Sledi kratki video da docara atmosferu na Großglockner Hochalpenstraße:

Na vrhu je poprilicno pusto. 10ak motora, 2-3 automobila. Setkam se okolo, upijam okolinu (bar ono sto se vidi od oblaka), slikam. Iako je 9 stepeni i duva vetar, nije mi hladno (adrenalin radi svoje). Posle jedno pola sata primecujem da se kisa pojacava. Brze bolje sedam na motor i krecem dalje. Vracam se do kruznog toga na kom sada idem pravo. Treba preci prevoj. Kisa sve jace i jace pada, a magla je sve gusca i gusca. Palim sva 4 zmigavca, usporavam, ali ne stajem. Kolika je magla, vidim samo put. Razgledanje prirode na Grossglockner-u ostaje za sledeci put. Kako nadmorska visina sve vise raste, tako temperatura pada, a sa njom moje sake sve vise trnu. Nove goretex rukavice su se dosta dobro drzale, ali i one imaju granicu pa propustaju. Prevoj ubrzo dolazi, te nadmorska visina pocinje da se smanjuje. Sporo, ali sigurno. Dok ja tako razmisljam kako je lepo to sto sto mi se vraca osecaj u sake, nailazim na 2 lika na biciklovima kako idu nizbrdo. Obilazim ih i pozdravljam. Svaka im cast Ima neko ludji od mene pa mi vise nije ni hladno. Polako dolazim do severne kapije i ostavljam Grossglockner iza sebe uz obecanje da cemo se jos gledati. Posto kisa jos uvek pljusti (vec jedno cetvrti-peti sat), ne mogu koristiti telefon za navikaciju te stajem sa vremena na vreme da vidim gde dalje. Uglavnom kada sam vec profurao zeljeno skretanje. Put me je proveo kroz lepe krajolike i sela, ali sa bas puno kamera za brzinu. Nikle kamere kao pecurke posle kise. Kisa jos uvek pada, sada vec preko 6 sati. Toliko me je smorila da nisam primetio da sam usao u Nemacku i da je prestala da pada u nekom trenutku. Stajem na bezninsku pumpu da malo odmorim. Blizu sam Minhena pa mogu si priustiti. Dok tako kuliram prilazi mi neki lik. Prica mi: Austria Austria. Reko nein, Srbija Srbija. AAAAA on Romania. E pa kad si Romania, "drum bum" druze Iznenadi se covek da neko zna neki izraz na Rumunskom i zahvali mi se, "mulțumesc". Dok je odlazio, pozeleo mi je srecan put. Posto sam usao u Minhen, desava se jos jedan zanimljiv dogadjaj. Dok tako vozim obilaznicom prema hotelu, primecujem u retorvizoru Mercedes 190D nasih registarskih tablica. Stara Pazova. Poceh da se smejem od neverice. Zar je stvarno moguce da dozivim ovakav stereotip, nas ex gastabajter u bas tom autu. Pratio me Mercedes neko vreme, dok nisam morao da se odvojim ka hotelu. Tada smo jedno vreme vozili paralelno pa sam mogao videti da su unutra stariji gospodin i gospodja, odusevljeni sto vide motor nasih tablica. Bili su nasmejani, svirali su mi i mahali. Mahao sam i ja njima Fini neki ljudi Hotel koji sam rezervisao je u nekom fensi fazonu i ocigledno nisu navikli na goste sa 2 tocka. Kada sam ih pitao gde mogu da parkiram motor, rekose da mogu da platim parking mesto. Mhm, u redu, sigurno. Parkirao sam ga na mesto za biciklove Posto je danas bio veoma veoma dug dan, nisam vise imao snage da idem bilo gde. Brza poseta marketu u zgradi pored i nazad u sobu. Vecera naravno meksicka tunjevina, sta drugo. Oprema se susi, krevet je veoma udoban, san stize u trenutku.

Dan 3. Villach - Grossglockner High Alpine Road - München Rano ustajem jer se ima sta obaviti pred polazak iz hotela. Prvo idem peske do benzinke pumpe i kupujem vinjetu. Zatim nastavljam do marketa po dorucak i kafu koje konzumiram dok pakujem stvari po povratku u hotel. Dok se ja odjavljujem na recepciji, nemacki harli bajkeri se tek bude i planiraju sta za dorucak. Pozdravljamo se i hitam ka Luisu. Tamo naravno ne nalazim rukavice koje sam vece pre nasao na njihovom sajtu, ali tu je teta koja mi pomaze oko izbora. Sporazumevamo se na srpsko-hrvatskom. Naravno, kako drugacije u Austriji. Jednog njenog kolegu pitam da li mogu da zalepim vinjetu na soferku, opet na srpsko-hrvatskom. To je izgleda normalno u Villach-u Posto su najavljivali kisu za danas, ipak uzimam rukavice sa goretex-om i jos par sitnica. Sve ove distrakcije su se pomalo oduzile. Vec sam nervozan od nestrpljenja. Vec je proslo 10 kada sam krenuo. U nekom trenutku posto sam sisao sa auto puta u daljini se javljalju kisni oblaci. U stilu "nece valjda mene" nastavljam prema njima. Prolazim neku benzinsku pumpu i 100m posle nje pocinje pljusak. Pravi polukruzno i nazad do pumpe. Dok tu stojim i oblacim kisno odelo, prilazi mi jedan Britanac. Covek vozi Tiger-a 800 i putuje sam. Kada je cuo da vozim 650ku, odusevio se. Njemu je njegovih 800 previse, "650 is just enough" Pozdravljamo se i nastavljam ka Grossu. Uskoro primecujem i prvi putokaz za isti. Stajem da ga slikam i posaljem @DjordjeMijailovic. Jos pre koju godinu smo planirali da posetimo Gross, ali nismo uspeli da se organizujemo. Danas ce se to promeniti barem za jednog od nas Posle jos jedne pauze za gorivo stizem na naplatnu rampu. Placam ulaz, dobijam nalepnicu. Posto je danas vreme takvo kakvo jeste (nikakvo) dobijam i kupon za popust na sledeci ulazak u istoj godini. Ne verujem da cu ga moci iskoristiti do isteka, ali svakako lep gest. Na kruznom toku skrecem levo i penjem se ka gleceru. Na putu do tamo uopste nije bilo saobracaja. Sam sam na putu sto, pored magle i kise koja vise nego manje pada konstantno od prve benzinske pumpe, samo pojacava osecaj avanture.

@DraganNS Hvala Sama ideja o putu je nastala u junu, ali je realizacija bila u prve 2 nedelje septembra. @e-mayl Hvala za info, nisam znao da je i Predil prevoj Moram priznati da ni za Wurzen nisam znao dok nisam dosao do njega.

Evo i kratkog video snimka za 2. dan:

Plati kafu. Gas. Na 200m od Italijansko slovenacke granice pocinje pljusak. Stajem na samu granicu, tj kucicu/nastresnicu koja je ranije sluzila za pasosku kontrolu sa Italijanske strane. Nisam jedini. Jos kolega bajkera i po koji biciklista. Dok ostali odlucuju da nastave dalje, ja oblacim kisno odelo. Dok sam se obukao, kisa polako prestaje. A dobro, necu ga sada skidati. Vozicu u njemu. Dok se ponovo priblizavam Kranjskoj Gori cuje se poprilicna grmljavina, a na penjanju za Wurzen pass ponovo pocinje pljusak. I to poprilican. Kisa sve jace i jace pada. Na vrhu prevoja je zastoj automobila. Austrijska polizei-ka zaustavlja sve i pregleda dokumenta. Na svu srecu meni samo mase da prodjem. Hvala joj Sa Austrijske strane prevoja nailazim na poprilican nagib (18% ako se dobro secam) i katastrofa asfalt, koji u kombinaciji sa ogromnom kolicinom vode pravi reku. Vrlo rado bih u tom trenutku stao negde i sacekao da prodje pljusak, ali nije bilo gde, tako da palim sva 4 zmigavca i nastavljam. Na moje olaksanje, kisa prestaje kako sam sisao sa prevoja, te brzo dolazim do smestaja. Tu mi se pridruzuju i par nemaca bajkera (svi vole jeftin smestaj ), naravno na Harley-Davidson-ima. Kako sam usao u sobu, razbacujem stvari da se suse, brzinski se tusiram i pravac centar na klopu i pivo. Zasluzio sam to pivo i valja proslaviti/zaliti uspesan dan i osvojena 2 prevoja. Pivo je bilo pun pogotak, odlicno lokalno toceno, dok je klopa promasaj. Htedoh kobasicu, dobih virslu. Bolje bih prosao da sam jeo Bosna würst, ali realno nemam sta da se zalim. Sve je bilo dovoljno dobro i ja se osecam odlicno. Doduse malo osamuceno od piva. Posle kraceg smucanja po centru da se protegle noge i svari vecera, vracam se u hotel. Tad primecujem da su mi obe rukavice nacisto pukle sa strane. Sranje . . . Na svu srecu Villach ima Louis pa cu tamo sutra ujutru otici.

Dan 2. Ljubljana - Vrsic pass, Wurzen Pass - Villach Budjenje. Dorucak. Pakovanje stvari na motor. Checkout. Iiiii gas. Ceka nas prvi zanimljiv dan! Malo (u redu, mnogo) sam nestrpljiv da dodjem do planina. Auto putem brzo dolazim na zeljeno odrediste i Kranjska Gora ne razocarava. Lepi putevi i jos lepsi predeli. Cak je i malo mesto pre Kranjske Gore mirisalo na pecene kobasice. Iako nisam bio gladan, malo je falilo da stanem i njuhom trazim izvor mirisa. Prvi cilj za danas jeste izvor reke Sava, nacionalni park Zelenci. Znam kako reka Sava izgleda na svom uscu, pa sam se pitao kako izgleda na izvoru. Odgovor je: ni blizu kako na uscu Vracam se u Kranjsku Goru po gorivo i posle toga "napadam" prevoj Vrsic. Iako je vikend i guzva je poprilicna (sto od automobila sto od motora, mahom nemackih i austrijskih tablica), ne dozvoljavam da mi to smanji raspolozenje. Imam kez od uveta do uveta! Prvi ozbiljan planinski prevoj Toliko sam nestrpljiv da sada ne stajem na jezero koje mi je Djordje preporucio. Polako se penjem gore i stajem par puta da slikam i upijam okruzenje. Na vrhu je zastoj i jos veca guzva. Kratko se zadrzavam da slikam i kupim nalepnicu za uspomenu. Nastavljam dalje, uz ceste pauze za slikanje. Dosta rano sam krenuo danas pa nigde ne zurim. Za rucak stajem pored tvrdjave o kojoj ne znam nista. Kasnije sam na google maps video da je to tvrdjava Kluže. Pun energije nastavljam u istom tempu. Malo se vozi, malo fotka. Dolazim do skretanja za Mangart. Stajem i neckam se da li skrenuti levo ili desno. Prisecajuci se Djordjetovih prica o putu ka gore odlucujem da skrenem levo ka Italiji. Mangart ostaje za neki sledeci put. Dolazim do jezera Premil i sedam na kafu. Sama kafana je nista specijalno. Konobarice su u frci i malo vise nadrdane, ali je zato kapucino odlican! Dok uz kafu uzivam u ambijentu, odlucujem da ne idem direktno auto putem do Villach-a (jer je to dosadno), vec da se vratim do Kranjske Gore pa odatle prevojom na Villach (jer je zanimljivo i ima jos dana koji treba iskoristiti).

Dan 1. Novi Sad - Ljubljana Prvi dan putovanja je meni vrlo poznata i prilicno dosadna deonica. Iz Novog Sada preko Iriga do Rume, pa desno na auto put i samo pravo do Ljubljane. Ali dobro, nije tesko za izdrzati kada znam kakvi me dobri putevi i jos sto sta ceka narednih 10ak dana. Ali da ne bude sve tako jednostavno potrudili su se putevi srbije i smena turista na granici. Radovi oko Rume, mora se obilaznicom. Na svu srecu obelezeno je i brzo se izlazi na pravi put. Na Batrovcima nepregledna kolona automobila i puna nicija zemlja. Alternativa je ici na Sid. Ali, radovi na auto putu su zatvorili izlaz za Sid pa se do Sida dolazi na sledeci nacin: Plati putarinu za auto put od Rume Napravi polukruzno na auto putu, ilegalno pored patrole saobracajne policije (bio sam fin, pitao sam ih da li mogu da napravim prekrsaj i naravno da su me pogledali ko ludaka zasto ih uopste to pitam ) Dodji opet na naplatnu rampu i uzmi karticu Izadji sa auto puta na izlazu za Sid (u pravcu ka Bg) Plati opet putarinu za "200m" auto puta Kada sam najzad usao u Sid, pravim brzinski pit stop za gorivo. Ubrzo sledi granica koja se prelazi bez zadrzavanja. Kako sam presao granicu, zvoni mi telefon. Zove drug iz Nemacke, kao iz fore da proveri da li stvarno dolazim (posto je mislio da se zezam). Bilo je potrebno malo ubedjivanja da shvati da sam stvarno krenuo i da se vidimo za par dana. Nastavljam dalje, pravac hrvatski auto put, a posle par sati i slovenacki. U Ljubljani sam bio vise puta i volim tamo da odlazim. Sam grad po meni ima savrsen spoj zapadnjacke ozbiljnosti i balkanske opustenosti. Smestaj za veceras je u dobro poznatom Bit Centar hotelu. Odlazem motor u salu za badmington ovaj garazu, begam do centra na veceru i sladoled. Vracam se u hotel i lezem da spavam dok razmisljam o predstojecem putu i da od sutra idem u meni nepoznato...

Dan -68. Novi Sad Ova prica pocinje negde u Junu 2019. godine, posle trosenja ostataka proslogodisnjeg godisnjeg odmora, na tipican nacin za ovo podneblje. More, Grcka. Prvih dana po povratku, realnost zivota, svakodnevne obaveze i zivotne poteskoce kucaju na vrata. A mozda je to bio samo moj sef koji kuca pred ulazak u kancelariju i prijatno me iznenadjuje: "Je li decko, hoces li ti trositi ovogodisnje slobodne dane? Moras potrositi deo, da se dani ne nagomilavaju." Nije morao dva puta da me pita i vec sledeceg trenutka se otvara google maps i pocinje potraga za destinacijom. Da li ici u Rumuniju? - Vec se bilo ove godine na Djerdapskoj magistrali. Da li se spustiti u CG do mora? - Vec se bilo i na moru. Da li otici do Nemacke i posetiti drugare koji tamo zive? - Hmm, nije losa ideja. U redu, sada kada imam destinaciju, hajde da vidim da li postoji neki zanimljiv put do tamo (da nije samo autoput). Ubrzo se radja jedna veoma optimisticna ruta koja ukljucuje Triglav, Alpske prevoje, Jadransku magistralu... Svasta nesto. Tu se prestalo sa planiranjem do daljnjeg da ideja malo odstoji i da vreme kaze da li je to bio momenat ludosti ili genijalnosti. Posle par dana pokazalo se ovo drugo (bar u mojoj glavi). Kada se to rascistilo, pocinje detaljnije planiranje rute. Narednih dana se ruta menja da bude izvodljivija u zadatom vremenskom roku. Pa jos jednom. I jos jednom. I onda jos jednom. Finalna planirana ruta je izgledala ovako nesto: 13 dana, 7 zemalja, cirka 4000 kilometara. Sam. Nije lose za jedan odmor.

Pozdrav svima Ja sam Vlada iz Novog Sada. Dugogodisnji lurker na forumu (od 2012) i od 2017 kolega na 2 tocka sa stromom 650.