Dan 32. Federalni put M 58 za Khabarovsk. Mi idemo do Skovordino-a gde tre ba da skrenemo na sever put Jakutska. Do Skovordina je oko 440km, a put je odlican. Mozda je makadama tj radova bilo na jedno 15-ak kilometara puta. Predeli su super, sve je suma oko puta. Primecuje se da je na dosta mesta gorela, jer je ovde sezona sumskih pozara szbog visokih temperatura preko dana. Na svakih 40-ak kilometara pored puta je parkirano po jedno vatrogasno vozilo za slucaj da negde gori. Negde oko 14h stizemo do Skovordina pa pravac sever. Inace, Bolot iz Jakutska, novinar koji nam je informacijama pomagao u pripremi puta, nam je poslao informaciju da je neki Irac pre nedelju dana prosao putem od Cite do Jakutska za tri dana. Prvi dan Cita-Skovordino, drugi dan Skovordino – Arden i treci dan Aredn – Jakutsk. Malo smo poelteli zbog ove informacije. Medjutim, na terenu nas ceka nesto sasvim drugo. Danas smo presli 350 km tim putem (ukupno danas 750). Kisa je padala pa je put zapravio bio blato. Svaka Ircu cast ako je uspeo da deonoicu od 730km odvozi za jedan da, po ovakvom putu. Cak i ako mu je bio suv put to je bas majstorstvo. Veceras smo vozili do 23h i na ulasku u jedno od mesta na putu ( nesecam mus e imena) zaustavlja nas policija na DPS punktu. Nakon kontrole dokumenata pitali smo ih mozemo li tu da spavamo jer imaju ogradjeni parking. Bili su vrlo ljubazni i dozvolili nam. Skuvali su nam caj i pokazali snimke kako im lisica ulazi u kancelariju kako bi pobegla od zime (napolju je bilo -50). Objasnili su nam da ako vidimo malog medu na putu, ne stajemo vec samo produzimo jer je uobicajeno da se mladunci setaju po putu, a da ih majke prate iz obliznjeg sumarka. Vec vidimo da ce se u ovoj regiji spavati u gostionicama Ugalvanom, plan je da za dva dana budemo u Jakutsku. To znaci da moramo svakog dana da vozimo po 350km, sto i ne bi trebalo da bude problem, samo ako ne bude jos kise. Inace, do danas smo presli oko 14, 800km i do Magadana imamo jos otprilike 2000km. Svaki dan komentarisemo kako je neverovatno gde ljudi u ovim krajevima zive. To su mala sela, povezana makadamom sa glavnim putem (koji je vrlo moguce takodje makadam) i udaljena mnooogo kilometara od vecih gradova. Drvene kuce sa blind vratima su normalna pojava. Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan32/

Dan 31. Danas nije pretoplo kao juce, bar ne ujutru. Prvo odlzaimo do radnej sa gumama ali nista ne pronalazimo. Nista, nastavljamo put na ovim gumama pa koliko izdrze. Do Skovordina, mesta na kojhem skrecemo na sever ka Jakutsku ima oko 750km. Asfalt je super pa smo se nadalki da cemo uspeti to u danu da predjemo. Na izlasku iz Cite nas zaustavlja policija, rpegleda dokumenta. Tu upoznajemo dva Ukrajinca koji na motorima idu do Vladivostokai nazad. Posle sat voznje nailazimo na radove na putu tj na greder koji pokusava da probije brdo kaena dugacko 60-ak metara. Posto vidimo da je slabasan, odlucismo da probamo da prodjemo odmah pored, preko neke uzvisice. Malo je strmo i svce je krupanb kaen. Dogovorismo se da idemo jedan po jedan, a da ga druga dvojica pridrzavaju. Nakon pola sata smo prosli sva trojica. Ali nakon 100m je cekala drga gomila kamenja, koju je srecom druga masina vec probila. Tu se stvorila mala guzva pa smo morali da sacekamo 10-ak minuta. Kad je doslo vreme za pokret.. Nema pokreta, Afrika nema kontakt. A napolju nam se cini da je 100 stepeni, mi u odelima i cizmama, prasi na oko nas, a sad treba sve rasklapati jer smo u prvi mah mislili da je regler. Ispostavilo se da se sraf na – klemi olabavio. Uh, kako smo samo srecni bili 10-ak min posla dok se sve skinulo sa motora i vratilo i idemo dalje. Nismo presli ni par km, novi peh. Zadnja guma na Africi puca. A napolju je jeos uvek pakao. Sta ces, moramo dajhe menjamo. Dok smo pakovali motore i podmazivali lanac pocinje pravi letnji pljusak. Uopste nam nije msetao, bas nas je rashladio kako treba. Valjda je kraj pehovima. Put je dobar, na momente ispresecan sa po par km makadama ali nam to ne smeta. Na jednom od tih makadama stajemo da se dogovorimo sta cemo dalje, jer je skoro vece, ceo dan nismo snita jeli, a vode nemam vec jedno 4 sata. Nino je otisao da piuta radnike gde je najbliza pmpa, a Afrika opet nema kontakt. E vec sad pocinje da me (vladu) nervoza. Opet skidajs ve po vruini, u sred nekog makadama, gde se, cim neko prodje digne oblazk prasine. Da sve bude gore, cim staemo, oko nas je gomila muva, osica i obada koji bukvalno kidisu na nas. Nakons to smo opet skinuli akumulator, ustanovili smo da se – klema sa akumulatora otkinula! Kako, pojma nemamo. Nalazimo neko resenej na brzinu, a trajno ce sacekati Ameriku i kupovinu novog akumulatora. Postavljamo sator pored nekog potoka, a toliko je insekata da smo jedva sator postavili. Vecerasa smo jos uspeli da promenimo Ninu ulje u motoru i da malo bolje pricvrstimo klemu na akumulatoru. Sutra ustajemo ranije kako bi sto pre stigli u Jakutsk. Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan31/

Dan 30. Danas pravac Cita, da se konacno priblizimo tom Jakutsku. Prvo idemo do Ulan Ude-a da podignemo pare i idemo dalje. Nije vrucina kakva je bila ovih dana. Ali.. Na parkingu ispred supermarketa smo videli da je na Ninovom BMW-u pukao donji sraf koji drzi amortizer. Resenje lezi u zameni Posle jedno 20-ak minuta uspevamo da nadjemo radnju kojua prodaje srafove. Nije imala neki izbor ali smo uspeli da pronadjemo otprilike sta nam treba. Popravka na parkingu traje oko pola sata. Tu i upoznajemo Nemca koji ide biciklom do Vladivostoka. Kaze da ce mu trebati jos 5 nedelja. Sve sto covek radi mozete pogledati na www.thomasmeixner.de . Mi nastavljamo dalje i ceo dan provodimo u voznji. Negde oko 21h dolazimo u Citu i pokusavamo da nadjemo internet centar. Na autobuskoj stanici nailazimo da jednog momka koji se ponudio da nam pokaze gde je centar. Seo je nazad Ninu na gume i krenuli smo. U toku puta se sa Ninom ispricao i kad smo dosli do internet centra, ponudio se da spavamo kod njega. Nismo bili sigurni sta da odgovorimo, sto zbog toga sto ne znamo ko je, a sto zbog toga sto ne mzoemo tek tako motore ispred zgrade da ostavimo. Pada dogovor da odemo i vidimo kako to izlgeda. Zgrada velika, stan 120 kvadrata, a mali sam zivi u njemu. Dodosue nema ni namestaj ali to nam nije smetalo Motore smo ostavili u blizini, na parkingu koji se placa i koji ima cuvara. Inace, momak ser zove Ruslan i studira, kako je rekao administraciju. Plan je da ujutru odemo do prodavnice guma da pogledamo ima li off road guma. Vladine i Blazove gume su se strasno pojele (Metzeler Karoo 2 MCE). Istina je da smo ih stavili ranije nego sto je planirano, ocekujuci odmah makadam u Mongoliji ali su se bas brzo potrosile. Gazeci sloj je jako los. Nadamo se da ce izdrzati. Ako ne, imamo ove za asfalt Inace Cita je grad od oko 400,000 stanovnika i nalazi se u Zabajkalskom reonu. Kada smo mi stigli temperatura je bila 41 stepen i kazu da je to normalno za ovo dob godine. Zimi je temperatura izmedju -30 i –45 stepeni. Potpuno neverovatno zvuci da je raspon temepratura u jednom gradu u toku godine u 100 stepeni. Sreca, mi smo dosli kad je toplo. Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan30/

Dan 29. Uh, danas dan laksi nego ikad. Ustali smo oko 7, promuvali se po kampu, doruckovali, malo popricali, procitali mail. Onda se lagano spremili i pravac Ulan Ude (Rusija). Do granice je nekih 340km i na nju smo stigli oko 13h. E sad, kao i uvek, ceka nas neko brdo papirologije, cekanja. Na mongolskoj strani ide solidno sve dok nismo dosli do carinika koji je hteo da pregleda motore. Prvo je krenuo na Afriku i isao je dotle da je otvarao kesicu sa stapicima za usi i onda gledao unutra i mirisao ih Prodje nekako i to i dodjosmo kod brace Rusa. A tamo nas iznenadise, pozvase nas preko reda i vrlo smo brzo zavrsili. Fenomenalno! Pravac jedan mali restoran na granici u koji smo svratili kad smo isli u Mongoliju. Ako se secate, lik govori engleski i u restoranu ima slike svih ljudi koje je upoznao, a koji voze motore i bicikle. Obecao je da ce biti na zidu i nasih slika ali kaze nije stigao Malo se odmaramo pa pravac Ulan Ude. Temperatura je bila ok sve dok nismo presli granicu, a onda pocinje da bude bas hladno. Negde oko 22h stizemo na 20km od Ulan Ude-a i postavljamo sator, spremajuci se za jednu hladnu noc. Sutra je plan da stignemo do Cite, koja je udaljena nekih 500km, a odatlew krece avantuira do Jakutska. DO tad, sve vas pozdravljamo i zahvaljujemo se sto pratite nasu avanturu. Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan29/

Dan 28. Idemo za Ulan Bator! Vec nas boli glava kad pomislimo na onaj los put ali izdrzacemo.. Medjutim, nakon nekih 20km klackanja iznenada izlazimo na solidan put a onda na asfalt. Odusevljeni smo i picimo super. Zastali smo u prvom gradu da promenimo novac i tu upoznali grupu japanskih turista koji su bili odusevljeni ali i misle da nismo normalni. Nastavljamo dalje i na pumpi vidimo da se na Blazovom BMW-u iskrivila potporna spona koja povezuje ram sa kardanom i da cese zadnju gumu. Nemamo nacina da to sad popravimo ali kad stignemo u Ulan Bator moracemo to da resimo sto pre. U medjuvremenu vispreni Milic je uspeo i da padne na nekom sljunku i da slomi i drugu maglenku, migavac i da iskrivi sipke koje nose vizir. Sad nas sve to ceka kad stignemo u Ulan Bator. Jos jedno 20km loseg puta i vrlo brzo stizemo u Ulan Bator. Prema preporuci australijanaca koje smo upoznali, pronalazimo Oasis guest House i odusevljeni smo. Ima 6 gerova i iznajmljujemo jedan.. Krevet, tus, klopa, internet, a dvoriste prepuno motora i vozila avanturista.. Tu rasklapamo BMW i popravljamo sto se popraviti moze. Ispravljamo i sponu ali ce definitivno morati biti zamenjena. Celo vrece smo proveli pricajuci sa australijancima, dancima, nemcima, toliko je neverovatnih iskustava, sudbina. Svasta ljudima pad ana pemt. Neki rade po dve godine pa daju otkaz i putuju godinu, a neki opet zive od ove vrste zivota. Sutra opet ka Rusiji pa onda Sibir. Ko zna sta nas sve tamo ceka, ali to je avantura. Iskoristili smo priliku da se malo ispricamo sa porodicama, vidimo decu, posaljemo izvestaje… Inace bilans Mongolije: 1. Dakaru malo ogreban kofer – Baku je zakacio neki kombi dok je stajao 2. BMW Adventure – iskrivljeni koferi (ali i ispravljeni), pukla plastika koja stiti zadnji tocak, iskrivljen vizir, pukle obe maglenke, pukla spona ka kardanu 3. Africa – iskrivljeni koferi (ali i ispravljeni) Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan28/

Dan 27. Jutro je dusu dalo za voznju. Spremamo se i malo kasnije nego obicno krecemo. Opila nas je lepota od prethodnog dana, a i okupali smo se pa prija. Plan za danas je da napravimo sto vise kilometara kako bi sutra uvece uspeli da stignemo do Ulan Batora. A put, katastrofa! Mi jesmo posli da vozimo offroad ali ne i da potpuno razvalimo motore. Ne mozemo ni da vam opisemo kakav je put kojim smo vozili danas. To je magistralni put ka Ulan Batoru, a lici na sve osim na put. Zapravo to je mreza puteva kroz polja, koji su pescani, zemljani, a najgore je kad dobijete mesavinu jedno od ova dva sa kamenjem. Bas je tesko voziti kroz Mongoliju. Neki od nas su pocetnici u offroad voznji, neki ne ali svi skidamo kapu svakome ko je vozio kroz ovu zemlju, pogotovo Danetu i Komi. Mi smo svoj deo offroad-a vozili kako smo najbolje znali ali dzabe, prosecne brzine su nam katastrofa. Ipak moramo i da sacuvamo motore, imamo mi jos jedno 20,000 km da vozimo pa ne bi imalo smisla da ih potpuno unistimo ovde. Da dan bude interesantniji opet je ucinio Blazov BMW koji se ponovo nasao u pesku, ovog puta bez neke stete. Inace, predeli su i dalje fenomenalni, a danas smo presli preko prevoja koji je visok 2560m. Los put i vrucina su nas potpuno slomili ali nada se pojavljuje negde oko 18h kada nailazimo na magistralu koja je u izgradnji. Zatvorna je tj kola na nju ne mogu ali mi smo nasli nacina da udjemo motorima. Na svakih par km postoje zemljane prepreke da se neko ne bi pravio pametan i vozio ali mi smo ipak odlucili da idemo tuda. Vrlo malo asfalta ali zato dosta dobro utabane zemlje nam je malo olaksalo voznju. Oko 21h stizemo u Cetereg i na izlazu spavamo. Danas smo napravili 370 km i jos nas oko 400 deli od Ulan Batora. Inace smo do sada presli oko 10,700 km. Picimo da se odmorimo, pa sutra na put ponovo. A onda interenet pa cete lepo sve ovo da procitate Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan27/

Dan 26. Osvanulo je oblacno jutro, a mi smos e toga pribojavali. U glavi nam je bio samo los put od prethofnog dana. Tokom noci je padalo malo kise ali nije napravila blato. Krecemo dalje i nakon pola sata ulecemo u provalu oblaka, koja je srecom kratko trajala. A iza nje dolazi sunce i fantasticni predeli. Ideja je da se na jug spustimo do magistrale Koja na jugu vodi do Ulan Batora. Do nje je oko 200km. Malo smo se pribojavali loseg puta ali… Put je zemljani ali odlican a predeli… Predeli su nesto neopisivo. verovatno nesto najlepse sto jedna osoba moze da vidi u zivotu. Ljudi su ljubazni, nasmejani i spremni da pomognu… Mi smo odusevljeni. Mongolija je zemlja razlicitosti. Dovoljno je da vozite nekoliko sati i da sa zelenih proplanaka stignete do necega sto neodoljivo podseca na savanu i Afriku. A zatim pesak, pa opet zelenilo, a sve to ispresecano brojnim potocima. RAJ! Naravno, Blazo ni danas nije uspeo da ostane ceo dan na motoru pa je BMW opet poklekao. Pad nije strasan ali smo opet morali da ispravljamo kofere. Uglavnom, idemo dalje i oko 20h stizemo do naseg cilja za danas, magistrale. A magistrala je zemljani ut ali sto puta losiji od ovih kojima smo danas vozili. Ulogorili smo se pored reke i konacno stigli i da se okupamo. A mesec je pun… Znamo da smo dosadni ali Mongolija je prelepa, Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan26/

Dan 25. Jutro je fenomenalno, a pogleda sa brezuljka na kojem smo spavali odlican. Spremamo se na brzinu i put pod noge, ovo je Mongolija, ovo je ono sto smo cekali kao nas je makadam, pesak, zemlja, kamen… A Vrucina oko 10 pocinje da biva nesnosna, pogotovo sto vozimo vrlo sporo. Makadam je, a mi nemamo previse iskustva u voznji van puta. Negde na prvom odmoru, dok smo kupovali vodu, upoznali smo jednog italijana i jednog Australijanca koji idu za Novosibirsk. Pozalili su nam se da im je pucala guma 3 puta u poslednjih 15 sati i da su je menjali srafcigerom jer drugi alat nisu imali!!! Australijanac je posao na put sa ciljem da promovise neku nevladinu organizaciju i njihove ciljeve (www.ride4alife.com), a italijan je krenuo sa drugarom koji je povredio skocni zglob u toku voznje, pa ce se naci u Novosibirsku. Uz pozdrave se rastajemo, oni odlaze, a mi doruckujemo. Nakon pola sata ponovo srecemo ista dva motora. Na Kawasakiju problem, gasi se kad ubaci u prvu. Posto oni nemaju alata, stajemo i sredjujemo im problem za 10 minuta pa put pod noge. E ovde vec pocinjemo da shvatamo zasto svi govore kako je tesko voziti kroz Mongoliju. Kad krenete ka jednom gradu, postoji po 10 zemljanih puteva koji vode do njega i svaki je pravi. Put los, imamo osecaj da se motori raspadaju. Istina je da smo mi isli malo brze, jer ovo je ono sto smo cekali. Umorni smo, vrucina je ali idemo dalje. Negde na ulasku u !!!! Blazo pada sa motora i opet stajemo. Pesak je, pa smo morali malo i da padnemo. Steta nije velika, ispravljamo Blazov kofer i picimo dalje. Nedaleko odatel, Blazo upada u rupu i lomi stitnink zadnjeg tocka, koji je neposredno nakon toga zavrsio u kontejneru. Umor nas vec savladava, a Mongolija nam pokazuje kakva je zapravo. Nakon pola sata ponovo peh. Ja (Vlada) padam sa motora, koji odlece u desno, a ja preko zadnjeg tocka padam na put. Oko motora je prasina, i prvo sto sam pomislio je da je ovo kraj mog putovanja, jer motor mora da je dobro ostecen. Medjutim, sva steta je malo kriv kofer. Evo i veceras nas buni kako je on uopste pao jer mu je polozaj bio porpilicno nenormalan, kao da se prevrnuo. Uglavnom, spustamo malo loptu i stizemo do grada Murin, a jedno 10 km pre toga izlazimo na asfalt. Morali smo da stanemo da ga poljubimo. U gradu odmaramo na pumpi iplaniramo sta dalje. U jednom momentu primecujemo da sa drugog kraja grada ka nama ide letnja oluja, pracena kisom i vrtlozima koji su nastali od podignutog peska. Krijemo se iza pumpe, zajedno sa motorima. Samo smo spustili vizire na kacigama i cekali. Medjutim, ljubazni radnici sa pumpe su nas pozvali da udjemo kod njih u kancelariju dok nevreme ne prodje. Proslo je nakon sat vremena. U medjuvremenu na pumpi upoznajemo Nemca koji vec peti put obilazi Mongoliju. Kupiuo je jedan UAZ kombi koji mu stoji u Ulan Batoru i on svake godine dodje sa suprugom na odmor. Mi krecemo dalje, vec sad po blatu. Na izlasku iz grada nas zaustavlja policija. Neverovatno su ljubazni, prvo nam pokazuju svoje znacke, zatim legitimacije sa slikom i onda traze dokumenta, vise iz radoznalosti. Negde oko 20h nalazimo mesto za spavanje. Preumorni smo jer je danas bio bas naporan dan, Deo puta koji smo presli je uzasan makadam sa puno kamena. Mislili smo da ce nam se motori raspasti. Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan25/

Dan 24. Jutro je pretoplo. Dosli smo na granicni prelaz negde oko 08:30 u nameri da budemo medju prvima jer smo hteli sto pre da udjemo u Mongoliju. Nismo medju prvima u redu ali uspevamo da se probijemo. Rusku granicu prelazimo relativno brzo, za jedno sat vremena, sto je odlicno prolazno vreme. Dolaziumo do Mongolske granice i odmah nam uvaljuju gomilu papira da popunjavamo. Sreca, nailazimo ne jednog starijeg carinika koji zna engleski pa nam je pomogao i uspeli smo da zavrsimo sve za jedno dva sata. U Mongoliju ulazimo oko podne. Napolju je pakao! Cim smo presli granicu, Nino pregovara sa lokalnim dilerima o kursu kako bi sto bolje prosli prilikom zamene rubalja za lokalni novac.Uglavnom, nastavljamo dalje i narednih dva sata vozimo po perfektnom afaltu, a nama su rekli da asfalta skoro nema. Vec smo se malo iznervirali jer smo ocekivali nesto drugo. Inace, priroda je, najblaze receno, FENOMENALNA! Uglavnom, makadama ima sasvim dovoljno, sto ce se ispostaviti tek sutra. Danas smo vozili oko 250 km asfaltom, a ostatak solidnim makadamom. Ulogoirli smo se na jednom proplanku i jedva cekali da nam Mongolija pokaze svoje lepote… Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan24/

Dan 23. Ustajemo rano kako bi danas stigli do granice sa Mongolijom. Napolju je bas hladno, svega 10 stepeni, pa na sebe oblacimo sve sto imamo Prvih 200 kilometara do Bajkalskog jezera smo presli bas brzo ali smo ustanovili da Ninu fali jedan sraf na viljusci. Srecom, dan pre smo otkrili jednu lepu radnju sa dosta potrepstina, srafova, lezajeva, pa smo tu svratili da kupimo jos poneki sraf. Problem smo resili za 10-ak minuta i idemo dalje prema Ulan Ude-u, odakle skrecemo na Kjahtu. Put do Ulan Ude-a vodi pored Bajkalskog jezera. One je ogromno, na trenutke se negde u daljini vidi druga obala, a onda je uopste nema. Koliko sam shvatio, tu je siroko 7km. U medjuvremenu temperatura je porasla sa 10 na 38 stepeni i neverovatno je vruce. Stizemo u Ulan Ude i svracamo do grada da kupimo neke flekice za krpljenje guma. Odatle to granice je 200km, a vrucina je nesnosna. Na granicu stizemo oko 19:45. Pre toga smo svratili do gradica Kjahti. Veoma mali grad. Na ulasku u grad se nalazi ogromna kasarna Ruske vojske. Dolazimo na granicu, srecni i jos dobijamo poruku od Daneta, koji nas prati od kuce i koji pise : “Mongooooolija. Ajmo!!!”. Medjutim… Na granici kazu da danas rade do 19:30! Ne vreujemo.. Granicni prelaz radi do pola osam. Nino ih moli da nas puste ali nam oni rekose da sa Mongolske strane nema nikoga i da bi bilo uzaludno. U medjuvremenu nam prilazi Rus koji govori engleski i ciji je restoran pored samog granicnog prelaza. Posle malo razgovora sa njim, polazimo do restorana na pivo i klopu. A u restoranuo zidovima slike motorista i biciklista koji su ovuda prosli. Kaze da su pre nas neki Cesi takodje spavali na granici, jer su zakasnili. Nema veze, sutra je novi dan pa idemo dalje. Uglavnom, saznali smo da je od granice do Ulan Batora 360 km asfalta, a do grada do kojeg mi prvo idemo ima 120km. Plan je da odatle skrenemo levo u unutrasnjos Mongolije, obidjemo jedan nacionali park, jezero i da se drugim putem vratimo ka Ulan Batoru. Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan23/

Dan 22. Jutros nas je oko osam probudio jedan od pecarosa od sinoc da nam kaze da je ovaj granicni prelaz samo za gradjane Rusije i Mongolije!! Ova informacija nas je porilicno iznervirala jer gubimo dane bez veze, a i u poslednjih par dana nismo bas puno vozili. I sad smo u dilemi sta da radimo. Imamo tri opcije: 1. Da se vracamo do najblizih prelaza (Kyzyl i Kjahta) koji su izmedju 700-1000 km od nas. Na Kyzyl-u nam niko ne garantuje da i to nije lokalni prelaz, a ako idemo na Kjahtu preskacemo veliki deo Mongolije pa cemo morati da se vracamo. 2. Da odemo do jedne male kasarne u centru Mondija, gde se nalaze ljudi koji rade na granici i da ih pitamo dali je tacna informacija da je prelaz samo za drzavljane Rusije i Mongolije 3. Da se pravimo ludi i da ujutru odemo na granicu i da kazemo da nismo znali, a da vec dva dana cekamo, jer smo stigli u subotu (a cak su nas videli neki granicari). I onda da molimo da nas puste… Vece mudraca ce odluciti sta da radimo. Mislim da cemo probati opciju tri pa ako ne uspe, onda cemo razmatrati dalje. Da ne bi gubili vreme, pregledali smo lezajeve volana na Ninovom BMW-u i Hondi i malo ih dotegli. Sada bi trebalo daje sve ok. Inace spavali smo na mestu koje je malo izletiste i posecuje ga, preko dana, dosta ljudi. Razvili smo zastavu i svi su stali dapitaju ko smo, odakle smo i uglavnom su nam govorili da smo “malaci”. E sad, to mzoda znaci ludaci, mozda zaludjenici, ja ne znam Ali svi su nam pozeleli puno srece! Uglavnom jedan od posetilaca nam je rekao da su njih pustili iz Mongolije u Rusiju. Morali smo da odemo da proverimo i komandir kasarne nam je rekao da je prelaz samo za gradajane Rusije i Mongolije i da nema sanse da prodjemo jer nemaju centralnu bazu podataka pa ne bi mogli da nam overe papire od motora. Bio je vrlo ljubazan i izvinuo se sto ne mzoe da nam pomogne. Malo razocarani jer smo izgubili dva dana, vracamo se u kamp i odlucujemo da ujutru ustanemo rano i vozimo sve dok ne stignemo do granice Rusije i Mongolije tj do mesta Kjahta. Medjutim, san na oci nikako da dodje. Ovde je dan skoro do 23:30 pa nismo mogli da zaspimo. Sta ces, nismo bas dobro isplanirali ovaj put pa nam se sad neiskustvo vraca. Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan22/

Dan 21. Jutro kao i svako jutro, da ga ne opisujem, jer je uvek isto (ustajanje, sklapanje satora, itd..). Danas smo namerili da udjemo u Mongoliju. Nemamo jos puno, mozda jedno 150 km do Mondija, poslednjeg mesta tj sela u Rusiji pre ulaska u Mongoliju. Pred samo selo stajemo pored reke kako bi se okupali. Sunce przi, a na drugoj obali ove recice sneg, koji se topi i stvara potocice koji se ulivaju u reku. Voda brutalno hladna ali smo se zaista morali okupati. Malo smo se odmorili pa put pod noge. Do granice je mozda 6 km, ali ne zurimo. Negde je oko 11 i kao i na svakom drugom granicnom prelazu, planiramo da ovde potrosimo ceo dan. Do granice vodi vijugav put koji je u losem stanju i dovodi nas do jedne visoravni na kojoj u daljini vidimo granicni prelaz. Kada smo do njega stigli ceka nas iznenadjenje. Zatvoren je! Ne rade vikendom!! Odmah smo se setili Daneta i Kome i njihovog kampovanja ispred granicnog prelaza Vracamo se do naselja da se malo raspitamo i odlucimo sta cemo dalje. Do najblizeg granicnog prelaza je mnogo kilometara pa odlucismo da ipak sacekamo do ponedeljka u 10h, kada se prelaz otvara. Vratili smo se na ono isto mesto gde smo se kupali (koje se inace nalazi u Tunkinskom nacionalnom parku) i odlucili da uradimo servise na motorima i promenimo gume, kako na to ne bi gubili vreme u Mongoliji. Na svim motorima smo promenili gume, a na Africi i Blazovom BMW-u i ulje u motoru, Imali smo malih problema sa skidanjem filetra za ulje na BMW-u ali smo to nekako resili. Malo smo ih ocistili, podmazali sta se mogli i to je to. Da ne zaboravim da pomenem- posto nam je pumpa za gume crkla, nasli smo vulkanizera tj sinomontazera, koji nam je za pumpanje 6 guma uzeo, verovali ili ne 30 USD!!! Al covek nas je lepo pitao da damo koliko mislimo, a mi posteni pa mu kazemo da kaze cenu. Kad on rece 1000 rubalja, umalo ne crkosmo al ko nam je kriv,lepo je covek pitao .Sve ovo je trajalo prakticno od podne negde do 22h. Spremamo se za spavanje, a sutra odmor, pa u ponedeljak Mongolija. U medjuvremenu su se pojavili i neki pecarosi, pa smo malo vremena proveli sa njima.Sto se tice motora, za sad se drze solidno. Danas smo skinuli Continental Trail Attack gume i stavili Metzeler Karoo. Malo nas plase lezajevi volana, mene ponajvise jer ja nisam poneo rezervni za Afriku, nisam uspeo da ga najdem pre puta. Nino za BMW-a ima rezervu. Ostale lezajeve u rezervi imamo. Tek danas, kada smo nasli vremena da se malo prepakujemo, smo shvatili da smo to mogli i bolje da uradimo ali ovo nam je prvi put Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan21/

Dan 20. Noc u UAZ-u kombiju (za one koji ne znaju UAZ je proizvodjac automobila)? Pa nije bila losa. Imao je dva reda sa po tri sedista i dovoljno prostora izmedju da jedna osoba moze da spava na podu. Odluka je bila da Blazo i ja spavamo na sedistima, a Nino na podu (ujutru se ispostavilo da je njemu bilo najudobnije). Ustali smo oko 8 jer je vlasnik kombija, nas drug Jurij, morao na posao sa njim oko pola devet. Nakon dorucka u garazi, spremamo se i idemo u internet centar kako bi poslali zaostale izvestaje i procitali mail. Imamo dosta vremena, jer tek u 12h idemo po vize u mongolsku ambasadu. Napolju je padala kisa, a mi smo se nadali da nece ceo dan. Srecom, prestala je taman kad smo krenuli na kafu pa u amabasadu. U amabasadi smo sve zavrsili za jedno 40 minuta pa pravac Rusko-Mongolska granica. U medjuvremenu stajemo ispred jedne prodavnice i tu upoznajemo Denis-a, momka iz Nemacke, koji je krenuo motorom do Vladivostoka. Decko vozi Suzuki Freewind i putuje sam. S obzirom da mu navigacija nesto nije radila, a da nam se deo puta poklapao, posli zmo zajedno do obala Bajkalskog jezera. Izlgeda fenomenalno, to nije jezero, vec more. Pozivamo Denisqa da sidje sa nama do jednog mola na je\eru i da tu zajedno rucamo. On vadi keks i caj, a mi piletinu, kupus, sir, hleb, luk  Naravno, odusevljeno nam se pridruzio  Tu primecujemo da nam se desio prvi peh te vrste: Ninu se probusila prednja guma. Niej problem, imamo rezervnih, imamo flekice za lepljenje. Sve smo skinuli lagano ali se ispostavilo da flekice i lepak koji imamo nisu najbolje resenje tj nisu nekog kvaliteta. Odlucujemo da gumu odnesemo u “sinomontaz” (za one koji ne znaju ruski, to mu valjda dodje vulkanizer na Ruskom), a da na Ninov motor monitramo novu. To ide lako, naduvavamo gumu…. Ali neee, i ova pusta. Probusili smo je pajserom, neverovatno. Skidamo i tu i stavljamo trecu, srecom kako treba. Odlazimo do vulkanizera kojeg ima ama bas na svakom cosku. Dok nam on to resava gledamo malo sta ima po radnji i ostajemo odusevljeni jer u njoj ima svasta sto se moze iskoristiti za motore (lezajevi, sajle, itd..). Ipak je ovo mesto malo, zapravo selo je. Tu se razilazimo sa Denisom, on put Vladivostoka, a mi put Mongolije. Predeli su fenomenalni, to je skoro neopisivo. Ovo svako mora da vidi. Dok se mi divimo predelima, zaustavlja nas policija, koja se ljubazno predstavlja i objasnjava da smo u nacionalnom parku i trazi nam dokumenta. Naravno pitaju odakle idemo. Mi kazemo “Cernogorija” ali nas nesto cudno gledaju. Dodamo: “Jugoslavija”, a oni se samo nasmejase i kazu “slavenskaja braca” i “mozete ici dalje, ne trebaju dokumenta”  Noc vec polako pada tj vec psotaje kasno (tacno je 22:25) i verovali ili ne ovde je jos dan. Noc je tek oko 23:30, a bas nesto rano svice. Vremenska razlika je 7 sati, a mi se jos nismo na nju navikli. Rano ujutru picimo za Mongoliju…. Inace za sve one koji pitaju, izvestaje pise Vlada, tako da su u tekstu druga dvojica ili oni, Blazo i Nino… Slike: http://www.theridearound2010.me/images/stories/blog/dan20/

Dan 19. Jutro je hladno, a kakvo bi drugacije bilo u Sibiru. Vetar je malo duvao preko noci. Budi nas lupanje na kapiji dvorista. Dosao je prvi komsija koji nam je doneo caj. Negde oko 09 krecemo ka gradu da nadjemo Mongolsku ambasadu. Ka gradu je prvi isao Blazo i on vozi tako da mi mislimo da zna gde ide. Nakon kruzenja, on staje i kaze da bi mogli da pitamo nekoga tj policiju gde se nalazi ulica u kojoj je ambasada. Policajci su bili bas ljubazni i nakon krace voznje, dolazimo do ambasade. Tamo nailazimo na jednu neljubaznu sluzbenicu ali smo uspeli da se izborimo za razgovor sa konzulom – rekli su nam da pozivno pismo koje imamo nije dovoljno i zamolili nas da zovemo ambasadu u Bugarskoj, gde su nam to rekli. Kada smo im rekli da je u 11h po lokalnom vremenu tamo noc, sluzbenice su se cudile . Rekose nam da sacekamo do 12h i da ce nas onda primiti. Posto smo cekali ispred amabasade, malo smo pregledali motore i druzili se sa vozacem ambasade. U toku pregleda motora, utvrdjujemo da Ninu na BMW-u negde curi ulje, i to ne malo, jer je napravilo veliki trag u prljavstini koja je na motoru. Nakon pregleda utvrdili smo da ulje curi na senzoru pritiska ulja. Probali smo da ga malo dotegnemo ali ulje je i dalje curilo. Vozac ambasade se ponudio da nadje nekoga ko bi Nina prebacio do radnje gde moze kupiti isti takav senzor. Nino odlazi, a mene pozivaju u amabsadu. Prethodno neljubazna sluzbenica sad postaje ekstremno ljubazna i objasnjava da vizu mozemo dobiti i da moramo da popunimo formulare. To zavrsavamo, predajemo dokumenta i rekose da dodjemo sutra u 12 po vize. U medjuvremenu Nino se vraca i namestamo mu deo, koji radi zadovoljavajuce. Nicim izazvani i bez ikakve komunikacije sa nama, pored nas staje LADA Niva i izlaze kamerman koji odmah montira kameru i novinar kojio hoce da razgovara. Objasnili smo im da ne govorimo ruski ali se novinar odmah dosetio i zvao nekoga u redakciju, ko mu je izdiktirao pitanja na engleskom. Ali onda stize Nino na odlicnom ruskom daje maestralan intervju. Mozete ga potraziti na http://www.vesti.irk.ru Dok smo cekali ispred amabasade, upoznali smo i jedno motoristu iz Irkutska, koji nam je dao svoje telefon i kontatke svojih drugara koji za par dana krecu u Mongoliju na 10-ak dana. U medjuvremenu nam prilazi i jedan stariji gospodin i koji prepoznaje CG tablice. Odusevljeno nam kaze on ima stan u Becicima. Nakon tog prvog susreta, Juri ponovo prolazi pored nas i nudi nam da motore smestimo kod njega u garazu. Kako bi mu se zahvalili nudimo mu da ide na pice sa nama. Mi idemo da se rosetamo po gradu,a Juri nam obecava da ce nas zvati kasnije, ako bude nasao vremena. Naravno, ostavlja nam kljuc od garaze. Mi smo vec u dilemi gde cemo spavati, jer su svi hoteli i gostionice skupi i odlucujemo da cemo podici sator u garazi, bice nam to dosta. Oko 20h, Juri nas zove da prosetamo i posto je cuo da ne znamo gde cemo da spavamo, nudi nam da spavamo kod njega u UAZ kombiju. Fenomenalana ideja! A onda nam ostavlja i kljuc od kombija Covek je fenomenalan i zaista nam je puno pomogao! SVAKA CAST! Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=113:dan-19&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 18. Pravac Irkutsk. Ceka nas jos jedno 560km. Krecemo oko 07:30 i pred nama je makadam. Nakon jedno 20-ak kilometara srecemo 2 Finca koji idu do Vladivostoka preko Rusije i nazad preko Kazkahstana i Mongolije. K|ratko stojimo sa njima i pravac Irkutsk. Posle jedno 200km konacno krece normalan put. Medjutim, problemi nedaju da stignemo do Irkutska nikako. Kontrolne lampice za rad relglera na Africi pokazuju da nesto nije uredu. Stajemo pored puta i pronalazimo da se jedna zica na regleru odlemila. Pokusavali smo da to namestim0po na brzinu ali nije islo. Stavljamo rezervni regler, a ovaj nosimo sa m sa planom da nadjemo elektricara u Irkutsku koji ce nam to zalemiti. Negde oko 20h stizemo u Irkutsk i na Garminu nalazimo d apostoji neki kamp pored Bajkalskog jezera, na jedno 30-ak km od Irkutkska. Opet nas ceka jedno par kilometara makadama i dolazimo na obalu jezera. Ali je kamp zatvoren jer je pre nekoliko dana goreo… Dok planiramo gde da postavimo sator, nailazi jedna gospodja, koju pitamo gde bi mogli postaviti sator, jer je svuda oko nas nesto sto lici na vikend naselje. Ona rece da je svuda ok. Dok smo mi birali mesto, ona ista gospodja se vratila i pozvala nas da postavimo sator kod nje i njenog supruga u dvoristu. Posle malo razmisljanja pristajemo… A tamo nas ceka njen muz, njegov brat i klinac, a svi veseli jer je coveku rodjendan. Nismo imali pri ruci nista drugo pa smo mu kao poklon dali majicu The Ride Around – cistu  Ljudi preljubazni, izneli neku domacu rakiju i zadrzasmo se do 23:00. Nakon pozdrava domacini su otisli, a mi sa prelepim utiscima odosmo na spavanje.. Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=112:dan-18&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 17. Jutros smo poranili kako bi u toku dana prevalili sto vise kilometara i dosli sto blize Irkutsku. Prvi grad pred nama je bio Krasnojarsk ( i nekoliko malih mesta izmedju). U jednom od tih mesta, pokusali smo da nadjemo bankomat, jer je prifalilo “dengi”. Na samom ulasku u to mesto sretosmo coveka (ime smo mu saznali kasnije, zove se Aleksandar) koji vozi novi BMW F650GS. Ponudio se da nas provede kroz grad i odvede do bankomata. Nakon toga je bio ljubazan da nas izvede iz grada i pokazem nam put ka Krasnjoarsku. Dok smo stajali sa njim, dao nam je i korisnu informaciju: u Krasnojarsku postoji BMW-ov salon koji prodaje motore i ima delove. S obzirom da nismo nasli lezajeve za prednji tocak Blazovog motora, odlucismo da okusamo srecu i podjemo do BMW-a. Na ulazu u Krasnojarks pitali smo gde je BMW i objasnili su nam otprilike. Medjutim, kada smo usli u grad, nismo znali dalje. Pokusasmo sa navigacijom, i gle cuda, ima BMW. A u BMW-u… Lele, cene su ne visoke, vec pfrevisoke. F800GS kosta 21,000 USD, a R 1200 GS Adventure kosta oko 33,000 USD… I oprema je skupa ali lezajeva nazalost nema. Nista, idemo dalje. Put je dobar, prosto letimo  A onda krece los put. Los? Bas los. Verovatno ga pripremaju za novi asfalt, ali to je samo zemlja i kamenje. Kamiona je na putu previse, nista se od prasine ne vidi. I onda se tako smenjuju, malo asfalt, malo vise makadam. Danas smo uspeli da predjemo negde oko 700 km i mrtvi umorni odlazimo da spavamo. Sutra moramo stici do Irkutska, a put je verovatno los. Inace, ovaj deo Sibira je prelep. Brezuljci, sume, sve to fenomenalno izgleda. Mislim da smo za ova dva dana videli vise sokolova nego sto cemo videti ptica za ceo zivot. Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=111:dan-17&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 16. Jutros smo ustali oko 08:00, kansije nego sto smo plamnirali. Malo smo umorni, malo nas mrzi da ustajemo ranije, a malo nas ubija i vremenska razlika, koja je sada 5 sati. Napolju je padala kisa, a nama je plan sledeci: prvo do BMW servisa da kupimo ulje, pa dorucak i onda pravac Krasnojarsk, Uz malo muke pronalazimo BMW servis ali on nije ni blizu ono gu Kijevu. Naravno, ulej za motore nisu imali ali su bili dovoljno ljubazni da nam pronadju neku prodavnicu moto delova. Prodavnica se nalazi skroz na periferiji grada, prakticno uz makadamski put. Medjutim, unutra ima svega. Prodaju motore, imaju apsolutno sve moguce delove za motore, Motul ulja svih vrsta, bas su nas iznenadili. Radnja se zove NBS Motors (www.nbsmotors.ru). Pre polaska su nam dali vizit kartu i rekli da im se javimo ako imamo bilo kakav problem sa motorima u Sibiru, jer oni imaju i servis. Od njih krecemo dosta kasno, tek oko pola 12 pa pada dogovor da danas vozimo malo duze, jer je do Irkutska preko Krasnojarska preko 1,800 km. Vozili smo do skoro 9 i danas presli oko 650 kilometara. Put je bio sasvim dobar ali vozaci kamiona su potpuno ludi. Prestici kamion je skoro nemoguce. Inace na ovim putevima se uglavnom voze Toyota, Mazda, Nissan, Subaru i naravno Lada, Od kamiona su to uglavnom Kamazi i nadje se poneki Volvo. Uglavnom, sutra idemo dalje ka Irkutsku gde vadimo Mongolsku vizu. Plan je da sutra predjemo sto vise kilometara, kako bi prekosutra u Irkutsku bili do 10 ujutru. Inace predeli su konacno poecli da budu lepi. Brezuljci, mala jezera, sume. Ni nalik onoj stepi iz Kazakhstana u kojoj je bilo ocajno voziti. Usput smo svratili i u jedan mali memorijalni centar posvecen logorasima. Nismo bas razumeli kojim logorasima, ali slike govore vise od reci.. Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=110:dan-16&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 15. Ustali smo malo kasnije, spremamo se i pravac Novosibirsk. Naravno kad smo ustali, cekala nas je jutarnja smena komaraca ciji broj se utrostrucio kad smo izasli iz satora (valjda su zvali i nocnu smenu na gozbu, jer se te noci nisu najeli). Vrzmamo se po gradu i nalazimo hotel vrlo blizu Trega Lenjina, koji je super, ima net, a pri tom jeftiniji od nekih gostionica u kojima smo bili. Smestamo se u u obilazak grada. Ali prvo hrana, gladni smo Prilikom obilaska Trga Lenjina, videsmo jedan IVECO kombi, opremljen za offroad voznju. Posli smo da ga vidimo i gle iznenadjenja, opet stranci koji obilaze svet Ineke van der Bol i njen muz su krenuli iz Haga da obidju Bajkalsko jezero i da se vrate kuci ali polako. Planiraju da ostanu na putu 4 meseca, a za veceras su rezervisali karte za balet (njen muz nije bio odusevljen idejom). Inace u Novosibirsku se nalazi najveca baletska scena u Rusiji. Detalje o njihovom puytu mozete pogledati na http://berry.reislogger.nl. Bas fini ljudi, dobro smo se ispricali i mi nastavljamo obilazak. Na samom trgu nailazimo na svirku; neki bend svira, a puno bakica i dekica plese. Fenomenalna scena, nadam se da cete uzivati u slikama. Meni moja partnerka nije bila tu, inace bi se i mi pridruzili Obilazimo Trg Lenjina, i sam centar grada ali nas vec umor stize i polako odlazimo do hotela. Imamo da se javimo porodicama i da napisemo izvestaj. Sutra pravac BMW servis i onda dalje ka Kizyl-u po Mongolsku vizu. Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=109:dan-15&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 14. Danas smo vozili skoro 900km. Put sasvim solidan, kilometara ne manjka. A dan sam po sebi je bio vrlo interesantan. Ustajemo i naravno ceka nas brdo komaraca, kojih ovde ne nedostaje. Ogromni su i grizu nas sa svojim zubima u nameri da nas upropaste Ustali smo oko 06:00 i krenuli da vozimo. Napolju je neverovatno hladno – osecamo da Sibir dolazi da nas pozdravi. Negde oko 11 ili 12 smo stali na pumpu da jedemo i tu dan pocinje da biva interesantan. Krecemo sa pumpe i posle jedno 20-ak kilometara Nino shavta da mu nema mobilnog telefona. Posto ne zna gde ga je ostavio, na pumpi ili na motoru, on krece do pumpe, a Blazo i ja lagano motorima nazad u nadi da cemo ga pronaci negde na zemlji. Nino odlazi, a mene i Blaza posle jedno 5 km hvata kisa. JA stajem da obucem kisno odelo i u tom momentu pored nas staje Toyota Land cruiser (onaj stari model, sva prljava ali sa gomilom opreme na sebi). Tu upoznajemo brcni par iz Australije koji je krenuo za Roterdam, preko Kine, Mongolije i Rusije i na putu su skoro godinu ipo. Zovu se Micko O Byrne i Liesbeth Goedhart a detalje o njihovom putu mozete pogledati na http://www.rottnest2rotterdam.com ). Predivni ljudi, daju nam savete oko puta kroz Mongoliju i kontakt dva britanca koji imaju servis u Ulan Baotru, u slucaju da nam zatreba. Sa njima stojimo pored jednog restorana cekajuci da se Nino vrati. Posto vidimo da ga nema, krecemo da ga trazimo i pozdravljamo se sa njima. Na DPS punktu (to je policijski punkt) vidimo Ninov motor. Zaustavili ga jer je vozio bas polako Telefon nije nasao ali ga je policija zaustavila. Blazo odlazi da trazi telefon, a ja ostajem sa Ninom. Nakon samo par minuta, gore pomenuti par iz Australije takodje biva zaustavljen, tako da nastavljamo druzenje i na DPS punktu. Tu se desava jedna vrlo interesantna stvar: Nino prevodi Australijancu sa ruskog na engleski i onda policajcima sa engleskog na ruski.. A nama kaze da ne zna jezik  Naravno, sve smo lagano resili i uz jednu zajednicku sliku svako nastavlja svojim putem. Kilometri ispred nas ne donose nista posebno. Pred Novosibirsk pocinjemo da trazimo mesto za spavanje. Ako ste primetili na tracking-u da smo se provozali dobrih 100 km da nadjemo neki kamp koji nam je GPS pokazivao. Naravno, od kampa nije bilo nista jer je na tom mestu bolnica za pacijente sa tuberkulozom (gle cuda, ko se ovde bavi tim poslom?). Vracamo se nazad i napokon nalazimo mesto. Komaraca? Zilion! Ja ne skidam ni kacigu ni rukavice vec postavljamo sator i na spavanje. Inace ovde je dan skoro do ponoci, a noc uopste nije totalni mrak… Nama to uopste ne smeta jer smo uzasno umorni, sto od voznje, sto od hladnoce, a sto od vremenske razlike. Ujutru idemo u Novosibirsk, tamo cemo u neki hotel i da vidimo grad. Onda u ponedeljak u BMW servis pa ka Mongoliji. Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=108:dan-14&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 13. Danas smo presli relativno malo kilometara sto smo I ocekivali. Danasnji dan smo odvojili za slanje izvestaja I za prelazak granice. Ustali smo dosta kasno, malo smo trazili internet centar I nakon slanja izvestaja smo krenuli ka KAzakhstansko-Ruskoj granici I gradu Omsk-u. Do granice smo brzo stigli I onda krece klasicno cekanje na granici. Kazakhstansku prelazimo relativno brzo I dolazimo do Ruske. Braca rusi fini na recima kao I uvek ali smo cekali skoro 4 sata. PA pregledaju pasose, pa nas vode u neku kancelariju da popunjavamo neke papire. Trude se da obaujsne ali sve to traje. A kad smo zavrsili papire, onda krece pregled motora. Meni I Blazu su sve povadili, svaku sitnicu gledali, a Ninu nista. Vide valjda stariji covek, ozbiljan pa nece da ga cimaju. Negde oko 18h napustamo konacno granicni prelaz i ulazimo u Rusiju i krecemo ka Novosibirsku. Ovde je vec oko 20:30 i nalazimo mesto za sator – pravac odmor (sumica pored puta idelana za prenociste) nm,k . Ujutru ustajemo ranije jer je plan da do uvece stignemo u Novosibirsk, do kojeg ima oko 770 km. Ideja je da u Nopvosibirsku svratimo do BWM saervisa i potrazimo da kupimo ulje za motore i neki lezaj i onda dalje ka Kyzyl-u, po Mongolsku vizu. Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=107:dan-13&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 12. Na osnovu informacija koje imamo, Mongolsku vizu mozemo da dobijemo u Almati-ju, Irkutsku I Kyzulu. Almati je daleko, a posto je Kazakhstan poprilicno dosadan za voznju, on otpada. Irkutsk nam je pos red Mongolije, pa bi morali da se vracamo, tako da ostaje Kyzul kao najbolje resenje. Pada dogovor da idemo preko Petropavlovska (Kazakhstan) I da onda izadjemo u Rusiju (Omsk) pa dalje Novosibirsk da kupimo ulje za motore itd… Krecemo oko 08:00 ali prvo svracamo do grada da nadjemo internet kako bi poslali izvestaje. Prvi koji nalazimo ne dozvoljava koriscenje flash-a, a nema wireless. U nekom business centru nalazimo super net I odatle radimo. Prvo je nastala mala zabuna oko slika (zabuna izmedju nas) ali smo to ubrzo ispravili I krenuli dalje. Danas nam je cilj Petropavlovsk, udaljen oko 440km. Nije previse ali razlog je sledeci: hocemo da dodjemo na granicu pre podne. Svaki put do sad smo dolazili na granicu popodne I svaki put se oteglo minimum do ponoci. E onda legnemo oko jedan ili dva posle ponoci, da ne pominjem dap o tom mraku nije bas lako naci mesto za sator. Inace svi ljudi koje smo do sada kontaktirali, pitali za smer, savet, su bili ekstgremno ljubazni prema nama, pocevsi od onih na pumpama pa do ljudi u gradovima koej smo pitali za smer. I policija koja nas je zaustavljala je to vise radial da nas pita gde idemo nego da trazi dokumenta. Motori nas dobro sluze iako su delovi puteva kroz Kazakhstan katastrofa. Toliko su losi da lokalno stanovnistvo vozi kroz livade pored puta. Glavni putevi, I to ne svi, su u dob rom stanju. CIm sidjes jedan metar sa njih, odmah si na zemlji ali bukvalno. Inace ima malo nervoze, ostavili smo kuci porodice, devojke, prijatelje. Nismo to pisali ranije da ne ispadne da kukamo odmah ali nam svi oni jako nedostaju. Nas trojica inace malo vremena preko dana provodimo zajedno jer smo od 10 sati voznje, 2.5 do 3 sata na pumpama I pauzama, a ostalo vozimo. A ispod kacige, ne verujete sta va, sve pada na pamet I tako ce biti 3 meseca. Verovatno cemo ceo zivot prelistati, razmisljati o buducnosti, greskama u proslosti, Njutnovim zakonima i cevapima.. Ovo je vec sada interesantan put. St ace tek biti kad dodjemo u Mongoliju. Danas smo stigli da ramenimo mail sa Banetom iz Los Angelesa, koji se velikodusno ponudio da nam bude pri ruci kad budemo dosli na zapadnu obalu. Bane hvala I cujemo se jos pre nego sto krenemo. I da dodamo jos nesto: is Podgorice smo krenuli sa gumama Continental COnit Trail Attack. Prvo smo vozili samo po kisi pa smo cekali da ih malo provozamo po suvom kako bi vam rekli utiske. Mi nismo neki strucnjaci, nama je guma I kad je hladna I kad je topla ista. Ali ove gume su fenomenalne po kisi ako nas pitate. Po suvom su takodje super ali po losim putevima su ok, sto je I normalno imajuci u vidu namenu ove gume. I saljemo specijalni pozdrav iz Kazakhstana nasem drugaru Zeljku Dobrovicu! Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=106:dan-12&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 11. Danas zaista nemamo sta puno da napisemo. Kazkahstan je definitvno jedna nepregledna ravnica, sa nadmorskom visinom od 0 do 300 metara I putevima koji su pravi po 300km. Odlucili smo da danas stignemo do Kustanai-a. Nakon dosta dobrog puta I jednog dela loseg (koji tockove otkida) stizemo u Kustanai. Danas smo samo vozili I vozili I vozili… 896 km presli I videli sta? Nista, osim ravnice… Zlatan li je Balkan Nino kaze: “Vozili smo se I ovakve pustare niko od nas nije video”. Inace, za one koji su pitali za kilometrazu, do sada smo presli 5,639km. Sutra idemo u Rusiju (Omsk, Novosibirsk)… Mozda vidimo neko brdo tamo Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=105:dan-11&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 10. Ustajemo tek oko 10, izmoreni od prethodnog dana, spremamo se na brzinu I pravac Uralsk. Ideja je da tu promenimo novac, kupimo hranu, kartu KAzakhstana I idemo dalje. Tu stvari pocinju da budu interesantne. Prbo nam ispred supermarketa ( u kojem nema bukvalno nista!) prilazi lik da se slika sa nama I kaze namn da postoji blizu jedna radnja u kojoj mozemo kupiti kartu. E, preko put ate radnje je neka velika kuca iz koje je izasao jedan klinac na malom kros motoru I dosao do nas. Malo smo popricali sa njim I krecemo dalje. Klinac nas prati I mi ga na jednoj raskrsnici pitamo gde bi mogli da kupimo karticu za telefon. Mali kaze ima vrlo blizu I povede nas. Dok smo mi sa klincem bili u prodavnici, Blazo je ispred sa gomilom ljudi nesto pokusavao da prica  Uglavnom, dolazi I otac tog klinca I veoma ljubazno se ponudi da pomogne ako nesto mzoe. Mi ga zamolismo da nam kaze gde da kupimo kartu I nakon kratkog razmisljanja onj povede klinca I Nina negde. Nakon par minuta, mali se vratio I pozvao mene I Blaza da podjemo sa njim, Mali nas je odveo upravo u onu veliku kucu preko puta radnje u kojo smo vec bili. Covek, cije ime je Aleksandar, sa svojom porodicom je insistirao da se malo domorimo kod njih. Prvo nas je poveo do njegove radne sobe gde su se on I njegovi sinovu momacki potrudili da nam na kartama I internetu pokazu kako da stignemo do Kustanaia, a potom Astane. Dali su nam par saveta gde da ne stajemo I rekli nam da je osim u tim mestima, Kazakhstan poprilicno bezbedan. A onda sledi tus  Poveli sun as u letnju kuhinju, koja je velicine manjeg stana, gde nas je docekala cela porodica, sve sa kolacima, sirom, mesom, cajem, sokovima, kafom itd… Stvarno nas je bilo sramota ali smo bili I srecni jer smo upoznali ove ljude. Domacinova majka nam je spakovala punu kesu domaceg sira da imamo za put. Svi su nam pozeleli srecu I da se bezbedno vratimo svojim porodicama. Dali sun am svoje brojeve telefona d aim se javimo ako nam bilo sta zatreba dok smo u Kazakhstanu. Bas smo bili dirnuti ovim gestom I pozvali smo ih da dodju u goste u CG, a oni nam rekose da inace to planiraju. Sjajno, znaci bice prilike d aim se oduzimo. Inace, oni su imucna porodica u tm gradu, imaju oko 17,000 hektara zemlje. Na rastankus a ovim divnim ljudima par slika I polazak. Jedan od njegovih sinova nas je ispratio do izlaska iz grada I pokazao gde dalje. Mi nastavljamo put kroz nepreglednu ravnicu severnog Kazakhstana. VEc pociva da biva neverovatno koliko je ravno, koliko je put pra vi koliko je nama vruce. Neposredno pred ulazak u Aktobe nas hvata mrak i dizemo sator u jednom sumarku pored puta. Ideja za sutra je da stignemo do Kustanai-a. Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=104:dan-10&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 9. Idemo konacno ja Kazakhstanu I nadamo se da cemo danas stici tamo. Medjutim, nismo taj prelaz bas najbestije isplanirali. Mislili smo prvo da idemo na Astrakan ali je daleko I dovodi nas na jug KAzakhstana, sto I nije bio plan. Odlucujemo da idemo na Pasavalk-u jer tamo postoji nekoliko prelaza. Medjutim, ispostavlja se da na tim prelazima, nakon sto izadjemo iz Rusije, nema asfalta. I mi, kao pravi konformisti, odustajemo od te ideje. Prvi najbilizi, normalan prelaz, je 200 km od nas. U Pasavalki ispred radnje u koju smo stali da kupimo hranu, okupilo se dosta ljudi koji su hteli da cuju gde idemo. Jedan deka iz mase nam objasni da je on isao skoro u Kazakhstan I da ce nam objasniti kako najlakse da stignemo. A onda krecu peripetije. Uopste nije lako pronaci neka od tih mesta o kojima lokalci pricaju. Pitramo mi ljude cesto usput, ali i kad oni objasne, tesko je. Tako smo poslusali jednog lika koji nam je rekao da do mesta Krasnij Kut ima 20km makadama, a ispostavilo se da je to pesak koji smo jedva prosli. Slavili smo kad smo izasli na normalan put ponovo  Uvece oko 8h smo dosli do granice. I ond aponovo gubljenje vremena. Prvo Ruska granica. Opet prelazak traje dugo. Prvo meni pregledaju kofere I od nbekud pocinje da ispada beli prah… Odmah panika na trenutak dok svi nismo shvatili da je to zapravo puder koji se prosuo  U|glavnom, posle jos malo zeza ja, kopiranja viza I ostalog maltertiranja, pustaju nas dalje. A ojda stizemo na Kazakhstansku granicu. Popunjavamo opet neku gomilu papira I cekamo. TO cekanje traje do 1 posle ponoci. Blazo I Nino su otisli da zavrse neke papire za motor kod speditera, a ja sam ostao napolju I ukocio sae od hladnoce. Napokon, posle 1, pustaju nas dalje! Kazakhstan najzad!! Prva livada I na spavanje. Vec je 2 posle ponoci I poprilicno smo umorni. Sutra nas ceka nova voznja… Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=103:dan-9&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109

Dan 8. Prethodnu noc smo proveli na parkingu/kampu koji uglavnom, mozda je bolje reci iskljucivo koriste kamiondzije. Sator smo podigli na maloj travnatoj povrsini izmedju parkinga. Nismo poranili jer smo morali da se prepakujemo. Ustanovili smo da su nam s vari koje su nam naj esce potrebne u torbama koje su nam ispod guma i samim tim tesko dostupne. Prepakivanje je proslo, off we go. Krenuli prema VOlgogradu. Oko nas je ravnica, put prav pa biva pomalo dosadno. E sad bi neko rekao kako na ovakvom putumoze da bude dosadno? Pa eto moze, ovaj deo je bio poprilicno dosadan, kako za voznju, tako i za razgledanje. Ravnica, brezuljci, svi uglavnom pod psenicom i to je to. Tek poneki spomenik iz doba komunizma da podseti kako se nekad borilo za svu tu zemlju. Vozimo oko 4 sata sa predahom za kratko slikanje i sipanje goriva. Inace, kod njih na pumpama je pogtrebno prvo platiti gorivo pa tek onda sipati, tako da je vrlo tesko nasuti pun rezervoar. Imali smo malih problema sa sporazumevanjem i prihvatanjem ovog sistema I onda VOlgograd. Klasican ruski veliki grad. A u njemu nas ceka hrana, par obaveza i pravac granica. Prvo hrana - izbor je pao na Mc Donalds, a Nino je narucivao. Ne smem ni da pomenem sta smo sve pojeli. Sledeci zadatak je bila apoteka, jer komaraca ima na sve strane. Nakon obilaska par, uspevamo da pronadjemo sprej za zastitu. E sad, razmisljanje o granici. Astrakhan je daleko, skoro 450 km, pa smo se malo raspitali i dobili informaciju da je moguce poci severno do Palasovke, preko Nikolaevska. Tu bi trebalo da bude par prelaza koji su od Volgograda udaljeni 200km. Idemo tamo... Na putu do Nikolaevska nas zasutavlja policija, regularna kontrola, Nino majstorski komunicira sa njima i nastavljamo dalje. E onda sledi put koji je prav 100km.. DA poludis. Sreca pa nas noc stize i postavljamo sator iza sumarka pored puta, a iza nas stepa dokle pogled doseze. Tek se u daljini vidi nesto sto bi trebalo da lici na stado. Ujutru ustajemo ranije i pokusacemo da sto pre stignemo do Kazakhstana. Jos nesto: oprostite ako ne pisemo na vreme, nekoliko je razloga za to: ovih dana smo stalno nekuda zurili, pa nije bilo internet-a.. Nema opravdanja ali eto, izvinite Sto se tice motora, do sada smo imali sledece probleme: 1. Afrika se ugasila jer nismo dovoljno dobro stegli kleme na akumulatoru kad smo stavljali novi regler – reseno za 20 minuta 2. BMW F 650 GS Dakar – semering viljuske se potpuno popustio I pomesao ulje I vodu (kisnicu). Ovo smo resili u Kievu u BMW servisu. Tada je zamenjeno I ulje u motoru 3. BMW R 1200 GS Adv – prilikom pada iskrivili se nosaci kofera. I pored intervencije servisera BMW-a, nisu uspeli dovoljno da ih isprave, takoda su koferi I dalje krivi. 4. POdmazivaci lanca – na Dakaru podmazivac je tako postavljen da lepo podmazuje obe strane lanca. Na Africi je malo problematicno isto tako postaviti podmazivac, pa je unutrasnja strana lanca poprilicno suva… 5. Honda Africa Twin – prosuo se zadnji lezaj. Nije neocekivano, s obzirom na starost lezaja, koja je nepoznata Zamenjeno za pola sata Puno pozdrava od ekipe The Ride Around 2010 iz satora u Ruskim stepama Slike: http://www.theridearound2010.me/index.php?option=com_content&view=article&id=102:dan-8&catid=37:blog-kategorija&Itemid=109