Jump to content

Moto Zajednica

root012

Članovi
  • Broj tema i poruka

    73
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

49 Neutral

O članu root012

  • Rank
    U prolazu
  • Rođendan 25.01.1996.

Contact Methods

  • Website URL
    digital-hosting.biz
  • Skype
    nokia5300123

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Pozarevac
  • Motocikl
    Aprilia Leonardo 125SP

Poslednji posetioci profila

302 profile views
  1. root012

    Aprilia Leonardo 125 ventili?

    Nasao sam, ukoliko nekom nekada zatreba. Usisni - 0,05-0,09 Izduvni - 0,10-0,14 Sto posto tacno izvukao iz repair manuela
  2. root012

    Aprilia Leonardo 125 ventili?

    Pozdrav momci, evo trazim po netu skinuo nekoliko repair manuala za leonarda 125 rotax i nigde ne mogu da pronadjem Koliki zazor treba biti na izduvnim a koliko na usisnim ventilima? Ako neko zna molim vas da mi kaze stvarno bi mu bio jako zahvalan.
  3. root012

    Servis u požarevcu

    Ozivljavam temu staru sto godina, jel imate brojeve od ovih majstora? Telefon koji stoji za pedju ne radi vise. Treba mi neki proveren iskusan majstor za skuter u okolinu Pozarevca?
  4. root012

    Aprilia sr 50 zamena rashladne tecnosti

    Pozdrav Sale, Usao ti je vazduh u sistem, moras da ozracis sistem. na samom cilindru ces naci nesto ovako "https://prnt.sc/l04hxw" Imas sraf koji se nalazi na vrhu ove plastike. Odvrnes malo po malo sve dok ne cujes da vazduh izlazi kad krene voda da izlazi ti ga zavrnes, provozas skuter i ako je sve u redu to je to ako nije ostalo je jos malo vazduha pa sve ovo uradis ponovo
  5. root012

    Koji skuter da kupim od 125ccm

    Drugar ga ima, hvali ga dosta, mala potrosnja, dosta pouzdan skuter uzeo ga je novog i s njim preso nekih 8k Ukoliko ga uzmes neces pogresiti
  6. root012

    6904km sam..

    Topp, pratim
  7. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Uz redovno odrzavanje i na kraj sveta moze otici
  8. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Hvala druze :)
  9. root012

    Pulserom 125 na more

    Bravo samo napred
  10. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Hvala vam puno, sprema se nova tura za septembar ako sve bude islo po planu Evo jos kojih slika
  11. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Hvala druže, naravno sledeći put slike će biti između redova. Hvala svima na lepim komentarima.
  12. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Dan peti - Kiša i bušna patika Ujutro je 8 sati, a mi već spremni za obilazak Mostara, pošto prošlu noć nismo uspeli stići. Budimo Leonarda iz sna i krećemo u stari grad. Posle obilaska, došlo je vreme i za naše stomake, i šta drugo jesti no ćevape. Posle našeg doručka, vodimo Leonarda na njegov, naravno mi ga častimo ovaj put, a zatim krećemo ka Sarajevu. Put do Sarajeva je bio odličan, a pogotovu je Neretva ostavila jak utisak na nas. U Sarajevu pravimo kratak odmor za kafu, a zatim krećemo dalje ka Višegradu. Ulazak u Republiku srpsku doneo je malo lošije puteve, i oblake. U Romaniji smo već imali i prve tragove kiše na asfaltu, te smo za svaki slučaj obukli naše bele mantile.Na pumpi u Rogatici smo morali praviti pauzu dok nismo namestili crevo diferencijala koje se vuklo po putu mene nije to toliko nerviralo ali burazera koji vozi baš ga je nerviralo pa je morao da namesti crevo da stoji kao što je i stojalo pre, od slinih rupa držač tog creva je spao negde u putu, međutim desilo se ono neminovno kiša nas je stigla. Naravno, pre toga smo skinuli mantile misleći da smo uspeli umaći kiši. Tako da kreće i naš prvi "veći" put po kiši, koji za divno čudo nama nije predstavljao veći problem, jedino što su se kacige maglile, ali do Višegrada ima dosta tunela, te smo lako iskoristili tu pogodnost za brisanje. Dolazimo do Višegrada, kiša lagano staje, još malo pa granica. Pri samoj granici dočekala nas je kilometarska kolona, doduše mi smo mali, pa uspevamo brzo doći do prve granice, gde nas odmah bez gledanja dokumenata puštaju , a zatim obilazimo nastavak ove kolone, dolazimo do granice i opet smo tu, u Srbiji. S obzirom da je babina kuća odmah prvo levo od granice, odlučujemo otići do kuće. Put je bio pola u asfaltu, a pola samo makadam, međutim Leonarda opet muški izdržava i dovodi nas do nje. Međutim čim smo sišli videli smo i stanje zadnje gume, ovaj Leonardove patike, koja se uspela probušiti. Obišli smo kuću, posedeli sa rođacima, a zatim smo se setili jedne stvari, brat je zaboravio poneti pumpu. Pitamo komšiju za pumpu, on i brat se spuštiše do motora, te je brat zakrpi. Pozdravismo se sa rođacimo i krećemo dalje kući, doduše za početak ja sam krenuo trčećim koracima nizbrdo, dok me je brat pratio sa Leonardom, ipak nismo smeli rizikovati da se prethodni kvar dogodi. Dolazimo do asfaltiranog dela puta, a ubrzo i do Mećavnika, međutim vidimo da guma nije lepo napumpana, barem smo misli tako. Brat dolazi do prve kuće sam, a ja ga pratim pešaka. Čovek mu pozajmljuje kompresor i tu smo napumpali gumu nekako. Misleći da smo rešili ovaj problem krećemo dalje, ali čujemo pucanje gume, te stajemo odmah kod prve kafane. Čep ne deluje, nije izdržao. Brat pita tu ljude da li ima neko pumpu, ali svi mu odgovoraju negativno. Onda odlučuje ići pešaka do sledeće najbliže pumpe, međutim ona je oko 2km od nas, on kreće sam, a ja ostajem sa Leonardom Posle sat vremena čekanja, krećem da mislim, da li mu se nešto nije desilo, a ne mogu ga pozvati da proverim. Odlučujem da spakujem stvari i krenem njemu u susret, ali eto u tom času eto ga brat moj lijepi sa pumpom u ruci, i tako sa kezom na faci krećem njemu u susret. Zakrpismo opet gumu, dolazimo do te pumpe čisto kako bi proverili da li je dovoljno napumpana. Gledam ja onaj čep dal se lepo zalepio, okrenem ga malo kad čep popusti i opet dođosmo na staro. Sva sreća pa sam čačkao inače ko zna gde bismo opet stigli. Tako tu krećemo u priču sa radnikom pumpe, kad se ono ispostavi da je vulkanizer, te nam čovek uradi sve sa svojim alatom i tračicama. Častimo ga pićem i krećemo sa velikim zakašnjenjem dalje. Stajemo zatim u Čačku da napojimo Leonarda, a posle uspevamo preći bez odmora 150km do Požarevca. Brat me odvozi kući, rastajemo se planirajući naše sledeće putovanje. Možda ovaj put ispunimo Leonardu želju i uputimo se ka njegovom rodnom mestu, ipak je bar toliko brat zaslužio od nas. I odgovor na često pitanje "Jel moguće sa 125 kubika otići na putovanje" DA! Moguće je! Pa do sledećeg putopisa. Živeli.
  13. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Da preko kotora, kada smo kretali trebalo je ici preko podgorice ali reko moze i ovim drugim putem da se ode do lovcena ali nismo ni znali da se put radi i tako se zajebali malo ali nema veze sledeće leto sam tamo
  14. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Dan četvrti - Putevi šverca Došao je i taj dan, Leonardo, brat i ja trebamo upoznati nama dve bliske države, Hrvatsku i BiH. Krecemo u popodnevnim časovima, namazani kremama za sunčanje, pošto je brat prošli dan izgoreo ko licna, a ja čisto da me ne dočeka ista sudbina. Dolazimo do Tivata, i tu trajektom idemo preko mora jedno 3-4km kako bi uštedeli oko 40tak kilometara našeg puta, zatim do Herceg Novog, pa do granice sa Hrvatskom. Na Crnogorskoj granici nije bilo gužve, graničar je pogledao dokumenta i na kraju nas je samo upitao jel švercujemo nešto, a ja mu odgovorim benzin samo. On se nasmeja, vrati nam dokumenta i tako krenusmo ka Hrvatskoj granici. Na njoj je bila manja gužva i posle dvadesetak minuta čekanja, prošli smo granicu i uputili se dalje ka Dubrovniku. Na ulazu u Dubrovnik stajemo i u tom trenutku prilazi nam jedan dekica, gleda u tablicu, i kaže zbunjeno:" Zar ste ovim došli iz Požarevca", i tu mu u glas odgovaramo pozitivno. Deda se krenu krstiti, i reče:"A u ku.r.c, Vi niste normalni, za ovo Vam treba hrabrosti, da znate", i tako smo tu malo popričali sa dekicom, i on nam tu ponudi prenoćište, a mi mu kažemo da moramo dalje ići. U Dubrovniku smo prvo obišli stari grad, zatim ručali i posle nastavili naše putovanje. Malo smo omašili put te dođosmo do trajekta za Italiju (izgleda da Leonardu nedostaje rodno mesto), pa smo se posle iz drugog puta uboli pravo skretanje. Posle sat vremena vožnje stižemo do Neuma. Kod Neuma smo mislili da postoji prava granica, ali zapravo te puste bez dokumenata. I tako ja predložim bratu da skrenemo kod Neuma desno za Mostar. Put je bio dobar, sve dok nismo došli do table gde je Mostar precrtan, a posle jedno 300 metara puta više nema. Skrećemo desno, a tu svaki drugi auto bez tablica, a put sve lošiji i lošiji. Tu se već prelamo da li da se vratimo nazad, i na kraju odlučujemo ići dalje. Prolazimo kroz nekoliko sela, e sad mene je tolika jeza uhvatila kada smo prolazili kroz ta sela, ljudi te gledaju čudno, reko nedo bog da nam stane ovde negde skuter najebasmo ga ali prođosmo mi taj put i dolazimo do Hutovog blata. Kod skretanja levo za Mostar zaustavlja nas granična policija. Pregledaju nam dokumenta, krećemo pričati odakle smo, gde idemo, i kako smo dovde došli. Tu nam Policajac govori da ovim putem u većini slučajeva prolaze oni koji nemaju dokumenta ili pak šverceri. Zatim nastavljaju sa pretresanjem, znači ispreturali su nas baš baš, razmišljam koliko će nam samo trebati vremena da se ponovo spakujemo a jedva smo stvari nagurali u kofer. Kad su videli da smo čisti, registruju nam ulaz u zemlju, vraćaju dokumenta, mi se pakujemo vraćamo sve stvari burazer udara u onaj kofer ne može da ga zatvori pa ponovo vadi pa guraj pa udaraj pa opet vadi i nekako ga zatvorili, tu se pozdravljamo i krećemo a burazer vozi i jebe majke GPSu kud nas posla ovim putem, idemo dalje preko Čapljine do Mostara. Od Čapljine kreće opet lep put do Mostara, i za jedno sat vremena stižemo do naše desetinacije za danas. Preko neta rezervišemo sobu za nas dvojicu, ali objekat nikako da pronađemo. Posle pola sata traženja odlučujemo se za jedan hostel u blizini. Zvonimo na vrata, ulazimo i tu čekamo vlasnika. Posle 1-2 minuta vlasnik dolazi, upoznajemo se i pitamo ga da li ima mesta za nas dvojicu. Govori da nema, i tu posle krenusmo pričati o našem putovanju dok nas je on ispraćao do skutera. Dolazimo do Leonarda, a on nas u tom trenutku upita gde nam je motor, a mi mu pokazujemo prstom na Leonada. Čovek nije verovo da smo došli skuterom ispričali se s njim i kao gde ćemo šta ćemo čovek nam izašao maksimalno u susret pa nam sredio prenoćište u studenskom hotelu za neke smešne pare zahvalili mu se i uputili se do hotela, prvo Leonarda smestili pa onda nas, nismo hteli da obilazimo grad bili smo dosta umorni pa je dogovor bio za sutra, kada ustanemo da obiđemo grad i posle toga pravac Srbija.
  15. root012

    Dva od dva i jedan od 125

    Dan Treći. Za treći dan smo planirali posetu manastiru ostrog i u povratku da odemo na lovćen, ustajemo oko 10 sati, dogovor je bio za 8 ali od toga naravno nema ništa, ustajemo pijemo kafu jedemo i ne možemo nikako da se namolimo da krenemo, ali krenusmo nekako oko 11 sati. Teram ja Leonarda stotku lagano ali prc krenuše brda i brda samo se penješ i penješ. Leonardo polako ali sigurno gura, najgore je tek sledilo penanje do ostroga uff lakat krivine i tako sve do gore neko ko je bio zna o čemu pričam, nas dvojica od dva metra i Leonardo sa onim njegovim malim točkovima nije baš prijatno ali izugrasmo mi to, stigosmo mi do ostroga stigli smo u 13:20 parkirali našeg leonarda u ladovinu, i krenusmo u obilazak manastira tu smo se zadržali nekih sat vremena, ja sam u jednom trenutku otišo do skutera da uzmem novčanik i tu gde je skuter bio parkiran bila su dva lika sa motorima i gledaju me i pitaju kao odakle dolaziš ja reko iz Srbije ovaj drugi me čudno gleda i pita koliko kubika ima taj skuter ja reko 125 kubika, ljudi su se me pogledali i pitali me, 125 kubika iz Srbije? i ja im ponovo odgovaram da 125 kubika ja i burazer na skuteru iz Srbije došli ovamo, ljudi su se oduševili, pružili ruku rekli samo napred svaka čast likovi oduševljeni. Nakon toga kupili familiji brojanice i polako pravac lovćen, polako vozimo dolazimo do skretanja ka lovćenu i ajde jovo nanovo, opet penjanje penjali smo baš dugo dosta kola je išlo pa moraš da čekaš ali put je fenomenalan pogled neopisiv, a mi jedva čekamo da stignemo na vrh razmišljam kakav je tek tamo pogled, vozimo polako i od jednom nema asfalta, vidim da su neki radovi proširuju put nabacan pesak i gledam sad ja taj put i razmišljam dal da krenem dal da se vratim, i reko ma kad sam došo dovde idem do kraja i polako vozi, put sve gori i gori neki ljudi prolaze kolima gledaju me smeju se predpostavljam da pričaju gledaj ove budale gde krenuli skuterom i posle nekh 2,3 kilometra kreće toliko loš put da stvarno nije moglo dalje da se vozi, okrećemo se smoreni jebiga nismo otišli a toliko smo hteli da odemo do gore, ali nema veze biće prilike neki drugi put, valjda će do tada put biti sređen. U povratku samo napravili nekoliko slika i krenuli ka Budvi, na samom ulazu u Budvu je bila tolika gužva da smo se jedva provlačili, stigli smo negde oko 20h, večerali i pravac plaža da se okupamo poslednji put jer sutra krećemo dalje čeka nas dubrovnik.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja