa reče.... - Ma dajte da uzimamo baš su dobre.......pa stvarno Čedo, Deni, Gubi..... odlične su za trčanje.... Popadasmo od smeha na komentar koji je došao baš od njega koji u životu nije potrčao ali baš zato i beše simpatično.... I pazariše patike.... Nakon dobro obavljene kupovine nekih par sati ostasmo na plaži kupajući se i odmarajući zadovoljni u hladu borova....No posle par sati zov mesta koje još nismo obišli ponovo se javio...... Krenusmo da vidimo glavni grad Tasosa kroz koji smo jednim delom protutnjali kada smo došli na ostrvo iskrcavši se sa feribota. Limenas ili Tasos Grad je pravi mediteranski grad . Nalazi se u najurbanijem delu ostrva, ima nekoliko simpatičnih trgovačkih ulica sa brojnim radnjicama, buticima, prodavnicama suvenira, tavernicama, poslastičarnicama.....Lep je i miran. I krenusmo u obilazak.... Pored brojnih arheoloških ostataka jedna od najvećih znamenitost grada Tasosa jeste arheološki muzej izgradjen u neposrednoj blizini anticke pijace (agore). U muzej je bilo ne moguće ući pošto je bio zatvoren? Šteta........ eksponati koji se u njemu cuvaju su jedinstveni i retki a pronalaženi su po celom ostrvu. Ovo nam je ispričao konobar taverne u koju smo seli da ručamo. Inače je iz Makedonije ali već trideset godina živi na Tassosu. Cene pristojne.. Nes je bio oko 1.5 euro, a to je cena i Coca Cole, pivo je 2 eura.Giros 2.5. Pošto nam je dečko, koji je vlasnik taverne gde smo juče jeli jagnjetinu, predložio da obavezno posetimo jedno od najstarijih sela na Tasosu etno selo Kazaviti u kome niko ne živi odlučismo da baš sada krenemo ka njemu..... Ka napuštenom mestu..... Kazavitiju.....

Gde sada? Pa naravo prvo da se svi okupamo ko ljudi na nekoj od plaža.....odluka pade da to bude Psilijamos....pa pravac Teologos....da nas jaga ne čeka previše...... ....kakva uživancija.....kakav dan....prvo poseta manastiru, pa jezeru, sada kupanjac, pa jaga u Teologosu....paaaa....videćemo.... Posle višesatnog uživanja i osvežavanja postajemo gladni i krećemo na sledeće odredište. Na 10km od Potosa, ušuškano je jedno od najposećenijih tradicionalnih tasoskih sela. Teologos odiše duhom starog Tasosa.... U njemu nema uobičajene gužve ni previše turista a pošto je već kasno popodne nije više ni tako vrućeeee.... "Taverna Orizontes" One galone tečnosti koje smo mogli da popijemo idući ka jezeru popili smo sada.....srećni i zadovoljni..... Njegove oči sve govore...... Jagnjetina je 19 eura kilogram. Mi smo uzeli 2,5 kg , mešano meso za Denija oko 7 eura.....Grčku salatu ona je oko 4 eura, tzatziki salatu, kupus salatu, grilovanu fetu - 3.5 eura, popili nenormalnu količinu vode - flaša od 1.5 je 1euro, litar nekog dobrog belog vina , dva litra kisele vode, neko i pivo, espreso kafu ona je oko 2 eura i fredo kapućino on je 3 eura...a za dezert specijalitet jogurt sa medom i još neki kolač koji nam je preporučio dečko koji je vlasnik. Račun je bio 140 eura..... što nam se posle svega što smo pojeli i popili učinilo krajnje pristojno...20 eura po čoveku.... Pored nas su bili Rusi.....sa preslatkom decom....a sa ovim dečačićem koji se zove Miša smo se baš lepo izigrali! Vlasnik je sjajan tip! Pošto smo ga pozvali da nam se pridruži i popije piće sa nama nakon razgovora o svemu i svačemu....Grčkoj i Srbiji....pozva nas da dođemo uveče na Grčko veče koje se organizuje za lokalno stanovništvo, Srbe, Ruse....Zahvalili smo se i ispričavši mu naše putešetvije toga dana obećali da ćemo neki sledeći put sigurno biti njegovi gosti..... ....a u kampu to veče puni utisaka od ovog trećeg dana posle malo prepričavanja doživljaja.....zaspasmo kao mala deca.....

I konačno, posle onolikog pešačenja po suncu, bilo je divno...... pojedinima....... naći se u kristalno čistoj, prijatno hladnoj, morskoj vodi . Fenomenalan osećaj je kažu leteti iznad jezerceta, sa dela na kojem su stene, koje uokviruju Giolu, najviše, nekih 8 metara visine.....I posle njihovog polučasovnog skakanja, napornog izlaženja, ponovnog skakanja i plivanja i uživanja u Gioli , došlo je vreme da se kreće nazad.....Ostali bi mi tu i duže da smo svi mogli da se kupamo ali pošto nismo odlučujemo da krećemo. Muškarci su u međuvremenu kvasili svoje majice i cedili ih na naše glave da se i mi malo osvežimo....Divno! Krećemo nazad.I put nazad nije nimalo lak . Sad se po onom kršu trebalo penjati, ka vrhu...... Izraz Jecinog lica sve govori....ali se ona i dalje osmehuje! Ni Deki nije mnogo zaostao.... Sve u svemu, uloženi napor za dolazak do Giole i povratak sa nje, se itekako isplatio - bio je to doživljaj koji ćemo pamtiti celog života !!!

Ma šta je to za nas koji smo od preključe! Pošto nas ima nekadašnjih planinara, izviđača, bivših specijalaca, a i sadašnjih ....odustajanja nema. Sve je u glavi.....tambrljajući se do dole i dalje smo se malo i šalili i smejali jedni drugima..... Poenta je u tome da ne treba ići u podne ukoliko niste strastveni ljubitelj žeZe i najjačeg sunca kao mi... .......već doći ujutro ...... Elem, nekih petnaestak minuta smo se spuštali po tom kršu, između žbunjića, ka moru i konačno stigli do stenovitog dela, sasvim blizu mora, ali se Giola još uvek nije videla, niti su se čuli ljudski glasovi. Verovali ili ne, kao što su nam i rekli, može da vam se desi da priđete sasvim blizu Gioli, a da je zapravo ne vidite. Ubrzo zatim, na svu sreću, stotinak metara od nas, ugledali smo nekoliko zajapurenih i zadihanih ljudi koji kao da su se pojavili niotkuda, i shvatili da smo nadomak našeg cilja. Sada je samo trebalo naći najniže i najpristupačnije stene, za potpuno, konačno spuštanje ka Gioli. I konačno...... Prizor koji smo zatekli, učinio je da zaboravimo sav uloženi napor da do njega stignemo.Giola izgleda očaravajuće.....

Do Giole se iz pravca Potosa ide ka Alikiju. Prolazi mesto Astris, a zatim i veliki hotel "Aeria", sa desne strane, na jednoj oštroj krivini ulevo. Posle jedno 300 do 400m videli smo pored puta tablu - putokaz, na kojoj na grčkom piše "Sirines" i tu smo skrenuli desno, isključivši se tako sa magistralnog puta na zemljani put. Vozili smo tim zemljanim putem, dok nismo došli do mesta gde se put odvaja gore levo - veliki uspon koji vodi ka Gioli, i pravo - deo kojim se dolazi do plaže pomenutog hotela "Aeria", koji se vidi visoko gore na brdu, a do njega vodi na stotine stepenika. Tu postoji i tabla na kojoj su precrtana sva motorna vozila..... Pa pošto nismo umeli da rastumačimo šta to znači .... ......a radoznali po prirodi zaobiđosmo postavljenu rampu i nastavismo dalje. Uz uspon se jedva popesmo jer je jedan deo zemljani put...... a drugi kao nešto izbetonirano....a između neko "lepo" veliko belo kamenje....ma milina jedna za voziti i to još uzbrdo! Dalje smo vozili polako i oprezno, jer je put stvarno očajan, uzan, pun rupa, a na momente i izuzetno strm. Došavši do jedne poveće rupe, pored kapije nekog privatnog poseda, gde počinje kvazi betonirani deo puta, dokrajčismo naš amortizer za sva vremena... Posle par stotina metara izađosmo opet na zemljani put koji je za razliku od prethodne deonice delovao kao najbolja moguća podloga za vožnju. ... Neki smo sišli sa motora misleći da je to to....stigli smo... ....ma kako da ne..... Tu se malo i zbunismo gde dalje? ....jedni misle da treba gornjim putem....drugi donjim.... .....pa se opet skupismo svi na jednom mestu......da se malo iščavrljamo .........na + 40 miliona celzijusa..... Pa šta ......lepo je izdivaniti se sa prijateljima pogotovo što se niste tako dugo videli....- rećićete vi! Ma naravno u pravu ste! Nije nam ništa! Mi oboooožavaaaamo avanture ovakve vrste........... ....i u to ime izgleda da ćemo svi podobijati toplotni udar... .......no prerano je da kukamo......jer čujte nas čeka još i pešačenje od oko 15 tak minuta po kamenju i kršu i žbunju...... ......ali to tada nismo još znali! Ma kuda ćemo dalje ljudi??? Ugledasmo neke ljude u daljini....supeer njih ćemo da pitamo.... Njima dvojici kao nije ništa a Boga mole kao i ja da će ovi ljudi reći našima da tu parkiramo motore jer je jezero sasvim blizu! Sve smo pogodili! Rekli su nam da tu parkiramo motore....ali ne zato što je jezero tu sasvim blizu već zato što nakon jedne manje deonice normalnog dela iza prvog žbunja put od kamenih kaskada nepravilnog oblika odličnog i za naše noge a pogotovo za Slavicinu I Dekijevu vodi strmo nadole.....ka jezeru.....Suuuuuper! Sada smo bar blizu...... ......kakva šala..... I pre nego što smo krenuli uslikasmo jedan zadivljujući prizor pogotove za vlasnike ovih automobila - Kozice koje skaču po krovu i šoferšajbni....pa zar to nije divno..... - " A možda je lokalni običaj za sreću ili tako nešto....." - ovde citiram nekog od nas nemam pojma više koga..... I sami primećujete da smo tu već potpuno prolupali od vrućine tako da sve dalje napisano, a citiram nas, uzimajte sa rezervom dok bar neki od nas ne poskaču i ne zaplivaju u jezeru..... I krenusmo u nepoznato.....neki sa sve koferom....pa šta blizu je sigurno.... Neki sa sve loptom....pa šta igraćemo se tamo sigurno.....neuspe nas pola ni da uđe jer ne znadosmo kako da izađemo.... Neki sa sve peškirom....biće hlada pa će se malo i dremnuti...sigurno.... Ne nismo normalni... ....jer ko bi normalan na ovo jezero išao sad? Kada su nam lepo svi koje smo pitali rekli da idemo sutra rano ujutro! Ma 'ajte molim vas.....šta će nam biti....jeeee......mi ćemo kako mi hoćemo! U PODNE! Na gornjoj fotografiji Slavica i Nemanja demonstriraju kako se hoda po ovakvom terenu..... ....niko se naravno nije setio da ponesemo bar jednu ako ne sedam flaša vode......ma ni sedam galona ne bi bilo dovoljno da nam utoli žeđ tada..... Jesam li spomenula da vode nemamo ni u koferima koji su ostali na motorima pa nemožemo makar ni vrele da se napijemo kada se vratimo uz naravno simpatičan sada u povratku USPON ? Nisam? E pa nemamoooo..... A bilo je baš teško za pogoditi, jel da? Nastavak sledi......to je jedini dokaz da smo preživeli......

..........a sve je trajalo samo 5 dana na Tassosu i još 3 po Makedoniji i Srbiji. Oko 2 500 km pređenih kilometara udahnutih punim plućima... Deni i ja ćemo vam na kraju putopisa "Tassos 2" opet dati okviran obračun troškova kao i prošli put kada smo bili nas dvoje sami! Da ljudi koji bi možda išli na ovo izvodljivo u novčanom smislu putovanje za većinu imaju i tu informaciju jer je i nama to bilo važno kada smo planirali da idemo....ali otom potom..... ...pošto smo tek na pola trećeg dana a toliko toga još želimo da vam pokažemo što se Tassosa tiče hajde da malo nastavite da putujete sa nama zajedno! Od manastira ka jezeru Giola se ide u pravcu Potosa i Alikija. U Potosu je bilo i gladnih.... ...ova pekara sa desne strane ima odlične krofne prave one domaće koje mesimo kod kuće.....Jeca i ja ih u ovom momentu jedemo pa nas zato nema na slikama! Musave smo! ...a bilo je i zamišljenih....poseta manastiru je zaista ostavila dubok trag i utisak na sve nas...... Solidarnost mora da postoji i van zidina manastira....naravno.....Deni i Čeda guraju Nemanju koji upali ovaj put iz prve....dobiše brzi spontani aplauz od nas tri pošto je bilo neopisivo vruće....a njih trojica se već navikli na popularnost pa su ga i tražili ukoliko bi kojim slučajem zaboravile.... Njihova popularnost se sastojala u tome da kada god su ga ovako gurali da bi upalio ljudi bi gledali i krstili se....ili smejali... Pošto nemam drugi način ovde moram da dodam da bismo strašno voleli da se javno zahvalimo konobarima lokalnih kafića koji su im tu i tamo po ostrvu pritecali u pomoć..... Jedini način udobne vožnje za Slavicinu nogu toga dana.... Najedosmo smo se i pošto smo prokuvali u onim trenerkama i majicama kako smo bili obučeni toga dana sada već od ujutro....krenusmo put Jezera. Sa jednom mišlju....da ćemo se doooobroooo iskupati u prelepoj vodi tog prirodnog jezera.....Eh da smo znale nas tri da nijedna u vodu neće moći ući a da se ne izgrebe na stene pri izlasku.. ...pa samim tim nismo ni ulazile.....

Loznica - Banja 6km, Loznica - Bijeljina 46km.... možda to bude jedno grupno viđanje! Još jednom pozdrav obojici komšija!

Branko veliki pozdrav za tebe i našeg genijalnog štampara!!! p.s. Istu smo nameru imali Deni i ja kada budemo išli u Loznicu ( do mog oca koji tamo živi odkad je u penziji a inače je rođen u Klupcima kod Loznice) da pokušamo da se sretnemo i upoznamo sa piscem svima nam omiljenog putopisa!

Dokaz! Ali o tome ćemo sutra....pošto je dolazak do jezera potpuna vratolomija....što onaj deo zemljanog uskog puta punog rupa koji smo prešli motorima što deo gde se spuštate peške dobrih petnaest minuta po kamenim kaskadama, kamenju i kršu obraslom žbunjem i maslinama....i to sve po nemilosrdnom suncu koje prži ali se sve isplati....kada ga ugledate....Prizor koji smo zatekli, učinio je da zaboravimo sav uloženi napor da do njega stignemo.Giola izgleda očaravajuće. Okolo bele, visoke stene, u sredini okrugli, smaragdno zeleni bazen, sa vodom koja se providi do samog dna, a sve to tik uz modro plavo more..... Deni uživa u pogledu....

Nismo Aco....Dejanu je povređena noga a i Slavica teško hoda....Nakon razgovora sa monahinjama unutar manastira odvedeni smo do bližeg izvora svete vode i dobili je i za poneti svojim kućama....Inače obišli i stari i novi deo manastira....kažu da je do pre par dana stari deo bio zatvoren zbog renoviranja/restauriranja....imali smo sreće..... Deni i ja a takođe Jelena, Čeda i Nemanja se ni u jednom momentu nismo razmišljali da li ćemo ići tamo bez Slavice i Dejana. Neumem to da objasnim ali kada se čovek nalazi na jednom takvom mestu osobine koje bi inače trebali da gajimo kod sebe a i međusobom još više dođu do izražaja...Oni jesu govorili jedno, a njihove oči drugo.....da bi silno voleli da mogu i oni....ne, nismo mogli bez njih....solidarnost a ne zadovoljene samo sopstvenih potreba i želja je bilo na prvom mestu. I apsolutno smo zadovoljni takvom odlukom. Jer sve što smo nakon toga doživeli teško je rečima opisati i izvinjavam se vama koji čitate ovaj putopis ali to je nešto što pripada samo nama. I neka tako i ostane.

Nakon posete manastiru krenuli smo ka našem sledećem odredištu. Jezeru Giola. Manastir je ostao u daljini visoko uzdignut na stenama sa svom svojom veličanstvenošću. Kažu da je Bog bio veoma darežljiv kada je Tasosu darivao prirodu. Jedan od najlepših prirodnih poklona jeste atrakcija Tasosa - prirodno morsko jezero koje je more uklesalo u stene a zovu ga Giola. Bazen se nalazi sasvim blizu mora. Boja vode je kristalno čista i prozirna, svetlozelene ili tamnozelene boje. Boja vode naročito dolazi do izražaja zbog kontrasta sa tamno-plavom morskom vodom. Bazen se prirodno puni iz mora ispod stena pa je voda u njemu slana. Interesanto je videti bazen kada ga zapljuskuju talasi. U njemu je voda u odnosu na more uvek toplija, te je tako kupanje više nego prijatno. Po legendi Zevs je stvorio Giolu kako bi se Afrodita kupala u njemu pa se Giola još naziva i Afroditina suza.

" Novcem možeš kupiti kuću ali ne i dom , postelju ali ne i san, sat ali ne i vreme, knjigu ali ne i znanje, položaj ali ne i poštovanje, lekara ali ne i zdravlje........život ali ne i dušu......." - nepoznati autor Unutrašnjost manastira nismo želeli da slikamo, nije dozvoljeno. Postoji veliki znak na ulazu vrlo jednostavan...... pa bilo kojim jezikom da govorite znak biste razumeli. Precrtan je fotoaparat. Pojedini su slikali, kradomice.....ne razumem ih.... "....izvor i pecina nisu baš ispod crkve vec prilicno daleko, put do pecine je jako naporan i opasan, put po stenama i kamenju nije za decu i starije osobe. Zahteva prilicno atletskih vestina. Ali je neverovatno hodocasce i svetinja u pitanju...." - tako su nam rekli...... A sve što smo mi unutar manastira osetili i doživeli svako od nas je poneo kao lek u svom srcu i svojoj duši samo za sebe. Neka tako i ostane.

Predanje: "U četvrtom veku, majka Konstantina Velikog -Jelena,odlučila je da sagradi crkve na svim mestima koja su važna za Hristov život. Tokom kopanja za hram sv. Vaskrsenja tj. groba Hristovog, pronađen je Hristov Časni Krst koji je odnet u Carigrad.Jedan od vizantijskih careva obnovio je manastir Filotej na Svetoj Gori i poklonio mu mnogo svetinja, a između ostalog i sveti klin. Kada su Turci osvojili Vizantiju nametnuli su manastirima velike poreze pa su monasi iz manastira Filotej odlučili da pošalju nekoliko kaluđera sa svetinjama, između ostalog i sveti klin, u ostale pravoslavne zemlje, Rusiju, Srbiju, Rumuniju, kako bi im one zauzvrat poslale pomoć. Kaluđere je zahvatila oluja pa su bili prinuđeni da se iskrcaju na Tasos, na mestu gde se nalazila kapelica sv. Arhangela. Ubrzo zatim na isto mesto stigli su i gusari koji su opljačkali i pobili kaluđere, ali je jedan od kaluđera pre toga uspeo da sakrije svetinje izmedju kamenja, u zidu stare kapelice. Nedugo zatim, čovek po imenu Jovan, izlečio se od teške bolesti na izvoru manastira sv. Arhangela pa je u znak zahvalnosti odlučio da obnovi crkvu. Graditelji su u zidu pronašli srebrni kovčežic sa svetinjama kao i drveni krst sa klinom. Kada su iz manastira Filotej saznali da su svetinje pronađene na Tasosu, naredili su da se odmah vrate manastiru Filotej što je i ucinjeno. Međutim, sv. Arhangel Mihail je želeo da sv. klin ostane na Tasosu pa je, javljajući se u snu kaluđerima manastira Filotej, naređivao da se sv. klin vrati na Tasos. S obzirom da ga kaluđeri nisu poslušali, jednog dana su primetili da klina nema i da se sam sv. Arhangel pobrinuo za to da se klin nađe tamo gde mu je i mesto, u manastiru sv. Arhangela. I dan danas se taj dan povratka sv. klina, obeležava na Tasosu tj. u Teologosu, nedelju dana posle Uskrsa. Krajem 11.veka jedan kaluđer Luka, živeo je samačkim životom u selu u centralnom Tasosu. Tu je sagradio kapelicu posvećenu sv. Jovanu Bogoslovu (Teologu) te je selo dobilo naziv Teologos.Vremenom je počelo da mu smeta svakodnevno susretanje sa meštanima sela Teologos, pa je posle 14 godina provedenih u Teologosu, rešio da se osami i pređe u nenaseljenu oblast na jugoistočnoj strani ostrva. Tu je sagradio malu kapelu sa kupolom koja i danas postoji. Posle nekoliko godina krenuo je dalje ka zapadu i naselio se blizu mesta gde se sada nalazi manastir.Posle dvadeset godina provedenih u toj "pustinji", javio mu se sv. Arhangel Mihail i saopštio mu da će ga za 3 godine uzeti Gospod sebi. S obzirom da je Luka sumnjao da je pred njim sam Arhangel, da bi ga uverio sv. Arhangel je lupio štapom u stenu i iz nje je potekla sveta voda. Rekao mu je da na tom mestu podigne crkvu kako bi se narod lečio, duhovno i telesno. Od toga dana svakodnevno su dolazili bolesni u potrazi za lekom. Posle smrti kaluđera, u manastiru je ostao sam njegov učenik Ksenofont, koji je ubrzo uvideo da ne može sam voditi manastir, pa je odlučio da se preseli na Svetu Goru u manastir Filotej. Tada je odlučeno da se manastir sv. Arhangel pripoji manastiju Filotej, te tako i dan danas njemu pripada. To je razlog što se u manastiru praznici slave po starom kalendaru kao i u Srbiji. Veruje se da obližnji izvor ima isceliteljsku moc. ---Kada su Turci 1453.godine zauzeli Tasos bili su nezadovoljni zbog toga što se manastir sv. Arhangela veoma poštuje u narodu. Pripoveda se da je jedan Turčin prišao izvoru i oskrnavio ga. Pao je istog trena mrtav, ali je izvor tog trenutka presušio. Bolesni ljudi su nastavili ipak da dolaze na izvor po izlečenje i noćima čekali da voda ponovo poteče, sv. Arhangel se javio svešteniku Dimitriju i rekao da ispod crkve postoji pećina i da vernici uđu u nju, pronađu izvor. I danas postoji izvor u pećini--- Sve do 1974. na mestu današnjeg manastira sv. Arhangela Mihaila postojala je mala crkvica sa svetim izvorom o kojoj su brinuli kaluđeri smešteni u selu Teologos. Pomenute godine na Tasos je došla mala zajednica monahinja koja je osnovala ženski manastir sv. Arhangela i sagradila konake u kojima godišnje prenoći hiljadu hodočasnika.Sveti klin se i sada čuva u manastiru i možete ga videti na samom ulazu u manastir sa desne strane.I dan danas postoji izvor u pećini. Nalazi se ispod crkve i do njega vodi duga stazica tj. tunelčić koji je jako uzak i nizak, da se mora do izvora doći na kolenima. Kažu da izvor zaista isceljuje sve bolesne koji sa verom na kolenima dođu do njega i umiju se. Retki su turisti koji odlaze do izvora, a upoznala sam naše ljude koji smatraju da su zahvaljujući ovom svetom izvoru i sv. Arhangelu Mihailu dobili dete.'" IZVOR: nikana.gr pravoslavnavera Manastir se nalazi na jugoistoku ostrva, na 15 km od Potosa, na strmoj litici odakle se pruža veličanstven pogled na more i Atos u daljini..... ' Preda mnom puca pogled na veličanstveno more. Ono je na severu najčešće sumorno i nemirno; katkad bude i predivno. O nepregledno more! O duboko more! Ti privlačiš na sebe i poglede i misli. Dugo već gledam neodređeno u more. Nema raznolikosti u tom prizoru, ali pogled i misao ne mogu da se otrgnu od njega, kao da plivaju prostranim morem, kao da uranjaju u njega, kao da tonu u njemu. Kakvo nadahnuće je predato na čuvanje morskim nedrima! Kakvu punoću oseća duša kada se oči naslade i nasite posmatranjem mora! Pogledajmo, prijatelji, pogledajmo more iz našeg manastirskog utošišta, koje je ruka Božijeg promisla postavila kraj mora''. odlomci iz --SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV-- --ASKETSKI OGLEDI-- ŽITEJSKO MORE izvor:svetosavlje

" Život se ne meri brojem naših uzdaha koje uzmemo, već brojem uzdaha koje nam oduzme." - nepoznati mislilac. Prisustvo, čuda i značaj manastira sv. Arhangela Mihaila na Tasosu, povezani su sa istorijom sv. klina (eksera) koji je bio u Hristovoj desnoj ruci.....Ovaj manastir svojom lepotom i veličanstvenošću zaista oduzima dah.....

Oba dana koliko smo zajedno bili na moru kada bi odlazili ujutro i vraćali se uveče zaticali smo u kampu sve veći broj šatora, kola, kampera, ljudi.... Sutra ujutro smo ustali u 7h! Svi kao po komandi! Tuširanje i spremanje za posetu manastiru. Čeda je bio među poslednjima i dok je prolazio pored nekih novo postavljenih šatora malo dalje od nas zaustaviše ga dvoje ljudi, muž i žena sa pitanjem: - Dečko zdravo da te pitamo kako se zovu ono dvoje ljudi što su sa tobom? - Pokazujući na Denija i mene. - Jasna i Danijel! - Bandolerosi? - Odkud znate? Bili su to Maja i Marko! Bračni par iz Novog Sada na osnovu čijeg smo putopisa.... sa foruma o putovanjima i kampovanju.... mi, kao i mnogi, prošle godine i došli na Tassos. Znamo se samo sa tog foruma. Sve što su rekli i napisali pokazalo se kao tačno! I dolazak, i plaže i novac potrošeni, cene...... što je jako važno napisati kada se pišu putopisi! Sve je bilo kao što su i napisali...ništa izmislili i preuveličali i ništa umanjili! I mi se vodimo tom maksimom a ko želi da proveri neka krene put Tassosa pa se uveri! Naši "morski prijatelji" su se uverili i bilo nam je baš drago zbog toga kao i Maji i Marku svaki put kada im se ljudi javno zahvale na preciznim informacijama tamo na tom forumu! I mi smo sada mogli i uživo! Oni su takođe pratili naš prošlogodišnji putopis i komentarisali ga tamo na tom forumu kao i mnogi i bilo im je drago da nam se dopalo i da nam je bilo tako divno a vodili smo se njihovim putopisom! Maja je profesor fizičkog u Novom Sadu i vozila je Super Teneru pre dvadeset godina što po grčkim ostrvima što po Novom Sadu , Marko je privatnik i imaju dve divne devojčice! Ljudi su potpuni genijalci! Opušteni, pozitivni, i veseli! Inače na tom forumu se kampovanje karakteriše " kao stil života a ne samo kao način letovanja" ! Oni kampuju po dvadeset dana i više. I dolaze zajedno sa 25 porodica Srba, Bugara i Holanđana. Svi su već uveliko prijatelji. Kada smo se videli izljubismo se kao rod najrođeniji naravno ne odbismo ponuđeni sok i kafu....pozvali smo i ostatak naše ekipe da nam se pridruži i upozna sa njima! Zbog toga što smo se malo zadržili sa njima da ih ispoštujemo jer su ljudi vredni poštovanja, nismo stigli baš na službu u manastir ali smo ga naravno posetili i ostali više od sat vremena. I to nam je svima značilo puno!

Bila je to složna zavera.....nas šestoro..... Jer smo se dogovarali da sutra idemo na nadaleko čuvenu jagnjetinu a pošto Deni ne voli jagnjetinu raspitivali se da li tamo ima i šta drugo od mesišta za jelo. Potvrdiše nam da ima....ali nam bilo prosto žao i krivo što je on jesti neće.....i onda skovali pakleni plan! Deki će kupiti kobacice od jagnjećeg mesa.....lokalni specijalitet......podvalićemo ih Deniju kao svinjske.....on neće ni primetiti.....kao što i nije pa ćemo mu posle reći. I tako će je možda zavoleti! Plan je bio lukav i odličan morate priznati! I nije uspeo! On sutradan u restoranu gde smo otišli na ručak ipak poruči mešano meso! A što se ovih "opaljenih" slika tiče kao što reče Mikulanac ......da se ne femkamo puno i pravimo Toše i preterano fini glumatajući nešto što nismo..... u pravu si štampar ja zaista samo što nisam pukla od smeha tada kada su me slikali jer su me za slikanje nameštali svi............. tiho mi davajući instrukcije gde da stanem... pomeri se ovde....sada malo levoo, levooo....još malo Jaco, samo još malo....e tu super ...e nije super nešto se skupio ....e baš se sada skvrčio i tako.... .....pa kako da ne puknem od smeha.... Kad smo već kod ovih "golaća" dok ne pređem na sutrašnji dan koji je isto bio prelep ali smo prvo išli u posetu manastiru....hoću da razdvojim te slike od ovih "veselih"....pa ću zato da postavim ovde jednu na kojoj se dooobrooo vidi kolikooo smo preplanuli! I dok se Deki udubio u spremanje roštilja i kukuruza za društvo... ...toliko se bio udubio i oblizivao kao maca na slaninu.....pritrčao je Nemanja a Čeda i Deni se spremili da slikaju i nastala je ova fotka! Hi,hi..... Ma ovo čisto da znate da smo se celo veče i dalje šalili i da nismo klonuli duhom i raspekmezili se posle one divne vetrovito - kišovite vožnje! Ih pa šta je to za nas ovakve izdržljive....već smo i zaboravili.....jer naravno da je glavna tema večeri i najjači utisak toga dana bio dotični "Mister Univerzum" kako ga je Deni nazvao u jednom momentu!

I tako smo se mi vozili po jakom vetru i kiši....i bilo je grozno! Kapi kiše koje vas udaraju u lice tako snažno da oči ne možete da držite otvorene.....ne znam kako su muškarci vozili uopšte....Nas tri smo bar mogle da zagnjurimo glavu u njihova leđa i žmurimo. U jednom momentu je nama počeo motor nešto da štuca....i popalile su se neke lampice i počeo je da staje....Kada smo kupili TDM -a pre jedno mesec dana nismo se dobro razumeli sa našim prodavcem oko toga kolika mu je rezerva a nismo imali kada da to isprobamo sami. No kao i na KLE-u na kome smo znali apsolutno sve u šraf.....znanje se stiče iskustvom....tj.vožnjom. I mi stadosmo! Stadoše i ostali.....svi silaze sa motora da vide šta je? Nemamo goriva! To je! Malo smo više prešli taj dan idući tamo - ovamo oko celog ostrva i svraćajući tu i tamo...Čeda odlazi po gorivo do najbliže pumpe.... u Potosu. E tada nas je Bog pogledao jer je vetar i dalje duvao ali je kiša bivala slabija.... Komentarisali smo da nam nije jasno zašto i kako ljudi mogu da voze bez kacige po gradu....mi smo na letovanju...pa nemamo gde sa kacigama po svim tim plažama...vozimo sporo...i većina ljudi se i vozi tako na ostrvu....Inače naravno vozimo sa kacigama na glavama....Nama dvoma je bilo prvi put i koliko je čudno voziti se tako kada ne pada ništa pa čak malo i prija....toliko je grozno kada pada kiša....Svako iskustvo dobro ili loše je ipak iskustvo a ovo je za neponoviti! U jednom momentu Nemanja dreknu: - Ma da li smo mi normalni pogledajte gde smo našli da stanemo em što smo ispod drveta em smo pored metalne ograde! Još samo fali da nas udari grom!! Bežimo od ograde!!! Okrenusmo se oko sebe i shvatismo da je u pravu. Bili smo pored metalne ograde ispod drveta....ali tu smo ostali bez goriva.... - Bežimo od ograde....-Nemanja je i dalje bio uporan. - Pa gde da bežimo ako se plašiš ti trči niz drum....pošto jedino tamo možeš da bežiš.....- stiže Dekijev odgovor! Stigao je i Čeda sa gorivom za nas, on i Deni guraju Nemanju da bi upalio motor...uspe iz druge, dobi aplauz....i nastavismo vožnju....E sada nam je već bilo potpuno svejedno da li će da pada jako ili slabo....bili smo već skroz mokri. I naravno opet kada je trebao stigao je i čika Murphy... ....stigli smo u Potos i pravac pumpa....na sve strane pokisli ljudi, motoristi kao i mi mokri do gole kože....ulazimo svi u prodavnicu na pumpi da se sakrijemo od kiše...ne znam više ni zašto i naravno...kiša prestaje! Jedino o čemu smo tada razmišljali jesu naše stvari i peškiri koji su ostali da se suše i naravno šatori....gde li su? Da li rasuti po kampu ili su već završili u moru....No zatekli smo skoro sve na svom mestu...Što je najbitnije šatore. Ostatak dana smo proveli u kampu roštiljajući i prepričavajući događaje od tog drugog zajedničkog dana. Kiša je potpuno prestala i vetar se smirio kao da ništa nije ni bilo.... Plan za sutra je bio da ranom zorom posetimo manastir Svetog Arhangela Mihaila , onda odemo na jezero Giola, na neku od plaža koja nam se dopadne usput pa u Teologos na čuvenu jagnjetinu i jogurt sa medom. Evo šta je bilo na meniju... A za dezert....kadaif sa orasima i vanila kremom.... Pa morali smo malo da ugodimo sebi.... A posle dobre hrane i doživljajima ispunjenog dana....