Jump to content

Moto Zajednica

savavavan

Članovi
  • Broj tema i poruka

    47
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

81 Good

O članu savavavan

  • Rank
    U prolazu

Profile Information

  • Lokacija
    novi sad

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

  1. savavavan

    0000

    Hvala puno na lepim željama!! Kada smo saznali da anđeo stiže, stari motor smo prodali.. A sad je tata rešio da se ponovi, a na putu nam je i princeza Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  2. savavavan

    0000

    Hvala na čestitkama. Uzet je kod Atile, Horgoš. Izlazi 7550, kupljen na kredit naravno A givijevu alu zaštitu sam dobio bez doplate umesto fabričke crne... Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  3. savavavan

    0000

    Sakupljaju se lagano kilometri za prvi servis[emoji3] Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  4. savavavan

    0000

    Hvala! Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  5. savavavan

    0000

    Da pokazem tati kako se vozi[emoji3] Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  6. savavavan

    0000

    Stromic 650xt Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  7. savavavan

    0000

    Ponovili se! Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  8. 2017god je ulaz u pompeju bio cinimi se 30 ili 35e Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  9. Fantastičan putopis! Podsetilo me na deo našeg puta https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/122713-%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86-%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80-2017/ Sent from my SM-N950F using Tapatalk
  10. Да закључим, одлазак на море са драгом нам машином био је задовољство и авантура. Били смо и уморни, и мокри, али смо видели мноштво апсолутно фантастичних места и окупали се на пуно прелепих плажа.
  11. Римини – Трст – Постојна (Солун – Врање 2. део, за оне који су читали претходни Грчка путопис) – Нови Сад Вече пред полазак пада киша. Пеђа се шали да код њих у колима има места, ако нам се не воза.. Наравно да нам се воза. Не мили нам се баш да киснемо, али решили смо да идемо и то је то. Ми крећемо око 6, а другари остају док их Ивана не пробуди. Негде код Венеције креће киша. Не киша. Пљусак. Који траје. Седамо на пумпу, пијемо кафу. Ускоро за сто поред долази још један пар са кацигама. И они су побегли од кише. Након претходног пеха на путу Солун Врање (а ко је читао моју причицу Грчка скутером – септембар 2016. зна о чему се ради) овај пут сам била паметна и обула кожне патике. Са целим ђоном. Пеђа је за трку понео кабаницу, па кад је видео шта се спрема оставио нам је за повратак. Тако да имала сам рецимо горњи део кишног одела. Сава је имао јакну чија постава има онај кишни део па је и он горе био колико толико заштићен. Дан пре пута натерала сам га да му купимо мото панталоне, које исто имају кишну поставу. Проблем су биле моје ноге, и наравно, патике. Када смо одлучили да је “ту смо где смо” и да настављамо даље, тражила сам на пумпи џакове за смеће, да формирамо ногавице али их нису имали. Е онда сам спазила лепљиву траку и тако је настала слика како умотавам фармерке (ставићу је и овде). Са овако квалитетном опремом стижемо до Словеније у којој кишу прате магла и ниска температура. Одлучујемо да преспавамо, осушимо се и ујутру лагано стигнемо до Новог Сада. Улазимо у хотел у Постојни, жена која нам је изнајмила собу гледа мало у мене, мало у фарке, мало у мотор, а не пита ништа. Ствари сушимо феном за косу, гледамо кошарку (полуфинале оног првенства где су финале играле Србија – Словенија), јављамо се мамама и одмарамо. Важно је напоменути да смо увече у Меркатору купили најквалитетније (читај: најдебље) џакове за смеће и још једну ролну лепљиве траке – за сваки случај. Када смо се пробудили, у Постојни је још била магла, а напољу је било веома хладно. Договор је да идемо кући са минимално стајања, да се што пре лепо угрејемо. Хватамо се аутопута и већ после Загреба кише, магле и хладноће више није било. Аутопутем настављамо до Руме, одакле идемо у Инђију да се јавимо родитељима, па у Шајкаш, да се јавимо другим родитељима, и коначно стижемо у Нови Сад.
  12. Излет: Тавулија - Росијево родно место И на овај излет се упућујемо колима. Нисмо ни кренули, а већ је почела киша. Мада, ту смо где смо и идемо да видимо ту фамозну цркву која звони кад год Роси добије трку, место у ком је ограничење брзине 46 и подразумевана боја је жута. Све у овом месту је у знаку чувеног Доктора. Ту је ВР46 кафић, ВР46 пицерија, продавница, фабрика.. Сели смо да попијемо кафу баш у моменту када је пуштана реприза трке (оне коју није возио) и неки његов интервију за локалну телевизују - наравно на италијанском. Већина кафића је ћутала и слушала, а ми смо били тако, као пали са Марса. Ред који се чека да се уђе у продавницу заштићених ВР46 производа је невероватан. Чекали смо да почне пљусак, да се њуди разбеже, након чега су дечаци сачекали да се понове мајцама. Негде испод стављам фотографију "првог мотора", и пар слика из овог "Роси места". На самом излазу налази се фабрика у којој смо чули да ради читаво село. Закључак посете овом месту је да је приметно да је Роси за своје село урадио много. План је био да посетимо и ранч али нас је гадан пљусак спречио у намери.
  13. Мото ГП: Мизано – излет за дечаке Један од циљева овог путовања био је и да драги дечаци оду на трку. Дан пре трке у Риминују је падала киша а на крову хотела смо искористили роштиљ и спремили себи домаћихску вечеру. Предложим ја момцима да једну флашу воде заледе, па да на трци имају хладну, може бити корисно. Јутро је трке, устајем да им од роштиља од јуче направим сендвиче. После су се шалили да су понели једно две киле сендвича и да их је било срамота када су неки гледаоци поред њих извадили своје мале сенвиче.. Све у свему битно да нису остали гладни. Све време трке било је хладно и падала је киша а она смрзнута вода им није била ни мало корисна. Да ствар буде гора, пар дана пред трку Роси је сломио ногу, па њега нису имали прилику да виде. Ана и ја пратиле смо трку на италијанској телевизији и досађивале се, јер време није било ни за шетњу ни за купање. Момци су са трке стигли релативно касно, неких 30км прелазили су непуна 4 сата, због гужве која се око стазе и околине у међувремену створила. Без обзира на гужву и време задовољни су одласком. Ивана је добила ВР46 дуду, па је постала прави мали Роси фан.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja