Tražim unutrašnju gumu za zadnji točak 18 coli. maliratac@t-com.me

Ljudi, tražim unutrašnju gumu 90/90 18". Izgleda da to nema nigde. Ima li neko? Ili da zna gde ima?

Savršenstvo

Лимени, јави се на време

Citam temu, onako lagano uz casu soka, procitah ovo i zagrcnuh se od smeha Nego, zardjao meni jedan deo tela, a poliram ga svaki dan. Izgleda da treba vise da ga koristim Ova ti je ka' Njegoševa

Ložim se na Cagivu River 500 (to je to). Ako se ne varam, ROTAX motor, BREMBO kočnice... Neko je na nekom forumu prijavio da je ubrzo menjao bendiks. Kakva su Vaša iskustva?

Vidi, ja vozim YBR 125 već 5 godina/25000 km, idem s njom na posao, poslom, na pijac, po cigare,... ma, samo ne i tamo "gde i car ide peške". Menjao sam dvaput svećicu, 4 puta ulje, jednom pločice prednje kočnice (FERODO, 15 €), jesenas akumulator (16 €), juče lanac i zupčanike (REGINA, 57,30 €), i sad ću gume (prvi put, upravo kupio PIRELLI "City Demon", 106 €). I nekoliko puta sijalicu u faru, to mi je crkavalo, ali evo već treća godina da mi ne crkava, da ne čuje zlo, pupupu. Radi i sad kao prvog dana (k'o sat), bez najave da ima kakvog zamora. Ulje nikad nije trebalo da dolivam, nego prospem posle 6000 km taj litar, i naspem novi. "Da li se isplati kupiti ga,posto prelazim od 50cc na 125cc?" U pogledu isplativosti, kao prevozno sredstvo je "best job" bez konkurencije (najjeftiniji kilometar). Valjda ga još uvek prodaje Rodić, po ceni od cca 2300 € sa PDV. Najjeftinije što sam video je 2280 € sa slovenačkim PDV-om: http://www.avto.net/_MOTO/ad.asp?ID=4750045. Možda je "Kinez" i rentabilniji, ali i ovo nije skupo za ono što se dobije. "Mogu li se naci delovi za ovaj motor?" Sve što mi je trebalo (baš nije mnogo toga), lako sam našao. Kad su mi trebale kočione pločice, FERODO (odlične) sam kupio za 15 €, a kod ovlašćenog predstavnika Yamahe & Toyote su pločice sa Yamahinim brandom 35 €. Model se proizvodi, što znači da predstavnici imaju obavezu snabdevanja tržišta servisnim delovima. Agregat je više nego proveren u više miliona proizvedenih i ugrađenih na more krosaljki (I TOMOS ga ugrađuje http://www.avto.net/_MOTO/ad.asp?ID=5260286), dakle nema rizika od "ćorsokaka" zbog delova. To da nije za duži put su magle: Stići ćeš s njim i na Kamčatku bez malera, i sa malo goriva. Samo, ne izlazi s njim na auto-put! Sve drugo može. Uštedećeš i drumarinu i gorivo, a potrošiti malo više vremena. Na autobanu je uvek frka, krkljanac i strepnja da te neki uspešan poslovni čovek "počisti" mečkom sa 250/h, a na alternativnom drumu po pravilu nigde nikog, i još džabe, često i kraće. Šta fali, kad je opuštena vožnja? More, stići ćeš na vreme, ako si krenuo na vreme. Ja sam ga terao jednom kroz bosanske gudure preko 300 km bez zaustavljanja. Nisam više osećao dupe, al' njemu ništa, "taman postig'o radnu temperaturu". Do 60 km/h (u gradskim uslovima) si car. Krstareća brzina 75 km/h (tad u petoj vrti 5500 o/min, to mu je optimum, tad najbolje vuče, prede k'o mačor). Nije to loša brzina za put na motoru. Kad je pravac, i 90 km/h nije problem. Međutim, preko 80 km/h dosta traljavo ubrzava, pa ne preporučujem preticanje vozila koja idu brže od 60-65 km/h. Bolje "soliraj" za njim (opušteno), taj će garant ubrzo da skrene negde. Ili stani malo, odmori d...., to uvek valja (poneseš đus i sendvič u gepek , zapališ pljugu ako si zavisnik, napraviš neku fotku...). Baš se lepo na njemu sedi, ležerno i sigurno se vozi, bez napora, a tako se i manevriše. "Pada" u krivinu "na snagu volje". Lak je k'o pero, malo preko 100 kila, a stabilan i siguran. Ako ti lift u zgradi ima dimenziju 2m, možeš da ga nosiš u sobu posle vožnje, bez rastavljanja. Visoko se sedi, što ja volim, i zahvaljujući tome se dobro vidi s njega. 18 coli točak i napred i nazad je, za moj ukus, njegov veliki adut, naročito kad ga penješ na ivičnjak, i za svako skretanje s asfalta, rupčage kojih ima na sve strane, tramvajske šine i sve tome sl. I kurbla (kick-start) je blagoslovena. Suvozačicu ne vozi više nego "od ćoška do ćoška", ili kupi nešto od bar 500 kubika (KLE 500 ili CBF 500, al' to će da troši i kad si sam na motoru, a uglavnom si sam). Ili kupiš i njoj YBR 125 :moto3: (oba koštaju k'o jedna od 250) . U principu, prezadovoljan sam, ali bih voleo da je 250ccm/20 KS kad je "brza uzbrdica" (a ja 100 kila). Kad god pomislim da ga prodam, i uzmem nešto jače, dignu cenu benzina, pa me prođe bludna misao za tim jačim. Već neko vreme je kod mene "na čuvanju" APRILIA ATLANTIC 400S od jednog prijatelja. Fakat, ide k'o Space Shuttle, ali na malom broju obrtaja (a to mora u gradu) trese k'o traktor. Lepo radi tek kad pređeš 80 km/h. Automatik, možeš ga j....ti. Kabasto, bre, teško, nezgrapno, i glup položaj tela. Dzaba mu ubrzanje 0-100 10 sekundi, kad ni posle 500 pređenih kilometara nemaš osećaj ni koliki su ti gabariti, ni kuda možeš da prođeš. Manevrisanje - drama. A točkići - k'o dečja kolica, pa još i niskoprofilne gume!!! Kad pregaziš novčić, "na dupetu prepoznaš je l' pismo ili glava". Ima jednu dobru osobinu: ne poprska ti noge kad pregaziš baru. Sve drugo je shit. Radije vozim YBR 125. E, sad, nemam iskustvo sa Kinezom, moguće da je ok. Deluje isti.

Дао Бог здравља, а биће и ... Ајд' ако неко долази, треба да ми донесе таблицу и саобраћајну од синчића

1+ za tekst! Zar baš toliko ne valja?

I ja sam prvi put seo na motor istog tog tog leta 2007., pod jako sličnim okolnostima: U "Trabantu", na putu od Sutomora do Bara nekim poslom, sunce žeže, ni daška vetra, kolona celim putem "kreni-stani"... a momci na skuterčićima fruć-fruć, i - odoše. Čekaj, rek'o: Kad treba da mrem, da mrem k'o roker, a ne k'o jastog. Šta će meni 4 točka da idem sam na pos'o, i još 1/2 godine da se kuvam? Reče mi jedan prijatelj da je neko u Beogradu uvezao veliki broj Piaggio "poštarskih" skutera, i prodaje za male pare. Odem ja da to pogledam, sednem, krenem, al' vidim da se to sa mojih 100 kila ne odvaja baš lako od mesta. U mislima mi kamioni kojim mi tutnje s leđa i pretiču, strava i užas. Reko', moralo bi to da može da ide k'o prosečan auto, a ne da kočim saobraćaj. Pozovem ja Božu Veljkovića zvanog "Rendi", rek'o tak'a i tak'a stvar, može li da me uputi u nešto pouzdano, al' da nije baš 50 kubika. "Imam nešto za tebe", veli on, "Ja kupio prošle godine mojoj kćeri od 16 godina novu Yamahu od 125 kubika, ali ona hoće veći." Dogovorimo se mi, on meni dotera kombijem u Sutomore vozilo, plavi se, "k'o iz fabrike", i - ode natrag za Niš. Mlađi sam od Daneta 4 godine, tu smo ista starosna grupa. E, sad, jesam vozio bicikl po Beogradu, i to taman onda kad je Dane počeo da vozi motor. Al' motor - nikad. Sećam se da me otac kao malog vozio na rezervoaru od ratnog NSU-a na Avalu. Krenem ja tako da savladam veštinu, i u prvom kilometru, pri nikakvoj brzini, na magistrali, naspe meni još da usporim. Na nožnu, a nemam pojma kako reaguje. Zanese se zadnji točak u levo, i ja - tras na desnu stranu. Sreća te nije bilo saobraćaja. Odr'o sam se, ali bez lomova. Svejedno, do duboke jeseni sam se oporavljao. A kad je zasvežilo, bilo je i prijatnije za trening. Još sam jednom tresn'o, pod isto tako burlesknim okolnostima, da nije za priču, i opet zbog zanošenja zadnjeg točka. Ali, malo po malo, privik'o se ja na komande, srodio se s mašinom, i eto mene u novembru na vozačkom ispitu. I po položenom ispitu jedno vreme nisam imao petlje da se upustim u saobraćaj, nego sam birao kad je najveća tišina, da se provozam "po selu" par kilometara. I tako, krenem ja, bila nedelja, na južnu stranu, baš mi lepo išlo. Rek'o: ajd' do Čanja. Začas, eto ga Čanj. Ma, ajd' do Petrovca. Dok dlanom o dlan, tu je i Petrovac. More odo' do Budve. U Budvi kafa, pa natrag. Ih, ponosa! Ubrzo sam se "osilio", pa se i "navuk'o", i to gadno. U leto 2009. sam išao od Sutomora do Zagreba (1300 km) i u septembru na Brač, preko Makarske. Ovde klima dozvoljava, tako da i na posao idem svaki dan motorom, ako ne pada kiša, a to je 99% slučajeva. Mislim, nema veze ako malo i pada. Auto prošle godine nisam upalio. Prod'o bih ga, neće niko da ga kupi. Sve u šali i u vicu, evo sam načeo 26tu hiljadu, a motor sam kupio sa pređenih 3700 km. Ovih dana sam u predgovoru s jednim kolegom iz Bara (1951. godište!) da se u maju ili junu "smrznemo" do Krfa. Opušteno.

Upravo sam zamenio ulje, svećicu, opr'o lanac (i ostalo)...., i, ajd' da dropnem po kap ulja na sajle. Iza toga: podesim ler-gas na cca 800 o/min, ali kad okrenem korman skroz u desno, sam digne obrtaje na jedno 3500. Kad ispravim, ili okrenem na levo, normalizuje se. Ubijam se pokušavajući da provalim, mrdam bužir levo - desno, na svako mrdanje bužira dodaje gas. Zna li neko šta se radi u ovakvoj situaciji?

Trabant limuzina 1989.? https://lh4.googleusercontent.com/-6Aw6231npNI/StsUUhAGd-I/AAAAAAAADrE/SQ8mMndsC-Q/s800/space%252520shuttle.JPG

Traljav ti ovaj link

1. Godiste motocikla koji ste vozili: 2006., a ja sam 1954! 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: 2008. pa na dalje, dosad 2,5 godine (leti i zimi idem na posao 5 km u jednom pravcu). Kupio sam ga sa 3700 km, na njemu položio A kat., i dosad sam prešao još 20000km, bez zastoja. Jednom menjao prednje pločice i akumulator, a ulje na svakih 6000km, svećicu na 12000. Ler gas sam podesio preterano nisko, tako da obrtomer ne može da ga registruje, pa mi se ponekad ugasi (retko) kad stanem. Inače radi k'o sat. Šapuće k'o stari BMW boxer. Septembra 2009. sam putovao od Sutomora do Zagreba i nazad, preko Mostara i Banja Luke, ravno 1200km. Potrošnja 2,2 litra/100km. Bio sam i na Brač.... 3. Sta mi se dopada: Lak, upravljiv, okretan, točak 18", dobar položaj, sa njega se dobro vidi. Kvalitetan, ima kick start... najjeftiniji kilometar, a da ne okrećete pedale. Troši uvek ispod 3 litra/100 km. Nije bučan, dopadljiv a nepretenciozan. Idealan za samca. Ono što je meni bilo bitno prilikom kupovine: niste inferiorni prema drugim vozilima u režimu gradskog saobraćaja, kao na 49ccm. Tu zadovoljava sve razumne zahteve. Do 80km/h je super, preko toga je mučenje, a naši putevi i nisu za brže (ne izlaziti s njim na auto put ni slučajno). 4. Sta je moglo biti bolje: Sedište da se dotapacira: boli zadnjica posle 2 sata vožnje, na duže - disaster Svetlo bi moglo biti jače (H4) Zadnja kočnoca bi mogla biti disk (odmah sam pao, prilikom upoznavanja) Bilo bi dobro da ima još malo snage (na dužoj a bržoj uzbrdici, i prilikom preticanja). Izbegavati suvozača na svaki način. 5. Moj utisak: Kućni ljubimac. Veran i zahvalan u svakom pogledu. Poruka: Ne žuri, i stići ćeš.

Mene interesuje Aprilia Pegaso 650 ili BMW F650, ali oni su jednocilindrični. Zašto bi to bio problem? Btw, motor tvog dede sa http://cdn.bjbikers.com/images/imported/R1/vEDRw_dedajb3.jpg je sasvim izvesno NSU Pretis Maxi 175 ccm, koji je sklapan u Sarajevu između 1959 i negde 1969 godine. Moj strariji brat je u to doba imao jedan takav. Na dedinom motoru se vidi registarska tablica iz koje se sa sigurnošću zaklučuje da je motor bio registrovan u Srbiji, i to pre 1962. godine, jer je 1962. izvršena reforma sistema regisatskih oznaka, dotle su bile oznake po republikama: БХ, H(rvatska), M(акедонија), S(lovenija), С(рбија); ЦГ. Neko u Hrvatskoj prodaje jedan, sa originalnom plavom bojom: http://www.oldtimer-klub-zagreb.hr/upload/oglasi/NSU_Oglas.jpg

Ima izuzetaka: Od novog auta, bolji je polovan "Mercedes"

Hm, ovo bi moglo da mi se uklopi u koncepciju.

Fakat, razmatrao sam i Virago 250 varijantu, i jako se nervirao što "V Star 250" nema da se kupi nova na evropskom tržištu, a u Americi samo što je ne poklanjaju.

O, narode ! Zašlo se u godine, pa se malo teže i kapira. Tek sad sam shvatio kako da se predstavim (prema nekim uglednim autorima - nikad nije kasno), a registrov'o sam se još 2007. Sad imam 55 godina. Živim u Sutomoru već 11 godina, radim u Baru kao advokat. Pomenute 2007. sam prvi put došao na ideju da mi treba motor, da bih išao na posao. Jula te godine kupio sam od poznatog čoveka Yamahu ybr125 sa pređenih 3700 km, <table style="width:auto;"><tr><td><a href="http://picasaweb.google.com/lh/photo/LLZsbloPWZ5F6y_5qwYDcw?authkey=Gv1sRgCNzT4bLh2o2MngE&feat=embedwebsite"><img src="http://lh4.ggpht.com/_nN5hMgk_7yY/Sbt82Zz_ZTI/AAAAAAAAB7A/zOeJkKJgnvQ/s800/masterN.jpg" /></a></td></tr><tr><td style="font-family:arial,sans-serif; font-size:11px; text-align:right">Из <a href="http://picasaweb.google.com/advoigor/Blogger?authkey=Gv1sRgCNzT4bLh2o2MngE&feat=embedwebsite">Blogger слике</a></td></tr></table> i prilikom upoznavanja s kočnicama sam dvaput upeo da tresnem, bez fraktura i šteta na svu sreću, samo sa oguljotinama na laktu i kolenu. Zato sam polaganje vozačkog ispita odložio za novembar. Tek na proleće 2008. sam se osmelio da se odmaknem iz atara Sutomora, ali od tada samopouzdanje dinamično raste iz dana u dan: brojač pređenih kilometara mi je juče prešao 10 000. Razmatram varijantu da se negde krajem maja otisnem do rodnog Beograda, onako na 125 kubika, prvi dan do Zlatibora, a onda na Dorćol. Počeo sam da razmatram varijantu malo jače mašinice, pa sam krenuo da "šacujem" kakav Suzuki GS 500, da nije mnogo mator, i da nije "prošao sito i rešeto". Ovde baš i nemam društvo, motore voze samo mlađi ljudi.